Na internet adresi http://monradrs.srbatom.gov.rs objavljen je portal “Monitoring radioaktivnosti životne sredine u Republici Srbiji” (MONRADRS). Portal pruža uvid namenjen javnosti o aktivnostima monitoringa radioaktivnosti životne sredine u Republici Srbiji. Na portalu se mogu pronaći informacije o merenju radioaktivnosti u zemljištu, hrani, vodi, padavinama i vazduhu. Vaše komentare, sugestije i primedbe možete dostaviti na sledeću adresu e-pošte: webmaster@srbatom.gov.rs
Vesna Vukajlović
Domaći vozači koji voze dizel-vozila, na pumpama bi uveliko trebalo da na svaki litar goriva natoče i 10 odsto biodizela. Na to obavezuju pristupni pregovori sa Evropskom unijom, a rok za sprovođenje je 2020. godina. Srpske pumpe u svojoj ponudi nemaju nijedan procenat ekološkog goriva. Do tada, firme za proizvodnju biodizela potpuno su propale jer je država još 2013. godine uvela nepovoljnu akcizu, pišu Večernje novosti. Problem sa biodizelom je i nelegalna prodaja. Da bi izbegle plaćanje dažbina na carini, neke firme pokušavaju i da švercuju biodizel u Srbiju. Carinici su proteklih nekoliko godina ušli u trag nekoliko puta cisternama koje su prevozile biodizel, a tretirale ga kao sojino ulje. Čim je akciza za proizvodnju biodizela stupila na snagu, sva preduzeća koja su pravila gorivo od nelegalno proizvedene soje i otpadnog ulja – morala su da se preusmere. Većinom su fabrike otpustile polovinu zaposlenih, a mašine koje su kupile sada proizvode samo stočnu hranu i brikete za grijanje.
“Proizvodnja više nema svrhu jer je biodizel skuplji od običnog”, kaže Srećko Radovanović, direktor firme “Bio dizel solušns”, koja se bavi prodajom mašina za biogorivo.“ Akciza je narasla i do 52 dinara ove godine, pa niko više ni ne kupuje mašine, osim za sopstvenu potrebu. Tako se otpad baca, a mogao bi da se iskoristi. Tipičan primer je otpad iz klanica, od kojeg bi moglo da se pravi biolož-ulje”, navodi on. Akcize su uvedene jer se biodizel nelegalno mešao i u ukupnom proizvodu bio jeftiniji od eurodizela, pa je država izgubila računicu. Još 2013. godine najavljen je zakonski okvir kojim bi se naftne kompanije primorale da u svoj eurodizel umešaju i ekološko gorivo, uz kontrolu države. “Donet je Zakon o energetici koji omogućava uvođenje biodizela na tržište. Ipak, nikada nije usvojena uredba o obavezi namešavanja biogoriva, koja bi naterala prodavce da imaju 10 odsto ekološkog dizela u običnom. Čak i kada bi se usvojila, trebalo bi godinu dana da se tržište pripremi, a radi se o visokom procentu”, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Vesna Vukajlović
www.energetika.ba
Pet Solomonskih ostrva u Pacifiku nestalo je zbog porasta nivoa vode u Tihom okeanu i priobalne erozije, saopštili su danas australijski naučnici i dodali da je još nekoliko ostrva ugroženo. Pet nenaseljenih ostrva s bujnom vegetacijom potpuno je nestalo, naveli su stručnjaci i dodali da je svako od njih površine od oko pet hektara, na koja su ribari imali običaj da dolaze u pauzama izmedju dva lova.
Oko desetak kuća je srušeno u poslednjih pet godina na drugim ugroženim i naseljenim Solomonskim ostrvima gde je prisutna priobalna erozija. Solomonska ostrva ili Solomoni su ostrvska država u jugozapadnom Pacifiku. Nalaze se u Melanežanskom arhipelagu u Okeaniji, istočno od Nove Gvineje. Ta ostrva su vulkanskog porekla. Najveća ostrva su Gvadalkanal, Santa Izabel, Makira, Malajta, Nova Džordžija, Čoizel, a tu su i 992 manja ostrva i atoli. Brdovita ostrva su pokrivena tropskom vegetacijom.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
Ruska kompanija „Gasprom“ saopštila je da je dobit kompanije u 2015. godini čak pet puta veća u odnosu na 2014. godinu.
Kako je navedeno, dobit za 2015. godinu iznosi 12,2 milijarde dolara, a razlog ovome je porast izvoza u Evropsku uniju, kao i slabljenje ruske nacionalne valute. Prodaja je porasla za 9 odsto, pre svega zbog povećane potražnje energenata u Evropskoj uniji, a neto prodaja članicama Evropske unije podignuta je za 24 odsto.
Iz „Gasproma“ su saopštili da bi zahvaljujući ovom trendu kompanija mogla da udvostruči svoju dividendu.
Sandra Jovićević
foto: novosti.rs
U subotu 7. maja 2016. godine počela je prva faza revitalizacije bloka B2 u termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu.
Vršilac dužnosti direktora JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Milorad Grčić izjavio je za RTS da TE „Nikola Tesla“ pokriva 55 odsto potreba električne energije u Srbiji, dok TENT B proizvodi oko 20 odsto. On je istakao da se kapitalni remont ovog bloka radi nakon 30 godina, odnosno nakon 20 hiljada radnih sati, a da će nakon završene revitalizacije blok TENT B moći da radi još toliko. Dodao je da se završetak remonta očekuje 2. novembra 2016. godine.
U okviru revitalizacije biti povećana snaga bloka sa 620MW na 650MW, modernizacija će doprineti većoj pouzdanosti i energetskoj efikasnosti, kao i zaštiti životne sredine. Na projektu uglavnom biti angažovane domaće kompanije, a vrednost remonta je oko 70 miliona evra.
Sandra Jovićević
foto: alo.rs
U fabrici za proizvodnju krzna „Donnia Trade“ u opštini Bugojno u Bosni i Hercegovini pušteno je u rad postrojenje za preradu otpadnih voda.
Vlasnik fabrike gospodin Toma Ugrinovski izjavio je da postrojenje za preradu otpadnih voda poseduje najsavremeniju tehnologiju, kao i da je njegovim puštanjem u rad fabrika „Donnia Trade“ postala jedna od najsavremenijih fabrika u Evropi.
Gradonačelnik Bugojna gospodin Hasan Ajkunić istakao je da ovo postrojenje doprinosi zaštiti životne sredine i ekologiji.
Sandra Jovićević
foto: energetika.ba
izvor: energetika.ba
Kompanija NIS raspisala je javni konkurs „Zajednici zajedno” koji traje do 31. maja, a čiji je glavni cilj podrška projektima lokalnih zajednica u kojima ova kompanija posluje. Kako se navodi u saopštenju te kompanije, sporazumi koje je NIS ove godine potpisao sa Beogradom, Novim Sadom, Čačkom, Nišom, Pančevom, Zrenjaninom, Kikindom, Kanjižom, Srbobranom, Žitištem i Novim Bečejem omogućavaju neprofitnim ustanovama i institucijama sa ovih teritorija da konkurišu sa projektima iz oblasti sporta, kulture, nauke i zaštite životne sredine.
Za podršku projektima NIS je izdvojio više od 110 miliona dinara, a o njihovom izboru odlučivaće komisija koju čine predstavnici NIS-a, lokalnih samouprava, kao i ugledne ličnosti iz lokalnih zajednica. NIS već osmu godinu zaredom pomaže gradove i opštine širom Srbije u okviru programa „Zajednici zajedno”, a do sada je u razvoj lokalnih zajednica uloženo 800 miliona dinara i podržano oko 760 projekata. Na ovaj način NIS učvršćuje partnerske odnose sa lokalnom zajednicom i potvrđuje da ni u vreme složenih uslova za poslovanje ne odustaje od društvene odgovornosti kao svog strateškog opredeljenja. Svi uslovi i propozicije javnog konkursa mogu se naći na sajtu http://www.zajednicizajedno.nis.eu
www.beograd.rs
Vesna Vukajlović
Pregovori između vodećih svetskih proizvođača nafte o potencijalnom ograničavanju proizvodnje, s ciljem podizanja niskih cena nafte, trebalo bi ponovo da krenu od nule, izjavio je danas portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. “Mnogo toga treba početi ispočetka nakon nedavnog neuspeha ovog procesa”, izjavio je Peskov, a prenosi Rojters. Ruski zvaničnici, a naročito ruski ministar energetike Aleksandar Novak su, kako je rekao, u više navrata istakli da loptica nije u dvorištu Rusije, već u dvorištu njenih partnera.
Najveći svetski proizvođači nafte, među kojima su Rusija i Saudijska Arabija, nisu uspeli da na prošlomesečnim pregovorima u Dohi postignu dogovor o predloženom ograničavanju proizvodnje nafte, podseća agencija Rojters. Predsednik Rusije Vladimir Putin će se kasnije danas sastati sa katarskim ministrom inostranih poslova Muhamedom bin Abdulrahmanom bin DŽasimom u ruskom odmaralištu Sočiju. Dvojica zvaničnika bi, prema rečima Peskova, mogli razgovarati o situaciji na globalnim naftnim tržištima, ali ne treba očekivati, kako je rekao, dogovor o ograničavanju proizvodnje nafte između dve države. “To je složen kolektivni proces”, poručio je Peskov.
Vesna Vukajlović
www.tanjug.rs
Šef Stejt departmenta SAD Džon Keri izjavio je da će izgradnja „Severnog toka“ imati negativan uticaj na zemlje u istočnoj Evropi, uključujući Ukrajinu i Slovačku. „Projekat je izazvao živu debatu sa obe strane Atlantika. Sigurni smo da će imati negativan uticaj na Ukrajinu, Slovačku i istočnu Evropu. To ne treba da gubimo iz vida“, rekao je Džon Keri. Svoje mišljenje Keri je izneo na sastanku sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini u okviru energetskog dijaloga SAD–EU, koji je sada u toku u Vašingtonu.
Ranije je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio da je projekat „Severni tok 2“ čisto komercijalne prirode. Pritom, pokušaji njegove bloka, po mišljenju šefa MIP-a Rusije, ima politički karakter i da SAD preko svojih posebno bliskih prijatelja u NATO-u „pokušavaju da stvore poteškoće“. „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dve grane gasovoda ukupne snage 55 milijarde kubnih metara gasa godišnje od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Protiv realizacije projekta su Češka, Mađarska, Estonija, Letonija, Poljska, Slovačka, Rumunija, Litvanija i Ukrajina.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.sputniknews.com
U Zagrebu u Hrvatskoj počela je javna rasprava o Predlogu nacrta Zakona o uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva.
Kako su preneli mediji, predstavnik radne grupe za transpoziciju Direktive 94/2014 u hrvtasko zakonodavstvo gospođa Romana Palčić izjavila je da je tržište alternativnih goriva nerazvijeno i u Evropskoj uniji, a da su najnoviji podaci da električna vozila zauzimaju 0,2 odsto prodaje novih automobila. Ona je istakla da se do 2020. godine očekuje rast broja stanica za punjenje vozila na alternativni pogon, odnosno ovakve stanice će u Hrvatskoj biti postavljane na svakih 50 kilometara, a u planu je da njihov broj dostigne 164. Navela je da bi Predlog nacrta Zakona o uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva trebalo da bude usvojen u junu ove godine.
Predlog nacrta pomenutog zakona bavi se propisivanjem podsticajnih mera razvoja tržišta alternativnih goriva i utvrđivanjem minimalnih zahteva za izgradnju infrastrukture za punjenje vozila na alternativna goriva, kao i tehničkom specifikacijom tih mesta. Predlog zakona će biti fokusiran prvenstveno na električnu energiju, vodonik i prirodni gas.
Predlog nacrta Zakona o uspostavlajnju infratsrukture za alternativna goriva možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: energetika-net.com
Grad Beograd saopštio je da će ekipe JKP „Gradska čistoća“ tokom predstojećeg vikenda 7. i 8. maja 2016. godine besplatno odnositi kabasti otpad sa beogradskih ulica.
Navedeno je da građani mogu ostaviti kabasti otpad pored kontejnera odakle će ih ekipe JKP „Gradska čistoća“ ukloniti. Prioritet će imati sugrađani koji imaju veće količine kabastog otpada, a o čemu mogu obavestiti službe JKP „Gradska čistoća“.
Inače se odnošenje kabastog otpada naplaćuje po kubnom metru i broju utrošenih sati, ali je odnošenje besplatno svakog prvog vikenda u mesecu.
Sandra Jovićević
foto: beograd.rs
Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Zagrebu u Hrvatskoj predstavili su program povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima REENOVA+.
Direktor EBRD-a za Hrvatsku i Sloveniju gospođa Vedrana Jelušić Kašić izjavila je da su projekti poboljšanja energetske efikasnosti strateška odrednica ove institucije, a ciljanim investicijama u saradnji sa hrvatskim finansijskim institucijama želi se omogućiti domaćinstvima da dobiju finansijska sredstva i i tehničku pomoć za povećanje energetske efikasnosti.
Program REENOVA+ namenjen je svim vlasnicima stambenih objekata, a dobijena sredstva će moći da se iskoriste za zamenu stolarije, izolaciju fasade, nove toplotne i izolacijske sisteme i slično. Krediti se mogu dobiti do iznosa od 50 hiljada evra, a vlasnicima je na raspolaganju i besplatna tehnička pomoć.
Vrednost programa iznosi 60 miliona evra.
Sandra Jovićević
foto: energetika.ba
Hiljade Njujorčana svakodnevno posežu za plastičnom kesom u radnjama i samouslugama, a procenjuje se da se godišnje u tom gradu 10 milijardi kesa baci u smeće, po 19.000 svakog minuta. Gradske vlasti nameravaju da provere da li će taksa od pet centi po kesi odvratiti Njujorčane od te prakse, štetne po okolinu. Gradsko veće danas glasa o propisu prema kojem će trgovci morati da kupcima svaku kesu naplate najmanje pet centi, medjutim taj namet tehnički neće biti porez jer će radnje moći da zadrže novac koji prikupe na taj način. Zastupnici novog propisa se nadaju da će dodatni namet primorati Njujorčane da dobro razmisle o korišćenju kesa i možda početi da ih nose sa sobom kada odlaze u radnju, a to bi trebalo da smanji količinu otpada na deponijama i manje smeća na ulicama i drveću gde kese završavaju na vetru.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
NLB banka u Srbiji danas je saopštila da je počela da odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Krediti se odobravaju u dinarima, bez valutne klauzule, za razvoj stočarstva, investicije u mehanizaciju i opremu. Namenjeni su i za razvoj ratarstva, povrtarstva, cvećarstva, voćarstva, vinogradarstva i za nabavku hrane za životinje. Rok otplate za kratkoročne kredite je do 12 meseci, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana, a kamatna stopa je fiksna i iznosi tri odsto godišnje.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
U Ukrajini je od 1. maja 2016. godine povećana cena gasa za domaćinstva.
Sva domaćinstva u Ukrajini plaćaće jedinstvenu cenu gasa od 0,275 dolara po metru kubnom, čime je ukinuta socijalna preferencijalna cena gasa. Prema staroj ceni, domaćinstva sa manjim primanjima i potrošnjom plaćala su 0,144 dolara po metru kubnom, dok su ona koja su trošila više gasa plaćala cenu od 0,288 dolara po metru kubnom.
Cena gasa povećana je sporazumom između MMF-a i Ukrajine, kojim je predviđeno novo povećane cene gasa u narednom periodu, kao i povećanje cene električne energije.
Sandra Jovićević
foto: ec.europa.eu
Predstavnici Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije sastali su se sa predstavnicima Rafinerije nafte Brod kako bi razgovarali o merama zaštite životne sredine koje je realizovala ova rafinerija.
Kako je istaknuto, Rafinerija nafte Brod uložila je značajne napore u cilju usklađivanja rada postrojenja sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine i evropskim standardima. Modernizovana su postrojenja koja su imala značajan uticaj na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, a postavljena je i stanica za kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha na lokaciji Rafinerije nafte Brod za 32 parametra. Osim toga, uspostavljen je i kontinuirani monitoring emisija iz dve kotlarnice u Rafineriji nafte, a usvojen je i plan modernizacije postrojenja koji podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju određenih postrojenja, sanaciju kontaminiranog zemljišta i rekonstrukciju punilišta.
Ministar prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije gospođa Srebrenka Golić dodala je da Rafinerija nafte Brod razmatra i mogućnost korišćenja gasa kao pogonskog energenta kako bi u procesu proizvodnje bio isključen mazut, a čime bi se doprinelo zaštiti životne sredine.
Sandra Jovićević
foto: rtrs.tv
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
