Home Blog Page 1432

Kina gradi hidrocentralu vrednu 2,7 milijardi dolara

kinaKina je počela sa gradnjom hidroelektrane na reci Yangtze u autonomnoj regiji Tibet, u vrednosti 2,77 milijardi dolara, prenosi Anadolu Agency (AA).

Kako javlja kineska agencija Xinhua, radi se o centrali koja će imati kapacitet proizvodnje energije od 1,2 miliona kilovata, a očekuje se da će godišnja proizvodnja biti 5,4 milijarde kilovata električne energije.

Dužina brane će biti 112 metara i imat će kapacitet od 674 miliona metara kubnih vode. Za kompletnu izgradnju hidrocentrale biće utrošeno 18 milijardi jena (2,77 milijardi dolara).

Vesna Vukajlović

www.energetika.ba

Komprimovani gas, gorivo budućnosti

cngKomprimovani prirodni gas ekološki je najčistije gorivo. U odnosu na nafne derivate ima za 90 odsto manju emisiju ugljovodonika, 60 procenata ugljen-monoksida i 30 odsto manju emisiju ugljen-dioksida. Pre 20 godina urađen je i pilot projekat za korišćenje metana u vozilima gradskog saobraćaja u Beogradu. Danas, građane prestonice prevozi tek 10 autobusa na to gorivo. Za njegovu veću primenu, kažu, treba stvoriti preduslove.  “Prvi preduslov je izgradnja stanice za punjenje u okviru pogona. Druga važna stvar jeste i prilagođavanje infrastrukture unutar pogona. To su obezbeđenje sistema za detekciju i alarmiranje u slučaju curenja gasa. Tu su i specifični alati, specifični treninzi zaposlenih. Takođe, imaju i poseban režim održavanja što je isto limitirjući faktor”, kaže Slobodan Mišanović, projekt menadžer GSP-a Beograd. Nedostatak stanica za punjenje CNG-a u maloprodaji glavni je problem jer ih je desetak u celoj zemlji.

Analize NIS-a pokazuju da će se sve više koristiti, pa do 2020. planiraju da otvore 20 punionica. “Našim potrošačima pruža da ostvare značajne finasijske uštede u odnosu na neka konvecionalna pogonska goriva poput dizela, benzina ili tečnog naftnog gasa te uštede mogu doći do nivoa 50 odsto”, kaže Goran Lalić iz NIS-a. Procenjuje se da u svetu na CNG ide 22 miliona vozila, od kojih je dva miliona u Evropskoj uniji. Najviše takvih vozila je u Italiji, samo u Bolonji više od 90 odsto gradskog prevoza koristi metan. Njihov broj ubrzano raste i u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, Švajcarskoj i Bugarskoj. U evropskim zemljama upotrebu CNG-a u gradskom i teretnom saobraćaju stimulišu država i lokalne samouprave. Srbija još nema sve propise koji uređuju promet metana ali je prednost niži PDV i što se ne naplaćuje akciza.

Vesna Vukajlović

Izvor : www.rts.rs

Zabrinutost reciklera

ReciklažaRaspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere i proizvođače kesa za ovu godinu, reciklažnoj industriji daje minimum sigurnosti i predvidivosti, kažu u Udruženju reciklera Srbije, ali naglašavaju da je važno i da se reši problem dugovanja prema njima iz prethodnog perioda kako bi mogli da nastave nesmetano da rade.

Kako kažu, duguju im se sredstva za prerađeni otpad u poslednjem kvartalu prošle godine u iznosu od 533.348.490 dinara, a zbog kasnjenja u isplati nadoknada i raspisivanju konkursa, i sve težeg finansiranja poslovanja, reciklažna industrija suočena je sa trendom  smanjivanja broja zaposlenih i znatno otežanim poslovanjem. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine rasisalo je pre dva dana konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2016., za reciklere i proizvođače kesa, koja ce biti isplaćena iz budžeta za narednu godinu.  Kako je izjavila ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljevic Boškovic taj resor je samo u prethodne dve godine reciklažnoj industriji isplatilo oko cetiri milijarde dinara.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2017.

Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović Vukićević rekla je za Tanjug da je raspisivanje konkursa za reciklažnu industriju “veoma značajan dogadaj jer bez njega industrija  nema predvidljivo poslovanje”. “Bez konkursa ne možemo dobiti nadoknade za tretirani otpad koje nam  po zakonu pripadaju, i sve nas to dovodi do teskih poslovnih situacija u kojima se nalazimo  već godinama budući da kasnimo u isplatama kako  prema poslovnim partnerima, sakupljačima  tako i  prema poslovnim bankama”, kaže ona. Zbog hroničnog kašnjenja u isplati nadoknada i kašnjenja u raspisivanju konkursa i sve težeg finansiranja poslovanja iz skupih bankarskih kredita, navodi, reciklažna industrija je u trendu  smanjivanja  broja zaposlenih.

“Na granici smo da  donesemo odluku da prestanemo sa generisanjem troškova, zatvorimo fabrike i zaposlene pošaljemo na prinudni odmor. Zato je jako značajno što je konkurs napokon raspisan, jer to nam daje minimum sigurnosti i predvidivosti i u budućnosti imperativ bi bio da se konkurs objavljuje po automatizmu 1. februara čim se zatvori konkurs za prethodnu godinu 31. januara”, rekla je Petrović Vukićević.

Ona je navela da je reciklerima isplaćeno 1,9 milijardi dinara u 2016. godini za prerađeni otpad u  protekloj godini. “Pritom ostao je dug od 533.348.490 dinara sto je odprilike ceo četvrti kvartal koji danas niko ne spominje i za koji nemamo odgovor da li će, kako i kada biti isplaćen”, rekla je ona. Sporno je kako je navela i to što se u  Javnom konkursu za 2016. godinu  navodi da će namenska sredstva biti dodeljena korisnicima  u visini iznosa koji za ove namene bude opredeljen Zakonom o budžetu za 2017. godinu.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

UN: Zarazne bolesti pretnja za životnu sredinu

xxPorast bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, akumulacija toksičnih materija u usevima zbog suše i visokih temperatura, neke su od najvećih pretnji za životnu sredinu, objavila je danas Agencija UN za zaštitu životne sredine. U izveštaju UN navodi se da je velika pretnja po ljudsko zdravlje alarmantna količina plastičnog otpada u okeanima. Naučne analize pokazuju da su posledice klimatskih promena, koje ostavljaju duboke posledice na ekosistem, ljude, imovinu i ekonomiju, neizbežne. Izveštaj ukazuje na “kritičnu vezu izmedju zdrave životne sredine i zdravih ljudi” i poziva na aktivniju borbu protiv globalnog zagrevanja. UN upozoravaju da je tokom 20. veka došlo do drastičnog smanjenja ekosistema i biodiverziteta, ali i podjednako znatno povećanje broja ljudi i domaćih životinja na Zemlji.

Navedeni fakori pogoduju stvaranju virusa, bakterija i drugih patogenih agenasa koji se mogu preneti sa divljih na domaće životinje, pa potom i na ljude, navodi se u izveštaju UN. Medju takozvane “zonotske” bolesti spadaju ebola, ptičiji grip, respiratorni sindrom sa bliskog istoka (MERS), iznenadni akutni respiratorni sindrom (SARS), virus zapadnog Nila, zika virus i drugi. Ova oboljenja su u poslednjih 20 godina uzrokovale štetu od preko 100 milijardi dolara, a u slučaju pandemije kod ljudi mogle bi da izazovu štetu od nekoliko hiljada milijardi dolara. Prema podacima iz izveštaja, više od 60 odsto svih zaraznih bolesti kod ljudi su “zonotskog” porekla, kao i 75 odsto svih zaraznih bolesti u nastajanju. UN upozoravaju da se po jedna nova zarazna bolest kod ljudi pojavi u svaka četiri meseca.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Peking smanjuje zagađenje uklanjanjem dizel vozila sa ulica

peking

Gradski Biro za zaštitu životne sredine Pekinga saopštio je da je u planu da se do 2020. godine sa ulica uklone teška vozila na dizel pogon, a koja ne ispunjavaju Nacionalni standard emisije teških gasova IV.

Zamenik direktora gradskog Biroa za zaštitu životne sredine Pekinga gospodin Fang Li izjavio je da je Peking preduzeo ozbiljne mere kontrole zagađenja vazduha. Kako je naveo, ove mere su doprinele smanjenju prosečne količine sitnih čestica PM2,5 u vazduhu za oko 15 odsto u odnosu na 2012. godinu.

Primenom novih mera, Peking će postati prvi grad u Kini koji će u potpunosti primenjivati petu fazu standarda za emisije teških gasova.

Sandra Jovićević

foto: serbian.cri.cn

izvor: serbian.cri.cn

Raspisan tender za nabavku opreme za vetropark „Podveležje“

vetre

„Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ raspisala je tender za nabavku i isporuku 15 vetrogeneratora i elektroopreme za vetropark „Podveležje“.

Izvršni direktor „Elektroprivrede Bosne i Hercegodine“ za kapitalne investicije gospodin Senad Salkić izjavio je za Avaz.ba da je izgradnja vetroparka „Podveležje“ najveća investicija Bosne i Hercegovine nakon rata, a da se očekuje da 2018. godine vetropark bude pušten u rad. On je istakao da je u okviru projekta planirana izgradnja trafostanica, dalekovoda i lokalnih puteva.

Podsetimo, snaga vetroparka Podveležje biće 48MW, a očekuje se da će vetropark proizvoditi oko 115GWh električne energije godišnje. Vrednost vetroparka biće 160 miliona KM, a sredstva su obezbeđena preko Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW).

Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: renewableenergyworld.com

Tetra Pak u Japanu dobio nagradu za poslovnu izvrsnost

tetTetra Pak fabrika za proizvodnju ambalažnog materijala u Gornjem Milanovcu dobila je najvišu nagradu za proizvodnu izvrsnost u svetu koju dodeljuje Japanski institut za upravljanje fabrikama. Tetra Pak u Srbiji je prva od fabrika iz sastava ove švedskle grupacije u svetu koja je osvojila ovu nagradu, saopšteno je danas iz gornjomilanovačke kompanije. Samo 20 kompanija u svetu je dobilo ovo izuzetno priznanje u poslednjih 40 godina. Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta (The World Clash Total Production Maintenance Award) dodeljuje se kompanijama koje su postigle izuzetan nivo proizvodne pouzdanosti i efikasnosti.

TPM koncept, koji je ustanovio Japanski institut za upravljanje fabrikama (JIPM) 1971. godine, definisan je kao vrhunski metod za postizanje proizvodne efikasnosti, budući da obuhvata čitavu kompaniju, od proizvodnje do prostorija izvršnog odbora. Ovaj koncept omogućava da se u kompaniji kreira okruženje istinske posvećenosti postizanju proizvodne izvrsnosti i osmišljen je tako da se izbegnu bilo kakve nezgode i gubici, što istovremeno stvara kulturu “nultih nezgoda, nultih grešaka i nultih kvarova”, objašnjava se u saopštenju. “Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta je ogromno priznanje za uloženi trud visoko posvećenih zaposlenih u našoj fabrici u Gornjem Milanovcu”, izjavio je Čarls Olme, potpredsednik za Evropu i Centralnu Aziju u kompaniji Tetra Pak.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

 

Gasprom povećao izvoz u Evropu 18%

dasTransjadranski gasovod dugačak je 870 kilometara. Na tursko-grčkoj granici povezuje se sa gasovodom TANAP, i zajedno čine Južni koridor, koji će gas iz Azerbejdžana trasportovati preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije, ispod Jadranskog mora do Italije. “Očekujemo da ćemo do 2020. godine videti da će gas teći u Evropu”, rekao je Maroš Šefčović, potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku.

Pored energetske stabilnosti, u Grčkoj se uzdaju da će TAP pokrenuti ekonomiju jer gradnjom gasovoda računaju da će otvoriti direktnih 8.000 radnih mesta. “Grčkoj su zaista potrebna ta radna mesta. To je poduhvat koji nije samo od velike regionalne ekonomske saradnje, već ima i veliki geostrateški značaj. Grčkoj pruža šansu da postane most ekonomskog progresa”, rekao je grčki premijer Aleksis Cipras. Kapacitet gasovoda je 10 milijardi kubika gasa godišnje, što je šest puta manje nego što je bilo planirano Južnim tokom. Srbija za sada nema mogućnosti da dobije taj gas, i Severni tok 2 mogao bi biti alternativa.

“Naša zemlja, ako se bude izgradio Severni tok 2, imala bi koristi jer bismo mogli količine koje su nam potrebne da dobijemo iz Severnog toka. A verujem da će se Severni tok izgraditi jer je za njega zainteresovano nekoliko zemlja i već su se uključile i Velika Britanija, Nemačka, Austrija”, smatra Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. Međutim, gradnji Severnog toka 2 oštro se protivi Amerika, jer bi prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ugrozio ekonomiju te zemlje. “Južni gasni koridor mora da se završi. To je naš prioritet jer nastojimo da obezbedimo snabdevanje iz različitih izvora i energetsku bezbednost širom Evrope”, rekao je Amos Hohštajn, specijalni predstavnik SAD za energetiku. Iako Evropska unija pokušava da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa, ruski gasni gigant “Gasprom” saopštava da je od početka godine izvoz u Evropu povećao gotovo 18 odsto. Više od trećine potreba za gasom evropske zemlje pokrivaju uvozom iz Rusije.

Vesna Vukajlović

www.rts.rs

Potpisani ugovori za realizaciju projekata energetski održivih farmi

psemr

U petak 20. maja 2016. godine u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine potpisani su ugovori o dodeli sredstava za realizaciju projekata energetski efikasnih farmi.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine gospodin Zoran Delić izjavio je da su ugovori potpisani sa predstavnicima 38 poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine, a ukupna sredstva dodeljena po konkursu iznose 25 miliona dinara. On je saopštio da je konkurs za energetski efikasne farme raspisan već treći put od 2014. godine, a cilj konkursa je animiranje što većeg broja korisnika koji će realizacijom ovih projekata unaprediti svoje poslovanje u oblasti poljoprivrede.

Gospodin Delić je dodao da je Pokrajinski sekretarijat ovim konkursom želeo da subvencioniše iskorišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Istakao je i da se na konkurs prijavilo 54 gazdinstva, a da su ukupno potraživana sredstva iznosila 38 miliona dinara.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

IFC savetnik Beograda na projektima postrojenja za preradu otpadnih voda i izgradnje kanalizacione mreže

e486ec7ef500492f1c98476cfc2a2e77_5039955615

U Starom Dvoru u Beogradu danas je potpisan ugovor između grada Beograda i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) koji se odnosi na savetodavnu podršku ove institucije u vezi sa finansiranjem izgradnje kanalizacionog sistema i sprovođenja javno-privatnog partnerstva za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

Gradonačlnik Beograda gospodin Siniša Mali izjavio je da grad Beograd ne poseduje nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda, već se sve otpadne vode ispuštaju u Savu i Dunav. Istakao je da će realizacijom projekta deponije u Vinči i postrojenja za preradu otpadnih voda Beograd samostalno ispuniti oko 70 odsto ciljeva u okviru Poglavlja 27. On je dodao da će se u narednom periodu u Beogradu realizovati veliki kapitalni projekti za koje je neophodna savetodavna pomoć IFC-a.

Gospodin Mali je naveo i da će tender za javno privatno-partnerstvo za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu biti raspisan početkom sledeće godine, kao i da se do kraja sledeće godine mora zatvoriti celokupna finansijska konstrukcija za ovaj projekat i pronaći partner.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije raspisalo je 20. maja 2016. godine konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere za 2016. godinu.

Kako je saopšteno, na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, ali i proizvođači kesa tregerica za višestruku upotrebu debljih od 20 mikrona.

Predviđeno je da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dodeljuje 18.390 dinara po toni, za tretman otpadnih guma radi dobijanja enegije 3.606 dinara, za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja dodeljivaće se 10 dinara po kilogramu, a za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije 5 dinara po kilogramu, sem za jestiva ulja. Za ponovnu upotrebu i reciklažu akumulatora, otpadnih startera i industrijskih baterija biće dodeljeno 14,5 dinara po kilogramu, a za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih startera ili akumulatora 145,5 dinara po kilogramu. Proizvođači kesa tregerica debljine veće od 20 mikrona dobiće 6.010 dinara po toni, dok će se za one koje sadrže biorazgradive materije dodeljivati 8.414 dinara po toni. Za reciklažu električne i elektronske opreme podsticajna sredstva će iznosisti od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Konkurs je otvoren do 31. januara 2017. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: rtv.rs

U planu izrada Energetske strategije BiH

news-2015-February-dzindic_ferguson_920098692

Predstavnici Federacije Bosne i Hercegovine i Ambasade Velike Britanije održali su sastanak posvećen izradi energetske strategije Bosne i Hercegovine na državnom i federalnom nivou.

Federalni ministar energije, rudarstva i industrije Bosne i Hercegovine gospodin Nermin Džindić izjavio je da je na 51. sednici Vlade Federacije Bosne i Hercegovine usvojen projektni zadatak za izradu Energetske strategije Federacije Bosne i Hercegovine za period od 2015. do 2035. godine, sa projekcijom do 2050. godine. Dodao je da strategija uključuje potpunu reformu energetskog sektora sa konačnim ciljem njegove izgradnje, a u skladu sa evropskim standardima. Naveo je da su utvrđene procedure za izradu, razmatranje i usvajanje ovog strateškog dokumenta, ali i da bi paralelno trebalo da bude izrađena i strategija na državnom nivou.

Ambasador Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Bosni i Hercegovini njegova ekselencija gospodin Edvard Ferguson podržao je izradu Energetske strategije Federacije Bosne i Hercegovine, a istakao je i da za određene energetske projekte u Bosni i Hercegovini postoji veliko interesovanje kompanija iz Velike Britanije.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Portugalija se 107 časova napajala samo energijom iz OIE

oie economy.rs

Portugalija je saopštila da je čak 107 časova sve svoje energetske potrebe zadovoljavala energijom iz obnovljivih izvora.

Prema analizama nacionalne energetske mreže, energija iz obnovljivih izvora zadovoljavala je sve energetske potrebe u periodu od 6:45 časova 7. maja, do 5:45 časova 11. maja 2016. godine.

Prema podacima Eurostata iz 2013. godine, Portugalija je polovinu energije dobijala iz fosilnih goriva, 27 odsto energije dolazilo je iz nuklearnih elektrana, 13 odsto iz hidroelektrana, 7,5 odsto iz vetroelektrana, a 3 odsto iz fotonaponskih elektrana. Međutim, prošle godine se situacija promenila, tako da 22 odsto energetskih potreba podmiruje energija dobijena iz vetroelektrana, dok 48 odsto čini energija proizvedena iz drugih obnovljivih izvora.

Sandra Jovićević

foto: economy.rs

Balkan ne može bez termoelektrana

te1Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske. Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“. Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, baš kako bi pokušala da odgovori na neka od ovih pitanja. Kako je ocenio ministar energetike Aleksandar Antić, u poslednje dve godine usvojen je i novi zakon o energetici, koji je sasvim implementirao regulativu EU, tzv. Treći energetski paket. „Treba sagledati realnost da je 99 odsto rezervi energenata u Srbiji ugalj i da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. S druge strane, mi proizvodimo 38 teravati sati električne energije godišnje, a 70 odsto od toga iz uglja, zbog čega nismo srećni. Moramo da sagledamo kako da umanjimo negativne efekte toga. Ali, takođe, treba da sagledamo i okruženje i realnost. Nema puno elemenata za tezu da Srbija ili Zapadni Balkan učestvuju u lokalnom ili globalnom zagađenju“, istakao je Antić. Na isto pitanje, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice (EZ) Jugoistočne Evrope Peter Vajda odgovara sa — možda.

Vesna Mitrović, načelnica odeljenja za zaštitu prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, podsetila je da Srbiju očekuje otvaranje Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. „Imamo obavezu da implementiramo regulativu EU. Čeka nas veliki posao“, napomenula je Mitrovićeva. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a, gledajući primere iz okruženja, zaključuje da svaka zemlja uvažava resurse koje ima. „Da bismo ispunili sve preuzete obaveze u zaštiti životne sredine, mi planiramo ulaganja od ukupno milijardu evra, pre svega u termoelektrane, i to najviše u zaštitu vazduha“, rekao je Jakovljević. Planovi EPS-a su da se do 2026. godine emisija sumpor-dioksida smanji za 92 odsto, oksida azota za 46 odsto, a emisija praškastih čestica za 84 odsto. Slična rasprava vodi se i u Crnoj Gori. Ivan Mrvaljević, član tima EPCG u projektu izgradnje drugog bloka TE Pljevlja istakao je da je energetska nezavisnost glavni razlog zašto se ulazi u ovaj projekat. „Termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore“, poručio je Mrvaljević.

Sličan projekat već četiri godine sprovodi Grad Beograd, koji, prema rečima Jasmine Madžgalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, radi na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju na sistem daljinskog grejanja. Jedna od alternativa uglju o kojoj se možda i ne razmišlja dovoljno je nuklearna energija. Doduše, još uvek je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali i sama cena izgradnje nuklearke čini je nemogućom za Srbiju, pošto izgradnja manje nuklearke, kao što je Krško, košta 4,5 milijarde evra.

Vesna Vukajlović

www.sputniknews.com

Emisije CO2 povećane u 2015.

coEmisija ugljen dioksida (CO2) iz sagorevanja fosilnog goriva u Evropskoj uniji povećana je u 2015. godini za 0,7% u odnosu na 2014, što bi moglo da ugrozi evropsku reputaciju lidera u borbi protiv klimatskih promena i po ulaganjima u “čistu” energiju. Nove evropske statistike pokazale su da je najveći rast emisije CO2 zabeležen u Slovačkoj i Portugaliji a najveće smanjenje na Malti i u Estoniji. Emisija CO2 ključna je za globalno otopljavanje i učestvuje u ukupnoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte EU sa oko 80%. Na obim emisije CO2 deluje više faktora, poput vremenskih prilika, ekonomskog rasta, veličine populacije, saobraćaja, industrijskih aktivnosti.

Iz Evropske statističke službe napominju da na emisiju CO2 u zemlji koja sagoreva fosilno gorivo utiču i uvoz i izvoz energetskih proizvoda. Naime, kada se uvozi ugalj, to deluje na povećanje emisije, dok kada se uvozi struja, to nema direktnog uticaja na emisiju u zemlji uvoznici jer se prikazuje u zemlji izvoznici koja je proizvođač. U 2015. je osam članica EU smanjilo emisiju CO2 iz upotrebe energije, 17 zemalja je povećalo a u Nemačkoj i Češkoj je emisija bila kao i godinu dana ranije. Velika smanjenja emisije CO2 u 2015. zabeležile su Malta (27%) i Estonija (16%) ali je istovremeno osetan rast u jednom broju zemalja i više nego kompenzovao to smanjenje. U Slovačkoj je emisija CO2 porasla 9,5%, Portugaliji 8,6% a u Mađarskoj gotovo 7%. Istovremeno je emisija u Velikoj Britaniji smanjena za 3% a udeo te zemlje u ukupnoj emisiji CO2 EU u 2015. bio 12,5%. Najveći udeo u ukupnoj emisiji EU ima Nemačka (23%) a slede Britanija i Italija (10,6%). Udeo Francuske je gotovo 10% a Poljske nešto vrći od 9%, pokazuju podaci Eurostata.

EU će u sklopu klimatskog i energetskog paketa do 2030. godine smanjiti emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 40% u poređenju sa nivoom iz 1990. Za sada je, prema podacima za 2015, emisija za 23% ispod nivoa iz 1990. Preliminarna procena blagog povećanja emisije iz upotrebe energije stiže nakon ranije objavljenog izveštaja koji je ukazao da su u Evropi u 2015. usporile investicije u “čistu” energiju iako su na globalnom nivou dostigle rekord.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euroactiv.rs

Čeličane brinu za budućnost

1-2Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.

Čeličane u EU kao i drugi industrijski sektori od 2005. nastoje da smanje emisije CO2 u okviru evropskog Sistema trgovine emisijama (ETS). Proizvodnja čelika kao legure gvožđa i ugljenika, koja se bazira na uglju izvor je emisije velikih količina CO2. Industrija čelika je sa 160 miliona tona ugljen-dioksida godišnje najveći emiter CO2 u industriji u EU. U EU radi 437 visokih peći a kada se ubroje i topionice taj broj iznosi 620.

ETS je u protekloj deceniji postao za tu industriju izvor prihoda a ne finansijsko opterećenje, zbog zatvaranja visokih peći u Evropi i smanjenja proizvodnje u drugim čeličanama. Ovaj fenomen se pripisuje ekonomskoj krizi i ne odnosi se samo na sektor čelika. Sličan trend se primećuje i u drugim industrijama sa visokom emisijom gasova poput industrije cementa i petrohemije.

Prema studiji koju je u martu objavila konsultantska kuća za pitanja životne sredine CE Delft, sektor čelika je profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju u nekim zemljama i više cene čelika u koje su uključeni troškovi zbog emisije CO2.

Prilike se međutim razlikuju od zemlje do zemlje. Između 2008. i 2014, francuski proizvođači čelika nisu dobijali višak kvota već su morali da kupe dodatnih 11 miliona tona da bi mogli da te godine emituju ukupno 136 miliona tona CO2.

U Velikoj Britaniji sektor je emitovao znatno manje CO2 nego što se očekivalo. Ne samo da čeličane nisu morale da plate za emisije CO2 već su uspele i da prodaju višak kvota na tržištu emisija. Prema procenama CE Delft, britanska industrija čelika je zaradila 163 miliona evra prodajom neiskorišćenih kvota u tom periodu.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euroactiv.rs

1...1,4311,4321,433...1,670Page 1,432 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs