Home Blog Page 1349

“Petrohemija” će od NIS-a dobijati sirovine po boljim cenama

fDanašnje “Novosti” prenose da je Vlada Srbije juče je usvojila Memorandum o komercijalnom ugovoru sa NIS-om. Novi dogovor “Peterohemiji” bi trebalo da obezbedi opstanak na tržištu i bez velike pomoći države. Pre tog momenta, iz državne kase će se otplatiti deo postojeće duga prema naftnoj kompaniji.

Ukupna dugovanja “Petrohemije” su oko 650 miliona evra. Samo NIS ova kompanija duguje 254 miliona evra. Dogovor je da država Rusima vrati oko 105 miliona evra. Trećina duga bi trebalo da se konvertuje u kapital, pa bi i NIS postao suvlasnik “Petrohemije”, a trećinu bi NIS trebalo da – otpiše. Način na koji će se regulisati ostatak obaveza prema drugim partnerima odrediće Unapred pripremljen plan reorganizacije, koji bi Privredni sud mogao da usvoji poslednjeg dana ove godine.

– Ranije dogovorena dinamika je odlagana zbog tehničkih problema. Mi sada završama naš deo posla. Želja nam je da “Petrohemiju” upodobimo da posluje na tržištu – rekao je za “Novosti” ministar privrede Goran Knežević. – U cilju njenog ozdravljenja biće potpisan Memorandum sa NIS oko komercijalnih uslova za isporuke osnovnih sirovina za “Petrohemiju”. Sa druge strane, dogovor je da svi poverioci glasaju za UPPR. On je planiran za 31. decembar. Većina potraživanja će se konvertovati u kapital.

Izvor: novosti.rs

V.V.

Intesa daje sredstva Glenkoru za kupovinu udela u Rosnjeftu

rosKako Tanjug prenosi, Italijanska banka Intesa Sanpaolo je pristala da obezbedi sredstva švajcarskom konzorcijumu Glenkoru za kupovinu udela u ruskoj naftnoj kompaniji Rosnjeft, prenosi njujorška agencija “Blumberg” pozivajući se na dva izvora.

Ruske vlasti su saopštile u sredu da su konzorcijumu Glenkor i državnom investicionom fondu Katara prodale državni udeo u Rosnjeftu od 19,5 odsto za 10,2 milijarde evra.

Iz Glenkora poručuju da će obezbediti samo 300 miliona evra, dok će ostatak sredstava doći od Katarske uprave za investicije, koja je najveći akcionar u Glenkoru, kao i putem bankarskih kredita.

Izvor: tanjug.rs

HE „Višegrad“ premašila rebalansirani plan proizvodnje

news-2015-march-he_visegrad_787193835

Direktor HE „Višegrad“ gospodin Mile Lakić izjavio je za Srnu da je ova hidroelektrana 2016. godine proizvela 1.032 GWh električne energije čime je premašila i rebalansirani plan proizvodnje, zbog čega se očekuje da će ovo biti među pet najboljih proizvodnih godina u proteklih 27 godina rada. Kako je dodao, rebalansirani plan proizvodnje za 2016. godinu iznosi 1024,49 GWh električne energije, a i on je bio za 20 odsto veći u odnosu na prvobitno planiranu proizvodnju od 925 GWh električne energije.

Gospodin Lakić je istakao i da je ova hidroelektrana do sada proizvela 24.966 GWh električne energije, a da je u novembru ove godine zbog povoljnih hidroloških uslova proizvedeno čak 80 odsto više nego što je planirano.

On je dodao i da su u toku radovi na konsolidaciji terena ispod tela brane, za šta je izdvojeno oko 6,3 miliona KM.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana promocija studije zaštite Spomenika prirode „Park Instituta u Sremskoj Kamenici“

e2ead9c1349a48396463990fe7b55a21_xlU amfiteatru Zavoda je u četvrtak 8. decembra 2016. godine održana promocija studije zaštite prirode Spomenika prirode „Park Instituta u Sremskoj Kamenici”.

Direktor zavoda gospođa Biljana Panjković istakla je da je Pokrajinski zavod izradio studiju zaštite prirode Spomenika prirode „Park Instituta u Sremskoj Kamenici” i uskladio je sa Zakonom o zaštiti prirode još u septembru 2011. godine i predao je na usvajanje gradu Novom Sadu. Odbornici Skupštine grada Novog Sada su na sednici održanoj u novembru 2016. godine doneli odluku o proglašenju ovog spomenika prirode velikom većinom zato što su je podržali i opozicioni odbornici.

Studiju je prezentovala rukovodilac izrade studije gospođa Mirjana Mlađenović, samostalni stručni saradnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Ona je izjavila da zbog utvrđenih vrednosti koje poseduje „Park Instituta u Sremskoj Kamenici” spada među vrednije objekte vrtne arhitekture iz druge polovine 20. veka. Zaštita prirodnih vrednosti ovog parka datira od 1976. godine kada ga je novosadska Skupština stavila pod zaštitu kao Regionalni park pod imenom „Park Instituta za tuberkulozu i grudne bolesti u Sremskoj Kamenici”. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je nakon donošenja Zakona o zaštiti prirode pristupio izradi revizije prirodnih i stvorenih vrednosti ovog zaštićenog područja i utvrdio da „Park Instituta u Sremskoj Kamenici”, zbog značaja za stvaranje povoljne mikroklime, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, ispunjava uslove za zaštitu kao Spomenik prirode – zaštićeno područje od lokalnog značaja, treće kategorije. Ovom revizijom povećana je površina zaštićenog dobra od dosadašnjih 26ha na 35ha 30 ari i 48m2.

izvor: pzzp.rs

JP „Vojvodinašume“ započelo novu sezonu pošumljavanja

sadnica

JP „Vojvodinašume“ je u novembru započelo novu sezonu pošumljavanja jesen 2016 / proleće 2017. Do kraja sezone, koja će trajati do proleća 2017. godine planirano je da se izvrši obnova šuma na površini od 1.500 hektara.

Nove šume biće podignute na površini od 30 hektara, a popravka stanja u vidu melioracija i konverzija biće izvršena na površini od 70 hektara, što ukupno iznosi 1.600 hektara. Obim radova bi bio veći za još 250 hektara, koliko je pripremljeno za pošumljavanje setvom semena hrasta lužnjaka. Zbog izostanka uroda semena već dve godine za redom, ove površine biće održavane do nove sezone pošumljavanja.

Za sve radove obezbeđen je kvalitetan sadni materijal, proizveden u rasadničkoj proizvodnji JP „Vojvodinašume“. Najviše će biti posađeno sadnica topole, zatim vrbe, poljskog jasena, crnog bora, bagrema i crnog oraha.

Dugoročno opredeljenje poslovodstva JP „Vojvodinašume“ je povećanje površina pod šumom, kako bi se promenila slika šumovitosti AP Vojvodine i ostvarile brojne korisne funkcije šume. S obzirom na to da Vojvodina predstavlja najobešumljeniju regiju u Evropi sa manje od 7 odsto površine pod šumom, JP „Vojvodinašume“ svake godine ulaže velike napore da uz redovnu obnovu, podiže i nove šume na površinama koje su dodeljene na upravljanje i gazdovanje.

izvor: vojvodinasume.rs

Nova lokacija stacionarne stanice za praćenje kvaliteta vazduha u Pljevljima

 

%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%83%d0%b7%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b5-1Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore saopštila je da se od 5. decembra 2016. godine automatska stacionarna stanica za praćenje kvaliteta vazduha u urbanoj zoni Pljevalja nalazi na lokaciji Gagovića imanje.

Nakon usvajanja Informacije o zagađenosti vazduha u Pljevljima, uzrocima i uticajima zagađenja i planiranim i sprovedenim merama za smanjenje zagađenja, Vlada Crne Gore je zadužila Agenciju za zaštitu životne sredine da u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma i opštinom Pljevlja, izvrši reviziju državne mreže za praćenje kvaliteta vazduha, tako da reprezentativno izabrane lokacije prikazuju objektivno stanje kvaliteta vazduha u opštini Pljevlja.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine doneo je Rešenje o obrazovanju Komisije koja će uraditi analizu u vezi sa lokacijom automatske stanice za praćenje kvaliteta vazduha u Pljevljima.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

Sportski centar u Loznici dobija solarne panele

6zbktkqturbxy8yndljndjhnzy5odixyjlhngrkzguzmmuzngnhnzzlni5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Sportski centar u Loznici uskoro će zagrevati vodu pomoću solarnih panela.

Direktor ustanove za fizičku kulturu „Lagator“ gospodin Željko Marjanović izjavio je da će za nekoliko dana biti postavljeno 12 solarnih panela na halski deo objekta. On je dodao da će stari bojler koji je veliki potrošač struje biti zamenjen sa dva bojlera od po hiljadu litara, a za zagrevanje vode koristiće se solarni paneli, električna energija i kotao.

Vrednost projekta procenjena je na oko 2,5 miliona dinara.

izvor: blic.rs

Sandra Jovićević

Zakoni da se bolje sprovode, a ne da se menjaju

sacuvajmo-evropsku-prirodu-3Evropska komisija na čelu sa predsednikom Junkerom  potvrdila je  u Briselu da se propisi koji štite evropsku prirodu – Direktiva o staništima i Direktiva o pticama – neće menjati niti slabiti, čime je završena dvogodišnja neizvesnost oko budućnosti tih propisa. Takođe pozvali su i na bolje sprovođenje spomenutih direktiva.

Ovo je pobeda za rekordnih pola miliona ljudi koji su pozvali Komisiju da spasi i ojača propise tokom velike evropske kampanje „Krik za prirodu“.

Spomenuti propisi temelj su zaštite evropske prirode , a štite više od 1.400 ugroženih vrsta i milion kvadratnih kilometara prirodnih staništa u Evropi. Podržavaju ih brojni stručnjaci i naučnici, kao i javnost, poslovni sektor, Evropski parlament i vlade evropskih zemalja.

Nevladine organizacije koje brinu o zaštiti prirode pozdravljaju ovu odluku i naglašavaju da težak posao tek predstoji kako bi se postigla prava pobeda za evropsku prirodu. Neophodne su snažne odluke kako sprovesti i ojačati te zakone i pritom se dotaći glavnih uzročnika gubitka prirode, ponajviše sektora građevine i poljoprivrede.

„Ovaj jednoglasan odgovor da evropski propisi za zaštitu prirode odgovaraju svojoj svrsi da štite prirodu, a ujedno i dobrobit ljudi najbolja je vest koju smo mogli da čujemo tokom sednice Komisije! Sigurni smo se da će ova odluka dati dodatni impuls za bržu i kvalitetniju pripremu Srbije za primenu Direktive o staništima i Direktive o pticama u okviru procesa pristupanja EU.“ – istakao je Goran Sekulić, zadužen za javne politike WWF programa u Srbiji.

Andreas Baumuler iz WWF-ove kancelarije za evropske politike, ujedno i rukovodilac kampanje „Krik za prirodu“ na evropskom nivou, dodao je da ni najbolji zakon nije vredan papira na kojem je ispisan ako se ne sprovodi delotvorno. Uz WWF, predvodnici velike kampanje u kojoj je učestvovalo više od 200 organizacija bili su Friends of the Earth Europe, BirdLife i EEB (The European Environmental Bureau).

Izvor: wwf.rs

Vesna Vukajlović

Evropska komisija istražuje

evropska-komisija-jpg_660x330Evropska komisija pokrenula je danas sudski postupak protiv sedam država, među kojima su Nemačka i Britanija, zbog neuspešnog rešavanja problema na testovima emisije štetnih gasova iz automobila, poznatog pod nazivom “dizelgejt”, posle skandala u Folksvagenu.

Evopska komisija danas preduzima pravne akcije “protiv sedam zemalja članica zbog toga što nisu uspele da ispune svoje obaveze predviđene zakonom Evropske unije”, navodi se u saopštenju Komisije.

Nemačka, Britanija, Španija, Luksemburg su optuženi zbog toga što nemačkom Folksvagenu (VW) nisu odredili istu vrstu kazne kao onu sa kojom se ta kompanija suočila u SAD zbog korišćenja nezakonitog softvera za maskiranje emisije štetnog azotnog oksida na laboratorijskim testovima, prenosi agencija Rojters.

Protiv Češke, Litvanije i Grčke je, takođe, otvorena istraga, jer njihovo nacionalno zakonodavstvo čak i ne predviđa mogućnost kažnjavanja evropske automobilske industrije u slučaju potencijalnih prekršaja.

“Dizelgejt” skandal je izbio u septembru 2015. godine kada je VW priznao da je u 11 miliona automobila instalirao softver koji smanjuje emisiju štetnog azotnog oksida tokom laboratorijskih testova.

Izvor: rtv.rs

Vesna Vukajlović

Rusija prodala deo državne naftne kompanije

redKako saznajemo putem N1info, Rusija je prodala deo akcija državne naftne kompanije “Rosnjeft” za 11,3 milijarde dolara, saopštio je Kremlj. Konzorcijum Glenkorna i katarskog državnog investicionog fonda kupili su 19,5 odsto ruskog naftnog giganta.

Prodaja dela akcija “Rosnjefta” je deo napora vlasti u Moskvi da privatizuju deo državne imovine, u cilju konsolidacije budžeta posle dvogodišnje recesije, navodi agencija AP.

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, opisao je sporazum kao najveći na globalnom energetskom tržištu u ovoj godini. Putin je ocenio da je prodaja dela akcija naftne kompanije poboljšati transparentnost i koorporativno upravljanje ruskog giganta, kao i kapitalne rezerve.

Peskov je novinarima rekao da je ruski predsednik čestitao izvršnom direktoru “Rosnjefta” Igoru Sečinu na postignutom sporazumu i da je naložio naftnom gigantu da sarađuje s Ministrastvom finansija i Centralnom bankom kako bi se sprečilo da prodaja dela akcija destabilizuje rusku valutu.

Izvor: afp, N1info

Vesna Vukajlović

Povećano zagađenje vazduha u Beogradu

wxbktkqturbxy8yzwrimgu0nmqyywnmntbknddhmjg5ztrkogezmmixms5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

U Beogradu je u proteklim danima povećana zagađenost vazduha.

Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine gospodin Tihomir Popović izjavio je za Blic da je razlog zagađenosti grejna sezona, ali i stabilno vreme. Kako je naveo, magla se spušta u niže delove grada kao što su Dorćol, Pančevo i Obrenovac jer je njihova nadmorska visina ispod 500 metara, pa su ovi delovi Beograda najzagađeniji.

Gospodin Popović je dodao da je vazduh najzagđeniji u jutarnjim i večernjim satima.

izvor: blic.rs

Sandra Jovićević

Potpisan protokol o saradnji na realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

07122016_skole_1_0

U prostorijama Pokrajinske vlade u Novom Sadu potpisan je protokol o saradnji na realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.

Potpredsednik Pokrajinske vlade gospodin Mihalj Njilaš je istakao da je cilj programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ jačanje svesti i dugoročno poboljšanje odnosa celokupnog stanovništva prema životnoj sredini, stvaranje čistijeg i zelenijeg ambijenta od najmlađeg uzrasta. On je dodao da je program do sada realizovan u 373 predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, te da su dodeljene 222 nagrade za najuspešnije realizovane aktivnosti.

Podsekretarka u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine gospođa Brankica Tabak istakla da formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak, zbog čega je program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ veoma bitan. Kako je navela, na ovogodišnji javni poziv odazvale 84 vaspitno–obrazovne ustanove, a rezultati izbora najuspešnijih će biti objavljeni do 5. juna 2017. godine.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

U Splitu održan peti Susret kupaca HEP Opskrbe

split-cityPeti po redu Susret kupaca HEP Opskrbe, posle Osijeka i Opatije,  nastavio se juče u Splitu programom u kojem je učestvovalo više od stotinu uglednih privrednika, najvećih kupaca električne energije s područja Splitsko-dalmatinske i Dubrovačko-neretvanske županije.

Okupljenim se privrednicima, među kojima su bili i predstavnici uglednih velikih kupaca poput Cemexa, Studenca, Zračne luke Zadar, Ribole, Prime, Slobodne Dalmacije, Auto Hrvatske, Tommyja, Splitske banke i dr., obratila direktorka HEP Opskrbe, Tina Jakaša, koja je govorila o novostima u poslovanju HEP Opskrbe i trendovima na tržištu električne energije.

Kako je godina na izmaku bila obležena i najnižim veleprodajnim cenama električne energije u proteklih deset godina, od samo 30 evra po MWh u prvom tromesečju, veliki kupci koji električnu energiju kupuju na tranše kao brokeri, imali su priliku da iskoriste ta tržišna kretanja.

„Neki od naših najvećih kupaca taj su model već preuzeli pa energiju kupuju na tranše i na taj način aktivno upravljaju troškovima. Svojim partnerskim pristupom i inovativnim tarifnim modelima HEP Opskrba to obezbeđuje.“, naglašava Jakaša.

Govoreći o budućnosti evropskog tržišta električne energije čiji je Hrvatska sastavni deo, podsetila je okupljene na dekarbonizaciju, potrebu zamene fosilnih goriva električnom energijom u delatnostima grejanja, hlađenja i transporta do 2050. godine kao glavni postulat budućeg razvoja.

HEP Opskrba, istakla je  direktorka Jakaša, spremna je da bude deo budućnosti, što i dokazuje nizom svojih poslovnih projekata, poput pokretanja projekta otvaranja mreže ELEN punionica za električna vozila, ESCO savetovanjem kroz koje svojim kupcima pomaže da aktivno upravljaju procesima koji omogućuju uštede energije. Zatim, proizvodom ZelEn, odnosno električnom energijom iz obnovljivih izvora, koju je prepoznalo više od sto vodećih hrvatskih kompanija.

Izvor: hep.hr

Vesna Vukajlović

Hidroelektrane na Drini pokretač privrede u RS

456170Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je tokom jučerašnje posete “Hidroelektranama na Drini” da je ovo preduzeće veliki privredni pokretač u Višegradu, ali i u celoj Republici Srpskoj. Đurević je istakao da veliki deo novca u budžet opštine Višegrad dolazi iz ovog preduzeća.

“Želja nam je da u narednom periodu posetimo sve privredne subjekte na području opštine Višegrad s ciljem sagledavanja problema sa kojima se susreću svi preduzetnici, jer se, zahvaljujući njima, povećava budžet opštine”, rekao je Đurević.

On je dodao da je opštinska delegacije prvo posetila “Hidroelektrane na Drini” jer je ovo najveći privredni subjekat na području Višegrada i šire. Direktor preduzeća “HE na Drini” Mile Lakić rekao je da u prethodnom periodu saradnja sa opštinom nije bila kvalitetna, ali da će u narednom periodu učiniti sve da ona bude na zavidnom nivou.

Lakić kaže da su načelnik opštine i njegovi saradnici upoznati o problemima u ovom preduzeću koje je ispunilo rebalansirani plan proizvodnje i u narednu godinu ulazi sa dobrim rezultatima. “Ovo preduzeće je tu da, pored obaveza koje ima prema opštini, pomogne i na drugi način jer ima široku socijalnu odgovornost”, istakao je Lakić i zahvalio Đureviću i njegovim saradnicima tokom jučerašnje posete.

Izvor: srna.rs

Vesna Vukajlović

Rojal Dač Šel se vraća u Iran

289549Aglo-holandski naftni gigant Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell) potpisao je sa Iranom sporazum za procenu rezervi na tri najveća polja nafte i gasa u toj zemlji, pošto treći najveći proizvođač u OPEK-u nastoji da poveća proizvodnju uz pomoć međunarodnih kompanija.

Šel je potpisao memorandum o razumevanju za procenu naftnih polja Azadegan i Jadavaran, blizu granice sa Irakom, i rezervi gasa na polju Kiš u Persijskom zalivu, rekao je u Teheranu Golam-Reza Manućeri, zamenik direktora Državne iranske naftne kompanije (NIOC), prenosi agencija “Blumberg”.

“Iran se nada da će Šel investirati u polja Azadegan i Jadavaran da podstakne brže obnavljanje proizvodnje”, rekao je Manućeri. Potpredsednik Šela za Iran, Hans Nijkamp, izjavio je na svečanosti potpisivanja da se raduje nastavku saradnje sa Iranom i da se “nada plodnoj saradnju sa NIOC-om na tim poljima”.

Međunarodne naftne kompanije su ponovo uspostavile kontakte sa Iranom posle ukidanja sankcija prema toj zemlji u januaru ove godine. Međutim, još nije potpisan nijedan konačni ugovor za razvoj naftnih polja.

“Blumberg” podseća da je francuski Total potpisao prošlog meseca sa Teheranom neobavezujući sporazum vredan 4,8 milijardi dolara za razvoj polja prirodnog gasa. Iran planira da podigne proizvodnju sirove nafte na 4,28 miliona barela dnevno do 2020. godine, sa sadašnjih 3,67 miliona barela, prema najavama Ministarstva nafte i podacima koje je prikupio “Blumberg”.

Prioritet je dat razvoju onih polja koja deli sa susedima u pograničnim oblastima, gde iranska proizvodnja generalno zaostaje za onom kod komšija zbog nedostatka stranih investitora, navodi njujorška agencija.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Obeleženo 50 godina rada HE „Bajina Bašta“ i 34 godine rada RHE „Bajina Bašta“

ХЕ Бајина Башта

ХЕ Бајина Башта

Hidroelektrana „Bajina Bašta“ 27. novembra 2016. godine obeležila je 50 godina rada, a istog datuma obeleženo je i 34 godine rada Reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“.

Direktor za proizvodnju Ogranka Drinsko-Limske HE gospodin Radisav Matić izjavio je da su rezultati ova dva hidroenergetska objekta odlični, a pogonska spremnost visoka. On je dodao da se nada da će se ovakvi rezultati nastaviti i u narednom periodu.

Povodom jubileja, zaposlenima su dodeljena priznanja za neprekidan rad tokom 10, 20, 30 i 40 godina, a položeni su i venci na spomen obeležju stradalim graditeljima.

Hidroelektrana „Bajina Bašta“ u pogonu je od 1966. godine, dok je RHE „Bajina Bašta“ puštena u rad 1982. godine.

izvor: balkanmagazin.net

Sandra Jovićević

1...1,3481,3491,350...1,673Page 1,349 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs