ProCredit banka je objavila podatak da je tokom 2015. godine poraslo investiranje u energetski efikasna rešenja sa 33% na 44%. Ova banka nije jedina koja ima ovu vrstu kreditnih linija na tržištu. Međutim, njihova prednost su konsultanti i eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti energetske efikasnosti na koje se mogu osloniti mala i srednja preduzeća. ProCredit banka zahvaljujući tome finansira između 20% i 30% svih energetski efikasnih rešenja u Srbiji. Član Izvršnog odbora ProCredit banke gospodin Igor Anić za Energetski portal Srbije detaljno govori o tome da je ProCredit grupa na globalnom nivou institucionalizovala okvir za očuvanje životne sredine. Pored toga, ova banka interno poseduje Komitet za zaštitu životne sredine, ali i oglednu “Zelenu” ekspozituru u Nišu.
EP: Povodom istraživanja ProOptimist 2016. i činjenice da su porasla ulaganja u energetsku efikasnost tokom 2015.godine, recite mi detaljnije šta su Vaša zapažanja, konkretno: kakvi su krediti plasirani, u šta se ulaže novac, da li postoje regije u Srbiji u kojima se više investira?
Igor Anić: Što se tiče trendova, primetno je da postoji veća svest o investiranju u energetsku efikasnost. Situacija je takva zato što naša preduzeća počinju sve više da posluju na regionalnim tržištima gde je značaj takvih rešenja mnogo veći i sami standardi su veoma visoki. Što se tiče investicija prisutni su različiti vidovi kod različitih tipova proizvodnih preduzeća. Prevashodno su to bila preduzeća koja su tražila sredstva za investiranje u procesnu opremu, sredstva za efikasnija rešenja kada je transport u pitanju, vozila i slično. Može se reći da u svim segmentima postoji blagi zaokret ka energetski efikasnim rešenjima. Što se tiče regija, ne postoji koncetracija investicija, ali postoji koncetracija industrije, imamo oblasti gde je veći broj registrovanih malih i srednjih preduzeća tako da je tu veći broj investicija. Možemo reći da su to veći gradovi: Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica. Trudimo se da razvijamo interne resurse koji mogu da prate ovakva kretanja. Finansijska podrška je praćena i edukacijom što povećava produktivnost i konkurentnost. Imamo par internih programa koji se bave širenjem svesti o obnovljivim izvorima energije, pa smo organizovali seminare i edukacije za mala i srednja preduzeća. U oblasti agro biznisa imali smo promotivne aktivnosti za investiranje u kogenerativna postrojenja u stočarstvu.
EP: Kakva je strategija ProCredit banke za sledeću godinu i šta pored obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti imate u planu još da finansirate?
Igor Anić: Pored investiranja o kojima sam govorio, vidimo veliki potencijal u industrijama koje se bave reciklažom, zaštitom vazduha, organskom proizvodnjom i u svim delatnostima malih i srednjih preduzeća koja pomažu zaštitu životne sredine.To uzimamo kao bitan pravac razvoja, a naša ekspertiza ide upravo u tom smeru. Takođe, banka dosta polaže na internu energetsku efikasnost, i na to kako mi kao preduzeće koje posluje u Srbiji utičemo na zaštitu životne sredine. Od kada je banka postavila institucionalni sistem za upravljanje zaštitom životne sredine, smanjili smo potrošnju električne energije za 33% u poslednje 3 godine. To je postignuto na različite načine, uvođenjem LED osvetljenja, sistema ventilacije, klimatizacije, izolacije i slično. Veoma je važna svest zaposlenih, ali i nove investicije u opremu i renoviranje ekspozitura. Imamo interni web sajt za zaposlene gde redovno distribuiramo savete o uštedi struje i slično.
EP : Koji su najčešći problemi Vasih klijenata kada planiraju investiciju, i da li postoji dovoljno dobar podsticaj i od države kada je u pitanju ulaganje u energetsku efikasnost?
Igor Anić: Najčešći problem je razumevanje finansijske institucije, odnosno interno znanje o konkretnom projektu. Svaki projekat koji se finansira u tom segmentu je prilično specifičan. Da biste finansirali neki obnovljivi izvor energije, procesno proizvodnu mašinu, potrebna je tehnička ekspertiza. Klijent može sam to da razvije, ali može i uz našu pomoć. Mislim da većina finansijskih institucija nema izgrađene ekspertize, i da je tu najveći problem kada se klijenti ne razumeju sa bankom. Tu leži najveća prednost naše banke. Nedovoljna stručnost bankarskih službenika i klijenta može prouzrokovati dosta poteškoća u procesu dogovaranja i odobravanja kreditnih sredstava. Podsticaj države postoji u oblasti obnovljivih izvora energije, ali je sama procedura dosta komplikovana i preduzeće ima dosta problema dok neki proces ne dovede do kraja. Taj proces se popravio, ali u praksi tu nastaje usko grlo jer malo ili srednje preduzeće ne zna kako taj proces izgleda do kraja. Ono što se često javlja kao problem je i nedovoljno razvijen ili nedovoljno stručan projekat klijenta. Upravo zbog toga imamo konsultante koji se bave ovakvim projektima. U zavisnosti od toga iz kojih linija finansiramo klijenta, zavisi i da li naplaćujemo ovu uslugu. U nekim linijama imamo tu tehničku pomoć, a u nekim većim projektima klijent snosi troškove.
EP: Možete li nam reći nešto više o „Zelenoj“ ekspozituri u Nišu, zašto je baš tamo otvorena i kakav je efekat tog poslovnog poteza? Recite nam detaljnije kako je ProCredit grupa organizovana po pitanju zaštite životne sredine?
Igor Anić: Na nivou grupe je institucionalizovan okvir za očuvanje zaštite životne sredine koji se sastoji od 3 stuba. Prvi stub je interna energetska efikasnost, o čemu sam govorio. Drugi stub je uticaj na rizike koji proizilaze iz naših investicija. Treći stub je zeleno finansiranje i kako mi definišemo našu ponudu za klijente. Tako da je u svakoj ekspozituri isti sistem- u skladu sa standardima grupe. Imamo i resurse koji su zaduženi za prećenje i implementaciju projekta u odnosu na svaki ovaj stub. Tu su koordinatori i Green Team koji služi za praćenje ovog segmenta na nivou grupe. Takođe, imamo i komitet za zaštitu životne sredine koji se održava jednom u 2 meseca. Na kraju svake godine definišemo strategiju, a onda pratimo aktivnosti. Što se tiče ekspoziture u Nišu, to je jedna od naših najvećih investicija u poslednje 3 godine. Stvar je u tome da smo objekat kupili u sivoj fazi i mogli smo da primenimo korpus mera, standarda i opreme koja je trebalo da podigne svest o svemu ovome o čemu smo govorili. Ovu ekspozituru koristimo za promociju finansiranja energetski efikasnih rešenja kako bi klijenti shvatili šta sve mogu dobiti kroz ovakav način finansiranja.
Autor : Vesna Vukajlović
Photo: ProCredit bank
Posledice klimatskih promena: Ljudi širom sveta su zabrinuti zbog mogućih posledica klimatskih promena, a suša je na vrhu ove liste. Suša je najčešće spomenuta posledica u 31 zemlji, uključujući SAD, gde 50% ispitanika kaže da je ovo posledica koji ih najviše brine. Strah od suše je posebno izražen u Latinskoj Americi i Africi. Na oba kontinenta, 59% ispitanika kaže da je ovo njihova najveća briga.’
