Home Blog Page 1328

Potpisani ugovori o početku gradnje Vetroelektrane Podveležje, najavljivane osam godina

beslic_novalic_467929292U gradskoj skupštini Grada Mostara svečano su potpisana dva ugovora kojima praktično kreće izgradnja Vetroelektrane na Podveležju. Potpisivanju je prisustvovao i premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić.

Gradonačelnik Mostara Ljubo Bešlić potpisao je kao investitor Ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji lokalne saobraćajnice L13 u naselju Podveležje, koji je deo Projekta izgradnje VE Podveležje 1. Taj ugovor je vredan 1.185.000 KM, a rok gradnje je deset meseci.

Investitor u drugom ugovoru je JP Elektroprivreda BiH, a radi se o izgradnji pristupnih puteva, servisnih saobraćajnica i montažnih platoa za kranove VE Podveležje, koji se nalaze unutar vetroparka. Ugovor je potpisao generalni direktor JP Elektroprivreda BiH Bajazit Jašarević. Taj ugovor je vredan 5.252.000 KM.

Izvođača je pri potpisu ugovora predstavljao Dženan Pekušić iz HP Investing d.o.o. Mostar, koji je u prvom ugovoru deo grupe ponjuđača sa Amitea d.o.o. Mostar, a u drugom član konzorcijuma  sa Amitea d.o.o. Mostar i Izgradnja Tojaga d.o.o. Mostar.

Izvor: energetika.ba

V.Vukajlović

Svetska banka odobrila zajam Srbiji od 200 miliona dolara

Foto-ilustracija: Unsplash (Lena Balk)

Kako prenosi RTS, odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji zajam od 182,6 miliona evra (200 miliona dolara) za poboljšanje upravljanja javnim rashodima i unapređenju efikasnosti i finansijske održivosti javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja, saopštila je ta banka.

Prvi od dva predložena zajma za razvojnu politiku u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća podržava višegodišnje napore Vlade Srbije da podigne efikasnost i efektivnost javne potrošnje i transformiše sektore energetike i saobraćaja. Ove reforme su značajni strateški ciljevi u kontekstu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju.

Svetska banka je ukazala da javna i državna preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja predstavljaju značajan izvor fiskalnog rizika i da su sektorske reforme u Srbiji dugo odlagane usled sistemske institucionalne slabosti i jakih interesa.

“Ostvaren je važan napredak u sprovođenju dugo odlaganih reformi u sektorima energetike i saobraćaja i od ključne važnosti je da se one nastave i iskoristi zamajac kako bi se postigla željena transformacija, umanjili fiskalni rizici i poboljšalo pružanje usluga građanima Srbije”, rekla je viši ekonomista Svetske banke Klaudija Ines Vaskes Suares.

Izvor: rts.rs

V.V.

JP Elektroprivreda Srbije dobila saglasnost na studiju

imagesMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije je izdalo Rešenje kojim se nosiocu projekta JP Elektroprivreda Srbije iz Beograda, Carice Milice 2 daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije male hidroelektrane “Raška”. Pogledajte detaljnije rešenje na ovom linku.

Izvor: eko.minpolj.gov.rs

EPCG želi vlasništvo u Rudniku uglja Pljevlja

Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)

EPCG je juče objavio proširen dnevni red Skupštine akcionara koja je zakazana za 31. januar tačkom da je EPCG  zainteresovana za ulazak u vlasničku strukturu Rudnika uglja Pljevlja.

Na pitanje “Vijesti”, na koji način EPCG planira to da uradi, iz EPCG su podsetili da se poslednjih godina, zajedno sa projektom Drugi blok TE, analizira i mogućnost objedinjavanja Rudnika i TE koja je u vlasništvu EPCG.

“Preliminarne analize ukazuju da bi te kompanije trebalo da budu jedna tehnološka celina, jer se time osigurava dugoročno snabdevanje potrošača električnom energijom i obezbeđuje kontinuitet proizvodnje. Treba imati u vidu i da je EPCG za poslednjih 10 godina, na ime isporuke uglja za TE, isplatila Rudniku oko 450 miliona evra”, rekli su iz EPCG.

Napominju da svi rudnici uglja u regionu posluju u sastavu termoelektrana ili kao deo mešovite korporacije.

Način realizacijeće  razmatrati nakon eventualne  pozitivne odluke akcionara.

Izvor: vijesti.me

V.Vukajlović

 

Održana sednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine

OTI_0533Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održao je pre dva dana svoju petu po redu sednicu u aktuelnom sazivu.

Odbor je na sednici doneo Godišnji program rada Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine AP Vojvodine za 2017. godinu.

Između ostalog, pored razmatranja predloga programa, odluka, opštih akata i drugih pitanja iz oblasti delokruga rada ovog Odbora, utvrđenih Poslovnikom o radu, Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine planira i održavanje sednica van sedišta.

Dogovoreno je da će dve naredne sednice biti održane u Zrenjaninu i u Somboru. U planu je i intenziviranje saradnje sa resornim odborom u Narodnoj skupštini Republike Srbije i drugim državnim organima, kao i iniciranje saradnje sa srodnim radnim telima i organizacijama u zemljama regiona.

Izvor: skupstinavojvodine.gov.rs

V.V.

Solarne elektrane uz sve železničke pruge

Foto-ilustracija: Pixabay (Jaime Perez)

Kako prenosi portal Energetika.ba solarne elektrane uskoro bi mogle da budu instalirane duž cele železničke mreže u Velikoj Britaniji. One bi vozove snabdevale lokalno proizvedenom energijom umesto električne energije koja se proizvodi u nacionalnoj mreži.

Naime, državna firma Network Rail, želi da elektrifikuje sve železničke pruge u Velikoj Britaniji. Ona je u saradnji sa Imperial College London i udruženjem 10:10 odlučila da pronađe način kako to da realizuje uz paralelno smanjenje emisija CO2 iz želeničkog saobraćaja.

U mnogim oblastima je postojeća elektroenergetska mreža opterećena, pa ne može da osigura dodatnu električnu energiju potrebnu za vozove. Upravo zato se javila ideja za izgradnjom malih i srednjih fotonaponskih elektrana koje će direktno napajati vozove.

Naučnici sa Imperial College-a i iz udruženja 10:10 objasnili su da su ruralna područja, upravo ona u kojima ima više mesta za postavljanje solarnih elektrana. Osim toga, kao dodatnu pogodnost za “prelazak” vozova na solarnu energiju stručnjaci napominju činjenicu da se najveća potrošnja događa u trenucima kada solarne elektrane beleže vrhunac proizvodnje.

Izvor: energetika.ba

V.Vukajlović

U Irskoj kriza zbog OIE

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Severnoj Irskoj je došlo do neslaganja u tamošnjoj Vladi, zbog finansijski previše podsticajne šeme upotrebe OIE,  koja je stupila na snagu 2012. godine.

Prošle nedelje je  zbog zdravstvenih razloga dao ostavku prvi potpredsednik Martin Mc Guiness, a slučaj je tada dobio svoj završni epilog krizom cele Vlade i najavom novih izbora početkom marta.

Ove nedelje je i britanska premijerka Theresa May okupila glavne političke aktere i imala neuspeli pokušaj da krizu odgodi.

Zanimljivo je da je u vreme donošenja spornih podsticaja, ministarka zadužena za energetiku bila sadašnja severnoirska premijerka Arlene Foster, koju  kroz medije javno prozivaju zbog niza nepravilnosti s navedenim podsticajima. Javnost smatra da oni nisu sprovedeni transparentno, tako da mnoga postrojenja koja su dobila podršku uopšte ne funkcionišu. To se najviše odnosi na ulaganja u kotlove na biomasu i pelet, kao i na projekte za instaliranje solarnih i termalnih postrojenja.

Izvor: energetika-net.com

V.Vukajlović

“Šume Republike Srpske” posluju pozitivno

466723Juče je svoje mišljenje o ovom preduzeću izneo i Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, pa je rekao da Javno preduzeće “Šume Republike Srpske” posluju pozitivno, jer su u 2015. i 2016. godini ostvarile pozitivan finansijski rezultat.

“To preduzeće je konačno izvedeno iz dubioze, odnosno od preduzeća koje je poslovalo negativno došlo je do preduzeća sa pozitivnim poslovanjem”, rekao je Đokić novinarima u Banjaluci.

On je ocenio da se problemi koji postoje u pojedinim šumskim gazdinstvima moraju rešavati u okviru nadležnosti uprave javnog preduzeća i Nadzornog odbora.

“O toj temi je već bilo sastanaka, nastavićemo da pratimo stanje i da reagujemo. Ako bude potrebno, Vlada će reagovati, ali u ovom trenutku ne vidimo nikakvog razloga da se pitanje u šumama problematizuje, osim, što to neki stalno žele”, kaže Đokić.

Izvor: srna.rs

V.Vukajlović

Naredne godine izgradnja Gasnog interkonektora sa Bugarskom

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i ministar energetike Bugarske Temenuška Petkova potpisali su juče u Sofiji Memorandum o razumevanju za izgradnju Gasnog interkonektora Bugarska–Srbija.

Antić je tom prilikom objasnio da je potpisivanje pomenutog dokumenta najvažniji korak u realizaciji ovog projekta, s obzirom na to da se njim definišu svi ključni tehnički elementi, pristupne tačke, kapaciteti, odnosno sva najvažnija pitanja vezana za realizaciju samog projekta.

On je naglasio da je bugarska strana finansiranje projekta definisala kao članica EU, dok će srpska strana to učiniti u narednim danima.

Očekuje se da će taj projekat ući u IPA finansiranje za 2017. godinu i da će Srbija imati operativna sredstva već u narednoj godini, te da će, u skladu sa dinamikom neophodnom za realizaciju projekta, interkonektor biti operativan 2020. godine, precizirao je ministar.

Vlada je, kako je podsetio, usvojila prostorni plan za realizaciju projekta i nakon potpisivanja Memoranduma uslediće finalizacija dogovora i pregovora sa Evropskom komisijom, koja do kraja treba da definiše finansiranje tog projekta sa srpske strane.

Antić je tokom sastanka sa Petkovom informisan i o dinamici realizacije projekta interkonektora između Grčke i Bugarske.

Prema njegovim rečima, projekat interkonektora Bugarska–Srbija u potpunosti je u dinamici sa realizacijom projekta interkonektora Grčka–Bugarska, tako da će 2020. godine postojati operativna interkonekcija i Grčka–Bugarska i Bugarska–Srbija.

To, kako je istakao, naše dve zemlje dovodi u poziciju da mogu imati kontakt sa izvorima snabdevanja gasa i sa druge strane, odnosno sa južnog koridora, ali i sa energetskim terminalom koji će se graditi u Grčkoj.

Ovo su dva prioritetna projekta na nivou jugoistočne Evrope, koji su deo šire slike, naglasio je on i podvukao da ovi projekti nisu važni samo za Grčku, Bugarsku i Srbiju, već i za jugoistočnu Evropu i za sigurnost snabdevanja gasom čitave Evrope.

Ministar je podsetio na to da je Vlada usvojila poseban urbanistički plan za projekat izgradnje gasovoda, tako da sada predstoji proces eksproprijacije, kupovine zemljišta, kao i čitav niz aktivnosti koje treba obaviti pre početka radova.

On je izrazio očekivanje da će radovi početi naredne godine, uz napomenu da su se obe strane Memorandumom obavezale na to da oni počnu najkasnije 2019. godine.

Petkova je podsetila na to da je Bugarska od EU dobila 45 miliona evra za izgradnju interkonektora, pri čemu je prva faza završena, dok sada sledi druga, ključna faza izgradnje.

Potpisivanju Memoranduma prisustvovali su i direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović i ambasador Srbije u Bugarskoj Vladimir Ćurgus.

Izvor: srbija.gov.rs

Mol će tražiti povraćaj novca koji je uložio u Inu

297865Hrvatska vlada mora da postigne dogovor sa Molom a ne sa mađarskom vladom o otkupu udela u Ini.

Ovo je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, upozorivši da u slučaju otkupa Zagreb treba da vrati Mađarima novac koji je uložen u hrvatsku naftnu kompaniju.

“Događa se da dođe do promena državne strategije privatizacije i mi to razumemo, jer se događalo i kod nas u Mađarskoj”, rekao je Sijarto, a prenosi portal portfolio.hu.

Izvor: tanjug.rs

Potpisan Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Kamenar)

Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost  i Hrvatska agencija za okolinu i prirodu kao korisnik projekta potpisali su u januaru 2017. godine Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za projekt  “Izrada predloga planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama (s akcijskim planovima)”.

Dodeljena su bespovratna sredstva iz Kohezijskog fonda u iznosu od 7.108.979,17 kuna, dok ukupna vrednost projekta iznosi 8.397.154,91 kuna. Predviđeno trajanje sprovođenja  projekta je do 31. decembra  2019. godine. Glavna svrha projekta, u skladu sa zahtevima EU direktiva o pticama i staništima, je postizanje ili održavanje povoljnog stanja očuvanosti strogo zaštićenih (SZ) vrsta u Hrvatskoj.

Ovo je potrebno sprovesti kroz izradu Planova upravljanja strogo zaštićenim vrstama s akcijskim planovima očuvanja vrste i jačanje kapaciteta u planiranju očuvanja SZ vrsta. Projektne aktivnosti uključuju izradu 9 novih planova i reviziju 2 plana upravljanja sa akcijskim planovima zaštite ugroženih vrsta (vrste s visokim rizikom izumiranja) kao i endemskih i reliktnih vrsta.

Izvor: mzoip.hr

V.V.

Odlična godina za Hidroelektrane na Trebišnjici

131225092Hidroelektrane na Trebišnjici /HET/ su u 2016. godini ostvarile jednu od najboljih godišnjih proizvodnji ovog preduzeća i bile su važan oslonac elektroenergetskog sistema Elektroprivrede Republike Srpske /ERS/, izjavio je Srni izvršni direktor za upravljanje sistemom HET-a Aleksandar Vujić.

On je istakao da je, zahvaljujući dobroj pogonskoj spremnosti agregata u sistemu HET-a i povoljnoj hidrologiji u delu godine, kota akumulacije Bileća 16. juna 2016. godine dostigla svoju maksimalnu vrednost, te je elektroenergetskim bilansom ERS-a planirana proizvodnja HET-a za 2016. godinu premašena za 20 odsto.

“Proizvodnjom sistema HET isporučeno je 1.168,52 gigavat-časa, uz dodatnu proizvodnju 88,23 gigavat-časa električne energije, zadužene tokom revitalizacije agregata u HE Dubrovnik krajem 2015. godine, koju je iz sistema HET preuzela Hrvatska elektroprivreda”, rekao je Vujić.

On je naveo da je maksimalnim iskorišćenjem akumulacije Bileća ostvarena jedna od najboljih godišnjih proizvodnji HET-a, sa ostvarenim dotokom u akumulaciju od 61,20 metara kubnih u sekundi, što je, kako kaže, ispod prosečne godišnje vrednosti ostvarenih dotoka u periodu od kada se redovno prate i mere hidrološki podaci u slivu.

“HET je u mnogome doprineo stabilnom i efikasnom funkcionisanju elektroenergetskog sistema BiH, učestvujući kao pružalac pomoćnih usluga u okviru ERS kao balansno odgovorne strane”, istakao je Vujić.

Izvor: srna.rs

V.Vukajlović

Potpisan Memorandum o izgradnji Gasnog interkonektora SRB-BGR

indexMinistar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i njegova bugarska koleginica Tamenuško Petrova potpisali su danas u Sofiji Memorandum o razumevanju za izgradnju projekta Gasnog interkonektora Bugarska – Srbija, koji je, kako je istaknuto, izuzetno važan za naše dve zemlje, ali i za sigurnost snabdevanja gasom čitave Evrope.

Antić je nakon potpisivanja Memoranduma ocenio da je ovo izuzetno značajan dan za Srbiju i Bugarsku.

Izvor: tanjug.rs

V.V.

Proizvodimo biogas i štedimo do 140.000 evra godišnje

carlsberg str 26. II-2Pogon za tretman otpadnih voda u Calsbergovoj fabrici piva u Čelarevu otvoren je 2010. godine uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. Ova pivara je među prvima u Srbiji predstavila ovakvo postrojenje. Time su želeli da istaknu da brinu za širu zajednicu i prirodno okruženje.

Ukupna vrednost investicije iznosi oko 5 miliona evra, a u planu su mnogi noviteti kao što je korišćenje prečišćene vode za zalivanje zelenih površina što je naš sagovornik delimično najavio. Postoji ambicija i da se još efikasnije koriste resursi, pre svega voda, jer se u 2015. godini za 1hl piva trošilo 3,6 hl vode. U 2016. godini plan je da se potroši 3,5 hl vode za ovo traženo i cenjeno piće.  Marka Mareša smo upoznali nakon prezentacije na kojoj je predstavio Carlsberg kao odgovornu i aktivnu kompaniju, a za naš portal  rekao je nešto detaljnije o prečišćavanju otpadnih voda.

EP: Na sajmu posvećenom upravljanju vodama u organizaciji RENEXPO koji je trajao od 6. do 8. juna 2016. predstavili ste kompaniju Carlsberg kao odgovornu i modernu fabriku koja veoma vodi računa o tretiranju otpadnih voda, a na taj način i o široj zajednici. Recite nam u kratkim crtama po čemu je Carlsbeg uzoran kada govorimo o otpadnim vodama?

Marko Mareš: S obzirom da Carlsberg kompanija na globalnom nivou ima CSR (Carlsberg Social Responsibility) plan o očuvanju životne sredine i samoočuvanju lokalne zajednice, naša briga i odgovornost o uticaju na životnu sredinu  se odnosi na više polja, a ne samo na tretman otpadnih voda, ali otpadne vode su trenutno naš najveći i najznačajniji projekat u Carlsberg Srbija. Što se tiče samog pogona, u pitanju je vrlo moderno automatizovano odeljenje sa tercijarnom preradom otpadnih voda, što znači da se ulazne otpadne vode prečišćavaju, mehanički – uklanjanjem fizičkih nečistoća, mikrobiološki – u metanskom i aerobnim tankovima i taloženjem – delovanjem hemijskih agenasa koje vezuju hemijske nečistoće kao što je fosfor.

Ovakav način prečišćavanja ima za rezultat izuzetnu efikasnost odeljenja i to do 99% u odnosu na ulazne zagađujuće materije, koje nam analiziranjem vode potvrđuje Institut za javno zdravlje u Novom Sadu. Rezultati analiza su u skladu sa propisanim normama za ispuštenu vodu od strane nadležnih državnih organa i predstavljaju ekološki bezbednu vodu za ispuštanje u prirodne recipijente.

EP: Šta još u svojoj etici i poslovnoj politici Carlsberg sprovodi, a odnosi se na reciklažu i čvrsti otpad? Kakvi su vaši podaci o uspešnosti u ovim oblastima?

Marko Mareš: Pivara Čelarevo poseduje standard ISO 14001 za Sisteme upravljanja ZŽS (Zaštita Životne Sredine), čiji je deo upravljanje otpadom.

Pivara sakuplja sav opasan otpad, u koji spadaju otpadna ulja, električni i elektronski otpad, fluo cevi, ambalaža od opasnih  hemikalija kao i otpad  koji nije opasan, a čine ga: karton, plastika, staklo, metal, drvo, nus prozvodi primarne proizvodnje.

Odvoženje sakupljenog otpada se vrši u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od strane eksternih operatera koji poseduju dozvole da odvoženje, odlaganje i tretman otpada.

Kompanija Carlsberg Srbija poseduje godišnje nacionalne ciljeve za količinu reciklirane ambalaže koje uspešno ostvaruje zajedno sa kompanijom Sekopak koja se bavi upravljanjem otpadom.

EP: Da li Carlsberg Srbija ima neke specifičnosti u procesu tretiranja otpadnih voda i kakve su?

Marko Mareš: Kao što je rečeno, stanica za tretman otpadnih voda u Čelarevu je specifična upravo po tome što pokriva sve aspekte zagađenja i oslobađa vodu od istih. Pri tome se u metanskom rektoru (mikorbiološki tretman), kao produkt metabolizma mikroorganizama koji prerađuju otpadnu vodu dobija biogas u vidu metana. Carlsberg Srbija ovaj gas koristi kao zamensko gorivo za prirodni gas koji inače kupujemo, u količinama do 18%. Ovakav način iskorištenja biogasa generiše uštedu od oko 140.000 evra na godišnjem nivou.

EP: Kakve planove možete da najavite, i da li ćete usavršavati i osavremenjavati postojeće procedure?

Marko Mareš: Trenutne aktivnosti su vezane za same proizvodne procese sa ciljem smanjenja procenta otpadnih materija, a zatim priprema istih za lakše uklanjanje i tretiranje, čime bi se smanjilo opterećenje stanice za preradu otpadnih voda. Ovo će se regulisati kombinacijom optimizacije proizvodnih procesa, kao i uključivanjem raznih tehnologija poput dekantera za tretiranje tropa čime bi se smanjila otpadna masa čvrste materije.

Što se tiče daljih planova za samu fabriku za tretman otpadnih voda, postoji ideja da se prečišćena voda dalje koristi za zalivanje zelenih površina, ali taj projekat je još uvek u početnoj fazi.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

IEA: Pada globalna proizvodnja nafte, prvi put za sedam meseci

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Globalna proizvodnja nafte je prvi put u poslednjih nekoliko meseci počela da pada, jer Saudijska Arabija i druge države-proizvođači sprovode obećane rezove s ciljem podizanja cena tog energenta, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

OPEK-ova proizvodnja je, kako se navodi u mesečnom izveštaju IEA, pala na 33,09 miliona barela dnevno u decembru sa 34,2 miliona iz novembra.

To je prvi pad proizvodnje za sedam meseci, a rezultat je manje proizvodnje Saudijaca i prekida u Nigeriji, prenosi agencija AP.

Izvor: tanjug.rs

V.V.

Prema izveštaju WMO – 2016. najtoplija do sada

NOAA_2016_Sig._Eventsextremes-201613_0Svetska metereološka organizacija (WMO) je juče zvanično objavila da je 2016. godina najtoplija od kada se vrše merenja. Analize potvrđuju da je u proseku temperatura bila viša za 1,1°C nego u predindustrijalnom periodu. Temperatura je bila viša za oko 0,7°C nego u 2015. godini kada je zabaležen prethodni rekord. Generalni sekreter Svetske metereološke organizacije WMO, Peteri Talas je izjavio da je 2016. godina ekstremna kad se govori o klimatskim promenama i najtoplija je od kada se merenja sprovode. Inače 2015. je bila proglašena za najtopliju godinu ikada, do ovog izveštaja!

Gospodin Talas, najavljuje da će kompleten izveštaj biti objavljen u martu 2017. godine, jer visoke temperature predstavljaju samo deo celokupne priče. Registrovane su brojne anomalije, i ekstremni klimatski događaji koji su uticali na socio – ekonomske okolnosti na planeti, a povišena temperatura okeana dovela je do izbeljavanja koralnih grebena, porasta nivoa mora, tropskih ciklona i slično. Podaci za izradu izveštaja su uzeti i kombinovani  iz brojnih instituta i institucija kao što su američki, evropski i engleski centri za praćenje klime i vremenskih uslova. Uzeti su u obzir čak i podaci iz Polarnih regiona.

Izvor: public.wmo.int

Vesna Vukajlović

1...1,3271,3281,329...1,670Page 1,328 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs