Home Blog Page 13

Dekarbonizacija privrede će uticati na rast cena struje

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Usklađivanje preuzetih obaveza u primeni evropske regulative u pogledu zelene energije, odnosno uvođenja takse na emitovanje ugljen-dioksida (CO2) dovešće do rasta cene elekrične energije u BiH od januara 2026. godine, zaključak je konferencije „Klimatska tranzicija i promene globalnog ekonomskog modela“ koja je održana u Područnoj privrednoj komori Banja Luka, a organizovana u sklopu projekta „Zeleni navigator Zapadnog Balkana“.

„Svaki novi trošak koji elektroprivreda ima pokušava da prebaci na krajnjeg korisnika, jer ukoliko ne bi, njihovo poslovanje bi bilo praćeno gubicima. Da bi taj trošak na neki način bio amortizovan, pokušava se da kroz određenje projekte i pomoć EU to na neki način subvencioniše i kompenzuje kako ni domaćinstva ni privreda ne bi snosili taj trošak“, rekao je Goran Račić, predsednik Područne privredne komore Banja Luka.

On dodaje da je BiH pristupanjem Evropskoj energetskoj zajednici preuzela obavezu da do 1. januara 2026. godine uskladi proizvodnju energije sa evropskim zakonima, te da će do ovog datuma deo novog troška snositi i krajnji potrošači.

„Ako naši proizvođači ne budu obračunavali taksu na emisiju CO2, a koja se kreće od 60 do 100 eura po toni CO2, plaćaće na ulazu u zemlju u koju izvoze. Pitanje je sada da li je bolje da plaćaju na našem tržištu ili prilikom izvoza“, rekao je Račić.

Pročitajte još:

Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, rekao je da je veliki interes svih u RS, kako iz ljudi iz sveta nauke, politike, ali i privrede i nevladinog sektora za rešavanje ovog problema koji je već prisutan.

„Moramo da se prilagođavamo zahtevima koje se odnose na klimatske promene i moramo poštovati obaveze koje smo potpisali. Vlada RS je aktivan učesnik u ovome, ali ne možemo završiti sve sami. Klimatske promene su nastale kao posledica ljudskog delovanja, nastojanja da se ubrzanim tehnološkim razvojem priroda podčini potrebama čoveka, a priroda je odgovorila na svoj način“, saopštio je Đokić.

Bojan Vipotnik, ministar prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS istakao je da ova konferencija značajna kako bi se čuo stav struke i realnog sektora, kako bi svi bili upoznati na koji način obezbijediti održiv razvoj i smanjiti negativan uticaj klimatskih promena.

„Pred nama je veoma važan period u kojem moramo upravo tako delovati, jer mehanizam Evropske unije CBAM – mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, stupa na snagu od 1. januara 2026. godine i primenjivaće se na robu proizvedenu u zemljama izvan EU“, rekao je Vipotnik i dodao da je potencijalna alternativa ovom mehanizmu uvođenje takse za emisije CO2, koje bi se naplaćivale unutar zemlje, čime bi se se dosledno primenjivao princip „zagađivač plaća“.

Jasna Dragojević

Naturhus – održiva oaza u srcu prirode

Foto: AI foto

Jutro u kući smeštenoj u srcu šume. Buđenje uz sunčeve zrake koje se probijaju kroz krošnje, svež vazduh ispunjen mirisima i zvucima šumskog biodiverziteta. I dok priroda nudi svoju jedinstvenu čar, ne treba zaboraviti da je temperatura vazduha na ovakvim područjima hladnija, posebno tokom oštrih zima.

Zamislite sada da se oko i iznad vaše kuće nalaze stakleni zidovi, koji vam omogućavaju da ste izolovani od hladnoće i potencijalnih opasnosti koje donosi šumski svet, ali istovremeno omogućavaju da ste opkruženi prirodom i dobrobitima koje ona donosi.

Jedna porodica u Švedskoj odlučila se upravo za takav koncept – dom izgrađen unutar staklenika. Osim što u arhitektonskom kontekstu ovaj objekat izgleda veoma interesantno, on donosi raznovrsne prednosti. Ovaj koncept poznat je kao Naturhus i mogao bi da se opiše kao spoj umetnosti, užitka, praktičnosti i ekologije. On je dizajniran tako da pruži luksuzan život uz minimalnu potrošnju energije, istovremeno stvarajući održiv ekosistem.

Kakve prednosti donosi Naturhus?

Foto: AI foto

U svetu klimatskih promena, energetska efikasnost uspela je da se nađe na samom vrhu najvažnijih pitanja. Zahvaljujući stakleniku koji okružuje kuću, održavanje toplote je efikasnije, te se navodi da potrošnja energije za grejanje može da bude smanjena i za 30 odsto. Nove tehnologije omogućavaju da se na krov staklenika postave uobičajeni solarni paneli, a inovacije su donele i solarne prozore, solarne roletne i druge mogućnosti. Na ovaj način može dodatno da se unapredi energetska efikasnost i smanjenje emisija. U staklenik su takođe ugrađeni automatizovani sistemi ventilacije koji regulišu temperaturu i vlažnost unutar prostora.

Kada je reč o vodi, ističe se više održivih mogućnosti. Sa krova staklenika prikuplja se kišnica i skladišti u rezervoare koji se nalaze ispod zemlje. Ova prikupljena voda se koristi za navodnjavanje biljaka, omogućavajući im potrebnu vlagu. Pored toga, smanjuje se potreba za korišćenjem sintetičkih đubriva, jer biljke dobijaju hranljive materije iz otpadnih voda. Takođe, kišnica može da se koristi za ispiranje u toaletu.

U uslovima unutar ovog staklenika, kao i kod uobičajenih koji se koriste u poljoprivredi, stvaraju se pogodni uslovi za uzgoj voća i povrća. Osim ovih prednosti, Naturhus doprinosi biodiverzitetu kroz stvaranje mikroekosistema koji privlači korisne insekte poput pčela. Ovakav dizajn pomaže biljkama da se bolje nose sa ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su suše ili poplave.

Nabrojane prednosti samo su jedne od brojnih mogućnosti koje koncept Naturhus nudi. Iako većina od nas možda neće imati priliku da sebi priušti ovakav dom, on predstavlja inspiraciju za razmišljanje o načinima na koje možemo učiniti svoj prostor održivijim.

Katarina Vuinac

Da li je CBAM državno pitanje? – Novi izazovi za srpsku privredu

Photo-illustration: Pixabay

Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika, poznatiji kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), predstavlja inicijativu Evropske unije usmerenu na borbu protiv klimatskih promena i zagađenja. Cilj mehanizma je da se spreči takozvano „curenje ugljenika“ tako što će cena uvoza u EU odražavati njegovu ugljeničnu intenzivnost, slično kao što se to reguliše unutar same Unije.

Na praktičnom nivou, CBAM zahteva od uvoznika u EU da kupuju sertifikate koji odgovaraju ceni ugljenika koja bi bila plaćena da su proizvodi proizvedeni prema regulativama EU. Mehanizam teži da podstakne proizvođače van Evropske unije da smanje svoje emisije ugljenika. Planirano je da se CBAM postepeno uvodi od 2023. godine, sa fokusom na sektore koji najviše zagađuju, poput cementa, električne energije, đubriva, čelika i aluminijuma. Plan je da od 1. januara 2026. CBAM počne u potpunosti da se primenjuje u Srbiji. Trenutno, osim izveštavanja, ne potražuju se nikakve finansijske obaveze, međutim, kroz nešto više od godinu dana, situacija će se promeniti.

Uticaj na srpsku privredu

CBAM ima značajne implikacije za srpsku privredu. O tome se više govorilo prvog dana na SEE Energy 2024 biznis konferenciji, na panelu posvećenom isključivo ovoj važnoj temi. Prema podacima koji su navođeni tokom panela, najmanje 1.500 firmi iz Srbije obveznici su ovog mehanizma. Jedna studija iz Beča pokazala je da oko 20 odsto kompanija iz Srbije očekuje da će njihovi proizvodi morati da poskupe zbog novih regulativa. Mnoge od ovih kompanija prvi put uopšte rade analizu svojih emisija ugljen-dioksida kako bi se prilagodile novim zahtevima.

Foto: EP

Evropska komisija je nedavno promenila metodologiju obračuna CBAM-a, što znači da će se od 2026. godine plaćati veće sume nego što je inicijalno bilo predviđeno, dakle znatno nepovoljnije. Ovo predstavlja veliki izazov za region, ali i priliku za srpsku privredu da ubrza proces dekarbonizacije i prilagodi se novim standardima.

CBAM povezuje proces proizvodnje, snabdevanja i trgovine. U Srbiji je proizvodnja energije snažno oslonjena na ugalj, što znači da energetski miks zemlje direktno utiče na pitanje CBAM-a. Ne postoji neki način za izbegavanje ovog mehanizma; regulativa je vrlo rigidna i postavlja visoke standarde i uslove, i stići će i našu zemlju.

Pred Srbijom su dva moguća puta: uspostavljanje regionalnog sistema trgovanja emisijama ili uvođenje nacionalne karbonske takse. Ministarka Dubravka Đedović Handanović, nagovestila je da bi nacionalna karbonska taksa mogla biti rešenje. Ova opcija bi značila da se taksa plaća samo na električnu energiju koja se izvozi u EU, dok bi regionalni sistem podrazumevao plaćanje takse na svu energiju proizvedenu iz termoelektrana.

CBAM za preduzeća znači redefinisanje poslovnih praksi, postavljanje jasnih ciljeva i uključivanje svih zaposlenih u proces. Rešenja mogu uključivati prelazak na zelenu energiju, ulaganje u solarne elektrane i druge tehnologije koje smanjuju emisije, a kada se rešenja nađu, ostaje primena. Ukratko, to bi predstavljalo mapu puta dekarbonizacije.

Iako se CBAM može činiti kao izazov, postoje i pozitivni znakovi. U izveštaju Evropske komisije iz aprila 2024. godine, Srbija se našla među 20 zemalja koje su najviše izveštavale o CBAM-u, i jedina je sa Zapadnog Balkana. Ovo pokazuje da su kompanije u Srbiji počele da preduzimaju korake ka prilagođavanju, ali najveći izazov ostaje dekarbonizacija kako bi se sačuvala konkurentnost srpske privrede.

Pročitajte još:

Uloga države i potrebne mere

Privatni sektor ističe da je preko potrebna adekvatna regulativa. Iako postoji svest o važnosti dekarbonizacije, nedostatak regulative koči brže prilagođavanje. „Nećemo ništa dok ne budemo morali“, nije dobar stav, naglašavaju privrednici, ističući da je regulativa glavni pokretač promena, kako u EU, tako i kod nas. Potrebno je da Srbija pravovremeno donese zakone i propise koji će omogućiti kompanijama da ostanu konkurentne, umesto da iz kvartala u kvartal dobijaju nove direktive koje moraju ubrzano da se implementiraju, što je na kraju teško postići.

Uvođenje mehanizma oporezivanja ugljenika dokazano je najefikasniji alat za dekarbonizaciju. Međutim, potrebno je da takav mehanizam bude pažljivo odmeren i stimulativan, uključujući i druge mere za podsticanje zelenih investicija. Stvaranje fonda koji će biti vraćen privredi kroz ulaganja u zelene tehnologije može biti jedan od načina da se podrži tranzicija.

CBAM je realnost koja neće nestati. Iako se mislilo da će zbog geopolitičkih previranja biti odložen, to se nije desilo. Čak i u Nemačkoj, u septembru 2023. godine, tik pred primenu CBAM-a, 50 odsto kompanija nije bilo svesno svoje obaveze. Za zemlje van Evropske unije, poput Srbije, izazov je još veći. Drugi primeri, poput Turske, koja je ozbiljno pristupila ovom izazovu i uložila desetine milijardi u uspostavljanje nacionalnog sistema, pokazuju da je neophodno reagovati i kod nas. Nemamo luksuz da budemo izolovani, poručuju učesnici ovog panela.

Što se tiče regulative, postoji mnogo prostora za unapređenje. Potrebno je ubrzati procedure za dobijanje dozvola, poput olakšavanja sticanja statusa prozjumera i pojednostavljenja drugih administrativnih procesa.

Ugljenične emisije sve više poprimaju monetarnu vrednost, a njihova cena raste, što predstavlja trošak koji više ne možemo ignorisati. Naši partneri, kupci i finansijeri već uzimaju u obzir ove troškove prilikom poslovanja i obračuna.

Ignorisanje CBAM-a nije opcija; potrebno je iskoristiti ovu priliku za modernizaciju privrede, ulaganje u održive izvore energije i prilagođavanje globalnim trendovima. Samo proaktivnim pristupom možemo osigurati ekonomski rast i održivost u budućnosti.

SEE Energy 2024, biznis konferencija fokusirana na održive energetske tehnologije, odžrava se i danas u Master centru u Novom Sadu. 

Milica Vučković

Kombinovani uticaj mikroplastike i PFAS-a predstavlja veću pretnju za životnu sredinu

Foto-ilustracija: Pixabay

Novo istraživanje, koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Birmingemu, otkrilo je da kombinovani uticaj mikroplastike i PFAS-a, poznatih kao „večne hemikalije“, ima značajno štetnije efekte na životnu sredinu nego što to čini svaka hemikalija pojedinačno. Studija, objavljena u časopisu Environmental Pollution, pokazuje kako ovi zagađivači zajedno negativno utiču na vodeni ekosistem, dovodeći do ozbiljnih razvojnih problema, odloženog sazrevanja i smanjenog rasta kod vodenih organizama.

Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) su hemikalije poznate po izuzetnoj stabilnosti, zahvaljujući čvrstoj vezi između ugljenika i fluora. Već decenijama se koriste u različitim industrijama, a teflon je jedan od poznatih primera.

Iako Srbija nema značajnu proizvodnju PFAS, uvoze se velike količine koje se nalaze u širokom spektru proizvoda svakodnevne upotrebe, poput plastike, vodootpornih premaza, odeće, sredstava za čišćenje i protivpožarnih preparata.

Pročitajte još:

PFAS i mikroplastika, koji se ne razgrađuju lako i mogu se nakupiti u prirodi, često se oslobađaju zajedno iz potrošačkih proizvoda kao što su plastične ambalaže, odeća i industrijski materijali. Da bi bolje razumeli njihov kombinovani efekat, istraživači su koristili dafnije (vodene buve) kao model, budući da su veoma osetljive na zagađujuće materije.

U eksperimentu su poređene dve grupe – jedna koja nije ranije bila izložena zagađenju i druga sa istorijom hemijskog zagađenja. Oba skupa organizama izložena su kombinaciji nepravilno oblikovane mikroplastike i dve PFAS hemikalije, pri čemu su primećeni veći toksični efekti u odnosu na pojedinačnu izloženost.

Rezultati pokazuju da kombinovani uticaj hemikalija ugrožava kritične životne osobine, uključujući preživljavanje, reprodukciju i rast. Ovi efekti bili su ozbiljniji kod jedinki koje su ranije bile izložene zagađivačima, što ukazuje na njihovu smanjenu otpornost na dodatne hemijske izazove.

Vodeći istraživač, profesor Luiza Orsini, istakla je da razumevanje dugoročnih efekata kombinovanih zagađivača postaje sve važnije, s obzirom na to da prethodna izloženost može oslabiti sposobnost organizama da se suoče s novim hemijskim stresovima.

Istraživači veruju da će nova saznanja doprineti boljem razumevanju dugoročnih bioloških efekata „večnih hemikalija“ i ukazati na potrebu za revizijom metoda za procenu rizika u zaštiti vodenih ekosistema i javnog zdravlja.

Milena Maglovski

U planu gradnja vetroelektrane „Una“ kod Bihaća

Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Na području Unsko-sanskog kantona, oko 27 kilometara od Bihaća, u naselju Teočak je planirana izgradnja vetroelektrane „Una“, instalisane snage do 40 MW i sa maksimalno osam vetroagregata.

Federalnom ministarstvu životne sredine i turizma je investitor Una Wind Power d.o.o. Bihać dostavio Zahtev za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje vetroelektrane „Una“. Zahtev je izradio ovlašćeni konsultant Euroing d.o.o. Bihać.

U okviru VE „Una“ planirano je da se instaliraju vetroagregati snage do pet megavata.

„Vetroagregat će biti opremljen trokrakom elisom prečnika do 170 m, a maksimalna ukupna visina vjtroagregata od kote terena do vrha elise je 240 m. Konačni tip vetroagregata nije odabran u ovoj fazi pripreme projekta te će biti definisan u Glavnom projektu, na način da nisu prekoračene granične vrednosti dimenzija u ovom dokumentu“, navedeno je u projektu.

Pročitajte još:

Pristup do vetrolektrane planiran je preko magistralnog puta M5 južno od VE „Una“, dok je do pojedinačnih lokacija vetroagregata, prateće infrastrukture i trafostanice planina izgradnja novih makadamskih puteva.

Iz Federalnog ministarstva životne sredine i turizma pozivaju sve zainteresovane subjekte: građane, predstavnike mesnih zajednica, nevladine organizacije i celokupnu zainteresovanu javnost da uzmu učešće na Javnoj raspravi koja će se održati u sali gradskog veća u Bihaću, 14. novembra od 9 do 11 časova.

Dodaju da je dokumentacija dostupna na uvid u prostorijama Federalnog ministarstva životne i turizma – Sektor za ekološke dozvole, ul. Hamdije Čemerlića br. 2 Sarajevo. Primedbe se mogu dostaviti u pisanoj formi u roku od 15 dana nakon održane javne rasprave na adresu Federalnog ministarstva životne sredine i turizma.

Energetski portal

Ratari će posejati manje pšenice – pomaže li seme „sa tavana“

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Optimalni rok za setvu pšenice teče, stručnjaci savetuju ratare da što više poseju do kraja oktobra. Paori iz Srednjeg Banata kažu da će ove jeseni smanjiti površine pod pšenicom i da će štedeti na repromaterijalu, jer im nedostaje novac da bi primenili punu agrotrehniku.

U poljoprivrednom domaćinstvu Borislava Čizmaša iz Botoša u toku je priprema za setvu pšenice. Iz godine u godinu, kaže, ovaj najvažniji jesenji posao sve se teže završava, jer proizvođači ne ostvaruju zaradu od svojih proizvoda, pa im nedostaje novca za kvalitetnu setvu.

,,Ove godine ćemo posejati između 20 i 25 posto manje pšenice nego prošle godine i gledaćemo što više da zasejemo pšenicom koja je naša, jer vidimo da država neće ispuniti to što je obećala da će dati za sertifikovano seme. Kilogram deklarisanog semena je 80 dinara, a naše robe oko 20. Novca za veća ulaganja nemamo“, objašnjava Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

I proizvođači s kojima je u kontaktu najavljuju smanjenje površina pod pšenicom.

,,Mnogi prelaze na alternativu, seju ječam jer on zahteva manje đubriva, hemije, manja su ulaganja. Na pšenici smo prošle godine protiv insekata radili tri tretmana, a za ječam je dovoljan jedan. Ječam nema bolest fuzarijuma, pa ne treba da se štiti u klasu. Neki su krenuli i u lucerku, neki uljanu repicu“, dodaje Čizmaš.

Podseća da je cena sertifikovanog semena porasla kada je država najavila da će davati subvencije, a one do poljoprivrednika još nisu stigle. Mnogi su se pre jeseni nadali pomoći kako bi se setva valjano obavila.

„Pšenica bi trebalo da bude nacionalni interes, jer je to hrana za ljude, ali, nažalost, nije. Iz godine u godinu setva je sve skuplja i skuplja, a proizvođači su prepušteni sami sebi“, konstatuje Čizmaš.

Idealni uslovi za setvu

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je setva pšenice u ovom regionu počela pre nekoliko dana i da su uslovi za njeno obavljanje idealni. Nakon sušnog leta, tokom septembra palo je između 70 i 100 litara kiše po kvadratnom metru, što je prokvasilo ne samo setveni, već i dublje slojeve zemljišta. Uz to, temperature vazduha su u proseku za ovo doba godine.

Podsećaju proizvođače da je pre setve potrebno da se u zemljište unese dovoljna količina osnovnog đubriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)

,,Pšenica zahteva dosta hrane u jesenjem periodu. Poslednjih godina imamo malo toplije jeseni, ulazimo u zimski period sa višim temperaturama, pšenica raste i troši hranu. Osnovno đubrivo pred setvu je ključno i tu ne treba štedeti“, objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Kada se u jesen da dovoljno đubriva, proizvođači mogu da budu sigurni i da pšenica neće biti gladna, čak i ako prihrana bude malo kasnije.

,,Ranije smo imali više padavina i snega u januaru i februaru i prihrana koju smo davali bila je dostupna biljkama brže. Poslednjih godina vidimo da može da bude problema sa manjkom padavina u to vreme, pa može da se desi da pšenica ne može da koristi prihranu odmah kada joj je potrebna, krajem februara ili početkom marta, kada kreće vegetacija“, navodi.

U toku setve veoma je važno obratiti pažnju na setvenu normu tj. na količinu semena koju treba posejati po hektaru, kao i na dubinu setve.

,,Najidealnije je da dubina setve bude od tri do pet centimetara. Tada se pšenica najbolje bokori i dobro je zaštićena i od izmrzavanja i od suše“, ističe Rajačić.

Pročitajte još:

Problemi sa semenskom pšenicom

Stručnjaci objašnjavaju da je vreme setve ključan faktor koji utiče na visinu prinosa, zbog toga svi savetuju da se što veće površine poseju do kraja oktobra. Navode, da će najmanje polovina ovogodišnjih površina biti posejana pšenicom „sa tavana“ i to ne samo zbog toga što proizvođači nemaju dovoljno novca da nabave sertifikovano seme.

,,Deklarisanim semenom, prema podacima do kojih sam ja došao, posejaće se najviše 280.000 hektara. To je zbog toga što je semenarstvo dugo godina zanemarivano i nije organizovana proizvodnja. Najavljene subvencije za deklarisano seme će sada verovatno podstaći semenarske organizacije da proizvedu veće količine“, kaže prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita.

,,Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 70.000 tona i to je problem za koji trenutno nema rešenja. Sada treba da se angažuju nadležni i da se u ovogodišnjoj setvi obezbede dovoljne količine semenske pšenice za sve one koji sledeće godine budu izrazili želju da seju pšenicu“, objašnjava.

Kako pomaže tavan

Korišćenje semena „sa tavana“, dodaje, ne mora nužno da znači drastično manji prinos u žetvi, ali nosi niz drugih neizvesnosti.

,,Ako se dobro dezinfikuje i doradi sopstveno seme može da smanji prinos oko 5 posto. Više će se izgubiti sa kašnjenjem u setvi i nekvalitetnom setvom. Mnogo je veća verovatnoća da to seme „sa tavana“ ne bude dobro zaštićeno od bolesti, pa će se više sredstava za zaštitu koristiti, što značajno poskupljuje proizvodnju“, kaže Malešević uz napomenu da bi ove jeseni trebalo očekivati bolesti i štetočine.

,,Budući da će pšenica i ječam brzo nići, mogu se pojaviti lisne vaši koje prenose viruse, a u toku je seoba miševa sa kukuruzišta na mlade zasejane useve, pa će i oko toga morati da se vodi računa“, dodaje Malešević.

Prema podacima Udruženja Žita Srbije ove godine pšenicom bi trebalo da bude zasejano oko 600.000 hektara, što bi bilo za 25.000 hektara manje nego prošle godine.

,,Ja sam za to da se poseje nešto više pšenice, bar 650.000 hektara, jer je pšenica univerzalna hrana. Mogu je jesti i ljudi i životinje. Može da se lageruje i da čeka trenutak da se dobije neka bolja cena. Pokazalo se da su pšenica i ječam otpornije na klimatske promene„, navodi sagovornik za RTS.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Rumunija dobila novi solarni park sa sistemom za skladištenje energije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Sarmasagu, okrug Salaj, svečano je otvoren solarni park „Sarmasag“, koji predstavlja značajan korak ka energetskoj tranziciji Rumunije.

Novo solarno postrojenje, instalirane snage 51,4 MW, uključuje i napredni sistem za skladištenje energije u baterijama kapaciteta 22 MWh. Investicija vredna 52,5 miliona evra finansirana je uz podršku Ministarstva energetike kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), sa bespovratnim sredstvima od 13,7 miliona evra.

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Ministar energetike Sebastijan Burduž je tokom ceremonije otvaranja solarnog parka istakao važnost skladištenja obnovljive energije u baterijama, naglašavajući da ovakvi projekti doprinose smanjenju pritiska i nestabilnosti u energetskom sistemu.

Burduž je podsetio da je Ministarstvo energetike krajem 2023. godine potpisalo skoro 300 ugovora za razvoj 1.800 MW novih kapaciteta zelene energije u Rumuniji i istakao da ovakve investicije donose značajnu korist za potrošače i državu.

Fotonaponski park „Sarmasag“ pruža odgovore na aktuelne izazove u energetskom sektoru, kombinujući proizvodnju i skladištenje energije, čime se povećava stabilnost sistema i podstiče dalje ulaganje u obnovljive izvore energije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Pročitajte još:

Nacionalni plan oporavka i otpornosti

Ministarstvo energetike Rumunije nedavno je potpisalo prve ugovore u okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR) za razvoj kapaciteta za skladištenje električne energije i proizvodnju solarnih panela.

Dva ugovora o finansiranju, u vrednosti od preko šest miliona evra, podržaće projekte skladištenja energije kapaciteta gotovo 131 MWh.

Takođe, potpisan je ugovor vredan skoro četiri miliona evra za izgradnju fabrike solarnih panela sa ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza solarne tehnologije.

Energetski portal

Stvaranje pogodnih operativnih uslova za zajednice obnovljivih izvora energije u regionu Dunava

Foto-ilustracija: Pixabay (Janvanbizar)

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja sprovodi projekat iz Interreg Dunavskog programa „Stvaranje pogodnih operativnih uslova za zajednice obnovljivih izvora energije u regionu Dunava (NRGCOM)“ koji finansira Evropska unija.

Region Dunava značajno zavisi od uvoza fosilnih goriva, što izaziva zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, energetsku efikasnost i sigurnost. Iako koncept zajednica obnovljivih izvora energije nije dovoljno poznat u regionu, njegovo uspostavljanje često ometaju pravne, operativne, infrastrukturne ili tehničke prepreke.

Evropska unija je u svoje zakonodavstvo uvela koncept energetskih zajednica, posebno građanskih (CEC) i zajednica obnovljivih izvora energije (REC) kroz paket Čista energija za sve Evropljane usvojen još 2019. godine.

U Srbiji, zajednice obnovljivih izvora energije postaju sve važnije, posebno u kontekstu evropskih i globalnih napora za održivu energetsku tranziciju. Iako je ovaj koncept još u razvoju, postoje brojne inicijative i projekti koji promovišu korišćenje obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou.

Zbog toga je glavni cilj projekta NRGCOM definisan kao unapređenje razvoja energetskih zajednica kroz stvaranje pogodnih uslova za njihovo efikasno funkcionisanje u regionu Dunava.

Pročitajte još:

Ovaj projekat sprovodi se u 12 zemalja u Dunavskom regionu – Mađarska, Austrija, Bugarska, Nemačka, Hrvatska, Češka Republika, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Slovenija, Slovačka i Srbija.

Projekat NRGCOM je okupio 13 projektnih partnera i 14 strateških partnera, uključujući lokalne, regionalne i nacionalne vlasti, energetske, razvojne i sektorske agencije, nevladine organizacije, interesne grupe, institucije visokog obrazovanja i istraživanja, kao i pružaoca usluga obnovljivih izvora energije.

U okviru projekta, partneri su u proteklom periodu pregledali pravne okvire, analizirali operativne sisteme i upravljačke tehnike postojećih RECs i prikupili najbolje prakse na tu temu.

S tim u vezi, objavljen je Izveštaj o sprovedenoj uporednoj analizi poslovnih modela i upravljanja zainteresovanim stranama u zajednicama obnovljivih izvora energije.

Foto-ilustracija: Pixabay (atimedia)

Cilj analize je da se uporedi status razvoja/implementacije zajednica obnovljivih izvora energije u zemljama dunavskog regiona na osnovu informacija dobijenih u pojedinačnim izveštajima iz svake od 12 zemalja.

U Dunavskom regionu, zemlje članice EU su usvojile direktive EU o energetskim zajednicama u nacionalne zakone, ali neke još uvek moraju precizirati razliku između zajednica obnovljivih izvora energije (ZOIE) i građanskih zajednica. Takođe, nekoliko zemalja tek treba da donese podzakonske akte za regulisanje pristupa mreži, tarifnih modela i deljenja energije kako bi olakšale praktičnu implementaciju.

Energetski portal

Održivost počinje na krovu

Foto: CEEFOR

Živimo u vremenu kada je električna energija svakim danom sve potrebnija i traženija, zbog čega obnovljivi izvori postaju neizostavan deo modernog poslovanja. Osim ekološke odgovornosti i doprinosa, obnovljiva energija donosi i ekonomsku korist onima koji je implementiraju. Solarne elektrane na krovu predstavljaju samo jedan od efikasnih i održivih načina korišćenja sunčeve energije za proizvodnju električne energije, pre svega u urbanim sredinama gde je prostor veoma ograničen.

Ovakav vid obnovljivih izvora energije dobija na značaju u Srbiji, gde ipak Vojvodina prednjači zahvaljujući, između ostalog, povoljnim klimatskim uslovima. Kompanije koje se odluče za ugradnju solarnih panela ubrzo uviđaju njihove prednosti – značajne uštede na računima za struju, kasnije i mogućnost prodaje viška proizvedene energije nazad u mrežu, i ništa manje važno, smanjenje zagađenja i zaštita životne sredine gradova u kojima posluju.

Foto: CEEFOR

Svaki kilovat-čas proizvedene solarne energije smanjuje potrebu za fosilnim gorivima, čime postajete deo globalne misije očuvanja planete i unapređujete svoje poslovanje. Kompanija CEEFOR i ovog puta učestvuje u gradnji održive budućnosti Srbije u okviru projekta solarnih elektrana na krovovima jednog maloprodajnog lanca. Stručni tim kompanije trenutno projektuje 14 solarnih elektrana koje će biti izgrađene na lokacijama širom zemlje. Projekat obuhvata više odredišta u Vojvodini, ali i široj Srbiji. Ta odredišta uključuju Novi Sad, Temerin, Kać, Futog, Novi Bečej, Rumu, Suboticu, Zrenjanin, Ćupriju i Jagodinu, s tim da neka mesta dobijaju i po dve elektrane na krovovima trgovinskih objekata.

Najveća solarna elektrana u okviru nabrojanih projekata nalazi se u Novom Sadu, sa kapacitetom od 160 kW AC (205,2 kWp DC). Sa svojih 360 solarnih panela na krovu, elektrana će obezbediti godišnju proizvodnju od 222.356 kWh, što će smanjiti emisije ugljen-dioksida za čak 103.430  kilograma godišnje – što može da se poredi količinom ugljen-dioksida koju bi apsorbovalo 4.500 stabala tokom jedne godine. S druge strane, najmanja solarna elektrana u Kaću, sa kapacitetom od 20 kW AC (25,65 kWp DC) i planiranih 45 panela na krovu, godišnje bi trebalo da proizvede 27.457  kWh. Iako je manja po kapacitetu, smanjenje emisija u ovom slučaju iznosiće 12.901 kilogram ugljen-dioksida po godini.

U FOKUSU:

Stručni tim i kvalitetna oprema

Visokokvalitetni paneli proizvođača Luxor Solar – 570 Wp omogućavaće optimalno iskorišćavanje sunčeve energije, dok će invertori Fronius Symo 20.0-3-M i Huawei Sun2000 40ktl-M3, osiguravati efikasan rad sistema, prilagođen veličini elektrane.

Konstrukcija panela je pažljivo odabrana prema specifičnostima ovih lokacija – od D-dome konstrukcije za većinu objekata do Chiko konstrukcije za najmanju elektranu u Kaću, gde je krov od crepa predstavljao izazov. Zahvaljujući stručnosti u radu i primeni različitih konstrukcija, projekat se uspešno realizuje na različitim tipovima krovova. Svaka od ovih solarnih elektrana, bilo da se radi o manjim ili većim kapacitetima, korak je bliže zelenoj budućnosti i podstiče upotrebu obnovljivih izvora energije.

Korišćenjem već postojećeg prostora na krovovima, bez potrebe za dodatnim zauzimanjem zemljišta, projekat postavlja nove standarde u održivom poslovanju, pokazujući da se poslovni uspeh i održivost mogu odlično uklopiti. Kompanija CEEFOR, svojim stručnim pristupom i posvećenošću, ponovo dokazuje da je lider u projektovanju održive budućnosti. Iskoristite i vi snagu sunca i unapredite svoje poslovanje uz solarne elektrane na krovu. Neka vaša kompanija postane sinonim za inovaciju, održivost i odgovorno poslovanje uz inženjere CEEFOR tima.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Gašenje TE „Kolubara“ i TE „Morava“ – EPS raspisao tender za konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu idejnog rešenja za potrebe konzervacije, izrade i podnošenja zahteva o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za prestanak rada termoelektrana TE „Kolubara“ i TE „Morava“.

Kako ovo preduzeće navodi u tehničkoj dokumentaciji, u poslednje vreme mnoge termoelektrane na fosilna goriva u Evropi zatvaraju se ili ostaju u hladnoj rezervi kako bi se smanjili ekološki uticaji i ispunili zahtevi Direktive o velikim ložištima EU. U Srbiji, termoelektrane „Kolubara“ i „Morava“ približavaju se kraju svog radnog veka i većina njihovih blokova iscrpla je dozvoljene radne sate prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija, što zahteva njihovo gašenje.

Da bi se minimizirali negativni uticaji na životnu sredinu i lokalnu privredu, neophodno je pažljivo planirati njihovo zatvaranje. Razmatra se mogućnost prebacivanja ovih elektrana u stratešku rezervu, s mogućnošću reaktivacije u slučaju poremećaja u snabdevanju energijom. Program predviđa dugotrajnu konzervaciju blokova, omogućavajući njihovo očuvanje dok se ne odluči o budućoj upotrebi lokacija. Pored toga, postoji ideja da se kapaciteti i oprema iskoriste za druge namene, čime bi se postigla veća samoodrživost, uz očuvanje njihove funkcije kao strateške rezerve.

Pročitajte još:

Za dugoročno rešavanje statusa termoelektrana TE „Kolubara“ i TE „Morava“, potrebno je analizirati sve elemente i pogone, te sprovesti konzervaciju vitalnih delova postrojenja (kotlovi, turbo-generatorska oprema i cevovodi) za duži period. Cilj je očuvanje opreme tokom obustave rada, uz mogućnost ponovnog startovanja postrojenja bez vremenskih ograničenja, uz minimiziranje rizika po zdravlje, bezbednost i životnu sredinu.

Projekat uključuje analizu mogućnosti korišćenja delova opreme za druge svrhe, kao i alternativne upotrebe zemljišta u skladu s potrebama lokalne zajednice. Konzervacija je fokusirana na sprečavanje korozije i zaštitu komponenti termoelektrana, s posebnim merama za kotlove, turbine i sisteme za hlađenje. Takođe, treba uzeti u obzir nacionalne propise o zaštiti životne sredine pri korišćenju hemikalija i tretiranju nusproizvoda konzervacije.

Za projekat prestanka rada termoelektrana, potrebno je pripremiti zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i relevantnim propisima. Takođe, treba izraditi mere zaštite i monitoring zagađivanja za sve faze – zaustavljanje rada, pasivno stanje tokom konzervacije i ponovno pokretanje.

Energetski portal

Počele eKonsultacije za aukcijske uredbe

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)

Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo je poziv za javne konsultacije za tri uredbe koje se tiču sprovođenja drugog kruga aukcija tržišne premije za OIE.

U ovom trenutku u postupku je javna rasprava za izradu Predloga uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, koja traje do ponedeljka, 28. oktobra u 23:59 časova.

Uredba o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane predlaže kvotu od 300 MW, dok Uredba o kvoti za solarne elektrane predlaže kvotu od 124.8 MW.

Zainteresovane strane mogu slati komentare putem eKonsultacija.

Pročitajte još:

Najviše izmena je pretrpela Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, koja je dostupna ovde.

Usvajanje uredbi i raspisivanje aukcija očekuje se u novembru. Raspisivanju aukcija trebalo bi da prethodi odluka Vlade Republike Srbije o maksimalnoj aukcijskoj ceni za vetar i solar.

Izvor: OIE Srbija

Saradnja sa KfW na OIE i modernizaciji sistema daljinskog grejanja

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

O uvođenju obnovljivih izvora energije i naprednih tehnologija u sisteme daljinskog grejanja u Srbiji, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Klaus Miler, direktor Nemačke razvojne banke (KfW) za Jugozapadnu Evropu i Tursku.

Tom prilikom, ministarka je istakla da SR Nemačka duže od dve decenije pruža snažnu podršku energetskom sektoru Srbije i prelasku na čistije izvore energije.

Nemačka razvojna banka KfW ima važnu ulogu kao partner u realizaciji brojnih projekata, navela je ministarka i podsetila na to da su u saradnji sa ovom finansijskom institucijom u prvoj fazi izgrađene nove toplane na biomasu u Malom Zvorniku, Priboju, Novom Pazaru i Majdanpeku.

Pročitajte još:

Kako je istakla, u drugoj fazi, vrednoj 32 miliona evra, u narednih nekoliko godina još pet toplana preći će na korišćenje obnovljivih izvora energije umesto fosilnih goriva, što je veoma važno za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, kroz saradnju sa KfW-om radiće se i na uvođenju solarne energije i izgradnji baterijskih skladišta u toplanama.

Miler je izrazio interesovanje KfW-a za investicije u inovativne projekte u oblasti OIE, poput zelenog vodonika, kroz potencijalni pilot projekat, a u saradnji sa privatnim sektorom, koji bi otvorio vrata za nove investicije u vodoničnu infrastrukturu u Srbiji.

Energetski portal

Solarne elektrane snage hiljadu megavata – ekološki projekat za energetsku stabilnost Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)

U Zaječaru, Leskovcu, Bujanovacu, Lebanu, Negotinu i Odžacima u naredne četiri godine korejsko-američki konzorcijum „Hjundai inženjering“ i JU-DžI-TI-AR(JGTR) izgradiće šest solarnih elektrana. Njihova snaga biće hiljadu megavata (jedan gigavat) a snaga baterijskih skladišta dodatnih 200 megavata. Sve u okviru sporazma potpisanog prošle nedelje. Direktorka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Danijela Isaković kaže da je napravljen zaokret ka proizvodnji kroz solarne elektrane jer je reč o jednom od najvećih projekata u Evropi. Očekuju se ekološki, kao i ekonomski benefiti.

Energetski strateški sporazum koji je Srbija prošle nedelje potpisala sa SAD, vredan 1,6 milijardi dolara, potpisan je zbog energetske stabilnosti Srbije.

Solarne eletrane snage 1.000 megavata i baterijska skladišta sa dodatnih 200 megavata gradiće u Zaječaru, Leskovcu, Bujanovacu, Lebanu, Negotinu i Odžacima korejsko-američki konzorcijum „Hjundai inženjering i JU-DžI-TI-AR(JGTR).

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Direktorka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Danijela Isailović objašnjava da je potpisan značajan strateški dokument i da predstavlja zaokret ka solarizaciji Srbije.

Jedan od najvećih projekata u Evropi

 „U Srbiji ne postoji  nijedna velika solarna elektrana koja je priključena na prenosni sistem električne energije“, navodi Isailović.

Kako kaže, u Srbiji je i dalje vest kada se postavi solarni panel ili elektrana na krov neke fabrike, kao i kada neki građanin postane prozjumer.

„Sve naše solarne elektrane bile su do 10 megavata iz razloga što je lakše priključiti se a distributivni sistem, manji su zahtevi za zaštitu životne sredine i jeftiniji su“, kaže sagovornica RTS-a.

Navodi da je sada reč o zaokretu i da se gradi jedan od najvećih projekata u Evropi.

„Kina ima projekte od pet gigavata, dva ili dva i po gigavata. Ima Turska jedan projekat od 35 gigavata, ali to je neuporedivo sa Srbijom“, ističe Isailović.

Pročitajte još:

Šest gradova za šest solarnih elktrana

Gošća Jutarnjeg programa kaže da kada su počeli da pričaju o projektu, pre tri godine, to je i dalje bila misterija gde će se smesti jedan gigavat solarne energije.

Objašnjava da je za jedan megavat solarne elektrane potrebno 1,2 hektara teritorije, pa su se pitali gde će smestili jedan gigavat.

„Kada vidimo da smo disperzovani vidimo da to olakšava priključenje na mrežu i proces dekarbonizacije„, kaže Isailović povodom objašnjenja da je reč o šest gradova gde u kojima će biti solarne elektrane.

Viškovi energije u skladišta

Navodi da će baterijaska skladišta rešiti pitanja balansiranja i skladištenja energije.

„Zaključkom Vlade od 10. oktobra predvođeno je da se grade samobalansirajuće elektrane sa baterijskim skladištima“, ističe Isailović.

Navodi da je značajno i to da je EPS jedan od nosioca projekta. Ističe da će gradnja elektrana predstavljati i veliki ekonomski značaj, pored ekološkog i energetskog.

Očekuje značajno zapošljavanje lokalnog stanovništva na izgradnji objekata i stručnjaka, domaćih dobaljača, projektanata i konsultanata.

Isailović navodi da će solarna energija biti dobra za loklalne samouprave jer će plaćanjem poreza direktno doprineti budžetu.

Izvor: RTS

Srbija ubrzava razvoj hidroenergije – u planu veće korišćenje vodnih potencijala

Foto: Elektroprivreda Srbije

Naša zemlja raspolaže značajnim hidroenergetskim potencijalom zahvaljujući brojnim rekama i povoljnom reljefu, što omogućava efikasno korišćenje vodnih resursa za proizvodnju električne energije. Oko trećine ukupne proizvodnje struje u zemlji dolazi iz hidroelektrana, što predstavlja važan segment domaće energetske strukture. Zbog toga Srbija kontinuirano ulaže u modernizaciju postojećih hidroenergetskih postrojenja i izgradnju novih kapaciteta kako bi dodatno povećala proizvodnju obnovljive energije.

U to smo se još jednom uverili boraveći na trodnevnoj radionici u organizaciji „Elektroprivrede Strbije“ tokom koje smo obišli malu hidroelektranu „Pod gradom“ u Užicu, kao i hidroelektranu „Bajina Bašta“ i solarnu elektranu u blizini jezera Zaovine.

Pored uživanja u prelepoj prirodi zapadne Srbije, učesnici radionice imali su priliku da se bolje upoznaju sa bogatim hidroenergetskim kapacitetima naše zemlje.

Jedna od najstarijih hidroelektrana u Srbiji, HE „Pod gradom“, nalazi se u Užicu na reci Đetinji, ispod zidina srednjovekovnog grada po kojem je dobila ime. Inicijativu za korišćenje vodene snage Đetinje pokrenuo je profesor Đorđe Stanojević, a 1898. godine prihvatilo ju je Akcionarsko društvo Tkačke radionice u Užicu. Sledeće godine, kralj Aleksandar Obrenović postavio je kamen temeljac. Elektrana je zvanično puštena u rad 2. avgusta 1900. godine, na dan Svetog Ilije, kada je Užice dobilo električno osvetljenje, a mašine u Tkačkoj radionici počele su da rade na električni pogon.

Malo koja evropska zemlja može da se pohvali hidroelektranama koje proizvode električnu energiju duže od jednog veka. „Elektroprivreda Srbije“ ima ih čak pet: HE „Pod gradom“ u Užicu radi 124 godine, HE „Vučje“ kod Leskovca 121 godinu, HE „Sveta Petka“ kod Niša 116 godina, HE „Gamzigrad“ kod Zaječara 115 godina, i najmlađa – HE „Moravica“ 113 godina.

Pročitajte još:

RHE „Bajina Bašta“ za energetsku sigurnost

Drugog dana radionice obišli smo dva bisera „Elektroprivrede Srbije“ koji pružaju važnu potporu energetskoj tranziciji naše zemlje – reverzibilnu hidroelektranu „Bajina Bašta“, kao i solarno postrojenje „Brana Lazići“

Revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ predstavlja jednu od ključnih investicija „Elektroprivrede Srbije“. Prvi agregat biće obnovljen ove godine, dok je revitalizacija drugog planirana za 2025. godinu, čime će biti obnovljena ukupna snaga od 614 megavata, što značajno doprinosi energetskoj sigurnosti EPS-a.

Radovi na revitalizaciji agregata R1 u reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“ počeli su 1. aprila 2024. godine, a završetak radova očekuje se krajem novembra. Revitalizacija ovog važnog postrojenja osiguraće dugotrajan rad u narednim decenijama.

Foto: Elektroprivreda Srbije

Nakon obilaska RHE „Bajina Bašta“, uputili smo se ka solarnom postrojenju „Brana Lazići“ koje se nalazi na nadmorskoj visini od 880 metara, nadomak jezera Zaovine.

Fotonaponska elektrana „Brana Lazići“, snage 330 kilovata, predstavlja značajan korak napred ka korišćenju obnovljvih izvora energije u Srbiji. Prvih 110 kilovata pušteno je na mrežu 2016. godine, a ostalih 220 kilovata naredne godine.

Prosečna godišnja proizvodnja FNE „Brana Lazići“ od puštanja u rad u punom kapacitetu iznosi 382.000 kilovat-časova električne energije.

Energetski portal

NE Krško2: Finansijske procene pred konsultativni referendum

Foto-ilustracija: Pixabay

GEN grupa, najveći slovenački proizvođač i snabdevač električne energije niskih emisija ugljenika, ima ambiciju da ojača svoju ulogu u budućnosti. Ova grupa stoji iza ključnog planiranog nacionalnog projekta – izgradnje druge jedinice nuklearne elektrane Krško, poznate kao JEK2 u Sloveniji, a kod nas kao NE Krško 2.

 Na ovu temu planiran je konsultativni referendum o izgradnji NE Krško 2, koji treba da se održi 24. novembra, i koji neće doneti konačnu odluku o novom reaktoru, već će omogućiti glasanje koje će uticati na odluku da li dati vladi i investitoru mandat da nastave sa pripremama projekta.

Ipak, kako prenose tamošnji mediji sada se politička klima uznemirila i potražuje se privremeno obustavljanje i otkazivanje ovog referenduma, više transparentnosti pred ovakav projekat i provera ustavnosti od strane nekih stranaka i grupa, iako Vlada smatra da propisi ne dozvoljavaju ovakve odluke za koje, prema njihovom mišljenju, nema osnova.

Pročitajte još:

Projekat NE Krško 2, uz korišćenje obnovljivih izvora energije, predstavlja osnovu za postizanje ciljeva klimatske neutralnosti i dekarbonizacije sistema proizvodnje električne energije u Sloveniji, i ideja je da kreira ekološki prihvatljiv i moderan način snabdevanja električnom energijom, kako bi se osigurali građani, naročito u doba energetske tranzicije i energetske nestabilnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (stephen-dawson)

Ipak do referenduma, ukoliko ga bude, trebalo bi biti objavljeno niz  studija i dokumenata koji će omogućiti da se donese odluka potkrepljena informacijama, kako je navođeno. Trenutno je planirano da se konačna odluka o investiciji donese 2028. godine, a izgradnja počne 2032. godine, navodi World Nuclear News. Diskusije sa potencijalnim dobavljačima nuklearnih elektrana uključuju EDF, KHNP i Westinghouse, a troškovi za različite veličine reaktora već su procenjeni u maju ove godine.

Nezavisna analiza troškova predloženog projekta NE Krško 2 ukazala je da troškovi izgradnje variraju, od 9,314 milijardi evra za jedinicu od 1000 MW, do 15,371 milijardi evra za jedinicu od 1650 MW. Uz procenjene operativne troškove od 41,9 do 45,6 evra po MWh i pretpostavljenu prodajnu cenu električne energije od 75 evra po MWh, projekat je ocenjen kao ekonomski opravdan i smislen za dalji razvoj, kako prenosi WNN.

Energetski portal

Počela šesnaesta sednica Konferencije stranaka Konvencije o biodiverzitetu

Foto-ilustracija: Pixabay (Holgi)

U Kaliju, Kolumbija, počela je šesnaesta sednica Konferencije stranaka Konvencije o biodiverzitetu (COP16), koja će trajati do 1. novembra 2024. godine. Ovo je ujedno i prva Konferencija o biodiverzitetu koja se održava od usvajanja Globalnog okvira za biološku raznolikost.

Događaj će okupiti više od 190 zemalja, uključujući vlade, posmatračke organizacije, autohtone zajednice, preduzeća, civilno društvo, akademsku zajednicu i širu javnost.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Tokom COP16, vlade će razmatrati koliko je napretka ostvareno u implementaciji Kunming-Montreal Globalnog okvira za biodiverzitet, ali i koliko su Nacionalne strategije i akcioni planovi za biološku raznolikost (NBSAP) usklađeni s ovim Planom.

Pored toga, vlade će razgovarati o unapređenju okvira za praćenje i mobilizaciju resursa za Globalni okvir za biodiverzitet.

U okviru Konferencije, vlade će pokušati da finalizuju i implementiraju sistem koji će osigurati da se koristi od korišćenja digitalnih genetskih informacija pravedno raspodele među svim stranama.

Pročitajte još:

Cilj Globalnog okvira za biodiverzitet je zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode do 2030. godine, za šta je potrebno zajedničko delovanje.

Prisećanja radi, Konvencija o biodiverzitetu usvojena je 1992. godine, kao ključni međunarodni sporazum koji je postavio tri cilja. Prvi jeste očuvanje biodiverziteta, drugi je usmeren je održivo korišćenje njegovih komponenti i kao treći je postavljena pravična i pravedna podela koristi koje proizilaze iz korišćenja genetrskih resursa. Ovu Konvenciju ratifikovalo je 196 nacija.

Energetski portal