Prema svim pokazateljima 2015. godina bila je rekordna po investicijama EIB u klimatske projekte, a ukupan iznos premašuje 20 milijardi evra. U svim dokumentima ili na interaktivnim portalima institucija Evropske unije fraza da su klimatske promene najveći izazov čovečanstva je nezaobilazna. Zabrinutost svi priznaju, posledice su dalekosežne i vanvremenske, a odgovornost sadašnje generacije političara i donosioca odluka je izuzetna. Takođe se može naići na termin da je 2015. godina bila milenijumska jer su pokrenute globalne akcije koje moraju dati rezultate. Alternative nema.
Ovog puta smo razgovarali sa gospođom Dubravkom Negre koje je od nedavno direktorka predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan. Ovo je institucija koja na najdirektniji mogući način učestvuje u borbi protiv klimatskih promena i finansira konkretne projekte. EIB je investiciona institucija koja je formirana 1958. godine i koju su osnovale članice Evropske unije. Kao takva blisko sarađuje sa svim institucijama Evropske unije – Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom i Evropskim savetom. Sedište se nalazi u Luksemburgu, banka ima oko 2900 zaposlenih i pored projekata u okviru EU sarađuje i sa blizu 150 zemalja koje nisu članice EU. Te države dobijaju oko 10 odsto ukupnog fonda EIB.
EP: U Maroku je održana zanimljiva konferencija 8. septembra 2016. godine, samo dva meseca pre konferencije COP 22. EIB je bio organizator, a naši čitaoci mogu pogledati link ako žele da saznaju više detalja: http://www.eib.org/infocentre/events/all/med-conference-2016.htm. Možete li nam reći nešto više o učesnicima, rezultatima i ciljevima konferencije?
Dubravka Negre: Konferencija u Rabatu je bila posvećena klimatskim pitanjima u Mediteranskom regionu, a organizovana je u partnerstvu sa Vladom Maroka i Unijom za Mediteran (UfM). Klimatska akcija promoviše ekonomski rast, napredak, kao i kreiranje novih radnih mesta. Zbog toga je, kao najveći međunarodni finansijer klimatskih aktivnosti EIB mobilisao svoje resurse, veštine i stručnjake da bi finansijski podržao konkretne projekte u Maroku, ali i mnogim drugim državama.
Konferencija je pružila mogućnost da se istraže ozbiljne posledice klimatskih promena u Mediteranskom regionu – posebno erozija i suše koje imaju ozbiljan uticaj na proizvodnju u poljoprivredi, bezbednost hrane koju treba obezbediti u koncentrisanim urbanim oblastima na obali. Pored toga na konferenciji smo mogli da naučimo više o prilagođavanju na klimatske promene, o mitigaciji, posebno u delu o finansijskim zahtevima, a i da razgovaramo o specifičnim metodama za finansiranje projekata iz oblasti klimatskih promena u Mediteranskom regionu.
EP: Posle konferencije COP 21 i Pariskog sporazuma sve strane u javnom sektoru su uključene u projekte u želji da obezbede smanjenje nivoa CO2 koji dolazi iz industrijskog i javnog sektora. Šta je strategija EIB? Na koji način podržavate ove napore i kakve proizvode ima EIB na ovu temu? Kako EIB sarađuje sa komercijalnim bankama, institucijama i slično?
Dubravka Negre: EIB podržava tranziciju ka ekonomiji koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini, koja ima nizak nivo CO2 i vodi računa o klimi. Kao banka Evropske unije mi shvatamo potrebu da promovišemo ciljeve u oblasti zaštite životne sredine i u razvijenim zemljama, ali i u onima koje se tek razvijaju, sa ciljem da pružimo podršku održivom razvoju širom planete. Kao jedan od najvećih investitora na svetu kada govorimo o klimatskim promenama, mi opredeljujemo najmanje 25 odsto našeg portfolia na nisko-karbonične i klimatski povoljne aktivnosti.
Naše investicije podržavaju održive projekte u više od 160 zemalja, a potpomažemo i privatno finansiranje za klimatske aktivnosti. Tako ohrabrujemo druge da budu uključeni u naše dugoročne investicije. U 2015. godini smo imali najveće investicije ikada kada je u pitanju investiranje u klimatske promene. Reč je o 27 odsto od ukupnog kreditiranja ili preciznije 20,7 milijardi evra. Mi uzimamo u obzir klimatske uslove kada procenjujemo nove projekte i prilikom praćenja postojećih investicija. Mi to zovemo integrisanje!
U periodu priprema posmatramo sledeće:
– Kada procenimo ekonomski aspekt za projekat koji dovodi do značajne promene emisije gasova staklene bašte (GHG) ugradimo ekonomsku cenu ugljen dioksida.
– Procena emisije gasova staklene bašte projekata u koje investiramo vrši se na osnovu metodologije specifične za sektor.
– Za sve projekte generacije fosilnih goriva primenjuje se poseban Emission Performance Standard da bi se uradio skrining investicija čija emisije ugljen dioksida prelazi prag.
– Za projekte, sektore i oblasti posebno ranjive na uticaj klimatskih promena, zahtevamo sledeće – da promoter razmotri klimatske rizike i da obuhvati mere adaptacije u dizajnu projekta i radu. Procenjuje se potencijal projekta za generisanje karbon kredita. Tehničku pomoć mogu da dobiju promoteri i na taj način da im se pomogne da iskoriste navedeni potencijal.
EIB je rado prihvatio globalni sporazum o klimatskim promenama koji se odigrao u Parizu. Banka koja već pruža najveću finansijsku podršku za klimatske projekte sada će odigrati ključnu ulogu u mobilisanju dodatnih resursa, uglavnom u privatnom sektoru. U narednih 5 godina EIB očekuje da plasira oko 100 milijardi evra u projekte posvećene klimatskim promenama širom sveta.
Mi sarađujemo i sa drugima kako bismo pomogli dalje investicije u klimatske projekte i projekte o zaštiti životne sredine. Naši tradicionalni proizvodi za finansiranje su srednjeročni i dugoročni krediti sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom u evrima ili drugoj valuti. Mi finansiramo velike projekte sa direktnim kreditima za projekte, ali podržavamo i manje projekte indirektno. Njih kreditiramo kroz kreditne linije lokalnih banaka ili zajedno sa drugim posrednicima. Dopunjujemo naše tradicionalno kreditiranje sa drugim proizvodima kao što su investicioni fondovi.
EP: Obnovljivi izvori energije su deo strategije protiv klimatskih promena, možete li da nam opišete kakve aktivnosti vi imate na tržištu? Ko može da aplicira za vaše kredite, ko može da pohađa vaše konferencije?
Dubravka Negre: Promocija održivih, kompetitivnih i sigurnih izvora energije je ključ politike Evropske unije i ujedno za EIB predstavlja važan sektor za finansiranje. EIB primenjuje stroge kriterijume za energetske kredite uspostavljene na osnovu sveobuhvatnog pregleda. Tako osiguravamo da naše kreditiranje u energetskom sektoru podražava EU politiku kada su u pitanju energetika i klimatske politike.
Fokusiramo se na energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, energetske mreže, kao i istraživanja i inovacije. Podržavamo razvoj i ekspanziju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije da bi snabdevače energijom učinili održivijim, kompetitivnijim i bezbednijim.
Investiranjem u obnovljive izvore energije mi podržavamo politiku Evropske unije o klimatskim promenama. Pomoći ćemo u postizanju cilja prema kome bi trebalo da se 20 odsto energije koristi iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine. Ne samo da finansiramo sigurne obnovljive tehnologije kao što su vetroparkovi, hidroelektrane, projekte iz oblasti geotermalne energije i biomase, već snažno ohrabrujemo i razvoj tek započetih ovakvih projekata. Zahtevamo da se najbolja moguća tehnologija koja je dostupna koristi u projektima koje finansiramo.
Krediti su glavni proizvod za projekte iz oblasti energetike. Takođe, nudimo struktuirane finansijke mogućnosti. Naši klijenti su države, lokalne samouprave, privatni investitori, mala i srednja preduzeća, komercijalne banke, korporacije. Velike projekte finansiramo, a za male ulazimo u partnerstvo sa posrednicima na tržištu.
EP:Recite nam nešto više o Srbiji i ovom regionu u pogledu klimatskih promena i projekata? Koliko ste do sada investirali na ovim prostorima? Koji su vaši planovi za sledeću, ili sledećih nekoliko godina?
Dubravka Negre: Do sada je u Srbiji EIB investirao oko 80 miliona evra kroz GGF (Green for Growth Fund) čiji je cilj da podrži male projekte u oblasti OIE poput hidrocentrala ili vetroparkove jačine manje od 30 MW. Podržavamo projekte u vezi sa solarnom energijom, biogasom, biomasom, geotermalnom energijom i to sve preko finansijskih posrednika. Osim kroz GGF, u energetski sektor u Srbiji smo uložili ukupno oko 150 miliona evra u poslednjih nekoliko godina.
Na Zapadnom Balkanu podržali smo u poslednjih nekoliko godina rehabilitaciju nekoliko hidroelektrana u Bosni, sa kreditom od 90 miliona evra. Sada učestvujemo i u konstruisanju nove hidroelektrane od 20 MW. Takođe, obezbeđujemo tehničku pomoć putem Western Balkan Investment Framework radi pripreme irigacionog projekta u bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji, a takođe i za dva vetroparka u Bosni i Hercegovini.
Zainteresovani smo da i dalje budemo uključeni u projekte o klimatskim promenama u Srbiji, uključujući i OIE. U prilog projektima iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i borbi protiv povišenih vrednosti ugljen dioksida, EIB želi da doprinese obnovi postojećih distributivnih i prenosnih mreža.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
