Predstavljen Informacioni sistem energetskih sertifikata Hrvatske

30.08.2017

U prostorijama Univerziteta Slavonski Brod u Hrvatskoj, u ponedeljak 28. avgusta 2017. godine u organizaciji Ministarstva građevinarstva i prostornog uređenja i kompanije Infodom predstavljen je Informacioni sistem energetskih sertifikata (IEC) i održana je prva u nizu edukacija za osobe ovlašćene za energetsko sertifikovanje, energetske preglede zgrada, redovne preglede sistema grejanja, sistema hlađenja i sistema ventilacije i klimatizacije u zgradi.

Organizovane edukacije ovlašćenih sertifikatora održaće se i u Rijeci, Splitu, Zagrebu i Osijeku.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Potpisani ugovori za energetsku sanaciju javnih ustanova u Međimurju

30.08.2017

Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske gospodin Predrag Štromar u sklopu posete Međimurskoj županiji potpisao je Ugovore o dodeli bespovratnih sredstava u okviru Poziva „Energetska obnova zgrada i korišćenje obnovljivih izvora energije u javnim ustanovama koje obavljaju delatnost vaspitanja i obrazovanja“.

Reč je o pet ugovora na osnovu kojih će se dodeliti gotovo 12 miliona kuna bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i to za energetsku obnovu zgrade Učeničkog doma Građevinarske škole „Čakovec“, energetsku obnovu zgrade osnovne škole „Petar Zrinski“ Šenkovec, energetsku obnovu zgrade Osnovne škole Donji Kraljevec, energetsku obnovu zgrade Osnovne škole Selnica i energetsku obnovu zgrade školske radionice Građevinarske i Tehničke škole.

Iz Međimurske županije kriterijume prihvatljivosti zadovoljilo je osam projektnih predloga kojima će se dodeliti preko 16 miliona kuna bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Podnet zahtev za upravljanje otpadom u Staroj Pazovi

29.08.2017

Plastika, otpad, đubre — Photo-illustration: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta REMEO iz Beograda podneo Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta adaptacije poslovno-magacinskog objekta u skladište opasnog i neopasnog otpada u opštini Stara Pazova.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Predstavljen ekološki časopis Čuvarkuća u BiH

29.08.2017

Udruženje za zaštitu i očuvanje životne sredine Eko Železnica iz Istočne Ilidže predstavilo je naučno – popularni časopis Čuvarkuća čiji je cilj razvoj svesti o značaju zaštite životne sredine.

Urednik časopisa, gospodin Branko Pjević, rekao je da naziv časopisa upućuje na njegov primarni zadatak, a to je podizanje svesti o očuvanju životne sredine koja je ugrožena zbog velike industrijske zagađenosti i nebrige čoveka o okolini. On je naveo da je cilj da u ekološke projekte bude uključeno što više mladih na dobrovoljnoj osnovi, jer će radom na takvim projektima steći osnovna saznanja o zaštiti životne sredine.

Stručni saradnik časopisa internista-kardiolog Snježana Kešelj rekla je da se ovakvim časopisom jača svest o zdravoj životnoj okolini, pa samim tim i o sopstvenom zdravlju i opštem blagostanju.

izvor: glassrpske.com

Sandra Jovićević

Završen Trebević Eko Fest

29.08.2017

U Bosni i Hercegovini je završen prvi Trebević Eko Fest.

Predsednik Udruženja Trebeco i direktor Trebević Eko Festa gospodin Željko Antonić izjavio je za portal Radiosarajevo.ba da je sam festival protekao bez ikakvih problema. On je istakao da su zadovoljni izvođačima i posetom, kao i da će uskoro krenuti pripreme za novi Trebović Eko Fest. Antonić je naveo da je postignut glavni cilj Eko Festa, a to je pokazati da je saradnja svih strana na ovim područijima moguća, kada imamo jedan zajednički cilj i zajedničku vrednost kojoj se posvećujemo, kao što je zaštita životne sredine i kvalitet života uopšte. Dodao je i da trebamo čuvati svoju prirodu i svoje društvo.

Prvi Trebević Eko Fest održan je od 25. do 27. avgusta 2017. godine na izletištu Brus na Trebeviću. U okviru festivala održane su ekološke, sportske i kulturne aktivnosti s ciljem skretanja pažnje na obnovu Trebevića i očuvanje životne sredine.

izvor: radiosarajevo.ba

Da li će Balkan preživeti posledice klimatskih promena? (MAPA)

29.08.2017

landscape-klimatske promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako postoje oni koji ne priznaju postojanje klimatskih promena, većina se ipak slaže sa tim da je, ako se nešto hitno ne preduzme na globalnom planu, opstanak čovečanstva na planeti pod znakom pitanja. Najnoviji izveštaji pokazuju da i najveća upozorenja potcenjuju situaciju.

Svaka zemlja pogođena je na različite načine. Udruženje The Eco Experts iz Velike Britanije kreiralo je mapu koja pokazuje koliko je koja zemlja spremna da se adaptira na klimatske promene koje predstoje na osnovu infografika dobijenih iz indeksa globalne adaptacije koji je deo projekta Univerziteta Notr Dam u SAD, piše Independent, a prenosi B92.

Treba uzeti u obzir da je mapa zasnovana na rangiranju, a ne na obimnim procenama svake zemlje. Takođe, ističe se da je mapa pravljena na nivou države, što ne znači da pojedini gradovi ili teritorije visokorangirane zemlje nemaju problema sa suočavanjem sa promenama.

Razvijene zemlje, kao celina, imaju mnogo više potencijala da se prilagode planetarnom zagrevanju. Mapa odražava sposobnost zemalja da reaguju na klimatske promene i steknu bolje uslove za stanovništvo.

Među najviše rangirane zemljama spadaju skandinavske zemlje, Velika Britanija, Australija i Japan, zatim, Kanada i Amerika i zemlje centralne i jugozapadne Evrope. Najveći problem, posmatrajući mapu, imaće sve afričke zemlje osim Bocvane, južna Azija i veliki deo jugoistočne i jugozapadne Azije.

Kada je reč o Balkanu, najbolje rangirane su Mađarska i Hrvatska dok Rumunija, Srbija, Bosna i Crna Gora spadaju u kategoriju od 50 do 59 odsto šansi da prežive.

Infografik: The Eco Experts

POSLEDICE URAGANA HARVI: Očekuje se rast cena nafte, gasa, ali i hrane

29.08.2017

Oluja. Vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Ovih dana, SAD je pogodio jedan od najžešćih uragana u skorijoj istoriji. Analitičari procenjuju da će posledice ove elementarne nepogode američku ekonomiju koštati preko 40 milijardi dolara, s direktnim gubicima većim od 20 milijardi.

Na berzama se narednih nedelja očekuju osetni poremećaji. Mnoge rafinerije su zatvorene, a gotovo petina proizvodnje nafte i gasa u Meksičkom zalivu je obustavljena. Pritom su snažni udari vetra i poplave prisilili na hiljade ljudi da napuste svoje domove.

Oluja je poharala jugoistočni Teksas i Meksički zaliv, udarivši u središte energetske industrije SAD-a, područje na kojem se nalazi gotovo polovina američkih rafinerijskih kapaciteta i petina proizvodnje nafte. Očekuje se da će zatvaranje rafinerija prouzrokovati trenutni snažniji skok cena gasa na američkom tržištu.

Hjuston, gde je voda preplavila saobraćajnice, takođe je sedište jedne od najvećih američkih luka. To je četvrti najveći grad u SAD, a dobit od okonomije u ovom gradu godišnje premašuje 500 milijardi dolara.

– Cene gasa u SAD porasle su oko 10 odsto od početka oluje, a očekuje se da u Teksasu u naredne dve nedelje dođe do skoka od još 20 ili 30 odsto. S obzirom na to da su isporuke pšenice i soje zaustavljene ili uspoprene, i hrana će poskupeti – ističe glavni ekonomista konsultantske kuće RSM US Džozef Brusuelas.

Zbog plavih pasa zatvorena fabrika u Mumbaju (VIDEO)

29.08.2017

Plavi psi, Mumbaj — PrintScreen: YouTube/Daily Sun SA

Na ulicama grada Mumbaja u Indiji nedavno su se pojavili potpuno plavi psi. Najpre se mislilo da su psi obojeni zarad nekog turističko-umetničkog projekta, a onda je užasna istina izašla na videlo.

Reagovali su i zaštitnici životinja koji su ustanovili da je plava boja uzrok stravičnog zagađenja reke Kasadi koja protiče kroz grad. Ulični psi u Mumbaju često piju vodu iz reke, a neretko njome i plivaju u potrazi za hranom.

Reka Kasadi je zbog otpadnih voda i teških hemikalija koje u nju ispuštaju velike kompanije u ovom gradu toliko ugrožena, da se slobodno može reći da je ova situacija prava ekološka katastrofa koja pogađa stanovnike i životinje koje žive u njenoj blizini, piše Daily Sun, prenosi Pet magazin.

Ustanovljeno je da je psima dlaka dobila plavu boju nakon što su bili u kontaktu s kontaminiranim vodama. Kod jednog psa je utvrđena teška infekcija očiju. Nažalost, nekoliko plavih pasa već je uginulo, a strahuje se da će broj otrovanih životinja biti i veći.

Lokalne organizacije za zaštitu prirode i životinja zahtevale su od lokalnih zvaničnika da izvrše pritisak na kompanije koje nezakonito odlažu otpad.

Arati Čauhan, službenik za zaštitu životinja izjavio je da je bio šokiran što je do sada krzno pet uličnih pasa dobilo plavu boju zbog teškog zagađenja reke i zahtevao da se s praksom izlivanja teških hemikalija odmah prestane.

Reka Kasadi protiče pored industrijske zone Mumbaja u kojoj se nalazi više od 1.000 fabrika. Istragom se ustanovilo da je krivac jedna od fabrika koja proizvodi deterdžente, odnosno da je ona u reku ispustila farbu koja je psima dlaku ofarbala u plavo.

Fabrika je od juče zatvorena, a zvaničnici najavljuju da će svi odgovorni biti strogo kažnjeni.

U toku međunarodni kamp „Povratak Ibisa”

29.08.2017

Na području Specijalnog rezervata prirode „Obedska bara” u toku je 25. međunarodni volonterski ekološki radni kamp pod nazivom „Povratak Ibisa”, koji se u kontinuitetu održava od 1992. godine.

Ovogodišnji volonterski radni kamp, koji traje od 20. avgusta do 2.septembra 2017, neposredno organizuju Mladi istraživači Srbije i Udruženja građana „Zeleni pogled” iz Kupinova, uz partnersku saradnju sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, JP „Vojvodinašume”, Opštinom Pećinci i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Na kampu na Obedskoj bari u 2017. učestvuju volonteri iz devet zemalja Evrope i Azije. Volonteri su pristigli iz Češke, Japana, Južne Koreje, Nemačke, Španije, Rusije, Italije, Belgije i Srbije. Na terenu se dnevno okuplja 20-ak učesnika, koji rade na revitalizaciji vlažnih livada, plitkih bara i pašnjaka, kroz uklanjanje invazivne i alohtone vegetacije, pre svega žbunja i niskog drveća. Cilj je da se ponovo otvore zarasla vodena-barska staništa, da se kreiraju pogodni uslovi za opstanak retkih biljnih i životinjskih vrsta i omogući nesmetan protok vode. U saradnji sa lokalnim stanovništvom i upravljačem Rezervata, radi se na ponovnom oživljavanju tradicionalnog stočarstva, kako bi se revitalizovane površine dugoročno sačuvale i održivo koristile na dobrobit lokalne zajednice. Lokaliteti gde će se provoditi većina radova tokom radnog kampa su depresije između srednjovekovne tvrđave Kupinik i crkve Majke Angeline kod Kupinova i ušće Revenice u Potkovicu Obedske bare, kod Obreža.

Učesnike volonterskog ekološkog kampa posetili su 23. avgusta 2017. predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine (Brankica Tabak, podsekretar) i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (Biljana Panjković, direktorica, Slobodan Puzović i Vladimir Dobretić), zajedno sa predsednicom Opštine Pećinci Dubravkom Kovačević Subotički i njenim zamenikom Zoranom Vojkićem.

Podsekretar Brankica Tabak se zahvalila učesnicima kampa na dolasku i želji da pomognu očuvanju Obedske bare i istakla njihovu pozitivnu energiju. Biljana Panjković je naglasila višestruki značaj kampa, pre svega kroz pomoć retkim vrstama i staništima i kroz promociju naše prirodne baštine u zemljama iz kojih volonteri dolaze, uz isticanje da je rezultat višedecenijskog postojanja ekoloških radnih kampova to što se nakon 60 godina crni ibis ponovo vratio na Obedsku baru. Dubravka Kovačević Subotički je istakla da lokalna samouprava pruža punu logističku podršku organizaciji kampa, svesna značaja očuvanja i održivog razvoja područja Obedske bare, uz konstataciju da strani volonteri boraveći na teritoriji Opštine imaju priliku da se upoznaju sa njenim kulturnim i istorijskim nasleđem.

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata i Pokrajinskog zavoda posetili su i Vizitorski centar upravljača Rezervata ” JP „Vojvodinašume” kod Obreža, gde su ih Ivana Vasić i Ivana Lozjanin upoznale sa stanjem u zaštićenom području, projektima koji se trenutno provode na revitalizaciji ugroženih staništa i održivom razvoju turizma.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Održana Noć slepih miševa u Novom Sadu (FOTO)

29.08.2017

U petak, 25. avgusta 2017. godine u arboretumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je održana manifestacija: Međunarodna noć slepih miševa.

Cilj manifestacije je bio popularizacija i zaštita ovih letećih sisara, upoznavanje građana sa njihovim specifičnim načinom života, kao i razbijanje predrasuda, strahova i verovanja vezanih za slepe miševe.

Manifestaciju je posetilo više stotina mališana sa svojim roditeljima. Oni su imali prilike da uživaju u mnogobrojnim radionicama koje su pripremili stručni saradnici Pokrajinskog zavoda.

Najposećenije radionice su bile: Eholokacija (lavirint od bala sena), Upleti se – raspleti se, Šta je na jelovniku?, Naslikaj i ponesi, Napravi kućicu za slepog miša, Kviz o slepim miševima, Igra memorije…

Izvanredno predavanje na temu: „Značaj i zaštita slepih miševa” je održala dr Jadranka Delić, samostalni stručni saradnik Zavoda, a nakon toga je prikazan i dokumentarni film o slepim miševima Srbije „Leteće noćobdije” scenariste dr Milana Paunovića i reditelja Rajka Petrovića.

Inicijativa Međunarodne noći slepih miševa je nastala u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991), koji je deo međunarodne Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija), koja je u Srbiji stupila na snagu 1. marta 2008. godine.

Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) pripadaju redu sisara koje izdvaja sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im prekrivena kožom koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Obično love noću, a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u šupljem drveću, pećinama ili zgradama. Neke od vrsta slepih miševa preferiraju da žive potpuno sami, a neke u grupama od po više hiljada jedinki.

Slepi miševi su po svom ponašanju i izgledu jedna od najčudesnijih grupa živih bića na našoj planeti. Oni su jedinstvena grupa sisara koja poseduje sposobnost da aktivno leti. Slepi miševi čini skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara na planeti. Ova visokoadaptivna grupa sisara naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete. Poznato je oko 1.100 različitih vrsta slepih miševa.

Na Evropskom kontinentu živi 52 vrste slepih miševa i sve vrste su u Evropi zaštićene. Kod nas u Srbiji je do sada otkriveno 30 vrsta slepih miševa i sve su strogo zaštićene

Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta. Odmarališta ili skrivališta slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Stupila na snagu zabrana plastičnih kesa u Keniji

28.08.2017

U Keniji je danas stupila na snagu zabrana proizvodnje, uvoza i korišćenja plastičnih kesa.

Kazne za one koji prekrše naredbu kreću se od 38 hiljada dolara do četiri godine zatvora.

Kamerun, Gvineja Bisao, Mali, Tanzanija, Uganda, Etiopija, Mauritanija i Malavi su države koje su već ranije ili uvele zakon ili usvojile predlog zakona o zabrani proizvodnje i uvoza plastičnih kesa.

izvor: rts.rs

Sandra Jovićević

Održana prezentacija brošure biološke raznovrsnosti Prokletija

28.08.2017

U Centru za posetioce NP „Prokletije“ u Gusinju, u sklopu projekta prekogranične saradnje „Priroda bez granica“, održana je prezentacija brošure koja treba da predstavi biološku raznovrsnost regije Prokletija.

Na prezentaciji su učestvovali ljudi koji su radili na projektu i zvaničnici Opštine Plav, a vodili su je direktori projektne asocijacije Mikele Kardonaci i Alesandra Matilija.

Ova prezentacija treba da pokaže da granice ne smeju biti prepreka kada se radi o prirodi, već da se ta regija posmatra kao jedinstven prostor.

Projekat je finansijski podržan od Evropske komisije i Autonomne pokrajine Trentinj na severu Italije.

izvor: dan.co.me

Sandra Jovićević

U planu tretman opasnog otpada u Beogradu

28.08.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva, od strane preduzeća „INVESTFARM-IMPEX“ Beograd, za izdavanje dozvole za tretman opasnog otpada u mobilnom postrojenju

Aktivnosti koje gore pomenuto preduzeće preduzima je tretman organskih rastvarača u mobilnom postrojenju – destilatoru, marke D.W. RENYMANN ROTO-O-140 metodom destilacije.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 30 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Uvid u podneti Zahtev, može se izvršiti u Ministarstvu zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,2281,2291,230...1,673 Page 1,229 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM