Vetroelektrana na Krnovu dobila upotrebnu dozvolu

07.09.2017

Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore izdalo je upotrebnu dozvolu za vetroelektranu na Krnovu, preneli su crnogorski mediji.

U rešenju o izdavanju upotrebne dozvole, od 30. avgusta 2017. godine, navedeno je da je zahtev podnela kompanija Krnovo Green Energy 17. novembra 2016. godine, a dopunila ga 28. novembra i 5. decembra 2016. godine, kao i 30. avgusta ove godine.

Gradnja vetroelektrane na Krnovu počela je sredinom 2015. godine, a ukupna instalisana snaga od 72 MW i godišnja proizvodnja od oko 200 GWh biće dovoljna za snabdevanje oko 50.000 domaćinstava. Investitori su austrijska firma Ivicom Consulting i francuska kompanija Akuo energy, a investicija je vredna oko 120 miliona evra.

Probni rad vetroelektrane je počeo u maju, a njen ulazak u elektroenergetski sistem odložen je do novembra ove godine.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Istraživanje pokazalo da voda iz česme širom sveta sadrži čestice plastike

07.09.2017

Voda, Pijaća voda, Otrov — Foto-ilustracija: Pixabay

Rezultati obimne globalne studije pokazali su da milijarde ljudi na Zemlji koriste vodu u kojoj se nalaze sićušna vlakna plastike i čak 83 odsto uzoraka je kontaminirano. Prisustvo vlakana plastike koje je utvrđeno u vodi iz česme u zemljama širom planete navelo je naučnike na hitna istraživanja o uticaju toga na zdravlje.

U istraživanju koje je sprovela neprofitna organizacija “Orb Media”, ispitivani su uzorci iz petnaestak zemalja. Više od 83 odsto uzoraka sadržalo je plastične čestice.

Na toj listi SAD su zauzele prvo mesto sa zagađenjem od 94 odsto i prisustvom plastike u uzorcima iz Kongresnih zgrada i Trampove kule u Njujorku, pa čak i iz sedišta američke Agencije za zaštitu prirodne sredine, piše britanski Guardian, prenosi Reciklaža.biz.

Slede Liban i Indija. Kada je o Evropi reč, Velika Britanija, Nemačka i Francuska imale su najmanju stopu zagađenja, ali je ona ipak bila 72 odsto. Prosečan broj čestica pronađen u uzorcima od 500 mililitara kreće se od 4,8 u SAD do 1,9 u Evropi.

Rezultati novih analiza ukazuju na rasprostranjenost zagađenja ove vrste u čovekovoj okolini u celom svetu. Ranija istraživanja bila su fokusirana na prisustvo plastike u okeanima što je ukazalo na to da čovek jedući morske plodove i ribu unosi mikroplastiku u organizam.

– Imamo dovoljno dokaza koje smo prikupili u prirodi da budemo zabrinuti zbog dejstva mikroplastike na živi svet. Ukoliko postoji uticaj na živa bića van gradskih i seoskih sredina, kako možemo da verujemo da vlakna plastike u vodi neće imati uticaja na nas? – objašnjava doktorka Šeri Mejson sa Državnog univerziteta Njujorka, koja je bila supervizor istraživanja.

Stručnjaci navode da čovek svakodnevno “obogaćuje” prirodu ogromnim količinama plastike te da su posledice već tu. Prisustvo vlakana i čestica plastike u vodi koja dolazi vodovodom do naših domova je upozorenje da su neophodna dodatna istraživanja da bi se ustanovili uzroci kontaminacije i proučila moguća dejstva na zdravlje.

Flaširana voda ne predstavlja alternativu mikroplastikom zagađenoj vodi iz vodovoda, jer su istraživanja pokazala da se plastična vlakna nalaze i u flaširanim vodama.

Svake godine se proizvede skoro 300 miliona tona plastike, od čega se samo 20% reciklira ili iskoristi u spalionicama, većina završi u životnoj sredini zagađujući zemlju, vodu, vazduh.

Plastika jeste korisna, ali bi čovek morao mnogo da unapredi način na koji je baca kada završi sa njenom upotrebom, upozorili su naučnici.

OŠ „Trajko Stamenković” u Leskovcu dobila energetski pasoš

07.09.2017

energetska-efikasnost2 — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Osnovna škola „Trajko Stamenković” u Leskovcu je kompletno energetski sanirana u okviru projekta „Poboljšanje energetske efikasnosti kroz energetsku obnovu objekta”.

Gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović izjavio je da je vrednost radova iznosila 105 hiljada evra, a u okviru projekta izvršena je energetska sanacija fasade, kompletno je zamenjena stara stolarija u svim učionicama i kabinetima, holovima i hodnicima, zamenjeno je dotrajalo osvetljenje sa savremenim led panelima. Kroz ostvarene uštede u projektu dodatno je energetski saniran tavan postavljanjem nove izolacije, a omogućena je i izrada energetskog pasoša.

Cvetanović je podsetio i da su dosad, novcem iz gradskog budžeta, ukupno šest škola energetski sanirane, a to su Osnovna i Srednja škola u Grdelici, Gimnazija i Ekonomska škola, Osnovna škola „Kosta Stamenković”, zatim Osnovne škole „Vuk Karadžić” u Leskovcu i „Vuk Karadžić” u Čekminu. Dodao je i da će uskoro početi energetska sanacija i u Osnovnoj školi „Josif Kostić”.

izvor: jugpress.com

Sandra Jovićević

Vranje doniralo 58 kontejnera preduzeću Komrad

07.09.2017

Grad Vranje je preduzeću Komrad donirao 58 novih kontejnera.

Kontejneri su obezbeđeni iz Fonda za zaštitu životne sredine grada Vranja, a za njih je izdvojeno oko 2 miliona dinara. Zapremina kontejnera je 1,1 metar kubni, a biće raspoređeni na 52 lokacije u gradu.

Kako je saopšteno, novi kontejneri će doprineti većoj zaštiti i očuvanju životne sredine.

izvor: rtv-vranje.rs

Sandra Jovićević

TESLA I VESTAS: Zajednička borba za energiju vetra

07.09.2017

Održivi razvoj — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema izveštaju američkog portala “Renewable Energy World“, kompanija “Tesla Motors” sklopila je strateški savez s danskim proizvođačem vetroenergetske opreme “Vestas”, kako bi zajednički pronašli rešenja za skladištenje energije proizvedene iz vetroelektrana.

Inače, “Vestas” već duže vreme radi na rešenjima za uravnotežavanje promenjive proizvodnje električne energije iz vetroelektrana, a “Tesla” želi da proširi svoj program električnih vozila i baterija “Powerwall” i na druga područja energetike.

Izvor: energetika-net.com

Seminar za edukaciju inspektora zaštite životne sredine

07.09.2017

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvoriće danas obrazovni seminar za edukaciju inspektora zaštite životne sredine iz opština i gradova širom Srbije.

Unapređenje rada inspekcija je od ključne važnosti u zaštiti životne sredine u Srbiji, a ovaj obrazovni seminar organizuje Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine resornog Ministarstva koji je, uz podršku ministra Trivana, odlučio da na jednom mestu okupi inspektore iz opština i gradova širom Srbije.

Uočeni su brojni problemi u funkcionisanju inspekcija zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama – od nedovoljnih stručnih kapaciteta lokalnih inspektora, do činjenice da u 11 jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji uopšte nema ni jednog inspektora za zaštitu životne sredine.

Važećim propisima značajan deo inspekcijskog nadzora poveren je organima Autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, što je dovelo do različitih procedura i različitih tumačenja istih odredbi propisa u praksi. Ta neujednačena primena propisa, u pojedinim slučajevima izazvala je konfuziju oko nadležnosti i nezadovoljstvo kako kod građana, tako i kod operatera – privrednika, koji su ulagali u privredni razvoj.

Zbog svega toga, Inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine već je preduzela niz mera, među kojima su i ovakvi seminari za unapređenje znanja inspektora iz lokalnih samouprava i razmenu međusobnih iskustava.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Energetski sektor interesantan investitorima iz Velike Britanije

07.09.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se sa ambasadorom Velike Britanije u Srbiji Denisom Kifom, koji ga je tom prilikom obavestio o interesu engleskih kompanija za veće prisustvo u sektoru rudarstva u Srbiji.

Kif je ukazao na to da u ovom trenutku dve engleske kompanije – Mineco i Metalfer, postižu pozitivne rezultate i naglasio da rudarstvo vidi kao veliku mogućnost za intenziviranje saradnje sa Srbijom. On je dodao da će se u oktobru održati konferencija o rudarstvu u Beogradu, na kojoj će učestvovati Velika Britanija.

Uz podršku Fonda za dobru upravu Velike Britanije, realizuju se dva projekta, preko EBRD-a – Jačanje korporativnog upravljanja u JP Elektroprivreda Srbije i drugi, preko Svetske banke, kao podrška restrukturiranju rudnika Resavica. Takođe, očekuje se i odobrenje finansiranja projekta podrške modernizaciji energetskog sektora u Republici Srbiji, kroz ekspertsku pomoć EPS-u.

Kif je takođe preneo da je Velika Britanija zainteresovana za intenziviranje saradnje u oblasti energetike, pre svega kroz projekte podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, i upotrebe novih tehnologija za smanjenje emisije uglja.

Antić je ukazao na to da je potrebno unaprediti ekonomske odnose dveju zemalja, izrazivši očekivanje da će prisustvo engleskih firmi u Srbiji biti veće. U oblasti rudarstva u Srbiji prisutne su velike multinacionalne kompanije iz Australije, Kanade, Velike Britanije, SAD, što je još jedna potvrda da je Srbija mesto gde vredi ulagati, naglasio je ministar. On je iskazao zahvalnost na pomoći koju je Velika Britanija pružila Svetskoj banci u formiranju ekspertskog tima za sprovođenje procesa restrukturiranja rudnika Resavica.

Antić je ocenio da postoji prostor za saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije, i ukazao na to da će Ministarstvo rudarstva i energetike dati podršku engleskim kompanijama koje žele da realizuju projekte u saradnji sa domaćim preduzećima, kako u oblasti geoloških istraživanja, tako i u oblasti energetike.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Životna sredina prva tema za saradnju u regionu

07.09.2017

Trivan-i-Marija-Triandusulu-predsednica-poslanicke-grupe-prijateljstva-sa-Srbijom-u-Parlamentu-Grcke — Foto: Aliki Eleftheriou Athens-Greece

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, završavajući radnu posetu Atini, razgovarao je sa grčkim poslanicima koje je predvodila Marija Triandusulu, predsednica poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u Parlamentu Grčke i zamenica šefa poslaničke grupe vladajuće Sirize.

Ministar Trivan je ocenio da je prva i najlepša tema za saradnju u regionu zaštita životne sredine jer je, kako je rekao, ona važna za svakog pojedinca, svaku državu i nije opterećena bilo kakvim hipotekama prošlosti. Kao posebno polje za saradnju istakao je klimatske promene.

Poslanik grčkih „Zelenih“ Jorgos Dimaras posebno je podvukao, a ministar Trivan se saglasio, da veliku pažnju treba posvetiti razvoju „zelene“ ekonomije i načinima na koje zaštita životne sredine može da ojača privrede u regionu i stvori nova radna mesta.

Marija Triandusulu, predsednica poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u grčkom parlamentu i zamenica šefa poslaničke grupe Sirize, istakla je da Srbija i Grčka moraju da ojačaju svoju ekonomsku saradnju, što je i dogovoreno na Solunskom samitu lidera dve zemalje Aleksisa Ciprasa i Aleksandra Vučića. Marija Triandusulu je dodala da treba unapređivati sveukupnu grčko-srpsku saradnju, uključujući i onu u zaštiti životne sredine, kao i saradnju dva parlamenata jer se, kako je istakla, radi o dva ključna naroda na Balkanu.

Sagovornici su se složili da bi životna sredina morala da bude uključena u sve sistemske i sektorske politike država.

Bilo je reči i o problemima migrantske krize, potrebi da se sve države Balkana čvršće povezuju i jačaju međusobnu saradnju u svim oblastima, a posebno u zaštiti životne sredine, klimatskim promenama, zaštiti prirode, zaštiti voda i dr.

Ministar Trivan prethodno je razgovarao sa novim grčkim ministrom zaduženim za ekologiju i životnu sredinu, Sokratisom Famelosom, koji je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći delegaciju u kojoj će biti i 20 grčkih kompanija iz oblasti životne sredine. Ministar Trivan je razgovarao i sa grčkim ministrom zaduženim za podsticaje u poljorivredi Janisom Cironisom sa kojim se saglasio da životna sredina nije trošak, nego investicia koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

Posle susreta sa kolegama iz nove Vlade Grčke, ministar Trivan je rekao da će Srbija pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će u tome imati grčku podršku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

NOVI SAD: Počinje sanacija jezera u Kameničkom parku, uskoro postavljanje rasvete na solarne panele

06.09.2017

Kamenički park Novi Sad — Foto: novisad.rs

Radnici “Gradskog zelenila” iz Novog Sada uskoro će početi sanaciju jezera u Kameničkom parku.

Ovo jezero nalazi se u severnom delu parka – u blizini Mosta slobode. Jezero se puni prirodnim putem vodom iz izvora i atmosferskim padavinama. Na prostoru parka postojalo je više jezera, a preostalo preostalo je samo jedno.

Jezero datira iz vremena nastanka parka, s kraja 18. ili početka 19. veka, a korišćeno je kao kupalište i povremeno je poribljavano. Nivo vode u jezeru sa godinama polako se smanjuje, obraslo je trskom i drugom barskom vegetacijom koja se godinama unazad nije uklanjala tako da se vodeno ogledalo polako smanjuje.

Pored uklanjanja barske vegetacije, planira se čišćenje jezera i uređenje prilaza samom jezeru.

Takođe, biće nastavljeno uređenje samog parka, selektivnim krčenjem podrasta. Ove godine akcenat je dat na krčenju vegetacije u delu parka uz Dunav.

Uz to, biće postavljeno još info-tabli u parku. Tokom 2016. godine uređeno je više mini lokacija u parku pri čemu su postavljene table koje ukazuju na značajne ptice i insekte koji žive u ovom spomeniku prirode. Ove godine se planira postavka kućica za slepe miševe i postavka tabli sa informacijama o ovim zaštićenim vrstama.

Kako navode iz “Zelenila”, prošle godine su postavljene i informativne table o spomenicima u parku. Ove godine se izrađuje Elaborat sanacije (restauracije i konzervacije) ovih spomenika, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.

Autonomna pokraina Vojvodine i Grad Novi Sad planiraju da finansiraju izgradnju staza i javne rasvete na solarnu energiju.

Izvor: 021.rs

SLOVENIJA: Pokrenuta peticija za očuvanje reke Mure, važnog dela “Evropskog Amazona” (FOTO) (VIDEO)

06.09.2017

WWF Adria i koalicija udruženja – slovenančka “Moja Mura” i “Društva za proučavanje riba”, austrijska “Naturschutzbundom”, mađarska “Drava Federation” i hrvatska ZEUS, danas su pokrenule međunarodnu peticiju za očuvanje reke Mure u Sloveniji.

Naime, Slovenija planira da izgradi osam hidroelektrana na više od 50 kilometara izutetno vrednih staništa Mure što predstavlja ozbiljnu pretnju za slovenački deo „Evropskog Amazona“, a posledice bi se osetile i na onim delovima reke Mure koji protiču kroz Hrvatsku.

Iz WWF-a i partnerskih udruženja poručili su da ekolozi neće dopustiti uništenje reke Mure i pozvali sve zainteresovane strane u Sloveniji i susednim zemljama da preduzmu mjre i potpišu peticiju Ireni Majcen, slovenačkoj ministarki za ekologiju na stranici www.amazon-of-europe.com i tako pomognu da se zaustavi plan izgradnje hidroelektrana.

– Odluka o izgradnji prve brane na Muri kod Hrastje-Mota je pred vratima. Ovaj projekat je samo pokretač za izgradnju sledećih sedam brana. Izgradnja osam hidroelektrana imala bi izuzetno negativan uticaj na Muru, koja je deo ekološke mreže Natura 2000 i dom osetljivih staništa ugroženih vrsta kao što su orao štekavac, crna roda i vidra. Mura je, isto tako, reka u kojoj živi najviše vrsta riba u Sloveniji, a ovde se nalaze i izuzetno retke vrste, kao što je to dunavska jesetra – rekao je Arno Mol iz WWF-a.

Udruženja upozoravaju da plan izgradnje brana krši nacionalno i evropsko zakonodavstvo. Štaviše, hidroelektrana Hrastje-Mota bi bila prva hidroelektrana ovog tipa izgrađena na području Natura 2000 i postavila bi grozan presedan, koji bi mogli slediti i na drugim izuzetno vrednim rekama u celoj Evropi. Jedinstvene prirodne reke, poput reke Mure u Sloveniji, postale su retkost u Evropi i trebalo bi da budu zaštićene za buduće generacije.

– Izveštaj o proceni uticaja na sredinu prve planirane brane kod Hrastje-Mota utvrdilo je da bi izgradnja brane prouzrokovala prekomerne štetne uticaje na životnu sredinu. Očekujemo da će izgradnja brane Hrastje-Mota, kao i ostalih sedam planiranih brana, biti odbijena od strane Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog uređenja“, poručila je Andreja Slameršek, koordinator kampanje „Spasimo Muru!“.

– Zahtevamo da politički lideri tretiraju reku i očuvana močvarna područja kao deo nacionalne sigurnosti, zdravlja i ekonomskog razvoja. Umesto da uništavaju našu Muru, koja je tako važna za prirodu i ljude u regiji, potrebno je raditi na alternativnim, ekološki prihvatljivim energetskim rješenjima koja već postoje – rekao je Stojan Habjanič, predsednik udruženja Moja Mura.

Izgradnja HE Hrastje-Mota imala bi nepovratne negativne učinke na austrijske, hrvatske i mađarske delove reke Mure, koji su takođe pod zaštitom mreže Natura 2000. Brana bi zaustavila slobodni protok reke i onemogućila migracije ugroženih vrsta riba. Zbog produbljivanja rečnog korita isušiće se poplavne šume, rukavci i poljoprivredne površine, a zbog gubitka prirodnih područja, koja zadržavaju velike vode, povećaće se mogućnost poplava u nizvodnim zajednicama.

– HE Hrastje-Mota ne samo da ugrožava jedinstvena staništa i vrste u Sloveniji, već bi izazvala katastrofu i u susednim zemljama. Verujemo da ministarka Majcen to neće dopustiti – rekao je Mol.

Prošle godine, slovenačko Ministarstvo ekologije i prostornog uređenja, uz snažnu potporu slovenačke Vlade, nominovalo je slovenačkiki deo Mure da postane deo budućeg UNESCO-vog pentalateralnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom. Planirani bum hidroelektrana na reci Muri u snažnoj je suprotnosti čvrstoj želji Ministarstva i slovenačke vlade za pružanje međunarodne zaštite tom području.

– Apsolutno je besmisleno uništiti netaknuti rečni krajolik uz činjenicu da se trenutno troše milioni evra širom Evropske unije za obnovu rečnih područja, što se pokazalo kao najbolja zaštitna mera od poplava, koja ujedno omogućava i održivi razvoj lokalnih zajednica – zaključio je Mol.

WWF zajedno sa svojim slovenačkim i međunarodnim partnerima apeluje na ministarku Majcen da sačuva reku Muru i ne dopusti uništavanje prirodnih staništa, koji štite od poplava i predstavljaju temelj održivog razvoja Pomurske regije.

Završen konkurs za finansiranje projekata zaštite životne sredine u Aranđelovcu

06.09.2017

U opštini Aranđelovac završen je javni konkurs za dodelu sredstava u oblasti zaštite životne sredine.

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti životne sredine raspisan je 25. avgusta 2017. godine, a trajao je do 5. septembra 2017. godine. Predmet konkursa bilo je uređenje javnih parkovskih površina.

Očekuje se da rezultati konkursa budu objavljeni u toku sledeće nedelje.

izvor: arandjelovac.rs

Sandra Jovićević

Majdanpek izdvaja 41 milion dinara za zaštitu životne sredine

06.09.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Iznos sredstava za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine u Majdanpeku rebalansom budžeta uvećan je sa 29,8 na 41 milion dinara.

Sredstva će biti utrošena za uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja otpadom, nabavku vozila za odvoženje komunalnog otpada, kipera sa priključnim mašinama i kontejnera. Deo sredstava biće utrošen i za uređenje površina, sanaciju fekalne kanalizacije i kolektora, izgradnju prethodnog taložnika u fabrici vode.

Takođe, biće sanirane i divlje deponije, rešeni problemi upravljanja otpadom na regionalnom nivou i izrađena planska dokumentacija za područja pod posebnim režimom zaštite.

izvor: rtvbor.rs

Sandra Jovićević

RASINSKI OKRUG: Potpisan Sporazum o Razvojnom sistemu odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu (FOTO) (VIDEO)

06.09.2017

Sporazum o realizaciji projekta Razvojni sistem odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu u Rasinskom okrugu, potpisan je u kruševačkoj zgradi Gradske uprave između Nemačke razvojne saradnje, grada Kruševca i opština Aleksandrovac, Brus i Varvarin.

Cilj Sporazuma je stvaranje prilika za zapošljavanje ugroženih grupa stanovništva u sektoru reciklaže u lokalnim samoupravama za upravljanje otpadom.

– Putem ovog projekta obezbeđena je investicija vredna preko 200 hiljada evra, za kupovinu opreme i edukaciju – istakla je zamenica gradonačelnika Kruševca Vesna Lazarević, prenosi radio-televizija Kruševac.

Kroz projekat Razvoj sistema odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu u Rasinskom regionu,doprineće se unapređenju upravljanja komunalnim otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije i ublažavanja efekata klimatskih promena.

Sporazum o saradnji potpisali su predstavnici grada Kruševca, Nemačke razvojne saradnje i opština Aleksandrovac, Varvarin i Brus.

– Realizacija projekta je počela. Juče je raspisan tender za kupovinu opreme – naglasila je zamenik menadžera Otvorenog regionalnog fonda jugoistočne Evrope za modernizaciju opštinskih usluga, Amira Omanović.

Otvoreni regionalni fond radi u šest zemalja zapadnog Balkana, a cirkularna ekonomija koja predstavlja altzernativu istrošenom modelu linearne ekonomije, na tom području je vrlo važan segment.

Iskustva iz Rasinskog okruga, koristiće se kao primer dobre prakse i biznis model za ostale regione u Srbiji i druge zemlje Jugoistočne Evrope kako da se kroz modernizaciju komunalnih usluga doprinese održivom razvoju i smanjenju stope nezaposlenosti.

Vetropark “Možura” ponovo menja vlasnika

06.09.2017

Vlada Crne Gore odobrila je još jednu promenu vlasništva nad udelom od 90 odsto u kompaniji koja gradi vetropark Možura Wind Park. Vlasništvo je preneto sa kompanije Enemalta plc na Malta Montenegro Wind Power JV Ltd.

To je drugi put da se vlasnik menja, pišu mediji u Podgorici i podsećaju da je vlada sa konzorcijumom Fersa & Čelebić potpisala ugovor o izgradnji vetroparka u julu 2010. godine.

Konzorcijum Fersa & Čelebić su sačinjavale firme Fersa Energias Renovables S.A. iz Španije i Čelebić iz Podgorice, koja se u međuvremenu povukla iz posla oko izgradnje vetroparka sa pratećom infrastrukturom.

Malta Montenegro Wind Power JV Ltd je u vlasništvu kompanija International Renewable Energy Development Limited (70 odsto), Vestigo Clean Energy I Limited, koja je registrovana na britanskoj of-šor zoni na ostrva Gernzi, i Envision Energy Internacional Limited, sa sedištem u Hong Kongu, a koja poseduje 10 odsto.

U saopštenju vlade se kaže da je Enemalta plc izradila glavni projekat i završila izgradnju više od 14 kilometara pristupnih puteva i platforme za turbine, nivelisanje terena za trafo stanice i iskopavanje kanal za kablove i dodaje da su pribavljene sve potrebe dozvole.

Zakup zemljišta u vlasništvu države na period od 20 godina iznosi 186.057 evra godišnje, prenosi Energy Observer.

Prema ugovoru sa vladom, vetropark će imati instalisanu snagu od 46 MW a država se ugovorom obavezala da garantuje fiksnu cenu od 95,99 evra po MWh i subvencije od 115 miliona evra u prvih 12 godina rada centrale.

Crnogorska štampa podseća da se oko ugovora za vetropark vodi spor pred Osnovnim sudom u Podgorici koji su podneli Vladimi Popović iz Budve i Carles Collu Palou iz Španije koji traže isplatu provizije za ugovoranje izgradnje vetroparka. Oni traže 4 miliona evra od firmi koje su prve potpisnice ugovora sa vladom – kompanija BWP Montenegro, BWP Europe Consulting S.L. i Fersa Energias Renovables.

Španska firma Fersa Energias Renovables je početkom 2007. godine istraživala snagu vetra na Možuri za Vladu Crne Gore. Mediji tvrde da je BWP Montenegro osnovan u to vreme.

Vlada je na osnovu tog istraživanja Ferse raspisala tender za izgradnju vetroparka na Krnovu i Možuri u januaru 2010. godine. Jedina ponuda za izgradnju vetroparka na Možuru je podneo konzorcijum firmi Fersa i podgoričkog Čelebića koje su potpisale ugovor vredan 65 milion evra sa Ministarstvom ekonomije u julu 2010. godine.

1...1,2231,2241,225...1,672 Page 1,224 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM