Novi Sad dobija solarnu rasvetu

18.09.2017

U Kongresnom centru Novosadskog sajma prošle nedelje predstavljen je projekat „Obnovljiva solarna energija“ (Renewable Solar Energy – R-SOL-E) koji ćе biti rеalizovan u okviru prekograničnе saradnjе Srbije i Hrvatske preko IPA projekta EU.

Kako je saopšteno, projеkat jе vrеdan oko milion еvra, s tim da 85 odsto finansira EU, a 15 odsto grad. Novom Sadu jе odobrеno oko 496.000 еvra, dok ćе iz vlastitog budžеta izdvojiti 76.000 еvra.

Konkrеtan rеzultat projеkta bićе instaliranjе 100 svеtiljki kojе sе snabdеvaju solarnom еnеrgijom i to u dеlovima grada u kojima nijе mogućе priključiti javno osvеtljеnjе na distributivni еlеktroеnеrgеtski sistеm zbog nеpristupačnosti lokalitеta.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Kina planira da do 2020. godine uvede upotrebu bioetanolskog goriva u čitavoj zemlji

17.09.2017

Kina do 2020. planira korišćenje bioetanolskog goriva u celoj zemlji. To su sredinom nedelje objavili Nacionalno ministarstvo za razvoj i reforme i Nacionalna uprava za energetiku.

– Kina nastoji da podstakne upotrebu biogoriva koje je obnovljivo i samim tim dobro za životnu sredinu, ali i da bude prikladno za visoku tehnologiju. Bioetanolsko gorivo je idealna alternativa za fosilna goriva – izjavio je neimenovani viši zvaničnik Nacionalne uprave za energetiku.

Svake godine više od 40 zemalja i regiiba potroše otprilike 600 miliona tona etanolskog goriva što čini oko 60 odsto ukupne svetske potrošnje, prenosi CRI.

Kina je treći po veličini proizvođač bioetanola i svake godine potroši skoro 2,6 miliona tona. Benzin pomešan s etanolom čini jednu petinu ukupne godišnje potrošnje benzina u ovoj zemlji.

Sudeći prema planu, Kina do 2020. godine ima za cilj da izgradi napredan system tečnog biogoriva i da stavi u opticaj ogledna postrojenja koja bi bila u mogućnosti da proizvedu 50.000 tona celuloznog etanola godišnje.

Kina je još 2004. godine pokrenula pilot-program proizvodnje etanola iz kukuruza kao deo nastojanja da se smanji emisija štetnih gasova i podstakne upotreba novih vidova energije.

Sigurnost snabdevanja gasom je sve važnije pitanje u čitavoj Evropi

17.09.2017

Države Evrope trebalo bi u budućnosti da budu efikasnije u rešavanju problema u snabdevanju prirodnim gasom, zahvaljujući novom mehanizmu o kojem je Evropski parlament glasao 12. septembra.

Prirodni gas ima sve veći udeo u ukupnoj energetskoj potrošnji Evrope u zadnjih dvadeset godina (nauštrb manjem udelu nafte i uglja) i na njega otpada gotovo četvrtina ukupne potrošnje, naročito za grejanje i električnu energiju domaćinstva.

Naravno, razlike postoje od zemlje do zemlje. Na primer, gas igra veću ulogu u Holandiji, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nego u Švedskoj, Estoniji i Finskoj, dok je Malta tek ove godine dobila prvi terminal za ukapljeni zemni gas (LNG), a Kipar tek počinje s istraživanjem podzemlja.

EU uvozi dve trećine prirodnog gasa, bilo gasovodima ili dostavom brodovima putem LNG-a. Više od trećine uvezenog gasa dolazi iz Rusije, a zatim su tu Norveška, Alžir i Katar. Većina zemalja EU-a u potpunosti su ili delom zavisne od uvoza, a uglavnom zavise od jednog konkretnog dobavljača, najčešće Rusije, prenosi CroEnergo.

Upravo je ta zavisnost od samo jednog izvora ili samo jednog načina dostave opasna za zalihe, bilo zbog mogućnosti tehničkih poteškoća i nesreća, bilo zbog političkih odnosa i problema, kao kod sukoba Rusije i Ukrajine (tranzitne zemlje) oko cena 2006. i 2009 godine.

Industrija čokolade uništava šume

16.09.2017

Svetska industrija čokolade kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaa. Trgovci koji prodaju kakao velikim prehrambenim kompanijama kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. godine.

Nelegalni kakao se u lancu snabdevanja meša s “čistim” zrnima, što znači da bi najprodavanije čokoladice mogle sadržati “prljavi” kakao, pošto više od 40% kakaa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, navodi britanski Gardijan.

U tekstu se navodi da su novinari lista putovali Obalom Slonovače i zabeležili račišćavanje prašuma radi plantaža kakaa – sela i poljoprivrednici su zauzeli nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaa.

U zahtevu Gardijana za komentar, komercijalne kompanije nisu negirale optužbe da je kakao zasađen sa obešumljenih površina prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi navode da rade naporno da u njihovim proizvodima ne bude “prljavog” kakaa.

Oko 70% svetskog kakaa proizvodi oko dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača, dok su istovremeno i najveće žrtve deforestacije.

Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine – sada je manje od 4% zemlje pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina.

Sve veća potražnja u svetu za čokoladom znači da, ako se ništa ne preduzme, do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, navela je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth) koja je 13. septembra objavila istragu o krčenju šuma zbog čokolade.

Naučnici kažu da je kakao “čudovište koje će samo sebe uništiti”. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaa tokom sušnih sezona, sve intenzivnijih zbog krčenja šuma.

Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaa i kažu da su posvećene rešavanju problema.

Predstavnik Marsa rekao je da ta kompanije želi da “pronađe najbolji načina da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom”, ali i dodao da je održivi kakao preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje s ostalima u industriji kako bi se rešio problem.

Nestle je naveo da se “protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta”, jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se svet suočava.

Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi “Milku”, rekla je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.

Kompanija Herši (Harshey) navela je da joj je cilj da do 2020. koristi 100% odsto održivi kakao, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navele da im je cilj da do 2025. prodaje samo kakao koji nije s obešumljenih površina.

Izvor: euractiv.rs

Zelena akcija vas poziva da potpišete Peticiju protiv plastike

16.09.2017

Zelena akcija i ostala udruženja okupljena u globalni pokret Break Free From Plastic pokrenule su peticiju čiji je cilj da se prikupi više od milion potpisa kako bi se dala snažna poruka Evropskoj uniji da u sklopu nove Strategije o plastici mora doneti ambicioznije ciljeve i mere za smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike svih vrsta.

Kako se navodi, problemi plastike brojni su i dobro poznati – od zagađenja prirodnih ekosistema, opasnosti za životinje, zavisnosti o nafti kao sirovini za proizvodnju.

Evropska unija je drugi po redu proizvođač plastike u svetu, a zagađenje plastikom u EU svake godine sve više raste.

Peticiju možete potpisati na ovom LINKU.

Sandra Jovićević

PRVI ROBOT MAESTRO: ABB-ov YuMi debitovao kao dirigent slavnom Andrei Bočeliju i orkestru Filharmonije “Lucca” (FOTO) (VIDEO)

15.09.2017

YuMi, pravi kolaborativni robot s dve ruke, prvi takav na svetu, u utorak 12. septembra debitovao je u operi dirigujući slavnom italijanskom tenoru Andrei Bočeliju i Filharmoniji “Lucca”, na dobrotvornom koncertu Prvog međunarodnog festivala robotike, u teatru Verdi u Pizi.

Preko 800 gostiju iz celog sveta uživalo je u programu nazvanom “Dah nade: od Stradivarijusa do robota”. Među počasnim zvanicama bio je i izvršni direktor ABB-a Ulrih Špishofer, pod čijim vođstvom je razvijen YuMi.

YuMi-a, koga je proizveo švajcarski tehnološki pionir ABB, na pozornicu je pozvao Andreu Bočelija, koji je izveo poznatu ariju “Žena je varljiva” (La Donna è Mobile) iz Verdijeve opere “Rigoleto” (Rigoletto). Tokom svog prvog večernjeg nastupa YuMi je u operi dirigovao i delima Pučinija i Maskanjija.

– Bilo je tako zabavno nastupati sa YuMi-om. Pokazalo se da robot zaista može perfektno da diriguje orkestrom i to zahvaljujući sjajnoj saradnji vrlo talentovanih inženjera i jednog pravog maestra – izjavio je Bočeli nakon gala koncerta.

Robota je uvežbao italijanski dirigent Andrea Kolombini, direktor Filharmonije “Lucca”. YuMi-jev nastup razvijao se u dva koraka.

Na probama, Kolombinijev pokret je bio uhvaćen u procesu koji se zove „lead-through programming”, gde se dve robotske ruke vode prema pokretima s velikom pažnjom usmerenom na detalje.

Drugi korak je uključivao fino ugađanje kretanju u ABB-ovom programu RobotStudio kako bi se pokreti robota uskladili s muzikom.

– Nijanse pokreta dirigenta u potpunosti su reprodukovane na nivo koji mi je pre bio nezamisliv. To je neverovatan korak napred, s obzirom na krutost pokreta prethodnih robota – napisao je Kolombini na svom blogu.

YuMi predstavlja jedan od najviših dometa robotske tehnologije, i njegov zadatak je da promeni dosadašnju, uvreženu i pogrešnu, predstavu i saradnji čoveka i robota. Opisan kao kooperativni, kolaborativni robot, osmišljen je za zajednički rad s ljudima i kao dopuna radne snage. Svoju sposobnost je već ranije dokazao uspešno rešavajući Rubikovu kocku.

Dirigovanje kao jedna od najviših formi umetnosti i YuMi svedoče o prirodnom razvoju čoveka i mašine koji mogu raditi zajedno i to na potpuno nove načine.

Dodeljeno 140 miliona kuna za energetsku efikasnost u Hrvatskoj

15.09.2017

energetska efikasnost — Foto: Energetski portal

U okviru poziva Energetska sanacija višestambenih zgrada do 12. septembra 2017. godine potpisano je ukupno 122 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava putem kojih će se dodeliti 140 miliona kuna bespovratnih sredstava iz EFRR-a.

Poziv Ministarstva bio je otvoren za prijave u razdoblju od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, a u sklopu poziva je primljeno 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Obuke i kampanja o značaju zaštite ozonskog omotača

15.09.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine podseća da se 16. septembra, širom planete obeležava Svetski dan zaštite ozonskog omotača i 30 godina od potpisivanja Montrealskog protokola. Potpisivanjem Montrelskog protokola se većina država u svetu, uključujući i Srbiju, obavezala da smanji upotrebu supstanci, koje oštećuju ozonski omotač.

Ministarstvo će, obeležavajući ovu značajnu godišnjicu, u saradnji sa Organizacijom UN za industrijski razvoj (UNIDO), u predstojećem periodu pokrenuti niz obuka, kao i kampanju o značaju zaštite ozonskog omotača, radionice za decu, dečju slikarsku koloniju. Ministarstvo je takođe, raspisalo poziv, kroz koji je odabralo preduzeća, kojima će uručiti komplete opreme za sprečavanje ispuštanja štetnih supstanci iz rashladnih uređaja, ali i organizovati obuke njihovih servisnih tehničara, kao i obuke inspektora za zaštitu životne sredine.

Kroz rad Nacionalne ozonske kancelarije, pri Ministarstvu zaštite životne sredine, Srbija ispunjava svoje preuzete obaveze primenom propisa i pružanjem pomoći industriji u rashladnom sektoru, za smanjenje upotrebe i ispravno postupanje sa supstancama, koje oštećuju ozonski omotač. Ozonska kancelarija je obukama i intenzivnom saradnjom sa Upravom carina, doprinela kontroli ilegalne trgovine štetnih supstanci, ali i ostvarila dobru saradnjom sa nevladinim sektorom.

Ozonski omotač štiti nas od velikog dela izuzetno štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja Sunca. Supstance koje oštećuju ozonski omotač najzastupljenije su u rashladnim uređajima i aerosolnim raspršivačima (sprejevima).

Države potpisnice Montrealskog protokola značajno su smanjile korišćenje i ispuštanje štetnih supstanci. Naučne procene potvrđuju da se ozonski omotač obnavlja i da će se do sredine ovog veka vratiti na stanje od pre 1980. godine.

Ovogodišnji međunarodni slogan za obeležavanje 30 godina Montrealskog protokola je Briga za sav život pod suncem.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Morune i kečige su plivale zajedno sa dinosaurusima pre 200 miliona godina, a sada su, zbog čoveka, na ivici izumiranja (FOTO)

15.09.2017

Nakon što su se tokom proteklih 50 godina populacije širom sveta srušile zbog krivolova, gubitka staništa, zagađenja i pregrađivanja reka branama (koje blokiraju migracione rute), većini vrsta jesetri danas preti izumiranje. IUCN-ov Crveni spisak čak 17 od 27 vrsta jesetri svrstava u kritično ugrožene, a dodatne 4 su kategorizovane kao vrste pred izumiranjem.

Kako bi spasili poslednje populacije ove najugroženije vrste slatkovodnih riba, WWF je danas u Beču najavio novu globalnu strategiju za borbu protiv pretnji sa kojima se suočavaju divlje jesetre.

– Jesetre su plivale zajedno sa dinosaurusima pre 200 miliona godina, ali bi ove izvanredne ribe uskoro mogle nestati sa lica Zemlje ako ne zaustavimo ilegalni ribolov i uništavanje staništa koji ih dovode do izumiranja – rekao je Stjuart Or, vođa programa za slatke vode u WWF-u.

– Beluga jesetra, odnosno moruna, nekad je bila najveća slatkovodna riba na svetu, ali danas se više ne mogu videti gigantske jesetre: u stvari, u prirodi je izuzetno teško uopšte videti jesetru. Već smo izgubili neke vrste i mogli bismo ih izgubiti sve, ukoliko se vlade, zajednice, naučnici i čuvari prirode ne udruže i odmah deluju zajedno – dodao je Or, koji je predstavio WWF-ovu strategiju za očuvanje jesetri u Beču.

WWF će se povezati s partnerima u regionima Evrope, Azije i Severne Amerike u kojima su jesetre preživele kako bi zajedno radili na zaustavljanju prekomernog iskorišćavanja divljih jesetri za kavijar i meso, očuvanju ključnih migracionih puteva, zaštiti i obnavljanju ključnih rečnih staništa te uspostavljanju centara za uzgoj i reintrodukciju divljih populacija.

Kako bi se postigli ti ciljevi, nova, dugoročna strategija uključivaće širok spektar aktivnosti: od podrške jačoj sprovođenju postojećih zakona, uključujući ribolovne zabrane, do razvoja alternativnih delatnosti za ribarske zajednice i osiguranja da će investicione politike javnih i privatnih finansijskih institucija uključivati zaštitne mere za jesetre.

Dok WWF godinama radi kako bi očuvao poslednje populacije jesetri, uključujući i one u Dunavskom slivu, ovaj novi pristup značajno će proširiti napore za spasavanje ove vrste. Takođe će po prvi put spojiti organizacije za očuvanje prirode i naučnu zajednicu kako bi zajedno razvili sveobuhvatan globalni akcioni plan za očuvanje jesetri.

Strategija će promovisati veću saradnju između zemalja, što je ključno za rešavanje prekograničnih pretnji s kojima se suočava veći broj vrsta jesetri, uključujući ilegalnu, prekograničnu trgovinu i dalju fragmentaciju reka zbog novih brana i druge infrastrukture.

– Spašavanje jesetri neverovatno je složen izazov, ali ova ambiciozna globalna strategija će im dati priliku da prežive i u Dunavu te njegovim pritokama Muri, Dravi i Savi. Kako su kod nas izuzetno retke, smatramo da se treba priključiti programu reintrodukcije i uspostave stručnog monitoringa ove vrste i u našim rekama “, izjavila je Irma Popović Dujmović iz slatkovodnog programa WWF Adrije. “

– Ali, ne radi se samo o jesetrama: koraci potrebni za očuvanje njihove budućnosti takođe će očuvati rečne i morske ekosisteme u kojima žive širom sveta, doprinoseći dobrobiti i mnogim drugim vrstama te lokalnim zajednicama koje zavise o njima.

Uz nastojanja da se promijene politike vlada, podstaknu kolektivne akcije i osiguraju veći finansijski resursi za očuvanje jesetri, strategija će takođe nastojati da poveća svest javnosti o pritiscima sa kojima se suočava ta izvanredna vrsta – i što pojedinci mogu učiniti kako bi ih spasili.

– Prilično je jednostavno: ljudi bi trebali prestati kupovati kavijar ili meso divljih jesetri. Kupovanje isključivo iz renomiranih uzgajališta jesetri će smanjiti ilegalni pritisak na vrstu i olakšali vrsti da se lakše nosi sa drugim pretnjama svog preživljavanja – zaključio je Or.

Uspeh ove strategije zavisi od uspostavljanja saradnje WWF-a sa brojnim partnerima. Prvo partnerstvo uspostavljeno je s Vorld Vurkson Conservation Societi, s kojima će se zajedno raditi tokom sledeće četiri godine kako bi uspostavili najbolje metode očuvanja jesetri, zaustavili ilegalnu trgovinu njihovim kavijarom i mesom te zaštitili nekoliko preostalih populacija jesetri u rekama Crnomorskog sliva.

(WWF)

Puštena u rad trafostanica Čitluk u BiH

15.09.2017

U Čitluku u Bosni i Hercegovini je u četvrtak puštena u rad Transformatorska stanica 110/xkV Čitluk 2.

Vrednost investicije, koja uključuje izgradnju TS Čitluk i priključnog dalekovoda, je 5.450.544, 45 maraka. Izgradnjom trafostanice postiže se povećanje prenosnih kapaciteta i sigurnost napajanja južnog dela opštine Čitluk, opštine Čapljina, severnog dela opštine Ljubuški i rasterećenje postojeće TS 110/x KV Čitluk.

Radovi su počeli u maju 2016. godine i završeni su planiranom dinamikom u aprilu ove godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Primljeno 42 zahteva za finansiranje reciklažnih dvorišta u Hrvatskoj

15.09.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske primilo je 42 prijave za EU sufinansiranje projekata izgradnje reciklažnih dvorišta.

Kako je saopšteno, resorno Ministarstvo je do sada donelo odluke o finansiranju ukupno 22 projekta kojima je odobreno 56 miliona kuna. Prosečna vrednost EU sredstava koje podnosioci potražuju po jednom reciklažnom dvorištu je 2,7 miliona kuna, a ostale prijave su u postupku obrade.

Za projekte izgradnje reciklažnih dvorišta ukupno je osigurano 144,5 miliona kuna kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“, a mogućnost sufinansiranja projekata je do 85 odsto. Javni poziv za sufinansiranje izgradnje reciklažnih dvorišta za jedinice lokalne samouprave trajaće do iskorišćenja sredstava.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Otvorena Treća regionalna konferencija o proceni uticaja na životnu sredinu

15.09.2017

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske gospodin Tomislav Ćorić u Vodicama je učestvovao na otvarenju Treće regionalne konferencije o proceni uticaja na životnu sredinu koju organizuje Hrvatska zadruga stručnjaka zaštite prirode i okoline (HUSZPO).

On je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo što prisustvuje konferenciji i dodao da se nada da će se u budućnosti nastaviti praksa održavanja konferencija iz oblasti zaštite životne sredine.

Na konferenciji su se okupili stručnjaci za postupke u području zaštite životne sredine i prirode sa ciljem da podele znanja i iskustva iz područja procene uticaja na okolinu.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

ZA PET MINUTA, 500 KILOMETARA: Samsung, Daimler i Roman Abramovič investiraju u brzo punjive baterije

15.09.2017

Izraelska kompanijia Store Dot se već nekoliko godina bavi rešenjima za brzo punjenje baterija. Njihova tehnologija bazira se na organskim baterijama koje bi u budućnosti trebalo da zamene litijum-ionske, a čije je punjenje izuzetno brzo.

Nova vrsta baterija, FlashBattery, trebalo bi da omogući punjenje električnih vozila za samo pet minuta, a mobilnih uređaja za manje od minut. Kako tvrde Izraelci, nakon pet minuta punjenja električni automobil bi s njihovim rešenjem imao autonomiju i do 500 kilometara

Da ne bi sve ostalo na rečima, tim je morao da se pobrine kako da skupi popriličan kapital, kako bi mogli da nastave rad na razvoju svoje tehnologije. U poslednjoj turi uspeli su da obezbede 60 miliona dolar,a od nekolicine investitora.

Najzvučnija imena među njima svakako su Daimler, Samsung i ruski tajkun i vlasnik fudbalskog kluba Čelzi, Roman Abramovič, prenosi Bug.hr.

Veći deo ovog novca ovog novca otići će na razvoj baterija za električne automobile, a Daimler bi trebalo da bude prvi proizvođač koji će FlashBattery ugraditi u svoja putnička i teretna vozila.

Prođe li sve po planu, StoreDot bi trebalo već sledeće godine da na tržište lansira prve baterije za mobilne uređaje, a nakon toga slede i one velike baterije, koje bi mogle da se ugrađuju u vozila.

SEVERNI TOK 2: Evropska Unija spremna na pregovore s Rusijom

15.09.2017

Severni tok, CWC cevi — Foto-ilustracija: Wikimedia/Bair175

Većina država Evropske unije podržava da se Evropskoj komisiji dozvoli mandat za pregovore sa Moskvom o stvaranju pravne osnove za rad Severnog toka 2, izjavio je evropski komesar za energetiku i klimu Migel Arijas Kanjete.

Evropska komisija želi da nametne nekoliko pravila Evropske unije budućem gasovodu, koja sada ne važe. Letos je Evropska komisija dobila mandat za vođenje pregovora sa Rusijom. Taj mandat treba da odobri i Savet EU.

– U sadašnjoj fazi razgovora u Savetu mogu se izdvojiti tri različita pristupa mandatu. Prvi – značajan broj državRusijaa EU jasno podržava mandat. Drugi – postoji grupa država koje su prilično neutralne o toj ideji i još nisu saopštile svoje mišljenje o njoj. I na kraju, samo mali broj država EU u ovoj fazi je protiv mandata iz različitih razloga: ili ga smatraju nepotrebnim ili predlog EK smatraju nedovoljno ambicioznim – rekao je Kanjete u Evropskom parlamentu.

Pritom, Evropska komisija smatra da Severni tok 2 može negativno da utiče na niz pravaca tranzita gasa u EU, uključujući ukrajinski, smatra evropski komesar, prenosi portal Energetika.

Severni tok 2 podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije, po dnu Baltičkog mora, do Nemačke.

AER i Skupština APV u novembru organizuju međunarodnu konferenciju o biomasi

15.09.2017

1 Potpredsednice Skuptine APV Sedlar i Djankovic — Foto: skupstinavojvodine.gov.rs

Tokom nastavka plenarnih zasedanja komiteta Skupštine evropskih regija (AER), u kojima učestvuje delegacija Skupštine AP Vojvodine u francuskom gradu Nansi, učesnici su razmatrali primere dobre prakse na temu ekonomije i regionalnog razvoja, socijalne politike i javnog zdravlja, kao i kulture, obrazovanja i mladih.

U okviru zasedanja Komiteta 1 AER, koji se bavi ekonomijom i regionalnim razvojem, potpredsenica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar najavila je Konferenciju „Biomasa – potencijal za rast“, koja će se održati u Novom Sadu, 16. i 17. novembra ove godine, a koju Skupština AP Vojvodine organizuje u saradnji sa predstavnicima partnerskih regija iz Švedske i Norveške.

Prema rečima potpredsednice Sedlar, na konferenciji će, pored ekspertskih predavanja i tematskih sastanaka, biti upriličene posete Institutu za šumarstvo i životnu sredinu, kompaniji za daljinsko grejanje i bioelektrani. Naš cilj je promocija proizvodnje i upotrebe biomase u Evropi konkretnim primerima i razmenom dobre prakse i slušanjem predavanja eksperata. Takođe nam je cilj da probudimo interes individualnih poljoprivrednih farmi, poljoprivrednih kooperativa i klastera, regionalnih i lokalnih vlasti za upotrebu ovog oblika čiste energije, rekla je Sedlar i pozvala predstavnike regija članica AER da uzmu učešće u konferenciji.

izvor: skupstinavojvodine.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,2191,2201,221...1,672 Page 1,220 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM