Kako su građani BiH zaštitili Kupres od rudarskog projekta

09.12.2024

Kupres-okolica01686 — Foto: Wikipedia (Anto)

Kupreška visoravan, koja je prepoznatljiva po prirodnim lepotama i specifičnostima, poput prostranih šuma, polja i pašnjaka, predstavlja jedan od najlepših prirodnih predela Bosne i Hercegovine. Ovo je potvrđeno i odlukom da prostor Kupresa bude stavljen na listu Natura 2000, kao ekološke mreže koja obuhvata značajna područja za očuvanje ugroženih vrsta i staništa Evropske unije.

Njen geografski položaj i povoljna klima odredili su je i kao jednu od najinteresantnijih turističkih destinacija u ovoj zemlji. Kupres je poznat i po adrenalinskim sportovima i gastronomskim užicima.

Početak 2024. godine obeležen je i povremenim izveštajima medija o planovima kompanije BH Magnezij & Minerali, u vlasništvu nemačke firme MFE GMBH, da izgradi veliki industrijski kompleks u naselju Osmanlije, u blizini centra Kupresa. Ovaj pogon trebalo bi da proizvodi metalni sirovi magnezij, dok bi se kao nusproizvodi dobijali spinel, suvi led i legura aluminijuma i magnezijuma, prenosi Radiosarajevo.ba.

Ova vest izazvala je ipak sumnju kod građana da je reč o još jednom velikom rudarskom projektu, koji bi mogao da nanese trajne negativne posledice po prirodu i da ovo područje pretvori u rudarski zagađeni grad. Zbog toga su građani preuzeli inicijativu da dobiju dodatne informacije o projektu, te je tokom avgusta održana i javna rasprava u vezi sa eventualnim dobijanjem saglasnosti za studiju uticaja na životnu sredinu.

Javna rasprava izazvala je veliko interesovanje, a tokom njenog trajanja, građani su svedočili brojnim propustima i vrlo površnoj pripremi predstavnika investitora. Građani nisu uspeli da dobiju tražene odgovore na pitanja poput potrebne količine vode za dnevnu proizvodnju, ispuštanja tehnološke otpadne vode, zatim uticaja projekta na zdravlje ljudi, floru i faunu na širem lokalitetu, kao i uticaja na zagađenje vazduha i uništavanje zemljišta.

Pročitajte još:

Građani i udruženje “Stožer” pismenim putem obratili su se i Federalnom ministarstvu životne sredine i turizma, a pokret ,,Karton revolucija’’ je kroz digitalni sadržaj podigao svest o važnosti zaštite Kupresa na regionalni nivo. Podršku angažmanu lokalnih aktera i pomenutom pokretu dale su i druge organizacije i šira javnost.

Celokupno zalaganje dovelo je do toga da Federalno ministarstvo životne sredine i turizma odbije Studiju uticaja na životnu sredinu. U suprotnom, dobijanje saglasnosti za studiju bilo bi ulazna karta za otvaranje rudnika.

Kako je utvrđeno na osnovu službenog akta broj 07-01-19-159/24 od 09. oktobra 2024. godine, predmetni projekat rudnika u Kupresu ne nalazi se u Prostornom planu Kantona 10 za period od 20 godina. Rešenje naglašava učešće i uticaj građana i udruženja u čitavom procesu, prenosi Radiosarajevo.ba.

Iako privredno društvo BH Magnezij & Minerali d.o.o. Kupres ne gubi pravo da ponovo podnese novi zahtev za predmetne aktivnosti sa novom studijom, ova prva pobeda lokalnog stanovništva i udruženja jeste važan korak u borbi za očuvanje prirode na Kupresu. Svi dalji koraci investitora biće budno praćeni, a na njih će se pravovremeno reagovati koristeći sva pravna sredstva kako bi se ovakav projekat zaustavio.

Energetski portal

Bolesti, požari i neplanska gradnja – šume u Srbiji sve više nestaju, cenu plaćaju i zaštićene vrste

09.12.2024

šuma priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Supratik Deshmukh)

U Srbiji je, prema novom popisu, 39 odsto zemljišta prekriveno šumama. Međutim, stručnjaci upozoravaju da šume, i pored pošumljavanja, sve više nestaju zbog bolesti, štetočina, požara, neplanske seče, a na planinama i zbog gradnje.

Na više lokacija u Srbiji, vatrogasci su se ovog leta borili sa šumskim požarima. Samo na Staroj planini, krajem avgusta, izgorelo je gotovo pet hiljada hektara.

„Ukupna površina koja zahteva sanaciju je oko 17 hektara. Reč je o kulturama četinara. Sa sanacijom ćemo krenuti posle usvajanja sanacionog plana”, rekao je Miloš Pavlović, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Nadležni kažu da je 2024. bila izuzetno kritična, gorelo je oko četiri hiljade hektara državnih šuma i više od tri hiljade hektara privatnih šuma u zemlji. Uglavnom, zbog ljudskog faktora.

Gordana Jančić iz „Srbijašuma” ističe da su kaznene mere protiv počinilaca veoma niske, od pet do 50 hiljada dinara.

„Pošumljavanje uništene šume, bilo da je od požara, sa sadnicama četinara, kao što su bor, jela i smrča, potrebno je negde između 30 do 40 godina da bi se uspostavila sastojina koja može da ispunjava sve funkcije”, dodaje Jančić.

Bolest uzima danak

I bolest uzima danak. Samo na Kopaoniku osušilo se oko 30 hektara šume.

Namnožavanje insekata, nadležni za sada drže pod kontrolom.

Pročitajte još:

Šteta zbog gradnje

Za uništavanje tog blaga odgovoran je i čovek, koji zbog gradnje seče šume.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nedžad Crnovršanin)

„Da investitorima, koji grade na Kopaoniku, omogućimo da jedan deo materijala, koji potiče iz iskopa, deponuju u podnožju Pančićevog vrha”, kaže Predrag Šumarac, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik za pravne i zakonske poslove.

Sav ostali građevinski materijal, dodaje, investitori su dužni da izvoze van granica parka.

„Problematika kod izgradnje u Nacionalnom parku Kopaonik su negativni efekti koji se tiču komunalne infrastrukture”, napominje Šumarac.

Darko Jovanović, rukovodilac „Skijališta Kopaonik”, ističe da su u zadnje tri godine Skijališta Srbije u Ski centru Kopaonik na ime kompenzacionih mera posadila 95.000 stabala smrče.

„Skijališta Srbije izgrađuju svoju infrastrukturu izvan ski-centra Kopaonik. U tom užem delu ski centra, postoji par hotela koji su ugrozili staze u smislu suženja”, navodi Jovanović.

Istraživanja pokazala gde se šume najviše suše

Cenu plaćaju i zaštićene vrste, smrča i Pančićeva omorika, čija se stabla najviše suše.

Profesor Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi da istraživanja pokazuju da se šume suše upravo na mestima gde ljudska ruka, odnosno struka i nauka nisu ušle.

„Potrebno je preispitivati dosadašnji način zaštite šuma i šumskih ekosistema i pristupiti aktivnoj zaštiti sa tačnom naznakom šta se štiti u okviru šuma i na koji način”, smatra Stajić i dodaje da je neplanska gradnja nešto što država mora da zaustavi.

Crna Gora doskočila ekonomskim interesima

U Crnoj Gori su doskočili ekonomskim interesima i doneli zakon prema kojem 30 godina posle izazvanog požara ne može da se menja namena zemljišta.

Tako nikome nije isplativo da zapali svoju šumu zarad gradnje i profita.

Izvor: RTS

WWF Adria – Povezanost uspešnog poslovnog sveta i zdrave prirode

08.12.2024

Opstanak čoveka neraskidivo je povezan sa opstanakom prirode. WWF, najveća svetska organizacija za zaštitu prirode sa tradicijom dugom preko 60 godina, posvećeno radi na njenom očuvanju. Nataša Kalauz iz WWF Adria istakla je ozbiljnost problema gubitka prirode i objasnila koliko je poslovni svet usko povezan sa ovim izazovom.

Najnovije izdanje Izveštaja o stanju planete za 2024. godinu pokazuje da je prosečna populacija vrsta u periodu od 1970. do 2020. godine smanjena za 74 odsto. Prema rečima Kalauz, danas se bez sumnje može reći da je ljudska vrsta najinvazivnija na planeti.

„Ono što nas posebno zabrinjava jeste brzina kojom gubimo živi svet, a koja je delimično prouzrokovana i klimatskim ekstremima’’, naglasila je ona.

Govoreći o životinjskom svetu, Kalauz je istakla da divlje životinje danas čine samo četiri odsto ukupnog broja, dok ostatak čine životinje koje se uzgajaju u okviru intenzivne poljoprivrede, što je jedan od glavnih uzroka gubitka biodiverziteta.

Kao ključni dokument, izdvojila je Globalni okvir za biodiverzitet, koji obuhvata zaštitu, obnovu, održivo korišćenje, upravljanje i finansiranje ekosistema. Jedan od ciljeva ovog okvira je obnova 30 odsto svih degradiranih ekosistema na kopnu i moru, zaustavljanje izumiranja vrsta, suzbijanje krijumčarenja životinja, unapređenje urbanog planiranja i povećanje teritorija pod zaštitom na 30 odsto do 2030. godine.

Na teritoriji Srbije trenutno je pod zaštitom samo šest odsto površine, što je daleko ispod cilja, a ni sa tim područjem se ne upravlja na odgovarajući način. Slična situacija je i u ostalim državama regiona.

Pročitajte još:

Poslovni svet i priroda

Kalauz je naglasila da poslovni svet zavisi od zdravlja prirode. Preko 50 odsto globalnog BDP-a trenutno je direktno povezano sa stanjem na planeti. Među deset najvećih rizika za poslovni svet, čak pet je vezano za ekologiju, uključujući klimatske promene i degradaciju prirodnih resursa.

Global Reporting Initiative (GRI), nezavisna međunarodna organizacija koja pomaže kompanijama da preuzmu odgovornost za svoje uticaje, predstavila je novi Standard za izveštavanje o biodiverzitetu (GRI 101), koji će stupiti na snagu 2026. godine.

„Standard donosi jasne smernice kompanijama o tome kako da izveštavaju o svom uticaju na biodiverzitet. Posebno će biti značajan za poljoprivrednu industriju, ali i sve druge sektore koji imaju direktan uticaj na zemljište i vodu,“ objasnila je Kalauz.

Iako kompanijama profit ostaje primaran cilj, opasnosti od gubitka biodiverziteta i klimatskih promena daleko su veće i tiču se svih nas.

Kao pozitivan primer, Kalauz je istakla saradnju WWF-a sa kompanijom Coca-Cola, koja je kroz dugogodišnji rad uspela da smanji količinu vode potrebnu za proizvodnju jednog litra proizvoda sa devet na dve litre.

WWF nudi i besplatan alat pod nazivom Water Risk Filter, koji kompanijama pruža uvid u njihov uticaj na resurse poput vode. Iako alat ne može direktno da smanji uticaj, može da podstakne svest o potrebi za promenama.

Održivo poslovanje ima svoju cenu. Kako je objasnila i upozorila Kalauz, ne možemo da očekujemo isti profit kao kod neodrživih praksi, ali je cena koju ćemo platiti ako ne budemo delovali održivo, drastično veća.

Za kraj, Kalauz je ukazala na alarmantan podatak da svakog sata izumre jedna vrsta na Zemlji. To znači da nas sledeća napušta za manje od sat vremena – za 57 minuta i 33 sekunde.

Ovakva statistika poziva na akciju, kako poslovnog sveta, tako i svakog pojedinca.

Katarina Vuinac

Alternativna goriva – put EU ka klimatskoj neutralnosti

08.12.2024

saobraćaj — Foto-ilustracija: Pixabay (NoName_13)

Prevozna sredstva su neizostavan deo savremenog života. Ona nas povezuju sa svetom – omogućavaju nam da obavljamo svakodnevne obaveze, putujemo na odmor ili da namirnice uvek budu dostupne na rafovima prodavnica. Bez automobila, kamiona, brodova ili aviona, svakodnevica bi bila nezamisliva. Ipak, koliko god da je njihova uloga važna, prevozna sredstva mogu ozbiljno narušiti drugi, podjednako bitan aspekt našeg života – naše zdravlje, prirodu, pa i budućnost same planete.

U Evropskoj uniji emisije iz transporta porasle su za više od četvrtinu od 1990. godine. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji koraci, samo sektor transporta mogao bi do 2030. godine da čini skoro polovinu ukupnih emisija gasova staklene bašte, pokazuje najnovija analiza organizacije Transport i životna sredina (T&E).

Put ka postizanju neto nulte emisije do 2050. godine, kako je postavljeno u strategiji Evropske unije, zahteva hitnu akciju. Od 2007. godine, kada su emisije iz transporta dostigle vrhunac, ovaj ih sektor smanjuje tri puta sporije od ostatka privrede.

Treba uzeti u obzir da je transportni sektor u Evropi u stalnom porastu. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), od 2000. do 2019. godine tražnja za prevozom značajno je porasla: putnički saobraćaj za 20 odsto, vazdušni saobraćaj za čak 86 odsto, drumski prevoz za 18 odsto, a teretni saobraćaj za 22 odsto.

Najveći zagađivači i dalje su automobili sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, koji čine više od 40 odsto ukupnih emisija iz sektora transporta. Za automobile i kamione postavljen je cilj nulte emisije do 2035. godine, što znači da bi do tada svi novi automobili i kombiji prodati u Evropskoj uniji trebalo da budu električni. Na drugoj strani nalazi se železnički saobraćaj, koji je ocenjen kao ekološki najprihvatljiviji način putovanja, ako se izuzme vožnja biciklom. Ovaj podatak pojačava se ukoliko se uzme u obzir razvoj elektrifikacije, odnosno opremanje železničkih pruga električnim sistemima napajanja. Prema podacima Eurostata, od 1990. godine elektrifikovane železničke linije porasle su za oko 30 odsto.

U FOKUSU:

Infrastruktura za alternativna goriva

Foto-ilustracija: Unsplash (Sophie-Jonas)

U Evropskoj uniji 12. oktobra 2023. godine na snagu je stupila Uredba (EU) 2023/1804 o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, a njena primena počela je 13. aprila 2024. godine. Ovom uredbom ukinuta je do tada važeća Direktiva 2014/94/ EU. Na osnovu nove uredbe, do 2035. godine postepeno će se uvoditi brojni ciljevi za države-članice koje je potrebno da ispune. Ona predstavlja deo paketa ,,Fit for 55’’, koji ima za cilj smanjenje neto emisije gasova staklene bašte Evropske unije za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine, kao i cilj da se do 2050. postigne klimatska neutralnost.

Uredbom se utvrđuju obavezni nacionalni ciljevi za države-članice Evropske unije vezani za uvođenje javno dostupne infrastrukture za alternativna goriva, a posebno za električnu energiju i vodonik. Ova infrastruktura odnosi se na putnička vozila, brodove koji su privezani u pristaništu, kao i avione u mirovanju, a sa posebnim naglaskom na transevropske mreže. Uredbom je napravljena podela u zavisnosti od vrste prevoznog sredstva i vrste goriva, uz definisanje specifičnih ciljeva koji su postavljeni za svaku od ovih kategorija. Ovo ima za cilj da osigura adekvatnu infrastrukturu za punjenje i snabdevanje energijom, čime se podstiče razvoj održivog transporta.

Infrastruktura za punjenje za električna vozila i kombije podrazumeva da države-članice treba da osiguraju postavljanje javno dostupnih stanica za punjenje u odnosu na broj registrovanih vozila. Za svako registrovano električno vozilo ukupna izlazna snaga treba da bude najmanje 1,3 kW, dok za hibridna vozila najmanje 0,80 kW. Pored toga, treba da se obezbedi uvođenje javno dostupnih stanica za punjenje duž mreže transevropskog transporta (TEN-T). Kako se navodi, do kraja 2025. godine svako mesto za punjenje sa izlaznom snagom od najmanje 400 kW, uključujući minimum jedno mesto za punjenje od 150 kW, treba da bude postavljeno najmanje na svakih 60 kilometara na osnovnoj mreži TEN-T u svakom pravcu putovanja. Do 2035. godine, svaka stanica duž mreže treba da ima izlaznu snagu od najmanje 600 kW i da uključuje najmanje dva mesta za punjenje od 150 kW. Kako bi se postigli ovi standardi, izlazna snaga na stanicama će se postepeno povećavati od 2025. do 2035. godine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Javnost na potezu – Strategija zaštite životne sredine

08.12.2024

priroda , planina Srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Stojanovic)

Životna sredina je temelj zdravog života. Kvalitet vazduha koji udišemo, vode koju pijemo i zemlja na kojoj uzgajamo hranu zavisi od toga koliko pažljivo brinemo o prirodnim resursima oko nas. Svakim danom svedočimo promenama klimatskih uslova, gubitku biodiverziteta, zagađenju i degradaciji resursa, što direktno utiče na naše zdravlje i kvalitet života.

Zbog toga o životnoj sredini treba pažljivo da odlučujemo i dugoročno planiramo kako raspolažemo i čuvamo resurse koje iz nje koristimo.

Strategija zaštite životne sredine Republike Srbije za period od 2024. do 2033. godine je upravo taj krovni, najviši dokument javne politike u našoj zemlji kojim naše društvo treba da se opredeli kakav odnos zauzima prema životnoj sredini.

Proces izrade Strategije je započelo Ministarstvo zaštite životne sredine u januaru 2023. godine, i okupilo veliki broj ministarstava, institucija i četiri organizacije civilnog društva među kojima je i Beogradska otvorena škola.

Strategiju prati akcioni plan koji sadrži aktivnosti koje bi trebalo sprovesti do 2028. godine kako bi se unapredilo postojeće stanje životne sredine, zaštitila prirodna dobra i doprinelo boljem kvalitetu života građana u Srbiji.

U skladu sa Sofijskom deklaracijom, u Strategiju su integrisani ciljevi Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i mere koje su neophodne za dalje usklađivanje sa propisima i standardima Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Strategija se fokusira na šest ključnih oblasti:

Klimatske promene i dekarbonizacije – smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, uz efikasnije korišćenje energije i prelazak na čistije i obnovljive izvore energije.
Cirkularna ekonomija – industrijska simbioza, iskorišćenje otpada, odgovorna reciklaža, održiva proizvodnja, inovacije, eko-dizajn, zelene javne nabavke i efikasna upotreba resursa.
Smanjenje zagađenja životne sredine – poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, smanjenje industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, upravljanje hemikalijama, smanjenje buke u životnoj sredini, jonizujuće i nejonizujuće zračenje.
Zaštita biodiverziteta i ekosistema – zaštita i održivo upravljanje prirodnim resursima, uključujući održivo upravljanje i zaštitu šuma, zaštićenih područja i divljih vrsta.
Održiva poljoprivreda – uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, bezbednost hrane, održiva proizvodnja hrane, organska hrana, upotreba pesticida i đubriva.
Horizontalna pitanja – reforma javne uprave, upravljanje javnim finansijama, program ekonomske reforme, informisanje i učešće javnosti, izveštavanje i pristup pravdi u oblasti životne sredine.

Nadležna institucija za izradu Strategije je Ministarstvo zaštite životne sredine, ali je zbog obima i kompleksnosti ovog dokumenta neophodna saradnja i koordinacija sa drugim ministarstvima poput Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva finansija i drugih aktera koji će učestvovati u primeni i praćenju sprovođenja akcionog plana.

Iako je Nacionalni program zaštite životne sredine prestao da važi 2019. godine, postupak izrade strategije kojom se uređuje i planira razvoj u oblasti zaštite životne sredine započet je tek prošle godine. Paralelno sa tim, Beogradska otvorena škola je, zajedno sa partnerima, organizovala niz konsultativnih sastanaka sa organizacijama civilnog društva nastojeći da unapredi transparentnost procesa i uključi veći broj organizacija u donošenje odluka o temama koje su od izuzetne važnosti za svakodnevni život građana.

Foto-ilustracija: Unsplash (thibaut-marquis)

Sastanci su bila prilika da organizacije iznesu svoje predloge i primedbe u ranoj fazi izrade nacrta Strategije, koji su potom i prosleđeni resornom ministarstvu. U ovim konsultacijama učestvovalo je preko 30 organizacija civilnog društva koje su pokazale da postoji značajan prostor za unapređenje radne verzije Strategije, naročito u pogledu nedovoljnih finansijskih sredstava za realizaciju definisanih ciljeva.

Pored toga, učesnici su se usaglasili da bi Strategija trebalo da unapredi dostupnost podataka o stanju životne sredine građanima, te da je potrebna intenzivnija saradnja institucija sa civilnim društvom budući da realizacija postavljenih ciljeva zahteva aktivnu međusektorsku saradnju svih relevantnih aktera. Proces razvoja novog strateškog okvira za zaštitu životne sredine je prilika za Republiku Srbiju da u svoja dokumenta javnih politika integriše ciljeve Zelene agende, ali i definiše razvojne prioritete u korišćenju i očuvanju prirodnih resursa.

Sada izrada Strategije ulazi u završnu fazu, kroz proces javne rasprave.

Pročitajte još:

Sada je javnost na potezu!

Javna rasprava otvara prostor da svi mi, građani i građanke Republike Srbije, izrazimo svoje potrebe i stavove o zaštiti životne sredine i na taj način pokrenemo preko potreban dijalog o pitanju koje, s razlogom, poslednjih godina zauzima značajan prostor u javnosti.

Sada imamo priliku da doprinesemo konkretnim sistemskim i dugoročnim rešenjima. Zbog toga pozivamo građane i predstavnike udruženja da se uključe u Javnu raspravu o Nacrtu Strategije zaštite životne sredine i daju svoj doprinos održivijoj budućnosti za nas i buduće generacije.

Kako možeš da se uključiš?

Javna rasprava je počela danas i trajaće do 24. decembra 2024. godine. Svoje komentare možete uputiti Ministarstvu zaštite životne sredine, tako što ćete preuzeti OBRAZAC za komentare i sugestije, zatim popuniti i poslati na mejl adresu sekretarijat@eko.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine – Sektor za međunarodnu saradnju i klimatske promene, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, sa naznakom: „Javna rasprava – Predlog strategije zaštite životne sa Akcionim planom”.

Sve informacije o učešću u javnoj raspravi o predlogu Strategije zaštite životne sredine, možete pronaći na sajtu Ministarstva – ekologija.gov.rs.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Šume protiv uglja – Koji su klimatski izazovi Crne Gore?

07.12.2024

crna gora, planina, reka, priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (nenad-radojcic)

Nedavni Izveštaj o klimi i razvoju zemlje – Crna Gora, objavljen od strane Svetske banke, ispitao je put kojim zemlja prolazi kako bi postigla klimatske ciljeve, naglašavajući potrebu za strateškim investicijama i efikasnim politikama koje treba da se uvedu i sprovode.

Foto-ilustracija: Unsplash (viktoriia-kondratiuk)

Kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, država se bori sa klimatskim izazovima, uprkos tome što ima najveći BDP po glavi stanovnika među šest zemalja (ZB6) po paritetu kupovne moći (PPP), zahvaljujući svom turističkom sektoru. Iako turizam i transport donose ekonomski rast, paralelno su praćeni pojačanim energetskim aktivnostima i visokim intenzitetom ugljenika koji premašuje evropski prosek, u velikoj meri zbog oslanjanja na termoelektranu Pljevlja i neefikasne energetske prakse u različitim sektorima.

Iako zemlja radi na razvoju vetroelektrana, i već umnogome razvijenom hidropotencijalu, s obzirom na geografsku poziciju, Crna Gora se ipak oslanja u velikoj meri na ugalj, što zajedno sa gustim saobraćajem utiče na ukupno stanje kvaliteta vazduha.

Uprkos smanjenju ukupnih emisija gasova staklene bašte od 1990. godine, uglavnom zbog svojih ogromnih šumskih površina, Crna Gora se suočava sa klimatskim ciljevima, teško ostvarivim bez daljih značajnih ulaganja i reformi.

Prema prošlogodišnjim podacima Privredne komore Crne Gore, šume obuhvataju 802.500 ha što čini 57,64 odsto teritorije, dok se šumsko zemljište prostire na 139.500 ha što čini 10,02 odsto površine pod šumama.

Pročitajte još:

U okvirima Zapadnog Balkana, zemlja zaostaje u razvoju nacionalne strategije za energetiku i klimu, ali je 2020. godine napravila pionirski korak u upravljanju ugljenikom, uvođenjem šeme trgovanja emisijama (ETS). Dakle, samo u Crnoj Gori postoji oporezivanje CO2, ali cene su na nivou mnogo nižem od cena na osnovu EU ETS- a, dok se sistem suočava sa izazovima poput likvidnosti tržišta.

Prirodne katastrofe su takođe jedna od pojava koje utiču na klimu Crne Gore, usled velikih klimatskih varijabilnosti. Od 1991. do 2013. godine Crna Gora je pretrpela šest velikih poplava i nekoliko zemljotresa, pri čemu su potencijalne magnitude zemljotresa predstavljale značajnu pretnju za 60 odsto stanovništva. Samo poplave izazivaju prosečnu godišnju štetu od 90 miliona dolara, navodi se u izveštaju, dok bi širi ekonomski uticaji prirodnih katastrofa potencijalno mogli da smanje BDP do 5,1 odsto pod određenim klimatskim scenarijima. Da bi se suprotstavila izazovima, potrebne su milijarde u narednoj deceniji, kako bi do 2050. godine uspela ono što se od nje očekuje.

Prema izveštaju, očekuje se da će većina buduće proizvodnje električne energije dolaziti od vetra i sunca, dopunjenih postojećim hidroelektričnim kapacitetom.

Naglašeno je kako je potreban i ljudski i finansijski kapital, kao i povoljnija prateća regulativa. Neka od rešenju nalaze se i u zelenim obveznicama, pristupu javno-privatnim partnerstvima (JPP) i pristupanju EU finansiranju.

Milica Vučković

Transformacija saobraćaja u Srbiji

07.12.2024

Image-by-Stevan-Aksentijevic-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (Stevan-Aksentijevic)

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je preuzela značajne korake ka modernizaciji saobraćajne infrastrukture, s posebnim fokusom na izgradnju novih puteva i unapređenje mreže auto-puteva. Ove inicijative ne samo da poboljšavaju povezanost između naselja i regiona već i otvaraju vrata za razvoj lokalne ekonomije i privlačenje investicija. Miroslav Alempić, pomoćnik ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja, govorio nam je o novim projektima i planovima za razvoj elektromobilnosti.

Koje su glavne prednosti izgradnje novih saobraćajnica i priključenja na mrežu auto-puteva? Kako to utiče na lokalnu ekonomiju i povezanost regiona?

– Glavne prednosti od izgradnje novih saobraćajnica i priključaka na mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica jesu izmeštanje tranzitnih i teretnih tokova iz naseljenih mesta, smanjenje emisije izduvnih gasova, gužvi i buke, kraće vreme putovanja robe i putnika, značajno veća bezbednost učesnika u saobraćaju i sl. Kvalitetna mreža puteva utiče i na privlačenje transportnih i tranzitnih tokova kroz Srbiju, što donosi značajne prihode. Time postajemo privlačni privredama drugih zemalja da koriste našu mrežu puteva, kao i za izgradnju transportno-logističkih distributivnih centara širom Srbije, što će omogućiti koncentraciju robnog rada i doneti značajne prihode i povećanje zaposlenosti našoj zemlji.

Takođe, izgradnja nove mreže auto-puteva donosi Srbiji i lokalnoj ekonomiji nove privredne i industrijske objekte i centre, što otvara nova radna mesta i povećava privredni razvoj lokalne ekonomije. Dobra putna mreža obezbeđuje šire tržište rada, omogućavajući zaposlenima da žive i do 100 km daleko od mesta rada, bez problema s dolaskom na posao. Brze saobraćajnice omogućavaju im da se efikasno i brzo prevoze do svojih radnih mesta.

Nove saobraćajnice poboljšavaju povezanost naselja, gradova i regiona, čime podstiču veću mobilnost ljudi, robe i svih vrsta kretanja.

U FOKUSU:

Šta nam možete reći o projektu „zelenih stanica” na auto-putevima Srbije?

– Projektom „zelene stanice” planirana je izgradnja pratećih sadržaja na postojećim odmaralištima i parkiralištima za potrebe korisnika na auto-putevima. Projektom je planirano da se na odmaralištima duž auto-puta izgradi 16 „zelenih stanica”. Na svakoj od lokacija planirana je izgradnja objekta koji će obuhvatati restoran, prodavnicu i toalet, sa ukupnom površinom do 100 m². Pored objekta biće izgrađeno i igralište za decu.

Imajući u vidu da se radi o jednom kompleksnom projektu, za čiju realizaciju je potrebno isprojektovati i izgraditi nedostajuću infrastrukturu, za svaku od lokacija treba izgraditi trafostanicu snage od 1 MW, priključke na elektroenergetski sistem i vodovod, optiku, potrebno je znatno više vremena za realizaciju nego u slučajevima kada su na lokacijama izgrađene sve neophodne instalacije.

U skladu s ugovorenom dinamikom, planirano je da do 1. decembra 2024. godine bude završeno i pušteno šest „zelenih stanica” sa ukupno 30 brzih elektropunjača. Preostalih 10 trebalo bi da bude završeno do kraja aprila 2025. godine.

Pored projekta „zelene stanice”, koje dodatne korake planirate da preduzmete za razvoj elektromobilnosti u Srbiji?

– Paralelno s realizacijom pomenutog projekta, JP „Putevi Srbije” šire svoju mrežu elektropunjača duž mreže auto-puteva. Pored postojećih osam, u ovoj godini su postavili 10 brzih elektropunjača i trenutno ih povezuju na mrežu „Elektroprivrede Srbije”. U planu je da „Putevi Srbije” postave još 16 punjača na auto-putevima najkasnije do proleća 2025. godine. Paralelno sa instalacijom punjača na auto-putevima, oni se postavljaju po celoj Srbiji, u javnim objektima i prostorima, posebno u novogradnji, što je obaveza prema izmeni Zakona o planiranju i izgradnji.

Početak proizvodnje električnih automobila u Srbiji, uz podsticajne mere za njihovu kupovinu i korišćenje, značajno će ubrzati širenje mreže punjača. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture intenzivno priprema Nacrt novog zakona o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, koji je najvećim delom posvećen infrastrukturi za elektropunjače. Ovim zakonom definišu se ciljevi za uspostavljanje infrastrukture i optimalnog broja stanica za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima (elektropunjači, vodonik, tečni metan), postavljaju se minimalni zahtevi za izgradnju te infrastrukture, određuju zajedničke tehničke specifikacije, kao i zahtevi za informisanje korisnika, plaćanje i vođenje evidencije, s ciljem organizovanog razvoja infrastrukture neophodne za povećanje elektromobilnosti u Srbiji.

Kako iz godine u godinu raste broj registrovanih vozila na električni pogon, da li Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razmatra mogućnosti podrške ili subvencija za vozače električnih automobila?

– Prema zvaničnim podacima o broju registrovanih vozila, do kraja avgusta 2024. godine registrovano je – 3.629 potpuno električnih i 28.523 hibridna vozila. Ukupan broj registrovanih vozila u Srbiji iznosi oko tri miliona, od čega su 2.452.064 putnička automobila.

Država već sada subvencioniše kupovinu električnih automobila i to je dobar podsticaj za povećanje učešća ovih vozila u saobraćaju. Ovaj program subvencija sprovodi se preko Ministarstva zaštite životne sredine. Ono što su dalji koraci koje čini Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture jeste da stvori uslove za ostvarivanje raznih pogodnosti za vozače, kao, na primer, niže putarine, besplatna ili jeftinija parkiranja, dozvoljene vožnje u delovima grada gde je zabranjena upotreba vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje i sl., tako da će se inicirati izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja u delu koji se odnosi za uvođenje novih tablica zelene boje sa posebnom oznakom za električna vozila.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT

Koje uslove moraju da ispune investitori na novoj aukciji za solarne i vetroelektrane

07.12.2024

solarne energije 2025 — Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Prošlog meseca Ministarstvo energetike je raspisalo i drugi krug aukcija za dodelu tržišnih podsticaja za obnovljive izvore energije. Investitori će se nadmetati za raspodelu kvota od ukupno 424,8 megavata. Direktorka ,,Udruženja obnovljivih izvora Srbije” Danijela Isailović ističe za RTS da su sve solarne elektrane pobednice na prethodnoj aukciji izgrađene i priključene na mrežu.

Srbija ima 11 vetroparkova, 175 manjih solarnih elektrana, a već je više od 4000 domaćinstava i kompanija koji sami proizvode struju iz solarnih panela.

Sve solarne elektrane koje su bile pobednici aukcije od pre oko godinu i po dana su izgrađene i priključene na mrežu.

Tadašnja kvota od 50 megavata nije ispunjena, već samo polovina, dok je za energiju vetra bilo veliko interesovanje i velika konkurentnost koja je dovela do izrazito niskih pobedničkih cena.

Prema njenim rečima, vetroelektrana `Pupin` snage 95,5 megavata u potpunosti je izgrađena u konstruktivnom smislu. Podignute su svi vetrogeneratori, zatim počinje izgradnja vetroelektrane `Čibuk 2`, gradi se i `Crni vrh`.

Uslovi i kriterijumi za novu aukciju

Krajem prošlog meseca zakazana je nova runda aukcija.

Što se tiče uslova, delimično su isti, ali postoje neki novi kriterijumi. Pored cene, uvedeni su i necenovni kriterijumi, što znači da projekti koji se odluče da prodaju električnu energiju EPS-u, imaće neku vrstu prednosti.

,,Cilj nam je da se ta čista energija proizvodi i troši u Srbiji’’, naglasila je ona.

Koji investitori treba da obezbede skladišta

Što se tiče skladištenja električne energije, to je obaveza koja je uvedena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.

To su projekti koji su aplicirali za povezivanje na mrežu nakon što je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije uveden.

,,To su svi novi projekti koji dolaze, koji rade nove studije povezivanja, i oni, generalno, već u svojim planovima, uključuju skladištenje električne energije. Tako da ne možemo da čekamo na implementaciju takvih projekata, jer su to zahtevniji projekti, a zbog tog skladištenja su i skuplji”, objasnila je direktorka.

Pročitajte još:

Do kada se mogu podneti prijave

Rok za prijave za nove aukcije za zainteresovane investitore je 5. februar.

Direktorka očekuje veliko interesovanje za solar, upravo zato što se prošli put solarni investitori nisu prijavili.

Postoje i ograničenja u vezi s tim. Dakle, maksimum koji investitor koji se prijavi za solar može ostvariti biće 105 MW i biće ograničenja u vezi sa povezanim licima i kompanijama. Što ukazuje na to da je država obezbedila neku vrstu pravde i jednakosti i da dve kompanije iz istog gnezda ili portfolija neće moći da učestvuju, pobede i praktično preuzmu celu količinu.

Pojašnjava da, što se tiče rokova izgradnje, ako je neko prijavio ponudu na aukcijama sa građevinskom dozvolom, u toj fazi razvoja projekta, to je tri plus jedna, tj. četiri godine.

U slučaju, ako nema građevinsku dozvolu, ali je išao sa hitnom dozvolom, tj. sa nižim nivoom razvoja, rok izgradnje je tri plus dva, plus jedna godina.

Zeleni T – projekat

Srbija je prošle godine, prema podacima Energetske agencije, proizvela 38,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

To je, ističe ona, zaista visok procenat i ukazuje na to da ćemo do 2030. godine ispuniti 45 odsto koji su postavljeni prema strategiji i nacionalnom klimatskom i energetskom planu.

Izvor: RTS

Pomozimo pticama: saveti za zimsko prihranjivanje

07.12.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (linus-belanger)

Sa dolaskom hladnih dana divlje ptice otežano pronalaze hranu te vas pozivamo da adekvatnim prihranjivanjem pomognete pticama koje žive u vašoj neposrednoj blizini da lakše prežive zimu. U nastavku slede saveti kako prihranjivati ptice na ispravan način.

Usled mrazeva, hladnih i kišnih dana, sa svetlošću koja traje sve kraće, pticama koje ostaju u našem području i tokom zime, pronalaženje hrane može predstavljati pravi izazov. Pored ovih prirodnih okolnosti, nesmetan život pticama dodatno otežava negativan ljudski uticaj.

Nekontrolisana urbanizacija koja se oglušuje o formiranje bilo kakvih većih zelenih površina kao i neadekvatno održavanje postojećih, stradanje ptica usled sudara sa staklenim površinama zgrada, nevidljiva zagađenja vazduha i bukom, kao i svetlosno zagađenje, značajno utiču na populacije ptica i pustošenje biološke raznovrsnosti.

U prethodnih 50 godina zabeležen je ogroman pad brojnosti kod čestih, takozvanih “običnih” ptica, što je najočiglednije kod vrabaca pokućara kojih je, prema studijama, oko 247 miliona manje. Zimska prihrana ne može u potpunosti rešiti ovakve probleme, ali je prvi i najmanji korak koji građani kao pojedinci mogu odmah da preduzmu i pomognu određenim vrstama koje posećuju hranilice.

Pored pomenutog pokućara, na hranilicama se mogu očekivati i poljski vrabac, velika, plava i jelova senica, zelentarka, čižak, češljugar, obična i severna zeba, veliki detlić, kos, drozd borovnjak, gugutka…

Pročitajte još:

Evo nekoliko važnih saveta koje treba ispoštovati kako bi hranjenje bilo uspešno i kvalitetno:

Ukoliko niste sigurni da ćete ptice moći da prihranjujete kontinuirano tokom cele zime, nemojte počinjati sa prihranom. Jednom kada počnu da posećuju vašu hranilicu, ptice se naviknu na stalan izvor hrane, pa ukoliko naglo prestanete, pogotovo tokom hladnih dana, to može dovesti do njihovog uginuća.
Postoje različiti tipovi hranilica: viseće ili stojeće, sa većom ili manjom zapreminom. Ukoliko ste početnik, odaberite manju, dok ne budete sigurni da li će i u kom broju ptice dolaziti na vašu hranilicu. Izbor će zavisiti i od toga gde želite da je postavite: na terasi, u dvorištu, na drvetu… Najjednostavniju hranilicu možete napraviti od obične plastične flaše kroz koju ćete provući bilo kakvo drvce koje će pticama služiti kao postolje, a iznad njega ćete izbušiti rupe kroz koje će uzimati hranu iz flaše. Najvažnije je da hrana ostaje suva kako se ne bi kvarila od vlage i tako narušila zdravlje ptica.
Kao hranu koristite različito zrnevlje. Ptice najviše vole suncokret, ali će se poslužiti i lomljenom pšenicom, kikirikijem, orasima, bademom. Ukoliko hranilicu postavljate u javni proctor, birajte ljušteni suncokret jer tako neće biti otpadaka, u suprotnom se preporučuje suncokret u ljusci oko kojeg će ptice morati više da se potrude, što je dobro za njihovu fizičku kondiciju. Važno je da sve što im ponudite bude sirovo i neposoljeno.
Nemojte se razočarati ukoliko vas ptice ne posete odmah prvog dana, njima je potrebno određeno vreme da opaze hranu koju im nudite, da steknu poverenje i da se odvaže.
Pticama možete ponuditi i masne kugle koje se nabavljaju u prodavnicama za kućne ljubimce ili ih napravite sami. Sirovo zrnevlje utopite u neslani loj ili mast, oblikujete u kuglu, ulijete u kore od narandže, kokosa ili bilo koji drugi kalup i okačite. Ovo je odličan izvor energije za ptice tokom hladnih dana.
Neke ptice poput kosova ili drozdova borovnjaka vole sirovo voće. Presecite jabuku na pola kako bi je ptice lakše kljucale i ostavite je na drvetu.
Dobro je da se u blizini hranilice pticama ostavi i posuda sa čistom vodom. Vodu je potrebno redovno menjati, pogotovo kada temperature padnu ispod minusa i vodene površine se zalede. Izbacite led i ulijte svežu vodu. Posuda sa vodom ne treba da bude preduboka kako se ptice ne bi udavile. U posudu možete poređati kamenje kako bi ptice lakše pristupile vodi.
Veliki broj ptica na hranilici može privući ptice grabljivice koje se prirodno hrane sitnijim pticama ili mačke. Ukoliko vaša hranilica ima postolje i stoji na zemlji, oko postolja možete uvezati grančice okrenute na dole tako da mačka ne može da se popne. Sitne ptice se sklanjaju od opasnosti iz vazduha tako što se sakriju u žbunje. Postavite hranilicu u blizini nekog žbunja, a ukoliko je u vašem dvorištu, možete napraviti gomilu grančica, svojevrsni impovizovani žbun, u koji će ptice moći da se sklone.

Pored toga što pomaže pticama, prihranjivanje je višestruko korisno i zabavno i ljudima. Pojavljivanje različitih vrsta koje možete posmatrati, njihovi međusobni odnosi, različita oglašavanja – sve to pruža lekovitu vezu sa prirodom, pogotovo u gradskim sredinama. Razigrane scene na hranilici vrlo brzo postanu neophodna dnevna doza radosti, što potvrđuju i različite naučne studije koje govore o blagotovornom uticaju ptica na mentalno zdravlje ljudi.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Otkriven prah koji izvlači CO2 iz vazduha

06.12.2024

Kako bi se smanjio nivo ugljen-dioksida (CO2) i zaustavilo globalno zagrevanje već se primenju brojne tehnike poput hvatanja ugljenika, ali je ova metoda efikasna samo za koncentrisane izvore. Novo otkriće naučnika omogućiće izvlačenje CO2 iz okolnog vazduha, gde su koncentracije stotine puta niže nego u dimnim gasovima.

Nivoi CO₂ u atmosferi sada su 50 odsto viši u odnosu na nivoe pre industrijske revolucije. Novi tip apsorbujućeg materijala su razvili hemičari sa Univerziteta Kalifornija, a mogao bi pomogne svetu da postigne negativne emisije. Reč je o žutom prahu, a prema prvim ispitivanjima pola kilograma može ukloniti onoliko ugljen-dioksida koliko i jedno drvo.

Ovaj porozni materijal, poznat kao kovalentni organski okvir (COF), hvata CO₂ iz okolnog vazduha bez degradacije izazvane vodom ili drugim zagađivačima, što je jedno od glavnih ograničenja postojećih DAC tehnologija.

Pročitajte još:

Omar Jagi, profesor hemije i autor naučnog rada koji je objavljen u časopisu Nature, bio je na pragu ovog otkrića pre dve godine.

„Hvatanje CO₂ iz vazduha je veoma izazovan problem. Potrebno je da materijal ima veliki kapacitet za ugljen-dioksid, da je veoma selektivan, stabilan u vodi i oksidativnim uslovima, da se može reciklirati, da ima nisku temperaturu regeneracije i da je moguće masovno proizvoditi”, kaže Jagi. Dodaje da ovaj materijal otvara nove mogućnosti u naporima da se izborimo sa klimatskim problemima.

Dominantna metoda hvatanja ugljenika danas uključuje protok izduvnih gasova kroz tečne amine, koji vezuju ugljen-dioksid. Jagi je objasnio da je problem sa tečnim aminima to što se teško obnavljaju i lako isparavaju, što troši mnogo energije i otežava njihovu širu upotrebu u industriji. Međutim, ovaj prah ima snažnu, hemijski i termalno stabilnu osnovu, zahteva manje energije i pokazali su da može izdržati 100 ciklusa bez gubitka kapaciteta.

Očekuje se da će prah za komercijalnu upotrebu biti spreman za dve godine.

Energetski portal

FAO: Rast cena biljnih ulja podigao indeks cena hrane u novembru

06.12.2024

prodavnica, hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su rast u novembru, dostigavši najviši nivo od aprila 2023. godine, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane FAO, koji meri mesečne promene u međunarodnim cenama ključnih prehrambenih proizvoda, porastao je za 5,7 odsto pod uticajem rasta cena biljnih ulja i povećane globalne potražnje.

Cene biljnih ulja značajno su skočile drugi mesec zaredom – za 7,5 odsto i sada su 32 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine. Skok cena podstaknut je zabrinutošću zbog niže proizvodnje u jugoistočnoj Aziji usled nepovoljnih vremenskih uslova, kao i povećanom potražnjom za uljima poput sojinog, uljane repice i suncokretovog ulja.

Rast cena mlečnih proizvoda za 0,6 odsto dodatno je doprineo ovom trendu, zahvaljujući povećanoj potražnji na međunarodnom tržištu, dok su cene putera dostigle nove rekorde zbog niskih zaliha i velike potražnje u zapadnoj Evropi.

Pročitajte još:

Nasuprot tome, cene žitarica, šećera i mesa zabeležile su pad. Smanjenje cena žitarica za 2,7 odsto u odnosu na prethodni mesec uzrokovano je povoljnim vremenskim uslovima i povećanom ponudom iz tekuće žetve na južnoj hemisferi, dok su cene šećera pale za 2,4 odsto od oktobra usled sezonskog povećanja proizvodnje u Aziji i povoljnijih vremenskih prilika u Brazilu.

Na tržištu mesa, slabija potražnja i obilne ponude svinjskog mesa u Evropskoj uniji dovele su do pada cena za 0,8 odsto, dok su cene živinskog i ovčijeg mesa zabeležile nešto blaži pad.

FAO je takođe objavio novu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica za 2024. godinu, koja predviđa neznatan pad u odnosu na prethodnu godinu, ali zadržava optimizam zbog stabilne proizvodnje pšenice i rekordne proizvodnje pirinča. Međutim, predviđa se smanjenje proizvodnje kukuruza zbog nižih prinosa u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Energetski portal

Rumunija je pokrenula projekat „Urban Up” za energetske zajednice

06.12.2024

novo, solarna energija, solarni paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Rumunija je nedavno pokrenula program „Urban Up” u cilju promovisanja energetskih zajednica kao važne karike u efikasnom sprovođenju energetske tranzciije.

Kako je saopšteno iz Ministarstva energetike Rumunije, za ovaj program izdvojeno je 150 miliona leja (preko 30 miliona evra) za koje će stambene zajednice moći da se prijave radi izgradnje sopstvenih postrojenja za proizvodnju zelene energije.

Prema rečima Sebastijana Burduža, ministra energetike, u parlamentu je proteklih meseci bilo reči o energetskim zajednicama i predlogu zakona za njihovo promovisanje. Sada je, kako kaže, učinjen veliki korak koji ukazuje na to da energetske zajednice mogu promeniti živote građana – posebno onih u velikim gradovima.

Ministarstvo energetike je, u partnerstvu sa kompanijom PPC Energie, pokrenulo pilot projekat energetske zajednice u naselju Drumul Taberei, u sektoru 6. Na nivou stambenog bloka, projekat testira solarnu instalaciju snage 10 kWp koja je opremljena baterijom od 5 kWh. Planirana godišnja proizvodnja iznosi 12 MWh što je dovoljno za napajanje liftova i osvetljenja u hodnicima, dok će emisije CO2 biti smanjene za preko 3600 kg/god.

„Energetske zajednice su koncept koji dobro funkcioniše u drugim državama. To je jednostavno rešenje za smanjenje računa, rešenje koje bi bilo šteta da se ne koristi u velikoj meri u Rumuniji. Razmislite šta bi to značilo za Rumuniju koja svoje potrebe potrošnje obezbeđuje samo iz domaće proizvodnje, gde zajednice, na mikro nivou, dobijaju energetsku autonomiju, gde veliki projekti na terenu obezbeđuju našu nezavisnost i energetsku sigurnost za generacije”, rekao je ministar.

Pročitajte još:

Stambeni blokovi u Bukureštu i drugim velikim gradovima predstavljaju značajan neiskorišćeni potencijal za proizvodnju energije. Krovovi ovih zgrada mogu se pretvoriti u platforme za generisanje električne energije postavljanjem solarnih panela. Iskorišćavanjem solarne energije i formiranjem energetskih zajednica, stanari mogu obezbediti značajan deo električne energije za svoje domove, zajedničke prostorije, pa čak i za javnu infrastrukturu u neposrednom okruženju.

„Glavni cilj ovakvog integrisanog rešenja, koje uključuje solarne panele i baterije za skladištenje energije, jeste smanjenje komunalnih troškova korišćenjem lokalno proizvedene električne energije. Ovo rešenje omogućava napajanje zajedničkih prostora, smanjenje emisije CO₂ i, posredno, poboljšanje kvaliteta života”, rekao je Jonuc Duna, generalni direktor kompanija PPC Energie.

On je dodao da će u okviru pilot-projekta pratiti potrošnju električne energije na nivou mikro zajednice – uključujući energiju utrošenu tokom dana i onu preuzetu iz baterija. Takođe će analizirati obrasce potrošnje i na dnevnom i na sezonskom nivou, a stečeni podaci biće dostupni Ministarstvu, kako bi buduće inicijative mogle da se oslanjaju na iskustva iz ovog projekta.

„Na taj način kupcima ćemo ponuditi energetski efikasna rešenja prilagođena njihovim specifičnim potrebama”, dodao je Duna.

Energetski portal

Evropska komisija ulaže 2,4 milijarde evra u zelene tehnologije

06.12.2024

održivi razvoj , održivost , ekologija — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija raspisala je novi poziv za podnošenje predloga u okviru programa Fonda za inovacije, namenjenog podršci razvoju tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika.

Ukupan budžet poziva iznosi 2,4 milijarde evra, a cilj je jačanje evropske konkurentnosti i kapaciteta u energetski intenzivnim industrijama, obnovljivim izvorima energije, skladištenju energije, kao i hvatanju, upotrebi i skladištenju ugljenika, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Fond za inovacije predstavlja jedan od najvećih svetskih programa za finansiranje niskougljeničnih tehnologija, a sredstva se obezbeđuju kroz sistem EU za trgovinu emisijama.

Sa procenjenim prihodima od 40 milijardi evra iz sistema za trgovinu emisijama u periodu od 2020. do 2030. godine, Inovacioni fond EU osmišljen je kako bi pružio finansijske podsticaje kompanijama i javnim vlastima za ulaganje u napredne tehnologije, podržavajući tako prelazak Evrope ka klimatskoj neutralnosti.

Pročitajte još:

Podrška je namenjena projektima svih veličina – od manjih pilot inicijativa do velikih industrijskih poduhvata – sa fokusom na validaciju, testiranje i optimizaciju inovativnih rešenja. Prioritet su čiste tehnologije koje imaju potencijal da donesu značajnu promenu, ne samo u industrijama, već i u svakodnevnom životu širom Evrope.

Pet evropskih projekata udružuje snage kako bi kompanije uspešno konkurisale za sredstva iz Fonda za inovacije. Projekti 2DPLOI, DIAMONDS4IF, H2IF, LEADS i REALIZE, proizašli iz programa za istraživanje i inovacije Horizon 2020/Europe, predstaviće napredne tehnologije koje donose rešenja u borbi protiv emisija gasova staklene bašte.

Multidisciplinarni tim stručnjaka iz ovih projekata radiće na pripremi vrhunskih predloga, prilagođenih strogim kriterijumima Fonda. Fokus će biti na inovativnosti, potencijalu za smanjenje emisija, zrelosti projekta, mogućnosti primene na širem nivou i troškovnoj efikasnosti. Cilj je da se kompanijama olakša put do finansiranja i pruži podrška u implementaciji tehnologija koje mogu oblikovati održivu budućnost Evrope.

Energetski portal

Napreduju radovi na izgradnji vetroparka „Kostolacˮ

06.12.2024

Kostolac-Windpark-ilustration — Foto: EPS

U toku je izgradnja vetroparka „Kostolacˮ, koji će obezbediti električnu energiju za više od 30.000 domaćinstava. Ova investicija, vredna 144 miliona evra, finansira se kroz nemačku razvojnu saradnju: KfW banka obezbedila je kredit od 110 miliona evra, dok Evropska unija doprinosi sa bespovratnim sredstvima u iznosu od 30 miliona evra. Preostali deo finansiranja pokriva Elektroprivreda Srbije (EPS), navodi se u saopštenju Vlade.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, obišla je radove i tom prilikom istakla da je reč o prvoj vetroelektrani EPS-a koja će sa kapacitetom od 66 megavata dodatno povećati sigurnost snabdevanja električnom energijom i unaprediti agendu dekarbonizacije naše zemlje.

Ona je ukazala na to da staro rudarsko odlagalište na ovaj način postaje i mesto na kojem će se proizvoditi čista energija sa manjim uticajem na životnu sredinu.

„Do kraja decenije skoro svaki drugi megavat-čas električne energije proizvodiće se iz obnovljivih izvora energije, što je pokazatelj da smo pokrenuli nezaustavljiv proces energetske tranzicijeˮ, rekla je ministarka i dodala da je to potvrdila i Energetska zajednica, označivši Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u ovoj oblasti.

Dušan Živković, generalni direktor EPS AD, rekao je da su u toku intenzivni radovi na sve četiri lokacije, da je do sada betonirano 15 temelja, da su izgrađeni vetrogeneratori VG7 i VG6 i da sledi gradnja vetrogeneratora 1.

Prema njegovim rečima, gradi se trafo-stanica, razvodno postrojenje i unutrašnja kablovska mreža, a planirano je da se radovi završe sredinom 2025. godine.

„Za projekat su dobijene sve građevinske dozvole, a vetropark će godišnje proizvoditi 187 miliona kilovat-časovaˮ, objasnio je on.

Pročitajte još:

Napredak Srbije ka zelenoj budućnosti i integraciji u EU

Emanuel Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, takođe je obišao radove i ocenio da je vetropark „Kostolacˮ značajno dostignuće u energetskoj tranziciji Srbije i svedočanstvo snažnog partnerstva Srbije i EU.

„Od poboljšanja energetske efikasnosti do podsticanja projekata obnovljive energije, posvećeni smo pomaganju Srbiji da izgradi otporan i moderan energetski sistem, a ovo partnerstvo, zasnovano na Evropskom zelenom dogovoru i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, pokazuje da održivi rast i zaštita životne sredine mogu da idu ruku pod ruku, podržavajući napredak Srbije ka integraciji u EU i zelenijoj budućnostiˮ, naglasio je Žiofre.

U poseti gradilištu bila je i Anke Konard, ambasadorka Nemačke, koja je tom prilikom istakla da je Nemačka ponosna na to što podržava izgradnju prve javne vetroelektrane u Srbiji kao dela dugogodišnje razvojne saradnje na tranziciji ka zelenoj energiji, koja traje od 2000. godine.

Energetski portal

Usvojena Uredba o utvrđivanju liste kategorija vazduha po zonama u Srbiji za 2023. godinu

06.12.2024

vazduh - Trećina građana Srbije — Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu kojom se utvrđuje Lista kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Srbije za 2023. godinu.

Ova lista pruža pregled kvaliteta vazduha u zemlji, što predstavlja ključan korak za planiranje i sprovođenje odgovarajućih mera za njegovo poboljšanje. Takođe, omogućava kontinuirano praćenje efekata preduzetih mera u područjima koja su svrstana u treću kategoriju kvaliteta vazduha, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

U 2023. godini, a u odnosu na 2022. godinu, boljim kvalitetom vazduha mogu se pohvaliti grad Zrenjanin u okviru zone „Vojvodina” i opština Kostolac u okviru zone „Srbija”, te su isti prešli u prvu kategoriju vazduha. U treću kategoriju kvaliteta prešli su gradovi Šabac i Kruševac u okviru zone „Srbija”.

Ostale aglomeracije i teritorije lokalnih samouprava u okviru zona „Srbija” i „Vojvodina” su bez promena u kategorijama kvaliteta vazduha u 2023. godini, u odnosu na 2022. godinu, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Usvojena i Uredba o proglašenju Parka prirode “Veliki Jastrebac”

Vlada Republike Srbije takođe je donela Uredbu o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebac”, čime je osigurana zaštita jedne od najšumovitijih planina Srbije i Balkana.

Veliki Jastrebac, poznat po bogatim lišćarskim zajednicama reliktnog i endemičnog porekla, prostire se na 39.175 hektara i čini jedinstvenu prirodnu celinu. Proglašenjem ovog područja zaštićenim, pruža se zaštita ugroženim vrstama, ekosistemima i staništima.

Osim izuzetnog biološkog bogatstva, Park prirode „Veliki Jastrebac” obuhvata hidrološko i geološko blago sa mrežom vodenih tokova, mineralnim izvorima i značajnim kulturno-istorijskim lokalitetima.

Zaštita ovog područja sprovedena je kroz režime zaštite prvog, drugog i trećeg stepena, čime je povećana ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji.

Energetski portal

1...121122123...1,673 Page 122 of 1,673

Pročitajte još:

Bolest uzima danak

Pročitajte još:

Šteta zbog gradnje

Istraživanja pokazala gde se šume najviše suše

Crna Gora doskočila ekonomskim interesima

Pročitajte još:

Poslovni svet i priroda

U FOKUSU:

Infrastruktura za alternativna goriva

Pročitajte još:

Sada je javnost na potezu!

Kako možeš da se uključiš?

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Uslovi i kriterijumi za novu aukciju

Koji investitori treba da obezbede skladišta

Pročitajte još:

Do kada se mogu podneti prijave

Zeleni T – projekat

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Napredak Srbije ka zelenoj budućnosti i integraciji u EU

Pročitajte još:

Usvojena i Uredba o proglašenju Parka prirode “Veliki Jastrebac”

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM