Posle gotovo dva meseca pauze, pokrenuta proizvodnja u rafineriji u Pančevu

19.01.2026

gorivo — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji nafte Pančevo ponovo je pokrenuta nakon skoro dva meseca zastoja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u objavi na Instagramu.

Kako je resorna ministarka navela, gotovo 2.000 zaposlenih angažovano je na ponovnom uspostavljanju proizvodnog procesa i stabilizaciji isporuka, a evro-dizel bi, prema njenim rečima, trebalo da se nađe na benzinskim stanicama od 27. januara.

Obnova proizvodnje u Pančevu dolazi nakon što je pre nekoliko dana ponovo počeo transport sirove nafte preko JANAF-a, dok se paralelno vode razgovori o budućoj vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS). Ministarka je nedavno izjavila da su u toku pregovori ruskih vlasnika NIS-a i kompanije MOL, kao i još nekih potencijalnih kupaca, među kojima se spominje i kompanija ADNOK iz UAE.

Ministarka je tom prilikom takođe rekla da se razmatra povećanje srpskog vlasničkog udela u NIS-u za određeni procenat.

Energetski portal

VE Poklečani u BiH snabdevaće strujom više od 72.000 domaćinstava godišnje

19.01.2026

vetrenjača, vetar, vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (abby anaday)

Savet ministara BiH na nedavnoj je sednici utvrdio predlog sporazuma o grantu između Bosne i Hercegovine i Evropske investicijske banke „Vetroelektrana Poklečani” vredan 42,174.600 evra u okviru WBIF – EU. Investicijska komponenta obuhvata izgradnju vetroelektrane u Zapadnohercegovačkom kantonu, uključujući prateće objekte kao što su trafostanica i priključak na obližnju nacionalnu mrežu.

Grant sredstava su alocirana na Federaciju BiH, a projekat provodi JP Elektroprivreda HZ HB d. d. Mostar. Predlog sporazumu o grantu dostavljen je Predsedništvu BiH u daljnju proceduru, a za potpisnika u ime BiH predložen je ministar finansija i trezora. Savet ministara BiH usvojio je i inicijativu Ministarstva finansija i trezora te odredio predstavnike za vođenje pregovora radi zaključivanja sporazuma o zajmu i projektu između KfW-a, Frankfurt na Majni (KfW), i Bosne i Hercegovine, koju predstavlja Ministarstvo finansija i trezora, FBiH, koju predstavlja Federalno ministarstvo finansija, i Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne d. d. Mostar u iznosu od 75,000.000 evra „Vetroelektrana Poklečani”.

Lokacija vetroelektrane Poklečani (VE Poklečani) nalazi se na širem planinskom području planine Štitar i Debelog brda, sjeveroistočno od Rakitna, koja se nalazi u sjevernom dijelu opštine Posušje, oko 13 km sjeveroistočno od središta oštine. Na pomenutoj lokaciji planira se izgradnja VE Poklečani s 20 vetroturbina, pojedinačne snage od oko 6,6 MW, smještenih u dva niza (rova) na širem području planine Štitar te na području Debelog brda i Mučinovca, područje opštine Posušje.

Vetroturbine će biti smeštene na tipskim temeljima na pripadnim platoima i povezane pristupnim putevima, te internom kabelskom trasom u koju se polaže srednjenaponska mreža s komunikacijskom mrežom koja povezuje vetroturbine s trafostanicom. Planiraju se pristupne i servisne saobraćajnice koje će biti priključene na postojeći magistralni put M-17.5, kao i platforme za kranove. Planira se izgradnja transformatorske stanice TS 220/33/10(20) kV Poklečani s upravljačkom zgradom i priključkom na elektroenergetski sistem (DV 2 × 220 kV Rama – Posušje), kao i interna srednjenaponska kablovska i komunikacijska mreža.

Pročitajte još:

Razvoj vetroelektrane Poklečani biće od opšteg značaja i za lokalnu i za regionalnu zajednicu, kako u smislu proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora uz smanjenu emisiju gasova sa efektom staklene bašte tako i u finansijskom smislu, objavljeno je na stranici Elektroprivrede HZ HB. Očekuje se da će vetroelektrana proizvesti 436 GWh godišnje električne energije, što je ekvivalentno energetskim potrebama više od 72.000 prosečnih domaćinstava, dok se istovremeno ostvaruje i smanjenje emisija CO2 u iznosu većem od 400.000 tona u odnosu na elektrane koje za proizvodnju električne energije koriste čvrsta goriva.

JP Elektroprivreda HZ HB d. d. Mostar će izgradnjom ove vetroelektrane proširiti proizvodne kapacitete za 14,6 odsto i povećati godišnju proizvodnju za približno 20 odsto, a u isto vreme redukovati zavisnost od hidroloških uslova i cena električne energije na tržištu. Takođe, realizacijom projekta će se povećati i ekonomska konkurentnost, što rezultira konkurentnijim cenama električne energije.

Izvor: Večernji list

Potpisan ugovor vredan 95,2 miliona evra za rekonstrukciju HE Varaždin

18.01.2026

HEP Proizvodnja d.o.o. i KONČAR d.d. potpisali su ugovor o rekonstrukciji proizvodnih jedinica Hidroelektrane Varaždin, ukupne vrednosti 95,2 miliona evra bez PDV-a. Ugovor su potpisali predsednik Uprave HEP Proizvodnje Šime Šimurina i predsednik Uprave KONČARA Gordan Kolak, saopšteno je iz Hrvatske elektroprivrede (HEP).

Ugovor obuhvata izradu tehničke dokumentacije, proizvodnju i isporuku primarne opreme, kao i pripadajućih sistema za dve nove proizvodne jedinice (agregate) HE Varaždin. Rok realizacije ugovorenih radova iznosi 53 meseca od uvođenja u posao, a završetak rekonstrukcije očekuje se 2030. godine.

Osim zamene proizvodnih jedinica, planirana je i zamena ili sanacija svih ostalih postrojenja u mašinskoj hali i na brani, kao i pripadajućih građevinskih objekata i infrastrukture, u skladu s njihovim postojećim stanjem i važećom zakonskom i tehničkom regulativom. Ukupna planirana vrednost kompletne rekonstrukcije HE Varaždin procenjuje se na 157 miliona evra.

Pročitajte još:

Završetkom rekonstrukcije, snaga svakog agregata povećaće se sa 47 na 55 MW, dok će ukupna instalirana snaga hidroelektrane porasti sa sadašnjih 94 na 110 MW. Nove turbine omogućiće povećanje efikasnosti rada sa 86 na 93 posto, dok će se protok vode povećati sa 250 na 275 kubnih metara u sekundi. Time će se prosečna godišnja proizvodnja električne energije povećati za oko šest odsto, u odnosu na dosadašnjih 450 GWh.

Hidroelektrana Varaždin smeštena je u blizini grada Varaždina i po instaliranoj snazi trenutno je šesta najveća među 27 hidroelektrana u vlasništvu HEP-a. Puštena je u rad 1975. godine i prva je od tri hidroelektrane izgrađene na reci Dravi u Hrvatskoj, uz HE Čakovec i HE Dubrava. Od 1998. godine celim sistemom upravlja se iz centra daljinskog nadzora i upravljanja u Varaždinu.

Nakon obeležavanja 50 godina rada, planiranom rekonstrukcijom životni vek HE Varaždin biće produžen za najmanje dodatnih 50 godina. Projekt predstavlja nastavak kontinuiranih aktivnosti HEP-a usmerenih na rekonstrukciju, dogradnju i revitalizaciju hidroenergetskih objekata. Trenutno je u toku rekonstrukcija HE Senj, dok su rekonstrukcije HE Vinodol, HE Rijeka, HE Orlovac i HE Ozalj 2 u različitim fazama pripreme.

Energetski portal

ABB slavi 50 godina frekventnih regulatora – tehnologija, ljudi i vizija koji oblikuju energetsku budućnost

18.01.2026

Ecodesign_drive_motor_for leaflet_A4-Large — Foto: ABB

Prošle godine ABB je proslavio 50 godina od predstavljanja svog prvog niskonaponskog frekventnog regulatora, pronalaska koji je iz korena promenio način na koji industrija koristi električnu energiju. Iako i dalje gotovo neprimetan široj javnosti, ovaj uređaj stoji u samoj osnovi industrije: u vodoprivredi, prehrambenoj proizvodnji, transportu, data centrima i postrojenjima za obnovljive izvore energije. Pomaže da sistemi rade pouzdanije, efikasnije i sa značajno manjim ekološkim otiskom.

Još sredinom sedamdesetih godina finski inženjer Marti Harmoinen razvio je koncept koji će postati industrijski standard: mogućnost da asinhroni motor radi efikasnije, preciznije i pouzdanije kroz elektronsku kontrolu brzine. Prvi model, SAMI A, instaliran je 1975. u finskoj pilani i nuklearnoj elektrani u Lovisi i označio je početak tehnološke revolucije. Tokom sledećih decenija, ABB je ovu tehnologiju usavršavao: od unapređenja elektronike i pojave IGBT tranzistora do digitalizacije procesa, automatizovanog testiranja i razvoja softverskih funkcionalnosti koje danas čine okosnicu modernih frekventnih regulatora.

Danas, frekventni regulatori su složeni digitalni sistemi, koji povezuju hardver, softver, telemetriju i naprednu analitiku, omogućavaju daljinsku dijagnostiku, optimizaciju rada motora i prediktivno održavanje. Inženjeri koji su radili na njihovom razvoju pre nekoliko decenija prisećaju se vremena kada su se testovi rukom zapisivali, merenja se obavljala analognim instrumentima, a simulacije gotovo da nisu postojale. Današnja generacija inženjera radi u potpuno drugačijem okruženju – moderni procesori, digitalni algoritmi i cloud servisi pretvorili su regulator u jedan od najvećih pokretača efikasnosti industrije.

Jedan deo ove priče oblikovan je i u Srbiji. Jovan Miladinović, rukovodilac prodaje usluga servisa u ABB Beograd, priseća se svojih početaka – Priključio sam se ABB-u 2002. godine i to je bio moj prvi susret sa frekventnim regulatorima, jer na fakultetu nisam imao prilike da se upoznam sa njima, za razliku od današnje generacije studenata koji već na fakultetu imaju vežbe i upoznaju se sa tom vrstom opreme. U mom slučaju je bilo izazovnije, jer trebalo je ponovo učiti, usvojiti nešto novo.

U vreme kada je stigao u ABB bila je aktuelna generacija ACS600, a već sledeće godine predstavljeni su novi ACS800 regulatori, koji su brzo našli svoje mesto u velikim projektima u „Elektroprivredi Srbije”, posebno u Kolubari i Kostolcu.

– Jedan od najznačajnijih projekata u to vreme je projekat BTO sistem u Kostolcu, koji smo radili sa firmom Goša FOM. To je bio izuzetno značajan posao za nas i otvorio nam je put za kasnije osnivanje servisnog tima ovde u Beogradu – kaže on.

U to vreme frekventna regulacija bila je radikalna promena za rudarske mašine: povećana je pouzdanost, smanjeno trošenje opreme i omogućena efikasnija kontrola rada. Miladinović ističe dvojicu ljudi koji su imali presudan uticaj na razvoj tržišta u Srbiji: Miko Hejkela, koji je omogućio edukaciju i posete fabrici u Helsinkiju, i Peku Titinena, koji je podstakao otvaranje lokalnog servisa u Srbiji.

– Zahvaljujući njemu dobili smo podršku za obuku naših ljudi i opremanje servisa, što je bilo izuzetno značajno za naše korisnike – kaže Jovan.

U FOKUSU:

Svoje viđenje razvoja tehnologije donosi i novi talas stručnjaka. Stefan Pavlović, inženjer prodaje aplikacija, pripada generaciji koja se sa ABB regulatorima upoznala već na fakultetu – Moj prvi susret s frekventnim regulatorima bio je kada sam na trećoj godini počeo da slušam predmete iz oblasti Elektromotornih pogona. Već na fakultetu sam imao dodira sa ABB regulatorima kroz laboratorijske vežbe, a time i priliku da slušam predavanja kojima je tema frekventnih regulatora bila dobro pokrivena.

Njegova poruka jasno odslikava evoluciju – Frekventni regulator odavno više nije samo uređaj koji služi za upravljanje brzinom motora. Tehnologija frekventnih regulatora je dosta napredovala, posebno u domenu softvera. Danas je moguće da regulator automatizuje kompletnu mašinu bez korišćenja PLC-a, ili da servisni centar na drugom kontinentu rešava problem na daljinu.

On podseća i na ekološki aspekt – Procene su da je manje od četvrtine elektromotora upareno sa regulatorima, tako da postoji veliki potencijal za uštedu energije kroz primenu ove tehnologije.

Stefan zaključuje da je zajednička nit svih 50 godina ista: stalna inovacija i ABB kao njen pokretač.

Ekološki uticaj frekventnih regulatora danas je veći nego ikada. Motori troše oko 70 odsto električne energije u industriji, pa svako unapređenje u njihovoj regulaciji donosi ogromne uštede i direktno utiče na smanjenje emisija CO₂. ABB-ove analize više od 2.000 industrijskih motora pokazuju da prelazak na frekventnu regulaciju donosi prosečno 31 odsto uštede u potrošnji električne energije. U jednoj od najpoznatijih naučnih institucija na svetu, CERN-u, analiza 800 motora identifikovala je potencijal za 17,4 odsto smanjenja potrošnje energije. Ovi rezultati potvrđuju da frekventni regulatori nisu samo efikasniji način upravljanja motorima – oni su jedna od najprisutnijih i najpraktičnijih tehnologija dekarbonizacije na svetu.

Danas, kada industrije širom sveta prelaze na održivije modele poslovanja, ABB nastavlja da spaja tradiciju i inovaciju, tehnologiju i ljude, lokalno iskustvo i globalnu ekspertizu. Frekventni regulatori nisu samo oprema – oni su tehnološka tradicija, energetska strategija i ljudska priča koja traje već pola veka. U skladu sa ABB vizijom, jubilej frekventnih regulatora najbolje opisuje slogan Engineered to Outrun, jer upravo spoj pouzdane tehnologije i ljudske stručnosti nastavlja da pomera granice, nadmašuje očekivanja i omogućava industriji da bude efikasnija i održivija nego ikada pre.

ABB d.o.o. Beograd

stefan.pavlovic@rs.abb.com

www.abb.rs

50 years of LV drives | ABB

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Krovni solar u EU može da pokrije 40 odsto buduće potrošnje struje

17.01.2026

solar, solarni sistem, solarni park — Foto-ilustracija: Unsplash (manny-becerra)

Krovni solarni sistemi u Evropskoj uniji imaju daleko veći potencijal nego što se danas koristi i mogli bi da postanu jedan od ključnih stubova energetske tranzicije, pokazuje nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature.

Istraživači su, koristeći Evropski digitalni model zgradnog fonda R2025 – otvorenu bazu podataka na nivou pojedinačnih zgrada – analizirali solarni potencijal za čak 271 milion zgrada širom EU. Rezultati pokazuju da bi maksimalni tehnički kapacitet krovnih fotonaponskih sistema mogao da dostigne 2,3 teravata (TWp), od čega 1.822 GWp na stambenim i 519 GWp na nestambenim zgradama.

Sa današnjom tehnologijom solarnih panela, ovaj kapacitet bi omogućio godišnju proizvodnju od oko 2.750 teravat-sati (TWh) električne energije. To odgovara približno 40 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u scenariju Evropske unije sa 100 odsto obnovljivih izvora do 2050. godine.

Veliki potencijal do 2030. godine

Studija pokazuje da bi već do 2030. godine više od polovine zgrada sa krovnom površinom većom od 2.000 m² moglo da obezbedi najveći deo dodatnog kapaciteta potrebnog za ostvarenje cilja EU od 355 GWp krovnih solarnih sistema. Posebno se ističe uloga nestambenih objekata – u mnogim državama članicama upravo bi njihovi krovovi mogli da pokriju 50 odsto ili više nacionalnih ciljeva, dok bi neke zemlje mogle da pređu čak 95 odsto.

Najveći apsolutni potencijal imaju Nemačka i Francuska, sa mogućnošću proizvodnje 394 TWh i 432 TWh godišnje, što bi moglo da pokrije više od 80 odsto njihove trenutne potrošnje električne energije. Pojedine zemlje, poput Grčke, Mađarske i Rumunije, mogle bi krovnim solarnim sistemima da proizvedu čak i više električne energije nego što danas troše.

Pročitajte još:

Samo 10 odsto krovova iskorišćeno

Uprkos ogromnom potencijalu, danas je svega oko 10 odsto evropskih krovova opremljeno solarnim sistemima. Autori studije podsećaju da krovni solar donosi višestruke koristi: smanjenje emisija CO₂, niže račune za energiju, povećanje vrednosti nekretnina, ali i rasterećenje elektroenergetske mreže kroz lokalnu proizvodnju i potrošnju struje.

Rezultati studije podržavaju ciljeve revidirane Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD), kao i inicijative RePowerEU i EU Strategije za solarnu energiju, koje predviđaju masovno uvođenje solarnih sistema na krovove novih i postojećih zgrada. Poseban značaj ima činjenica da će se 85–95 odsto današnjih zgrada i dalje koristiti 2050. godine, što renovacije čini idealnom prilikom za integraciju fotonaponskih sistema.

Autori poručuju da otvorene, detaljne baze podataka na nivou pojedinačnih zgrada, poput DBSM R2025, predstavljaju ključan alat za donosioce odluka, planere i lokalne zajednice. Njihova primena može ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije i omogućiti građanima da postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji ka klimatski neutralnoj Evropi.

Milena Maglovski

MT-KOMEX 2025: Godina tehnoloških iskoraka i regionalnog širenja

17.01.2026

Delasol_040- Djordje_Stojiljkovic — Foto: Đorđe Stojiljković

Brojni realizovani projekti, tehnološki iskoraci, snažan zaokret ka baterijskim sistemima i tracker tehnologijama, kao i širenje na regionalna tržišta, obeležili su 2025. godinu kao prekretnicu u razvoju kompanije MT-KOMEX. O postignutim rezultatima, ključnim inovacijama, planovima za 2026. i budućim trendovima u solarnoj industriji, govori zamenik direktora kompanije Nikola Grubor.

Iza MT-KOMEX-a je svakako još jedna uspešna godina. Možemo li reći da je 2025. bila najuspešnija do sada?

– Iza nas je ubedljivo najuspešnija godina do sada – godina u kojoj smo realizovali neke od tehnološki najkompleksnijih solarnih projekata, uveli nova rešenja, proširili regionalno prisustvo i potvrdili lidersku poziciju u oblasti EPC usluga, prefabrikovanih trafostanica i naprednih solarnih tehnologija.

Rekao bih da je 2025. godina u kojoj je MT-KOMEX prešao u novu razvojnu fazu – od snažnog domaćeg EPC partnera ka kompaniji koja aktivno gradi i oblikuje energetsku tranziciju regiona.

Koji biste projekat ili realizaciju izdvojili kao najznačajniji doprinos kompanije energetskoj tranziciji Srbije tokom 2025. godine?

– Tokom 2025. godine realizovali smo više projekata koji direktno utiču na smanjenje CO₂ emisija i povećanje energetske nezavisnosti privrede. Izdvojio bih velike komercijalne solarne elektrane u industrijskom sektoru, koje danas predstavljaju jedan od ključnih stubova energetske efikasnosti domaćih proizvođača.

Posebnu vrednost donose i naše prefabrikovane trafostanice – poput Huawei Jupiter 3000 modela – koje omogućavaju brže priključenje i veću pouzdanost OIE postrojenja. Ova rešenja umnogome skraćuju rokove realizacije i rasterećuju investitore u delu infrastrukturne gradnje. EPC pristup koji MT-KOMEX primenjuje od samog početka ostaje jedan od razloga što investitori prepoznaju našu kompaniju kao partnera koji isporučuje kompletno, bezbedno i dugoročno održivo rešenje.

U FOKUSU:

Kada govorimo o inovacijama, MT-KOMEX tradicionalno prednjači u primeni naprednih solarnih tehnologija. Šta je novo kompanija uvela ili primenila u 2025. godini?

– Ulaganje u inovacije je za nas kontinuiran proces. Ove godine najviše pažnje privukli su razvoj i primena naprednih invertera i optimizatora, kao i masovna implementacija baterijskih skladišta energije (BESS), koja smo uveli na svim novim projektima. Integracija SCADA sistema i daljinskih monitoring platformi postala je standard, a unapređenja u segmentu prefabrikovanih trafostanica dodatno su optimizovala proces izgradnje i priključenja solarnih elektrana.

Jedan od najvećih iskoraka u 2025. godini svakako je početak izgradnje velikih solarnih elektrana sa jednoosnim tracker sistemima. Očekujemo da do kraja sledeće godine u Vojvodini bude završeno i pušteno u rad 50 MWp upravo ovakvih postrojenja.

Tracker sistemi donose niz prednosti:
• povećanje proizvodnje za 15–25 odsto u odnosu na fiksne konstrukcije,
• ravnomerniju proizvodnju tokom dana,
• bolju iskoristivost solarne radijacije u ravničarskim područjima,
• manju LCOE vrednost kroz ceo životni ciklus elektrane.

Za naše klijente to znači brži povrat investicije, ali i veću proizvodnju u periodima najviše potražnje, kada je električna energija na tržištu najskuplja.

Koji su ključni planovi, projekti ili investicije koje MT-KOMEX planira za 2026. godinu?

– U 2026. godini MT-KOMEX planira dalji rast kroz izgradnju još većeg broja komercijalnih solarnih elektrana, proširenje ponude BESS rešenja, jačanje EPC i inženjerskih timova, nova ulaganja u prefabrikovana rešenja i energetsku infrastrukturu, kao i dalje širenje prisustva na regionalnim tržištima.

Naredna godina biće godina intenzivne izgradnje, novih partnerstava i još snažnijeg pozicioniranja kompanije u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope. Solarna industrija u 2026. godini ulazi u period ubrzanog razvoja. Komercijalne elektrane, hibridni sistemi, baterijski kapaciteti i digitalizacija postaju standard. Za MT-KOMEX, to je prilika i odgovornost – da nastavimo da uvodimo najmodernija rešenja, razvijamo tržište i gradimo energetsku budućnost zasnovanu na stabilnosti, efikasnosti i održivosti.

Jedan od važnih pokazatelja razvoja kompanije je činjenica da smo tokom 2025. izvršili nabavku 100 MW premijum opreme, uključujući:
• Huawei prefabrikovane trafostanice,
• Huawei invertere snage 300 kW,
• Aiko solarne panele — trenutno najbolje na tržištu u pogledu efikasnosti i degradacije,
• kompletnu konstrukciju za solarne elektrane.

Sve ovo je isporučeno, instalirano i pušteno u rad ili u toku izgradnje, čime smo postigli najveću iskorišćenost nabavljene opreme u istoriji kompanije.

MT-KOMEX uspešno posluje i u regionu, posebno nakon osnivanja kompanije MT-KOMEX BH 2023. u Banjaluci. Kakvi su dalji planovi kada je reč o širenju i jačanju prisustva na regionalnom tržištu?

– MT-KOMEX BH, osnovan 2023. godine u Banjaluci, tokom 2025. pokazao je da je bio strateški pun pogodak. Naš tim u BiH se širi, preuzimamo velike solarne projekte u Republici Srpskoj i aktivno analiziramo ulazak na tržišta Hrvatske i Crne Gore. Prefabrikovana energetska rešenja koja razvijamo pozicioniraju nas kao partnera od poverenja i na regionalnom nivou.

Kako vidite prognozu za solarnu industriju u Srbiji u narednoj godini i koje ključne promene ili trendove očekujete na tržištu?

– Cena električne energije na berzi, ali i volatilnost koja prati evropska tržišta jasno ukazuju na to da će projekti sa trackerima i BESS sistemima imati presudan značaj u narednim godinama. Srbija očekuje usvajanje regulative koja će omogućiti tržište pomoćnih usluga i ulogu agregatora fleksibilnosti, što znači da će baterijski sistemi postati ključni deo energetskog miksa industrijskih potrošača.

Kako se naše tržište bude sve više povezivalo s evropskim, očekujemo pojavu negativnih cena električne energije – trend koji je već svakodnevica u zemljama EU. Upravo ti trenuci biće idealni za punjenje baterijskih sistema, dok će njihovo pražnjenje biti najisplativije u periodima visoke potražnje.

Naši klijenti ovim dobijaju dvostruku vrednost: stabilnost napajanja i dodatni prihod kroz tržišne mehanizme.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Titan kroz ugovor sa EPS-om jača platformu alternativnih cementnih materijala

17.01.2026

Titan Cementara Kosjeric — Foto: TITAN Grupa

TITAN Grupa ubrzava širenje svoje platforme alternativnih cementnih materijala (ACM) kroz novi dugoročni ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS). U okviru desetogodišnjeg ugovora, TITAN Grupi je obezbeđen pristup približno pet miliona tona svežeg letećeg pepela iz termoelektrane TENT B, čime Grupa dodatno jača svoje dugoročne strateške resurse alternativnih cementnih materijala (ACM).

– Ovaj dugoročni ugovor jača naše ACM rezerve i doprinosi realizaciji strategije TITAN Forward 2029. Podržava našu ambiciju profitabilne dekarbonizacije kroz rast ACM poslovanja i naše ciljeve neto nulte emisije i cirkularne ekonomije, donosi značajne ekološke koristi i pozicionira TITAN da isporučuje niskougljenične materijale visokih performansi, kreirajući vrednost za sve zainteresovane strane – izjavio je Žan-Filip Benar, izvršni direktor za energiju i cementne materijale TITAN Grupe.

Miroslav Gligorijević, generalni direktor TITAN Cementare Kosjerić, dodao je da su veoma zadovoljni partnerstvom sa EPS-om, koje dodatno jača poslovanje Cementare.

– Ovaj ugovor omogućava da ponudimo održivo rešenje za upravljanje industrijskim otpadom u Srbiji, uz koristi, kako za životnu sredinu, tako i za lokalne zajednice. Istovremeno, implementiramo značajan investicioni plan koji će unaprediti našu infrastrukturu, a kupcima omogućiti sve prednosti korišćenja proizvoda sa nižim sadržajem CO₂, čime se podržavaju održivije građevinske prakse – rekao je Gligorijević.

Miroslav Gligorijevic / Foto: Titan Grupa

Obezbeđivanjem snabdevanja ACM materijalima, TITAN unapređuje konkurentnost lanca snabdevanja i odgovara na rastuću potražnju za niskougljeničnim građevinskim materijalima i rešenjima. Leteći pepeo i drugi ACM materijali predstavljaju zamenu za klinker sa nižim ugljeničnim otiskom u proizvodnji cementa i betona, omogućavajući kupcima u Jugoistočnoj Evropi i šire da značajno smanje ugrađene CO₂ emisije u građevinskim projektima.

Ovaj značajan korak nadovezuje se na rastući ACM portfolio TITAN Grupe, koji uključuje obezbeđivanje pucolana u Vezirhanu (Turska), i Grčkoj, kroz partnerstvo sa kompanijom Aegean Perlites, zajedničko ulaganje za leteći pepeo Atlas, sa kompanijom Jaycee (Indija), kao i investiciju oporavka deponovanog letećeg pepela u termoelektrani Fiddler’s Ferry (Ujedinjeno Kraljevstvo), realizovanu na osnovu ugovora sa kompanijom PEEL.

U skladu sa strategijom TITAN Forward 2029, TITAN Grupa će u narednom periodu nastaviti da razvija integrisanu globalnu ACM platformu, kroz investicije vredne pola milijarde evra. Ova platforma omogućuje svim kupcima Grupe sve benefite inovativnih, niskougljeničnih proizvoda visokih performansi, kroz širenje kapaciteta za nabavku i trgovinu, investicije i partnerstva na postojećim i novim tržištima, kao i kroz primenu sopstvenih tehnologija.

Energetski portal

Parogeneratori iz ugašenih nuklearki putuju na reciklažu u Švedsku – ovog puta iz Nemačke

16.01.2026

švedska, brod — Foto-ilustracija: Unsplash (jens de decker)

Reciklaža velikih metalnih komponenti iz nuklearnih elektrana, poput parogeneratora, igra veliku ulogu u bezbednoj razgradnji postrojenja, naročito što je interes za nuklearnu energiju u porastu. Parogeneratori su masivni izmenjivači toplote u nuklearnim elektranama sa reaktorima pod pritiskom, u kojima se toplota iz reaktora prenosi na vodu koja se pretvara u paru i pokreće turbine za proizvodnju električne energije. Kada se elektrana ugasi, ovi delovi postaju radioaktivni otpad velikog obima. Ukoliko se ne bi reciklirali, morali bi trajno da se skladište kao jedan vid nuklearnog otpada.

Četiri parogeneratora iz ugašene nemačke nuklearne elektrane dopremljena su u Švedsku, gde će biti obrađena i delimično reciklirana u postrojenju kompanije Cyclife Sweden AB, specijalizovane za razgradnju nuklearnih elektrana i upravljanje radioaktivnim otpadom, kako navodi World Nuclear News.

Reč je o komponentama visine oko 20 metara i mase približno 300 tona po jedinici, koje su uklonjene iz reaktorske zgrade u periodu od četiri nedelje, nakon gotovo dve godine priprema, planiranja i tehničkih prilagođavanja.

Pročitajte još:

Kompanija Cyclife, koja je deo francuske energetske grupe EDF, dobila je još 2021. godine ugovor za demontažu i zbrinjavanje ukupno 16 parogeneratora iz više nemačkih nuklearnih elektrana – Unterweser, Grafenrheinfeld, Grohnde i Brokdorf.

Oni takođe navode da su u Švedskoj razvili kompletan sistem za obradu velikih metalnih komponenti iz nuklearnih elektrana, koji uključuje transport, privremeno skladištenje, smanjenje zapremine otpada i do 95 odsto, karakterizaciju sekundarnog otpada, kao i preradu metala koji, nakon provere, mogu ponovo da se koriste.

Da ovo nije neka buduća i daleka priča, potvrđuju i dosadašnji rezultati, s obzirom na to da je na ovaj način i na ovom mestu reciklirano više od 30 velikih komponenti iz nuklearnih elektrana u Švedskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Energetski portal

1...111213...1,685 Page 12 of 1,685

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM