Home Blog Page 12

Prirodna obnova semena Pančićeve omorike još uvek je enigma za naučnike

Foto: Wikipedia (Dalibor Ballian)

Omoriku je 1875. godine, kao novu vrstu za nauku, u zaseoku Đurići u Zaovinama na Tari otkrio Josif Pančić, čuveni botaničar i osnivač Botaničke bašte. Ovo otkriće privuklo je veliku pažnju botaničara toga doba, a i danas se smatra jednim od najznačajnijih botaničkih otkrića u Evropi 19. veka.

Pančićeva omorika je pre više desetina miliona godina, u doba tercijara, bila daleko šire rasprostranjena, ali je nastupajući period ledenog doba preživela jedino na području na kome je i danas nalazimo, te se zato može nazivati i „živim fosilom“. Najveći deo njenih populacija u Srbiji nalazi se u okviru Nacionalnog parka Tara, i u Srbiji je strogo zaštićena biljna vrsta.

Na Sajmu knjiga je predstavljena knjiga, Pančićeva omorika u Nacionalnom parku Tara, autorke Dragane Ostojić.

U pitanju je upodobljena doktorska disertacija namenjena najpre naučnoj i stručnoj javnosti, ali i široj publici koja je poklonik prirode i interesuju je prirodne retkosti, navodi gošća Jutarnjeg programa, autorka knjige.

Pročitajte još:

„Pančićeva omorika je u okviru svog bivstvovanja uspela da zadrži neke stare atavističke osobine i da te stare atavističke osobine još uvek iz delova nekadašnjih svojih potomaka očuva na prostoru Balkanskog poluostrova, odnosno očuva na prostoru Zapadne Srbije, Istočne Bosne i sada, nešto kasnije je pronađeno izolovano nalazište u kanjonu Mileševke“, dodaje Ostojićeva.

Naravno, Pančićeva omorika kao relikt i endemit ima i sposobnost da se kad se nađe u nekim boljim uslovima sredine, kao na primer u parkovima, jako lepo uspeva, dodaje autorka knjige, ali nigde nije pokazano da je ona zadivljala na područjima gde je sađena.

„Znači nikada ne možemo govoriti o prirodnim njenim populacijama, nego prirodne populacije jedino možemo naći na području planine Tare, na području istočne Bosne i ovo malo nalazište u kanjonu Mileševe.“

Izvor: RTS

Besplatna onlajn info sesija: kako domaćinstva postaju prozjumeri?

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)
Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Besplatna info sesija „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“, biće održana, 30. oktobra 2024. od 19 časova, u onlajn izdanju, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.

Tokom ove sesije, učesnici će imati priliku da saznaju sve što im je potrebno kako bi postali vlasnik solarne elektrane na krovu porodične kuće i počeli da ostvaruju uštede kroz manje račune za električnu energiju – kako da pravilno odrede snagu elektrane, kako funkcioniše obračun za prozjumere, i koji su konkretni koraci ka sticanju statusa „kupca-proizvođača“ i upisu u registar prozjumera. Takođe, razgovaraće se o državnim subvencijama koje mogu značajno da smanje troškove instalacije, kao i o novinama u Zakonu o energetici koje će direktno uticati na prozjumere.

Ova info-sesija je namenjena vlasnicima porodičnih kuća, ali i svima onima koji su zainteresovani za izgradnju solarne elektrane ili žele da saznaju više o mogućnostima korišćenja obnovljive energije u domaćinstvima.

Na info sesiju možete da se prijavite ovde.

Info sesiju će voditi Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, uz podršku prozjumera Nenada Maričića, Miloša Đorića i Miloša Đukanovića.

Ne propustite priliku da saznate kako možete uštedeti, doprineti očuvanju planete i postati deo pokreta u kome učestvuju građani kao akteri u proizvodnji zelene električne energije za sopstvene potrebe.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Najveća lagana i cirkularna solarna elektrana na svetu otvorena u Belgiji

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

U opštini Genk, Belgija, predstavljena je najveća cirkularna i lagana solarna instalacija na svetu, smeštena na krovu kompanije SABIC.

Ovaj jedinstveni solarni sistem proizvodi 2.000 MWh električne energije godišnje, što je dovoljno za prosečnu godišnju potrošnju skoro 700 domaćinstava. Instalacija pokriva površinu od 13.600 kvadratnih metara i sastoji se od 4.599 panela, koji su značajno lakši od tradicionalnih – svaki teži manje od 7 kg po kvadratnom metru. Očekuje se da će ovaj sistem smanjiti emisiju ugljen-dioksida kompanije SABIC za 800 tona godišnje u narednih 25 godina, piše udruženje SolarPower Europe.

Karakteristična osobina solarnih panela je njihova potpuno cirkularna priroda – izrađeni su od slojeva koji se lako razdvajaju, što omogućava ponovnu upotrebu svih komponenti. Koristeći inovativne polimere proizvedene u opštini Genk, paneli ne sadrže staklo i imaju minimalnu količinu aluminijuma, čime je njihov ugljenični otisak smanjen za 25 odsto u odnosu na konvencionalne panele.

Na inauguraciji, kojoj su prisustvovali gradonačelnik Genka, Vim Dris, kao i predstavnici kompanija SABIC, ENGIE Belgium i Solarge, istaknuta je važnost ovog projekta za obnovljivu energiju i smanjenje emisije CO₂.

Pročitajte još:

Dris je izrazio ponos zbog posvećenosti grada obnovljivim izvorima energije, dok je Vinsent Verbeke iz kompanije ENGIE naglasio ambiciju za instalaciju 300 MW solarnih kapaciteta širom Belgije do 2030. godine, uz upotrebu tehnologije koja omogućava instalaciju panela na krovovima sa ograničenom nosivošću.

Projekat je rezultat saradnje lidera u industriji, a posebno je naglašena održivost u svakom aspektu, od materijala do krajnje upotrebe. Jan Vesor iz kompanije Solarge istakao je važnost reciklaže i planove za proširenje proizvodnih kapaciteta u Holandiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Fokus će biti na industrijskim i komercijalnim krovovima sa ograničenom nosivošću kako bi se optimizovala upotreba solarnih tehnologija i smanjio pritisak na energetske mreže.

Ovaj pionirski projekat predstavlja značajan korak ka održivoj energetskoj budućnosti, spajajući inovacije i kružnost materijala kako bi se ubrzala energetska tranzicija i smanjio ugljenični otisak.

Energetski portal

Od ključnih projekata do strategija za budućnost

Foto-ilustracija: Pixabay (Pete-Linforth)

Uključnom periodu energetske tranzicije Crna Gora ima jasan cilj, prelazaka na izvore energije koji su održiviji i manje štetni za životnu sredinu. Ova tranzicija nije samo odgovor na međunarodne obaveze vezane za klimatske promene, već i ključni deo nacionalne strategije za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Od ratifikacije međunarodnih sporazuma do usvajanja novih zakona i sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata, Crna Gora je posvećena ostvarivanju ambicioznih ciljeva o kojima smo razgovarali sa Sašom Mujovićem, ministrom energetike Crne Gore.

Kako teče energetska tranzicija Crne Gore?

Foto: Ljubaznošću Saše-Mujovića

– Ratifikacijom međunarodnih sporazuma iz oblasti klimatskih promena Crna Gora se, između ostalog obavezala da će preduzeti mere u cilju sprovođenja energetske tranzicije. Energetika je privredna grana koja je prepoznata kao oblast koja u najvećoj meri doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i od koje se očekuje značajan doprinos u cilju stabilizacije koncentracije zagađujućih materija. Najvažnije aktivnosti za dostizanje ciljeva su usvajanje Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji će ubrzati integraciju proizvodnih objekata na bazi sunca i vetra, potom smo objavili pozive za subvencionisanje različitih programa iz oblasti energetske efikasnosti. Korisnici ovih programa će direktno uticati na smanjenje zagađenja vazduha ali će istovremeno ostvariti i finansijske uštede. Kada je u pitanju EPCG, kao jedan od razvojnih stubova energetike u Crnoj Gori, mogu se pohvaliti vrlo odgovornim i redovnim održavanjem proizvodnih pogona, među njima istakao bih dva projekta na koje se čeka više decenija, a to su projekat ekološke rekonstrukcije termoelektrane i projekat toplifikacije Pljevalja.

Šta donosi Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora? Koliko se ulaže u OIE u Crnoj Gori i da li je distributivna i prenosna mreža spremna za nove kapacitete?

– Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora transponuje odredbe RED II EU Direktive i predstavlja pravni okvir za promociju energije iz obnovljivih izvora pomoću kojih će Crna Gora unaprediti podsticajni ambijent i ostvariti ciljeve u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. Jedna od ključnih odredbi ovog zakona jeste pokretanje aukcija za dodelu državnih podsticaja u vidu tržišne premije. Time će se izvršiti postepeno napuštanje fid-in tarifa, a ujedno i osnažiti konkurencija na veleprodajnom tržištu električne energije.

Važno je istaći da ćemo pomoću ovog zakona uspostaviti i pravne osnove za uspostavljanje zajednica obnovljivih izvora energije kao jednog inovativnog modela, koji će dodatno valorizovati projekte instalacije solarnih panela na krovnim površinama i učiniti da građani ostvaruju finansijske benefite u okviru procesa energetske tranzicije.

U FOKUSU:

Crna Gora raspolaže sa značajnim prirodnim potencijalima za razvoj obnovljivih izvora pa samim tim to privlači i veliko interesovanje investitora. Kroz ugovore o priključenju na prenosni sistem do sada imamo potpisano ukupno oko 1,5 GW proizvodnih kapaciteta uglavnom iz solarnih elektrana. Trenutno stanje u mreži ne može odgovoriti na sve zahteve investitora, međutim operatori sistema intezivno rade na jačanju energetske infrastrukture kako ne bi predstavljali ograničavajući faktor za izgradnju novih proizvodnih objekata, a osim toga u pripremi su i alternativna rešenja pomoću kojih ćemo premostiti nedostajući deo infrastrukture i omogućiti nastavak izgradnje novih elektrana. Očekujemo da će se razvoj energetske mreže odvijati paralelno sa dinamikom izgradnje novih objekata kako je to predviđeno novim zakonom o korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Zbog čega je značajna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane „Pljevlja“? Koliko će ova rekonstrukcija produžiti radni vek termoelektrane?

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Kiselov)

– Ekološka rekonstrukcija termoelektrane je izuzetno važan projekat za Pljevlja i Crnu Goru koji će imati za cilj prilagođavanje rada postrojenja u skladu sa preuzetim obavezama države u pogledu zaštite životne sredine. Po završetku projekta očekuje se da će postrojenje biti u punom operativnom pogonu uz ograničenu emisiju azota, sumpora i praškastih materija u skladu sa EU Direktivom o velikim ložištima. To je jedan od preduslova za produženje radnog veka termoelektrane koja predstavlja stub stabilnosti elektroenergetskog sistema i obezbeđuje oko 40 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Što se tiče rada termoelektrane, gotovo je izvesno da će po završetku rekonstrukcije nastaviti sa radom u narednih 10 godina. Kada će biti potpuno napuštanje proizvodnih pogona na ugalj zavisiće od dinamike izgradnje alternativnih izvora, koji će omogućiti adekvatnu suspstituciju nedostajuće energije.

Koliko su značajni projekti hidroelektrana „Kruševo“ i na reci Ćehotini i kada bi oni mogli da budu realizovani? U kojoj meri će oni uticati na energetsku sigurnost Crne Gore?

– HE „Kruševo“ doprinosi sa dodatnih 200 GWh energije na godišnjem nivou uz veoma važnu ulogu veće fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kada je u pitanju balansiranje novih intermitentnih izvora energije tj. solarnih i vetroelektrana. Na taj način dobićemo više prostora za uključivanje dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Projekat HE „Kruševo“ je u fazi detaljnih geoloških istraživanja dok su hidrološka merenja u toku od prošle godine.

Za elektrane na reci Ćehotini postoje određena konceptualna rešenja iz ranijeg perioda i tu je potrebno pristupiti hidrološkim merenjima, detaljnim geološkim ispitivanjima i doneti konačnu odluku o realizaciji investicije. Inače konceptualno rešenje je razmatralo nekoliko stotina megavata kaskadno postavljenih HE sa godišnjom proizvodnjom od preko 300 GWh.

Priredila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Prostorni plan područja posebne namene koridora železničke pruge Beograd–Niš utvrđen na sednici Vlade

Foto-ilustracija: Pixabay

Na sednici Vlade Republike Srbije, usvojena je Uredba koja definiše Prostorni plan područja posebne namene za infrastrukturni koridor železničke pruge između Beograda i Niša, akt koji obezbeđuje modernizaciju i rekonstrukciju železničke infrastrukture na tri ključne deonice: Velika Plana–Gilje, Paraćin–Stalać i Đunis–Trupale.

Foto-ilustracija: Freepik (victor217)

Ukupna dužina ovih deonica iznosi približno 109 kilometara.

Na pomenutim deonicama voz će dostizati brzinu do 200 km/h, baš kao i za Novi Sad i Suboticu, čime se direktno podiže kvalitet infrastrukture na međunarodnim prugama E-70 i E-85 unutar Koridora 10.

Predviđeno je takođe da se na deonici između Velike Plane i Niša izvrši izgradnja nekoliko devijacija od trenutne trase, što će omogućiti povećanje brzina vozova do 160 km/h, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Vlada Republike Srbije takođe razmatra mogućnost proširenja železničkog koridora na relaciji Beograd–Mladenovac–Niš–granica sa Severnom Makedonijom, čime bi se postigle brzine do 200 km/h. Ovaj koridor bi bio deo međunarodne rute „Puta svile“, koji prolazi kroz teritoriju Srbije.

U okviru sednice, Vlada je takođe usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za period od trećeg tromesečja 2024. do četvrtog tromesečja 2027. godine, fokusiran na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa standardima EU i izgradnju institucionalnih kapaciteta za njegovo sprovođenje.

Energetski portal

13. Međunarodni dani energetike i investicija uskoro u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Pixabay

Novi Sad će 6. i 7. novembra 2024. u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma ugostiti učesnike 13. Međunarodnih dana energetike i investicija, jednog od vodećih foruma posvećenog najnovijim trendovima i projektima u oblasti energetske efikasnosti i održive energije. Cilj skupa je da promoviše aktuelne programe i inicijative te da podigne svest o značaju racionalne upotrebe energije.

Događaj će okupiti stručnjake, paneliste i izlagače, pružajući platformu za razmenu znanja i iskustava između domaćih i inostranih stručnjaka. U izložbenom delu manifestacije predstaviće se brojne firme, institucije i lokalne samouprave koje su aktivne u oblasti energetike.

Prvog dana glavna tema će nositi naziv Energetska obnova zgrada, dok će drugog dana tema nositi naziv Novi koncepti i primeri dobre prakse u oblasti EE i OIE. U okviru njih biće obrađena brojna druga pitanja vezana za zelenu energiju, energetsku sanaciju, lokalni razvoj, ulogu digitalizacije u ovom procesu, detaljniji razgovor o projektima energetske efikasnosti, i još mnogo toga.

Osim panela, planirane su i otvorene prezentacije o inovativnim pristupima u energetici.

Energetski portal

Cirkularna ekonomija predstavlja priliku za BiH

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine u partnerstvu sa Privrednom komore Srbije organizuje međunarodnu konferenciju „OTPAD-RESURS za razvoj cirkularne ekonomije“, 5. decembra 2024. godine u Beogradu. Konferencija će okupiti lidere u zelenoj tranziciji, donosioce odluka na svim nivoima, institute i stručnjake, preduzetnike, finansijere, javna komunalna preduzeća, predstavnike nevladinog sektora i medija. Ovo je idealna prilika za prezentovanje najboljih praksi niskokarbonse ekonomije i pristupa zelenom finansiranju. Sa Sendžanom Muslić iz Privredne komore FBiH, razgovarali smo o ovoj konferenicji.

Kakvo je stanje u BiH, kada je u pitanju prikupljanje i iskorištavanje otpada?

Foto: Energetski portal

– Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim izazovima prikupljanja i iskorištavanja otpada. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu 74 odsto stanovništva je pokriveno uslugama upravljanja otpadom, iako pokrivenost značajno varira između urbanih područja (80-90 odsto pokrivenosti) i ruralnih područja (40-45 odsto pokrivenosti). Neka domaćinstva u ruralnim sredinama koja nemaju pristup ovim uslugama sama organizuju prikupljanje i prevoz otpada, koji odlažu na nelegalna odlagališta. Danas u Bosni i Hercegovini imamo preko 1.300 divljih deponija. Sistem operatera za ambalažni otpad uveden je u Federaciji Bosne i Hercegovine 2011. godine, a u Republici Srpskoj 2018. godine s ciljem podsticanja odvojenog prikupljanja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada.

Postoje napori za unapređenje sistema upravljanja otpadom, međutim problemi kao što su nedostatak infrastrukture, nedovoljna ulaganja i slaba svest građana o reciklaži i otpadu su prisutni.

Evropska unija je dokumentom Direktiva 2008/98/EC o otpadu objedinila važeće propise i odredila temeljna načela o upravljanju otpadom. Ovom direktivom utvrđuju se mere kojima se smanjuju štetni uticaji odlaganja otpada po životnu sredinu i zdravlje ljudi, zatim mere kojima se smanjuje ukupna količina otpada, mere štednje resursa i generalno prevelika upotreba ambalaže kao generatora otpada.

Entitetski Zakoni o upravljanju otpadom su delimično usklađeni sa Evropskom direktivom o odlaganju otpada na deponije 1999/31/EC. Član 14. ove direktive, koji se odnosi na neusklađene deponije predstavlja jedan od najvećih izazova u implementaciji. Puna implementacija odredbi ovog člana očekuje se do 2030. godine.

Perspektiva BiH u upravljanju otpadom bi trebalo da se temelji na većoj usklađenosti sa načelima preporuka Evropske unije i važećih zakona u BiH. Ukratko, BiH je na putu ka poboljšanju upravljanja otpadom, ali je potrebno više ulaganja, edukacije i sistemskih promena kako bi se postigli održivi rezultati. Ovaj proces uključuje angažman svih relevantnih aktera.

U kojoj vrsti otpada je najveći potencijal, a koji predstavlja najveći problem?

-Reciklabilni otpad ima najveći potencijal, kao što je: papir, plastika, metal, staklo… Ponovnom obradom i njihovim ponovnim korišćenjem, potreba za novim sirovinama i energijom se smanjuje. S druge strane, imamo elektronski otpad (e-otpad), ukoliko se ne tretira po propisima, opasne supstance zagađuju tlo, vodu i celokupan lanac ishrane. Organski otpad predstavlja opasnost zbog eksplozivnosti, jer se metan proizvodi ispod dubokih slojeva u odsustvu kiseonika. Brojne zemlje širom sveta shvatile su opasnost i problem plastičnih kesa koje se proizvode od polietilena, naftnog derivata za čiju razgradnju je potrebno čak hiljadu godina, a otrovne hemikalije pritom dospijevaju u tlo, jezera, reke i mora.

Najzad, potrebna je snažna saradnja između državnih institucija, lokalnih zajednica i nevladinih organizacija kako bi se razvili održivi modeli upravljanja otpadom i postigli ciljevi zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Na koji način cirkularna ekonomija doprinosi smanjenju i iskorišćavanju otpada?

– Prema Nacionalnoj strategiji cirkularne ekonomije (NKWS), cirkularna ekonomija u smislu akcionog plana EU pokriva sve faze stvaranja vrednosti – od dizajna proizvoda i proizvodnje do potrošnje ili upotrebe, popravke, upravljanja otpadom i sekundarnih sirovina koje se vraćaju u privredu.

Dizajn proizvoda je logična polazna tačka za funkcionalnu cirkularnu ekonomiju. Ukoliko se proizvodi razvijaju da budu dugotrajniji i lakši za popravku, to smanjuje potrebu za čestom zamenom i smanjuje količinu otpada. Ponovna upotreba i reciklaža proizvoda, smanjuje potrebe za novim resursima. Kreiranje zatvorenog kruga materijala u industriji, na primer, otpad jedne kompanije je sirovina drugoj, čime doprinosimo smanjenju količine otpada.

Kroz obrazovanje i promenu svesti potršača o važnosti održivih praksi, cirkularna ekonomija motiviše ljude da biraju ekološki prihvatljivije proizvode i usluge. Razvojem inovacija i novih tehnologija za reciklažu i upravljenj otpadom povećava efikasnost procesa i smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama.

Kroz optimizaciju proizvodnih procesa, cirkularna ekonomija podstiče kompanije na smanjenje otpada, stavljajući fokus na bolju upotrebu resursa i materija. Princip cirkularne ekonomije može značajno smanjiti proizvodnju otpada i poboljšati iskorištavanje resursa, čime se doprinosi održivijem društvu i zdravijoj životnoj sredini.

Koje su sve prednosti cirkularne ekonomije, a koje prepreke za implementaciju u BiH?

– Jedan od ključnih segmenata razvoja cirkularne ekonomije u BiH je razvijanje tržišta, finansiranje i podsticaji, bolja infrastruktura, jačanje institucionalnih kapaciteta, rešavanje pravnih izazova, kao i kompleksnih administrativnih i tehničkih procedura, te bolje razvijena svest.

Prednosti cirkularne ekonomije: Potencijal za jačanje konkurentnosti, prevencija i smanjenje stvaranja otpada i smanjenje zagađenja, poboljšanje reputacije kompanija, unapređenje održivog korištenja resursa, stvaranje novih poslovnih prilika i novih radnih mesta, otvaranje novih tržišta, unapređenje procesa proizvodnje i rada, smanjenje troškova, i unapređenje saradnje.

Cirkularna ekonomija predstavlja priliku za BiH, ali je za njen uspeh potrebno kroz edukaciju, ulaganje i stvaranje jasnog zakonodavnog okvira prevazići prepreke.

Koje su najbolje prakse u drugim zemljama koje bi BiH mogla primeniti?

– Primeri dobre prakse drugih zemalja zaista nam mogu biti put uspešne implementacije sistema upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije.

Na primer, Slovenija je jedna od zemlja s najmanjom količinom otpada šest odsto na odlagalištima. Slovenija poseduje razvijenu infrastrukturu za odvojeno prikupljanje otpada te brojne inicijative usmerene na smanjenje količine otpada. Zajedničkim naporima države, opština i stanovništva uspešno su implementirane EU direktive i propisi. Imamo i  Švedsku koja je upravljanje otpadom pretvorila u unosan posao. Ova zemlja ima politiku nultog otpada, što znači da se 99 odsto otpada iz domaćinstava reciklira ili spaljuje te obnavlja kao energija, i po tome je vodeća u svetu.

Energetski portal

EPCG u velikom investicionom ciklusu – poseban fokus na OIE

Foto: Pexels (Kindel Media)

Elektroprivreda Crne Gore nalazi se u investicionom ciklusu vrednom skoro 300 miliona eura, sa posebnim fokusom na obnovljivim izvorima energije, rekao je Ivan Bulatović, izvršni direktor EPCG, na konferenciji o ekonomiji MONTENEGRO 2024, koju je organizovala Privredna komora Crne Gore.

On je, učestvujući na panelu „Postoji li zelena Evropa bez zelenog Zapadnog Balkana“, istakao da izazov predstavlja činjenica da 40 odsto električne energije dolazi iz termoelektrane Pljevlja, koja ima ključnu ulogu u elektroenergetskom sistemu zemlje.

Stoga je najavio početak izgradnje prve vetroelektrane u vlasništvu EPCG i potpisivanje ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom za finansiranje osmog agregata hidroelektrane Perućica, u okviru rekonstrukcije i dogradnje.

Pročitajte još:

Posebno se osvrnuo na projekat Solar 5000+, koji uključuje ugradnju solarnih panela na stambenim objektima, istakavši da su potpuno posvećeni zelenim projektima, te da će u narednom periodu realizovati još veći broj takvih inicijativa.

Takođe je naglasio da je prošle godine izdato 1,5 gigavata u dozvolama za izgradnju objekata za obnovljive izvore energije, što predstavlja ogroman energetski potencijal s kojim će EPCG u jednom trenutku raspolagati.

„Verujem da energije iz obnovljivih izvora neće nedostajati“, zaključio je Bulatović.

Energetski portal

Završena SEE Energy konferencija – Budućnost je u ESG principima, baterijama i OIE

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Novom Sadu je uspešno završena sedma po redu SEE Energy biznis konferencija. Drugi dan konferencije bio je posvećen temeljnim diskusijama stručnjaka o ključnim temama energetske tranzicije.

Prvi panel dana bavio se ESG principima u energetskoj tranziciji: inovacije, izazovi i prilike. Predstavljeni su najnoviji trendovi i tehnologije usmerene na podršku ESG ciljevima, uključujući strategije za smanjenje ekološkog otiska kompanija, unapređenje društvene odgovornosti i usklađivanje poslovanja sa regulatornim zahtevima. Poseban naglasak stavljen je na to kako ESG principi mogu doprineti privlačenju investicija, poboljšanju reputacije i povećanju tržišne konkurentnosti. Konkretni primeri iz prakse kompanija kao što je Siemens Energy ilustrovali su buduće izazove i mogućnosti koje ESG principi donose.

Foto: EP

Drugi panel, pod nazivom Solar, nuklearna energija, zeleni vodonik i biomasa, privukao je veliku pažnju. Diskutovalo se o ambicioznim planovima Srbije da do 2040. godine oko 70 odsto električne energije bude dobijeno iz obnovljivih izvora. Učesnici su izrazili mišljenje da su ovi planovi izuzetno ambiciozni i teško ostvarivi bez integracije nuklearnih reaktora, ukoliko zemlja želi da napusti ugalj kao energent. Kako je nuklearna energija sama po sebi tema koja razvija debatu gde god se pokrene, tako je bilo i ovog puta. Izdvojeno je i pitanje moratorijuma na nuklearnu energiju u Srbiji, tačnije zakonske zabrane razvoja ili korišćenja nuklearnih tehnologija za proizvodnju električne energije. Srbija je jedna od zemalja koja je odlučila da ne koristi nuklearnu energiju za proizvodnju struje, što znači da ne postoje nuklearne elektrane niti planovi za njihovu izgradnju, iako nekoliko zemalja u našoj blizini poseduje iste. Dakle, njegovo ukidanje bilo bi samo jedan mnogo potrebnih koraka pre samog razvoja ovog vida energije.  

Pročitajte još:

Treći panel, Baterijski sistemi za održivost putne infrastrukture, fokusirao se na ulogu baterijskih sistema u skladištenju zelene energije i uz to razvoj elektromobilnosti. Kako zelene energija ne bi “isparavala”, baterije su trenutno rešenja za skladištenje energije, a stoga je važno i da struja iz punjača ne bude iz uglja, da bi električna vozila zaista imala svoju punu svrhu. Rasprava je pokrila izazove u javnoj infrastrukturi za punjenje električnih vozila, sa posebnim osvrtom na kompaniju Charge&GO koja je do sada postavila 138 konektora za javno punjenje. Posebno je impresivan porast broja punjenja zabeleženih od strane Charge&GO, sa oko 300 registracija punjenja u 2021. godini, na desetine hiljada tokom ove godine. Rast naglašava ne samo povećanje upotrebe električnih vozila već i potencijalni problem zasićenosti punjača, koji bi mogli biti zauzeti celodnevno. Ovakav trend stavlja dodatan pritisak na infrastrukturu i zahteva pažljivo planiranje kako bi se izbegla duga čekanja, s obzirom na sve izazove koji se i bez tog problema javljaju, poput struje i priključenja punjača. Na panelu je naglašen značaj edukacije korisnika o upotrebi aplikacija i RFID kartica, kao i o karakteristikama i upotrebi električnih vozila u praksi.

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Poslednji panel konferencije SEE Energy, nazvan Baterije i priključenje na mrežu, otvorio je Nikola Grubor, predstavnik kompanije MT-KOMEX, osvetlivši perspektivu velikih baterijskih sistema kao neizbežnog narednog koraka u evoluciji energetike. Grubor je izneo kako su, slično solarnim tehnologijama koje su se razvijale proteklih godina, baterijski sistemi postali ključna tema tek nedavno, naročito pod uticajem novih regulativa koje zahtevaju integraciju ovih sistema u veće energetske projekte, kao i zbog ekonomskih faktora poput otkupnih cena električne energije.

Kada baterijski sistemi nisu u funkciji, solarni paneli ili direktno snabdevaju električnom energijom potrošače ili energiju vraćaju u mrežu. Međutim, problemi nastaju kada potrošnja energije nije sinhronizovana s proizvodnjom, što može dovesti do gubitka viška energije. Uvođenje baterijskih sistema omogućava skladištenje energije, čime se poboljšava efikasnost investicija i sprečava gubitak energije. Grubor je objasnio da integracija baterijskih sistema u solarnu energetiku povećava ukupne troškove investicije za oko 10 odsto, ali pruža znatnu fleksibilnost, omogućava pružanje dodatnih energetskih usluga i olakšava isporuku energije u mrežu u periodima kada je to najpotrebnije. S obzirom na tehnološki napredak, baterije postaju sve pristupačnije i razvijenije, što vodi ka sve očiglednijim prednostima njihove upotrebe.

Energetski portal

BIO4 Kampus: Za uspeh je potrebna međunarodna saradnja

Foto: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Na panelu posvećenom BIO4 Kampusu, održanom u okviru treće međunarodne konferencije AI_4_LIFE: Biotech Future Forum, predstavljeni su zaključci istraživanja kompanije „Startup Genome“ o inovacionom ekosistemu Srbije, dok su govornici istakli značaj međunarodne saradnje i jače saradnje između nauke i privrede.

Direktorka BIO4 Kampusa Smiljana Krivokuća bila je moderatorka ovog panela, a u diskusiji su učestvovali rukovodilac naučnog angažmana za Evropu u kompaniji „Filip Moris“ dr Ignasio Gonzales Suarez, dekan Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu dr Nataša Jovanović Lješković, menadžer za međunarodni razvoj poslovanja u kompaniji „TECNALIA” dr Goran Bijelić i istraživač pri kompaniji „Startup Genome“ Forest Rajt.

Prema istraživanju kompanije „Startup Genome“, Beograd se po količini relativne aktivnosti startapa i broju dogovora i saradnji koje oni postižu rangira kao drugi u istraživanju, odmah posle Strazbura.

„Beograd može da postane globalni igrač. Ono što najčešće viđamo u ekosistemima prirodnih nauka je da startapi odu u inostranstvo i potom se takmiče na globalnom tržištu, i dok to može da se vidi kao gubitak na lokalnom nivou, oni često dobijaju pristup investitorima sa globalnim iskustvom koji im pomažu u napretku“, rekao je Rajt.

Foto: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

BIO4 Kampus, koji predstavlja najveće pojedinačno ulaganje u srpsku nauku do sada, ujedno predstavlja i najveći pokušaj da se približe privreda i nauka i pospeši preduzetništvo u nauci.

„Govoreći o BIO4 Kampusu, mislim da je potreba da se pronađu međunarodna partnerstva. Izazovi sa kojima se suočavamo na polju istraživanja i razvoja su globalni. Ne postoji stvar kao što su lokalne inovacije“, izjavio je dr Bijelić.

Gonzales Suarez je istakao i primer kompanije „Filip Moris“, za koju kaže da je postigla  potpunu transformaciju i pokušava da inovira na samoj „ivici“ nauke.

„Ono što kompanija predlaže jeste da odemo korak unazad i umesto da nastavimo da popravljamo nešto što je već pokvareno, pronađemo načine da smanjimo rizik da se to događa. Oduvek sam verovao da promena dolazi iznutra“, rekao je dr Gonzales Suarez.

Kampus će po završetku izgradnje postati regionalni centar za razvoj i istraživanje i „sabirni centar“ svetskih talenata, što je i Vlada Republike Srbije identifikovala kao jednu od najvažnijih strategija za pospešivanje tehnološke konkurentnosti Srbije na globalnom nivou.

Pročitajte još:

Dr Jovanović Lješković istakla je da Srbija ima sjajan potencijal, ali da je neophodno da se pojača saradnja između nauke i privrede.

„Ono što bih istakla u slučaju Holandije je da u njihovom sistemu sve strane imaju potpunu podršku, dobru interakciju i dobru povezanost u ekosistemu prirodnih nauka. Ne mora svaki naučnik da bude preduzetnik, ali ako postoje talentovani ljudi, oni se moraju podržati i prihvatiti“, istakla je dr Jovanović Lješković.

BIO4 Kampus, kao istraživački i razvojni centar, okupiće ključne aktere u oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike sa veštačkom inteligencijom, zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta. U njegovim okvirima radiće naučni instituti, fakulteti, startapi, a planirana je i izgradnja prostora za velike farmaceutske, biomedicinske i biotehnološke kompanije.

Međunarodnu konferenciju AI_4_LIFE: Biotech Future Forum organizovala je Vlada Republike Srbije u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Kancelarijom za IT i eUpravu, Centrom za Četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskim ekonomskim forumom i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Izvor: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Raspisan javni poziv za postavljanje solarnih panela na javnim objektima

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je Javni poziv za lokalne samouprave za ugradnju solarnih panela u objektima od javnog značaja, a ukupna vrednost podsticaja iznosi 120 miliona dinara, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike, Dubravke Đedović Handanović, jedinice lokalne samouprave moći će podsticajima države da dobiju do 90 odsto ukupne vrednosti projekta.

„Očekujemo da će najmanje 20 objekata dobiti nove solarne elektrane kojima će zadovoljiti deo svojih potreba za energijom. Ovime želimo da podstaknemo lokalne samouprave da više ulažu u zelenu energiju, da smanjuju izdatke za energiju, ali i doprinose zdravoj životnoj sredini“, rekla je ministarka povodom raspisivanja javnog poziva.

Pročitajte još:

Ona je precizirala da za jednu solarnu elektranu snage do 50 kilovata subvencije mogu ići do maksimalnih sedam miliona dinara, a javni poziv se odnosi na objekte poput škola, vrtića, sportskih centara, zgrada opština, ustanova kulture i socijalne zaštite.

„Poseban status smo predvideli za najnerazvijenije jedinice lokalne samouprave, kojima će celu investiciju platiti Ministarstvo, a one koje su prepoznate po visokom zagađenju vazduha mogu kandidovati dva objekta, na primer školu i dom zdravlja“, navela je ministarka.

Prijave na javni poziv koji se je danas raspisan i sprovodi se preko Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, u sastavu Ministarstva, trajaće do 8. novembra 2024. godine. Spisak gradova i opština koji će dobiti podsticaje za solarne elektrane na javnim objektima biće objavljeni polovinom novembra.

Energetski portal

Mogu li krediti za obnovu krovova, fasada i liftova rešiti dugogodišnje probleme stanara

Foto-ilustracija: Pixabay

Za samo desetak dana, od kada je stambenim zajednicama omogućeno da preko Gradskog stambenog, kod Poštanske štedionice, uzimaju kredite za rekonstrukciju krovova, fasada i liftova, već šest zgrada ušlo je u proceduru.

Javnom preduzeću Gradsko stambeno do sada su se javile 42 stambene zajednice, zainteresovane za kredit. Stanari zgrade u Ulici aleksinačkih rudara 28 podneli su zahtev za kredit za zamenu lifta.

„Očekujemo da će veći broj tih upita da se pretvori u konkretne zahteve a dva već jesu u proceduri. Radi se o zahtevima za rekonstrukciju, tj zamenu liftova i naredne nedelje oni će dobiti ponude, spisak potencijalnih izvođača i uslove banaka. Mi uvek navodimo lift, krov, fasada, ali ukoliko želite da zamenite stari drveni mernorazvodni orman za novi – naravno da možete“, rekao je Igor Ćurčić iz Javnog preduzeća „Gradsko stambeno“.

Pročitajte još:

Iznos kredita zavisi od vrste radova

Iznos kredita kreće se od jednog do nekoliko miliona dinara i zavisi od vrste radova.

„Mi nismo nikada do sada imali situaciju da se nešto plaća do sedam godina pa ne mogu još da predvidim rate. Dok smo imali situaciju do 60 rata, odnosno do pet godina, rate su bile od 1.000 do nekoliko hiljada dinara“, kaže Ćurčić.

Kreditima će se rešavati dugogodišnji problemi stanara o kojima nisu mogli da se dogovore. Najveće zaduženje je do sedam godina, a jedan od uslova banke je da stambena zajednica bude u sistemu održavanja Gradskog stambenog.

„Vrlo je važno da stambena zajednica redovno izmiruje obaveze koje ima prema Gradskom stambenom i na osnovu toga če se vršiti procena prakticno kreditne sposobnosti i pododnosti stambene zajednice da uđe u proces kreditiranja tj. rešavanja svog problema“, kaže Aleksandar Čortan iz Poštanske štedionice.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristaps Grundsteins)

Što se tiče garancije koju banka uzima u ovom procesu, kada je u pitanju stambena zajednica, to su menice stambene zajednice, odnosno ugovor sa bankom i Gradskim stambenim zaključuje upravnik koji može da bude iz domena profesionalnih upravnika ili upravnik biran od stanara stambene zajednice, dodaje Čortan.

Otplaćivanje kredita preko uplatnica Infostana

Ranije su stanari razgovor o kreditu sa nadležnima čekali najmanje četiri meseca, sada dobijaju ponudu za manje od 15 dana, a Gradsko stambeno u njihovo ime završava svu potrebnu papirologiju.

Kredit će biti podeljen na rate na onoliko godina koliko stanari izaberu i otplaćivaće se preko uplatnica Infostana.

Izvor: RTS

ESG festival – inkluzija i rodna ravnopravnost

Foto: EP

Jednakost, inkluzija i rodna ravnopravnost i dalje su teme koje traže otvoren razgovor. O tome koliko su žene u Srbiji diskriminisane, posebno kada je reč o tržištu rada, diskutovano je na panelu o rodnoj ravnopravnosti u okviru ESG festivala, koji su organizovali kompanija Hemofarm i Univerzitet u Beogradu. Ovaj događaj okupio je pet istaknutih žena, koje se svojim radom i posvećenošću nalaze na uspešnim poslovnim pozicijama. Njihova iskustva i uvidi u stanje društva pružili su dragocene informacije i inspiraciju ostalim učesnicima panela.

Učesnice panela govorile su o značaju pronalaženja balansa, naglašavajući da je to vrlo širok pojam, različit za svakoga. Marjana Davidović, generalna direktorka za južni deo Adriatik regije kompanije Nestle, istakla je da žene treba da prihvate svoju ulogu u društvu i očekivanja koja dolaze od porodice, dece i partnera, jer ne možemo promeniti celokupnu sredinu oko nas. Ipak, dodala je da je važno da svaka žena pronađe svoj lični balans i prihvati, da bude u redu sa tim, da stvari nisu i ne moraju da budu uvek savršene.

Foto: EP

Sandra Savić, senior direktorka za korporativne poslove i komunikacije kompanije Hemofarm, otvorila je diskusiju o prisutnosti žena u nauci, rečenicom koju je izneo Antonio Gutereš povodom osmog marta – ukoliko nastavimo ovakvim trendovima, biće potrebno 300 godina da dođemo do rodne ravnopravnosti. Tom prilikom, Gutereš je pričao o inovativnom i tehnološkom delu sveta gde su muškarci ponovo preuzeli dominaciju. Marija Pavlović, predstavnica Bio4Campus iz Ministarstva nauke, tehnologija i inovacija, nadovezujući se na otvorenu temu, iznela je statističke podatke koje ima Ministarstvo i eNauka, a koji kažu da je oko 55 odsto žena u nauci.

„Ako pogledamo STEM oblasti, što obuhvata nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, i ako pogledamo institute u okviru Univerziteta u Beogradu koji su u tim oblastima, a ima ih oko 11, na osam instituta su rukovodioci žene“, rekla je Pavlović.

Kako je dodala, važno je da se prepoznaju sve koristi koje imaju rodnoravnopravni, izbalansirani timovi, u odnosu na timove koji to nisu.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, potvrdila je da je pomak prisutan, iznoseći podatak da kada se radi o STEM naukama, raste interesovanje žena, te je udeo sa 21 odsto iz 2011. godine, za deset godina porastao na 32 odsto.

Kako je naglasila, važno je što devojčice i mlade devojke danas imaju nekoga na koga mogu da se ugledaju, zato što postoji prisutnost žena u nauci i na istaknutim pozicijama.

Iako je određeni napredak ostvaren, žene i dalje ostaju najviše diskriminisane, i to upravo na tržištu rada. Ukoliko se preciznije sagleda, reč je o ženama u životnoj dobi preko 45 godina.

Foto: EP

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je iznela poverenica za zaštitu ravnopravnosti, iako je značajno pala stopa nezaposlenosti, starosna grupa 45 plus godina, a posebno žene, ostala je nepromenjena. Kao razlog za ovakvu situaciju navela je nedovoljnu podršku ženama. Kako je objasnila, žene su u toj životnoj dobi stekle razne veštine kroz brigu o porodici, deci, ali i njenim starijim članovima, međutim, one nemaju veštine koje se danas traže na tržištu rada. Prema njenim rečima, Nacionalna služba za zapošljavanje treba da radi na programima pripreme za izlazak na tržište rada.

„To što ona ne poznaje biznis kulturu koja se zahteva, ne znači da ona to ne može da savlada. Treba da prevaziđe unutrašnju barijeru“, zaključila je Janković.

Marija Mitrović iz Trag fondacije rekla je da žene nakon 50. godine, osim ako nisu veoma dobro pozicionirane i izgradile karijeru do tih godina, faktički postaju nezapošljive iako su i dalje u radnoj snazi.

Učesnice panela osvrnule su se i na kategoriju mladih žena, kao i onih iz ruralnih sredina. Govoreći o ženama iz ovakvih sredina, Mitrović je istakla da su one obeshrabrene za dalje obrazovanje i da ostaju na nivou srednje škole, što dovodi do poslova koji su manje kvalifikovani i time manje plaćeni.

Kada je reč o mladim ženama, učesnice su se usaglasile da značajan problem ostaje majčinstvo. U tom smislu, diskriminacija se uviđa u proceni poslodavaca da li su žene u godinama za rađanje ili ne, što utiče na odluku o njihovom zapošljavanju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podsetila je i na slučajeve kada žene dobijaju otkaz ili se nakon povratka sa porodiljskog premeštaju na niža radna mesta. Generalna direktorka kompanije Nestle rekla je da mnogi poslodavci danas znaju šta ne smeju da kažu, poput pitanja o planiranju porodice, međutim, potrebno je vreme da kao društvo i pojedinci zaista usvojimo te unutrašnje vrednosti.

Foto: EP

Panelistkinje su se usaglasile da je za istovremeni razvoj žena u poslovnom svetu i mogućnost da se ostvare kao majke, važno da se populaciona politika usmeri na predškolske ustanove i uslove u njima. Za odluku o majčinstvu, važna je ne samo jednokratna novčana podrška, već i stabilnost radnog mesta, ali i društva da znaju da imaju oslonac tokom trajanja karijere. Govoreći na ovu temu, Davidović je dala primer iz Švajcarske, gde obdaništa rade od 10 do 14 časova. Kako je objasnila, veliki deo poslovnih žena, ali i muškaraca, ne mogu da dovedu i odvedu dete u to vreme iz vrtića. U Srbiji je po tom pitanju bolja situacija, a upravo je to primer podrške koju žena treba da ima od društva.

Kako bi se ostvario dalji napredak kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, Davidović je istakla važnost vaspitanja dece i podizanja jedne generacije koja će da podržava partnera ili partnerku. Upravo je solidarnost bila tema kojom je završen panel. Učesnice su zaključile da solidarnost dolazi iznutra i ona je nešto što se uči kroz ceo život, od odrastanja u porodici do radnog mesta. Kako su istakle, žene treba da se ohrabre kako bi prevazišle svoje nesigurnosti ili strahove od neuspeha. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti rekla je da su potrebni uzori i to više muški uzori, koji se neće stideti da o tome otvoreno pričaju. Kako je zaključila Pavlović, prava solidarnost dolazi iznutra. Ukoliko se takmičimo sa drugima, to nije solidarnost. Tamo gde se svako takmiči sam sa sobom, ali da je zaista fundamentalno svestan toga, davaće najbolje što može od sebe, a solidarnost će prirodno uslediti kao stanje društva.

Katarina Vuinac

Dekarbonizacija privrede će uticati na rast cena struje

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Usklađivanje preuzetih obaveza u primeni evropske regulative u pogledu zelene energije, odnosno uvođenja takse na emitovanje ugljen-dioksida (CO2) dovešće do rasta cene elekrične energije u BiH od januara 2026. godine, zaključak je konferencije „Klimatska tranzicija i promene globalnog ekonomskog modela“ koja je održana u Područnoj privrednoj komori Banja Luka, a organizovana u sklopu projekta „Zeleni navigator Zapadnog Balkana“.

„Svaki novi trošak koji elektroprivreda ima pokušava da prebaci na krajnjeg korisnika, jer ukoliko ne bi, njihovo poslovanje bi bilo praćeno gubicima. Da bi taj trošak na neki način bio amortizovan, pokušava se da kroz određenje projekte i pomoć EU to na neki način subvencioniše i kompenzuje kako ni domaćinstva ni privreda ne bi snosili taj trošak“, rekao je Goran Račić, predsednik Područne privredne komore Banja Luka.

On dodaje da je BiH pristupanjem Evropskoj energetskoj zajednici preuzela obavezu da do 1. januara 2026. godine uskladi proizvodnju energije sa evropskim zakonima, te da će do ovog datuma deo novog troška snositi i krajnji potrošači.

„Ako naši proizvođači ne budu obračunavali taksu na emisiju CO2, a koja se kreće od 60 do 100 eura po toni CO2, plaćaće na ulazu u zemlju u koju izvoze. Pitanje je sada da li je bolje da plaćaju na našem tržištu ili prilikom izvoza“, rekao je Račić.

Pročitajte još:

Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, rekao je da je veliki interes svih u RS, kako iz ljudi iz sveta nauke, politike, ali i privrede i nevladinog sektora za rešavanje ovog problema koji je već prisutan.

„Moramo da se prilagođavamo zahtevima koje se odnose na klimatske promene i moramo poštovati obaveze koje smo potpisali. Vlada RS je aktivan učesnik u ovome, ali ne možemo završiti sve sami. Klimatske promene su nastale kao posledica ljudskog delovanja, nastojanja da se ubrzanim tehnološkim razvojem priroda podčini potrebama čoveka, a priroda je odgovorila na svoj način“, saopštio je Đokić.

Bojan Vipotnik, ministar prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS istakao je da ova konferencija značajna kako bi se čuo stav struke i realnog sektora, kako bi svi bili upoznati na koji način obezbijediti održiv razvoj i smanjiti negativan uticaj klimatskih promena.

„Pred nama je veoma važan period u kojem moramo upravo tako delovati, jer mehanizam Evropske unije CBAM – mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, stupa na snagu od 1. januara 2026. godine i primenjivaće se na robu proizvedenu u zemljama izvan EU“, rekao je Vipotnik i dodao da je potencijalna alternativa ovom mehanizmu uvođenje takse za emisije CO2, koje bi se naplaćivale unutar zemlje, čime bi se se dosledno primenjivao princip „zagađivač plaća“.

Jasna Dragojević

Naturhus – održiva oaza u srcu prirode

Foto: AI foto

Jutro u kući smeštenoj u srcu šume. Buđenje uz sunčeve zrake koje se probijaju kroz krošnje, svež vazduh ispunjen mirisima i zvucima šumskog biodiverziteta. I dok priroda nudi svoju jedinstvenu čar, ne treba zaboraviti da je temperatura vazduha na ovakvim područjima hladnija, posebno tokom oštrih zima.

Zamislite sada da se oko i iznad vaše kuće nalaze stakleni zidovi, koji vam omogućavaju da ste izolovani od hladnoće i potencijalnih opasnosti koje donosi šumski svet, ali istovremeno omogućavaju da ste opkruženi prirodom i dobrobitima koje ona donosi.

Jedna porodica u Švedskoj odlučila se upravo za takav koncept – dom izgrađen unutar staklenika. Osim što u arhitektonskom kontekstu ovaj objekat izgleda veoma interesantno, on donosi raznovrsne prednosti. Ovaj koncept poznat je kao Naturhus i mogao bi da se opiše kao spoj umetnosti, užitka, praktičnosti i ekologije. On je dizajniran tako da pruži luksuzan život uz minimalnu potrošnju energije, istovremeno stvarajući održiv ekosistem.

Kakve prednosti donosi Naturhus?

Foto: AI foto

U svetu klimatskih promena, energetska efikasnost uspela je da se nađe na samom vrhu najvažnijih pitanja. Zahvaljujući stakleniku koji okružuje kuću, održavanje toplote je efikasnije, te se navodi da potrošnja energije za grejanje može da bude smanjena i za 30 odsto. Nove tehnologije omogućavaju da se na krov staklenika postave uobičajeni solarni paneli, a inovacije su donele i solarne prozore, solarne roletne i druge mogućnosti. Na ovaj način može dodatno da se unapredi energetska efikasnost i smanjenje emisija. U staklenik su takođe ugrađeni automatizovani sistemi ventilacije koji regulišu temperaturu i vlažnost unutar prostora.

Kada je reč o vodi, ističe se više održivih mogućnosti. Sa krova staklenika prikuplja se kišnica i skladišti u rezervoare koji se nalaze ispod zemlje. Ova prikupljena voda se koristi za navodnjavanje biljaka, omogućavajući im potrebnu vlagu. Pored toga, smanjuje se potreba za korišćenjem sintetičkih đubriva, jer biljke dobijaju hranljive materije iz otpadnih voda. Takođe, kišnica može da se koristi za ispiranje u toaletu.

U uslovima unutar ovog staklenika, kao i kod uobičajenih koji se koriste u poljoprivredi, stvaraju se pogodni uslovi za uzgoj voća i povrća. Osim ovih prednosti, Naturhus doprinosi biodiverzitetu kroz stvaranje mikroekosistema koji privlači korisne insekte poput pčela. Ovakav dizajn pomaže biljkama da se bolje nose sa ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su suše ili poplave.

Nabrojane prednosti samo su jedne od brojnih mogućnosti koje koncept Naturhus nudi. Iako većina od nas možda neće imati priliku da sebi priušti ovakav dom, on predstavlja inspiraciju za razmišljanje o načinima na koje možemo učiniti svoj prostor održivijim.

Katarina Vuinac

Da li je CBAM državno pitanje? – Novi izazovi za srpsku privredu

Photo-illustration: Pixabay

Mehanizam za prilagođavanje granica ugljenika, poznatiji kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), predstavlja inicijativu Evropske unije usmerenu na borbu protiv klimatskih promena i zagađenja. Cilj mehanizma je da se spreči takozvano „curenje ugljenika“ tako što će cena uvoza u EU odražavati njegovu ugljeničnu intenzivnost, slično kao što se to reguliše unutar same Unije.

Na praktičnom nivou, CBAM zahteva od uvoznika u EU da kupuju sertifikate koji odgovaraju ceni ugljenika koja bi bila plaćena da su proizvodi proizvedeni prema regulativama EU. Mehanizam teži da podstakne proizvođače van Evropske unije da smanje svoje emisije ugljenika. Planirano je da se CBAM postepeno uvodi od 2023. godine, sa fokusom na sektore koji najviše zagađuju, poput cementa, električne energije, đubriva, čelika i aluminijuma. Plan je da od 1. januara 2026. CBAM počne u potpunosti da se primenjuje u Srbiji. Trenutno, osim izveštavanja, ne potražuju se nikakve finansijske obaveze, međutim, kroz nešto više od godinu dana, situacija će se promeniti.

Uticaj na srpsku privredu

CBAM ima značajne implikacije za srpsku privredu. O tome se više govorilo prvog dana na SEE Energy 2024 biznis konferenciji, na panelu posvećenom isključivo ovoj važnoj temi. Prema podacima koji su navođeni tokom panela, najmanje 1.500 firmi iz Srbije obveznici su ovog mehanizma. Jedna studija iz Beča pokazala je da oko 20 odsto kompanija iz Srbije očekuje da će njihovi proizvodi morati da poskupe zbog novih regulativa. Mnoge od ovih kompanija prvi put uopšte rade analizu svojih emisija ugljen-dioksida kako bi se prilagodile novim zahtevima.

Foto: EP

Evropska komisija je nedavno promenila metodologiju obračuna CBAM-a, što znači da će se od 2026. godine plaćati veće sume nego što je inicijalno bilo predviđeno, dakle znatno nepovoljnije. Ovo predstavlja veliki izazov za region, ali i priliku za srpsku privredu da ubrza proces dekarbonizacije i prilagodi se novim standardima.

CBAM povezuje proces proizvodnje, snabdevanja i trgovine. U Srbiji je proizvodnja energije snažno oslonjena na ugalj, što znači da energetski miks zemlje direktno utiče na pitanje CBAM-a. Ne postoji neki način za izbegavanje ovog mehanizma; regulativa je vrlo rigidna i postavlja visoke standarde i uslove, i stići će i našu zemlju.

Pred Srbijom su dva moguća puta: uspostavljanje regionalnog sistema trgovanja emisijama ili uvođenje nacionalne karbonske takse. Ministarka Dubravka Đedović Handanović, nagovestila je da bi nacionalna karbonska taksa mogla biti rešenje. Ova opcija bi značila da se taksa plaća samo na električnu energiju koja se izvozi u EU, dok bi regionalni sistem podrazumevao plaćanje takse na svu energiju proizvedenu iz termoelektrana.

CBAM za preduzeća znači redefinisanje poslovnih praksi, postavljanje jasnih ciljeva i uključivanje svih zaposlenih u proces. Rešenja mogu uključivati prelazak na zelenu energiju, ulaganje u solarne elektrane i druge tehnologije koje smanjuju emisije, a kada se rešenja nađu, ostaje primena. Ukratko, to bi predstavljalo mapu puta dekarbonizacije.

Iako se CBAM može činiti kao izazov, postoje i pozitivni znakovi. U izveštaju Evropske komisije iz aprila 2024. godine, Srbija se našla među 20 zemalja koje su najviše izveštavale o CBAM-u, i jedina je sa Zapadnog Balkana. Ovo pokazuje da su kompanije u Srbiji počele da preduzimaju korake ka prilagođavanju, ali najveći izazov ostaje dekarbonizacija kako bi se sačuvala konkurentnost srpske privrede.

Pročitajte još:

Uloga države i potrebne mere

Privatni sektor ističe da je preko potrebna adekvatna regulativa. Iako postoji svest o važnosti dekarbonizacije, nedostatak regulative koči brže prilagođavanje. „Nećemo ništa dok ne budemo morali“, nije dobar stav, naglašavaju privrednici, ističući da je regulativa glavni pokretač promena, kako u EU, tako i kod nas. Potrebno je da Srbija pravovremeno donese zakone i propise koji će omogućiti kompanijama da ostanu konkurentne, umesto da iz kvartala u kvartal dobijaju nove direktive koje moraju ubrzano da se implementiraju, što je na kraju teško postići.

Uvođenje mehanizma oporezivanja ugljenika dokazano je najefikasniji alat za dekarbonizaciju. Međutim, potrebno je da takav mehanizam bude pažljivo odmeren i stimulativan, uključujući i druge mere za podsticanje zelenih investicija. Stvaranje fonda koji će biti vraćen privredi kroz ulaganja u zelene tehnologije može biti jedan od načina da se podrži tranzicija.

CBAM je realnost koja neće nestati. Iako se mislilo da će zbog geopolitičkih previranja biti odložen, to se nije desilo. Čak i u Nemačkoj, u septembru 2023. godine, tik pred primenu CBAM-a, 50 odsto kompanija nije bilo svesno svoje obaveze. Za zemlje van Evropske unije, poput Srbije, izazov je još veći. Drugi primeri, poput Turske, koja je ozbiljno pristupila ovom izazovu i uložila desetine milijardi u uspostavljanje nacionalnog sistema, pokazuju da je neophodno reagovati i kod nas. Nemamo luksuz da budemo izolovani, poručuju učesnici ovog panela.

Što se tiče regulative, postoji mnogo prostora za unapređenje. Potrebno je ubrzati procedure za dobijanje dozvola, poput olakšavanja sticanja statusa prozjumera i pojednostavljenja drugih administrativnih procesa.

Ugljenične emisije sve više poprimaju monetarnu vrednost, a njihova cena raste, što predstavlja trošak koji više ne možemo ignorisati. Naši partneri, kupci i finansijeri već uzimaju u obzir ove troškove prilikom poslovanja i obračuna.

Ignorisanje CBAM-a nije opcija; potrebno je iskoristiti ovu priliku za modernizaciju privrede, ulaganje u održive izvore energije i prilagođavanje globalnim trendovima. Samo proaktivnim pristupom možemo osigurati ekonomski rast i održivost u budućnosti.

SEE Energy 2024, biznis konferencija fokusirana na održive energetske tehnologije, odžrava se i danas u Master centru u Novom Sadu. 

Milica Vučković

1...111213...1.558Page 12 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs