Energija dobijena iz sunčevog zračenja, kroz proces fotonaponske konverzije, transformiše se u električnu energiju. Ovaj oblik energije ima značajan pozitivan uticaj na zaštitu životne sredinu, a ono što mnogi ne znaju jeste kako je sve počelo i šta je prethodilo današnjim solarnim elektranama.

Pretvaranje svetlosti u električnu energiju prvi je put zabeležio francuski fizičar Aleksandar Edmond Bekerel u 18. veku. Godine 1839. otkrio je fotonaponski efekat tokom eksperimenata sa ćelijom sastavljenom od metalnih elektroda u provodnoj otopini. Ovo otkriće označilo je početak razvoja solarnih ćelija.

Godine 1883. godine Čarls Frits stvorio je prvu solarnu ćeliju koja je mogla da pretvori sunčevu svetlost u električnu energiju. Frits je obložio poluvodički materijal, poput selena, izuzetno tankim slojem zlata kako bi formirao solarnu ćeliju. Iako je imala nisku efikasnost, ovo je bila prva demonstracija fotonaponske ćelije u čvrstom stanju, a trebalo je još 70 godina da postanu dovoljno efikasne.

Pojava moderne teorijske fizike u 19. veku postavljeni su temelji za bolje razumevanje fotonaponske energije.

Džerald Pirs, Darel Čapin i Kalvin Fuler, tri američka naučnika iz Bell Labs-a su 1954. godine razvili moderne solarne panele od silicijuma. Za razliku od prvih koje su imale jedan odsto efikasnosti, ove solarne ćelije postigle su efikasnost od šest odsto.

Godine 1956. kompanija Hoffman Electronics prodala je svoj prvi solarni panel za upotrebu na svemirskim satelitima.

Pročitajte još:

• Kako je Pakistan doživeo „solarni bum”?
• Estoniju čeka izgradnja najvećeg solarnog parka na Baltiku
• Novi priručnik otkriva koristi agrosolara za poljoprivrednike

Energetska kriza

Globalna energetska kriza sedamdesetih godina povećala je interesovanje za solarnu energiju, a efikasnost solarnih panela stalno se povećavala.

Između 1957. i 1960. godine, Hoffman Electronics postigao je nekoliko prekretnica u efikasnosti fotonaponskih ćelija, poboljšavajući rekord efikasnosti sa osam odsto na 14 odsto. Sledeće značajno postignuće dogodilo se 1985. godine, kada je Univerzitet Novog Južnog Velsa postigao efikasnost od 20 odsto za silicijumske ćelije.

Godine 1999. Nacionalna laboratorija za obnovljive izvore energije sarađivala je sa SpectroLab Inc. kako bi stvorio solarnu ćeliju sa efikasnošću od 33,3 odsto. Univerzitet Novog Južnog Velsa ponovo je oborio ovaj rekord 2016. godine, kada su istraživači dostigli 34,5 odsto.

Solarni avioni

Godine 1981., Pol Mekridi izgradio je Solar Challenger, prvi avion koji je koristio solarnu energiju. Pokretale su ga isključivo fotonaponske ćelije na krilima i stabilizatoru, bez rezervnih baterija, što ga je činilo prvim letilicom te vrste. Godine 1981. uspešno je izveo demonstracioni let od Francuske do Engleske (262 kilometra). Godine 1998. bespilotni solarni avion Pathfinder postavio je rekord u visini leta dostigavši oko 24.000 kilometara. NASA je oborila ovaj rekord 2001. godine, kada je dostigla 29.000 kilometara sa svojim niskopokretanim avionom bez raketnog pogona. Bertrand Pikar ostvario je 2016. godine svoj prvi let sa nultim emisijama sa Solar Impulse 2, najvećim i najmoćnijim solarnim avionom na svetu.

Solarna energija u predsjedničkim rezidencijama

Predsednik Džimi Karter je 1979. godine postavio solarne panele na krov Bele kuće kao deo svojih inicijativa za promociju obnovljivih izvora energije. Međutim, 1981. godine, njegov naslednik, predsednik Ronald Regan, naredio je da se ovi paneli uklone. Ponovno uvođenje solarnih panela dogodilo se 2010. godine, kada je predsednik Barak Obama zatražio instalaciju solarnih panela i solarnih grejača vode, a oba sistema su postavljena tokom njegovog prvog mandata.

Tokom 2013. godine solarne instalacije širom sveta prelaze 100 gigavata, dok je 2015. Tesla predstavio svoju litijum-jonsku bateriju Powerwall, kako bi vlasnicima krovnih solarnih sistema omogućila skladištenje električne energije. Iste godine, Kina postaje svetski lider u instaliranim kapacitetima solarnih sistema.

Nekoliko godina kasnije, tačnije 2019. godine, postavljena je prva plutajuća solarna farma u Severnom moru.

Dostignuta dva teravata

Globalni solarni savet (Global Solar Council), međunarodna organizacija koja okuplja industriju solarne energije širom sveta objavila je nedavno da je svet dostigao dva teravata solarne energije. Solarnoj industriji trebalo je 68 godina da dostigne jedan teravat i to se dešavalo u periodu od 1954. do 2022. dok je sledeći teravat postignut za samo dve godine.

Naredna prekretnica je 8 TW instaliranih solarnih kapaciteta, koje bi trebalo dostići do kraja decenije, što je po procenama moguće, čime bi se i cilj UN-a činio sasvim ostvariv.

Energetski portal