Home Blog Page 122

Danas se održava Reciklažni maraton u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Pixabay (Th G)

Na keju u Novom Sadu danas od 10 sati održava se 12. Reciklažni maraton. Prema rečima organizatora, maraton je namenjen svima kojima rezultat nije prioritet.

Kako kažu, svašta će se reciklirati, svako po izboru – neko medalje i majice koje su ostale od prethodnih trka, a neko energiju. 

„Ceo događaj je, još od prve godine svojeg postojanja, zamišljen da bude opuštenog karaktera, fokus da bude najviše na druženju trkača, sabiranju utisaka od protekle i planiranju naredne sezone. To nam od prve godine uspeva. Kao i svake godine i ove će biti ljudi koji osećaju da su ostali “nedorečeni” u toku sezone, i naravno ova trka je posvećena i njima koji su i više nego dobrodošli”, navode organizatori.

Ovaj maraton je ujedno i rođendanski maraton kluba ARK Fruška gora, koji ove godine obeležava 16 godina.

Start maratona će biti na Sunčanom keju u Novom Sadu, naspram Đačkog igrališta, blizu izlaska na kej iz pravca Jirečekove ulice. Predviđene trke su maraton (42,2 km) i polumaraton (21,1 km), a vremenska ograničenja su šest i tri sata. Trči se novosadskim kejom. Staza je kružna, jedan krug iznosi 7,04 km tako da polumaratonci trče tri, a maratonci šest krugova.

Energetski portal

Šume protiv uglja – Koji su klimatski izazovi Crne Gore?

Foto-ilustracija: Unsplash (nenad-radojcic)

Nedavni Izveštaj o klimi i razvoju zemlje – Crna Gora, objavljen od strane Svetske banke, ispitao je put kojim zemlja prolazi kako bi postigla klimatske ciljeve, naglašavajući potrebu za strateškim investicijama i efikasnim politikama koje treba da se uvedu i sprovode.

Foto-ilustracija: Unsplash (viktoriia-kondratiuk)

Kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, država se bori sa klimatskim izazovima, uprkos tome što ima najveći BDP po glavi stanovnika među šest zemalja (ZB6) po paritetu kupovne moći (PPP), zahvaljujući svom turističkom sektoru. Iako turizam i transport donose ekonomski rast, paralelno su praćeni pojačanim energetskim aktivnostima i visokim intenzitetom ugljenika koji premašuje evropski prosek, u velikoj meri zbog oslanjanja na termoelektranu Pljevlja i neefikasne energetske prakse u različitim sektorima.

Iako zemlja radi na razvoju vetroelektrana, i već umnogome razvijenom hidropotencijalu, s obzirom na geografsku poziciju, Crna Gora se ipak oslanja u velikoj meri na ugalj, što zajedno sa gustim saobraćajem utiče na ukupno stanje kvaliteta vazduha.

Uprkos smanjenju ukupnih emisija gasova staklene bašte od 1990. godine, uglavnom zbog svojih ogromnih šumskih površina, Crna Gora se suočava sa klimatskim ciljevima, teško ostvarivim bez daljih značajnih ulaganja i reformi.

Prema prošlogodišnjim podacima Privredne komore Crne Gore, šume obuhvataju 802.500 ha što čini 57,64 odsto teritorije, dok se šumsko zemljište prostire na 139.500 ha što čini 10,02 odsto površine pod šumama.

Pročitajte još:

U okvirima Zapadnog Balkana, zemlja zaostaje u razvoju nacionalne strategije za energetiku i klimu, ali je 2020. godine napravila pionirski korak u upravljanju ugljenikom, uvođenjem šeme trgovanja emisijama (ETS). Dakle, samo u Crnoj Gori postoji oporezivanje CO2, ali cene su na nivou mnogo nižem od cena na osnovu EU ETS- a, dok se sistem suočava sa izazovima poput likvidnosti tržišta.

Prirodne katastrofe su takođe jedna od pojava koje utiču na klimu Crne Gore, usled velikih klimatskih varijabilnosti. Od 1991. do 2013. godine Crna Gora je pretrpela šest velikih poplava i nekoliko zemljotresa, pri čemu su potencijalne magnitude zemljotresa predstavljale značajnu pretnju za 60 odsto stanovništva. Samo poplave izazivaju prosečnu godišnju štetu od 90 miliona dolara, navodi se u izveštaju, dok bi širi ekonomski uticaji prirodnih katastrofa potencijalno mogli da smanje BDP do 5,1 odsto pod određenim klimatskim scenarijima. Da bi se suprotstavila izazovima, potrebne su milijarde u narednoj deceniji, kako bi do 2050. godine uspela ono što se od nje očekuje.

Prema izveštaju, očekuje se da će većina buduće proizvodnje električne energije dolaziti od vetra i sunca, dopunjenih postojećim hidroelektričnim kapacitetom.

Naglašeno je kako je potreban i ljudski i finansijski kapital, kao i povoljnija prateća regulativa. Neka od rešenju nalaze se i u zelenim obveznicama, pristupu javno-privatnim partnerstvima (JPP) i pristupanju EU finansiranju.

Milica Vučković

Transformacija saobraćaja u Srbiji

Foto-ilustracija: Pixabay (Stevan-Aksentijevic)

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je preuzela značajne korake ka modernizaciji saobraćajne infrastrukture, s posebnim fokusom na izgradnju novih puteva i unapređenje mreže auto-puteva. Ove inicijative ne samo da poboljšavaju povezanost između naselja i regiona već i otvaraju vrata za razvoj lokalne ekonomije i privlačenje investicija. Miroslav Alempić, pomoćnik ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja, govorio nam je o novim projektima i planovima za razvoj elektromobilnosti.

Koje su glavne prednosti izgradnje novih saobraćajnica i priključenja na mrežu auto-puteva? Kako to utiče na lokalnu ekonomiju i povezanost regiona?

Foto: Ljubaznošću Miroslava Alempića

– Glavne prednosti od izgradnje novih saobraćajnica i priključaka na mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica jesu izmeštanje tranzitnih i teretnih tokova iz naseljenih mesta, smanjenje emisije izduvnih gasova, gužvi i buke, kraće vreme putovanja robe i putnika, značajno veća bezbednost učesnika u saobraćaju i sl. Kvalitetna mreža puteva utiče i na privlačenje transportnih i tranzitnih tokova kroz Srbiju, što donosi značajne prihode. Time postajemo privlačni privredama drugih zemalja da koriste našu mrežu puteva, kao i za izgradnju transportno-logističkih distributivnih centara širom Srbije, što će omogućiti koncentraciju robnog rada i doneti značajne prihode i povećanje zaposlenosti našoj zemlji.

Takođe, izgradnja nove mreže auto-puteva donosi Srbiji i lokalnoj ekonomiji nove privredne i industrijske objekte i centre, što otvara nova radna mesta i povećava privredni razvoj lokalne ekonomije. Dobra putna mreža obezbeđuje šire tržište rada, omogućavajući zaposlenima da žive i do 100 km daleko od mesta rada, bez problema s dolaskom na posao. Brze saobraćajnice omogućavaju im da se efikasno i brzo prevoze do svojih radnih mesta.

Nove saobraćajnice poboljšavaju povezanost naselja, gradova i regiona, čime podstiču veću mobilnost ljudi, robe i svih vrsta kretanja.

U FOKUSU:

Šta nam možete reći o projektu „zelenih stanica” na auto-putevima Srbije?

– Projektom „zelene stanice” planirana je izgradnja pratećih sadržaja na postojećim odmaralištima i parkiralištima za potrebe korisnika na auto-putevima. Projektom je planirano da se na odmaralištima duž auto-puta izgradi 16 „zelenih stanica”. Na svakoj od lokacija planirana je izgradnja objekta koji će obuhvatati restoran, prodavnicu i toalet, sa ukupnom površinom do 100 m². Pored objekta biće izgrađeno i igralište za decu.

Imajući u vidu da se radi o jednom kompleksnom projektu, za čiju realizaciju je potrebno isprojektovati i izgraditi nedostajuću infrastrukturu, za svaku od lokacija treba izgraditi trafostanicu snage od 1 MW, priključke na elektroenergetski sistem i vodovod, optiku, potrebno je znatno više vremena za realizaciju nego u slučajevima kada su na lokacijama izgrađene sve neophodne instalacije.

U skladu s ugovorenom dinamikom, planirano je da do 1. decembra 2024. godine bude završeno i pušteno šest „zelenih stanica” sa ukupno 30 brzih elektropunjača. Preostalih 10 trebalo bi da bude završeno do kraja aprila 2025. godine.

Pored projekta „zelene stanice”, koje dodatne korake planirate da preduzmete za razvoj elektromobilnosti u Srbiji?

Foto-ilustracija: Unsplash (anton-luk)

– Paralelno s realizacijom pomenutog projekta, JP „Putevi Srbije” šire svoju mrežu elektropunjača duž mreže auto-puteva. Pored postojećih osam, u ovoj godini su postavili 10 brzih elektropunjača i trenutno ih povezuju na mrežu „Elektroprivrede Srbije”. U planu je da „Putevi Srbije” postave još 16 punjača na auto-putevima najkasnije do proleća 2025. godine. Paralelno sa instalacijom punjača na auto-putevima, oni se postavljaju po celoj Srbiji, u javnim objektima i prostorima, posebno u novogradnji, što je obaveza prema izmeni Zakona o planiranju i izgradnji.

Početak proizvodnje električnih automobila u Srbiji, uz podsticajne mere za njihovu kupovinu i korišćenje, značajno će ubrzati širenje mreže punjača. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture intenzivno priprema Nacrt novog zakona o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, koji je najvećim delom posvećen infrastrukturi za elektropunjače. Ovim zakonom definišu se ciljevi za uspostavljanje infrastrukture i optimalnog broja stanica za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima (elektropunjači, vodonik, tečni metan), postavljaju se minimalni zahtevi za izgradnju te infrastrukture, određuju zajedničke tehničke specifikacije, kao i zahtevi za informisanje korisnika, plaćanje i vođenje evidencije, s ciljem organizovanog razvoja infrastrukture neophodne za povećanje elektromobilnosti u Srbiji.

Kako iz godine u godinu raste broj registrovanih vozila na električni pogon, da li Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razmatra mogućnosti podrške ili subvencija za vozače električnih automobila?

– Prema zvaničnim podacima o broju registrovanih vozila, do kraja avgusta 2024. godine registrovano je – 3.629 potpuno električnih i 28.523 hibridna vozila. Ukupan broj registrovanih vozila u Srbiji iznosi oko tri miliona, od čega su 2.452.064 putnička automobila.

Država već sada subvencioniše kupovinu električnih automobila i to je dobar podsticaj za povećanje učešća ovih vozila u saobraćaju. Ovaj program subvencija sprovodi se preko Ministarstva zaštite životne sredine. Ono što su dalji koraci koje čini Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture jeste da stvori uslove za ostvarivanje raznih pogodnosti za vozače, kao, na primer, niže putarine, besplatna ili jeftinija parkiranja, dozvoljene vožnje u delovima grada gde je zabranjena upotreba vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje i sl., tako da će se inicirati izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja u delu koji se odnosi za uvođenje novih tablica zelene boje sa posebnom oznakom za električna vozila.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT

Koje uslove moraju da ispune investitori na novoj aukciji za solarne i vetroelektrane

solarne energije 2025
Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Prošlog meseca Ministarstvo energetike je raspisalo i drugi krug aukcija za dodelu tržišnih podsticaja za obnovljive izvore energije. Investitori će se nadmetati za raspodelu kvota od ukupno 424,8 megavata. Direktorka ,,Udruženja obnovljivih izvora Srbije” Danijela Isailović ističe za RTS da su sve solarne elektrane pobednice na prethodnoj aukciji izgrađene i priključene na mrežu.

Srbija ima 11 vetroparkova, 175 manjih solarnih elektrana, a već je više od 4000 domaćinstava i kompanija koji sami proizvode struju iz solarnih panela.

Sve solarne elektrane koje su bile pobednici aukcije od pre oko godinu i po dana su izgrađene i priključene na mrežu.

Tadašnja kvota od 50 megavata nije ispunjena, već samo polovina, dok je za energiju vetra bilo veliko interesovanje i velika konkurentnost koja je dovela do izrazito niskih pobedničkih cena.

Prema njenim rečima, vetroelektrana `Pupin` snage 95,5 megavata u potpunosti je izgrađena u konstruktivnom smislu. Podignute su svi vetrogeneratori, zatim počinje izgradnja vetroelektrane `Čibuk 2`, gradi se i `Crni vrh`.

Uslovi i kriterijumi za novu aukciju

Krajem prošlog meseca zakazana je nova runda aukcija.

Što se tiče uslova, delimično su isti, ali postoje neki novi kriterijumi. Pored cene, uvedeni su i necenovni kriterijumi, što znači da projekti koji se odluče da prodaju električnu energiju EPS-u, imaće neku vrstu prednosti.

,,Cilj nam je da se ta čista energija proizvodi i troši u Srbiji’’, naglasila je ona.

Koji investitori treba da obezbede skladišta

Što se tiče skladištenja električne energije, to je obaveza koja je uvedena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.

To su projekti koji su aplicirali za povezivanje na mrežu nakon što je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije uveden.

,,To su svi novi projekti koji dolaze, koji rade nove studije povezivanja, i oni, generalno, već u svojim planovima, uključuju skladištenje električne energije. Tako da ne možemo da čekamo na implementaciju takvih projekata, jer su to zahtevniji projekti, a zbog tog skladištenja su i skuplji”, objasnila je direktorka.

Pročitajte još:

Do kada se mogu podneti prijave

Foto-ilustracija: Pixabay (atimedia)

Rok za prijave za nove aukcije za zainteresovane investitore je 5. februar.

Direktorka očekuje veliko interesovanje za solar, upravo zato što se prošli put solarni investitori nisu prijavili.

Postoje i ograničenja u vezi s tim. Dakle, maksimum koji investitor koji se prijavi za solar može ostvariti biće 105 MW i biće ograničenja u vezi sa povezanim licima i kompanijama. Što ukazuje na to da je država obezbedila neku vrstu pravde i jednakosti i da dve kompanije iz istog gnezda ili portfolija neće moći da učestvuju, pobede i praktično preuzmu celu količinu.

Pojašnjava da, što se tiče rokova izgradnje, ako je neko prijavio ponudu na aukcijama sa građevinskom dozvolom, u toj fazi razvoja projekta, to je tri plus jedna, tj. četiri godine.

U slučaju, ako nema građevinsku dozvolu, ali je išao sa hitnom dozvolom, tj. sa nižim nivoom razvoja, rok izgradnje je tri plus dva, plus jedna godina.

Zeleni T – projekat

Srbija je prošle godine, prema podacima Energetske agencije, proizvela 38,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

To je, ističe ona, zaista visok procenat i ukazuje na to da ćemo do 2030. godine ispuniti 45 odsto koji su postavljeni prema strategiji i nacionalnom klimatskom i energetskom planu.

Izvor: RTS

Pomozimo pticama: saveti za zimsko prihranjivanje

Foto-ilustracija: Unsplash (chris)
Foto-ilustracija: Unsplash (linus-belanger)

Sa dolaskom hladnih dana divlje ptice otežano pronalaze hranu te vas pozivamo da adekvatnim prihranjivanjem pomognete pticama koje žive u vašoj neposrednoj blizini da lakše prežive zimu. U nastavku slede saveti kako prihranjivati ptice na ispravan način.

Usled mrazeva, hladnih i kišnih dana, sa svetlošću koja traje sve kraće, pticama koje ostaju u našem području i tokom zime, pronalaženje hrane može predstavljati pravi izazov. Pored ovih prirodnih okolnosti, nesmetan život pticama dodatno otežava negativan ljudski uticaj.

Nekontrolisana urbanizacija koja se oglušuje o formiranje bilo kakvih većih zelenih površina kao i neadekvatno održavanje postojećih, stradanje ptica usled sudara sa staklenim površinama zgrada, nevidljiva zagađenja vazduha i bukom, kao i svetlosno zagađenje, značajno utiču na populacije ptica i pustošenje biološke raznovrsnosti.

U prethodnih 50 godina zabeležen je ogroman pad brojnosti kod čestih, takozvanih “običnih” ptica, što je najočiglednije kod vrabaca pokućara kojih je, prema studijama, oko 247 miliona manje. Zimska prihrana ne može u potpunosti rešiti ovakve probleme, ali je prvi i najmanji korak koji građani kao pojedinci mogu odmah da preduzmu i pomognu određenim vrstama koje posećuju hranilice.

Pored pomenutog pokućara, na hranilicama se mogu očekivati i poljski vrabac, velika, plava i jelova senica, zelentarka, čižak, češljugar, obična i severna zeba, veliki detlić, kos, drozd borovnjak, gugutka…

Pročitajte još:

Evo nekoliko važnih saveta koje treba ispoštovati kako bi hranjenje bilo uspešno i kvalitetno:

  • Ukoliko niste sigurni da ćete ptice moći da prihranjujete kontinuirano tokom cele zime, nemojte počinjati sa prihranom. Jednom kada počnu da posećuju vašu hranilicu, ptice se naviknu na stalan izvor hrane, pa ukoliko naglo prestanete, pogotovo tokom hladnih dana, to može dovesti do njihovog uginuća.
  • Postoje različiti tipovi hranilica: viseće ili stojeće, sa većom ili manjom zapreminom. Ukoliko ste početnik, odaberite manju, dok ne budete sigurni da li će i u kom broju ptice dolaziti na vašu hranilicu. Izbor će zavisiti i od toga gde želite da je postavite: na terasi, u dvorištu, na drvetu… Najjednostavniju hranilicu možete napraviti od obične plastične flaše kroz koju ćete provući bilo kakvo drvce koje će pticama služiti kao postolje, a iznad njega ćete izbušiti rupe kroz koje će uzimati hranu iz flaše. Najvažnije je da hrana ostaje suva kako se ne bi kvarila od vlage i tako narušila zdravlje ptica.
  • Kao hranu koristite različito zrnevlje. Ptice najviše vole suncokret, ali će se poslužiti i lomljenom pšenicom, kikirikijem, orasima, bademom. Ukoliko hranilicu postavljate u javni proctor, birajte ljušteni suncokret jer tako neće biti otpadaka, u suprotnom se preporučuje suncokret u ljusci oko kojeg će ptice morati više da se potrude, što je dobro za njihovu fizičku kondiciju. Važno je da sve što im ponudite bude sirovo i neposoljeno.
  • Nemojte se razočarati ukoliko vas ptice ne posete odmah prvog dana, njima je potrebno određeno vreme da opaze hranu koju im nudite, da steknu poverenje i da se odvaže.
  • Pticama možete ponuditi i masne kugle koje se nabavljaju u prodavnicama za kućne ljubimce ili ih napravite sami. Sirovo zrnevlje utopite u neslani loj ili mast, oblikujete u kuglu, ulijete u kore od narandže, kokosa ili bilo koji drugi kalup i okačite. Ovo je odličan izvor energije za ptice tokom hladnih dana.
  • Neke ptice poput kosova ili drozdova borovnjaka vole sirovo voće. Presecite jabuku na pola kako bi je ptice lakše kljucale i ostavite je na drvetu.
  • Dobro je da se u blizini hranilice pticama ostavi i posuda sa čistom vodom. Vodu je potrebno redovno menjati, pogotovo kada temperature padnu ispod minusa i vodene površine se zalede. Izbacite led i ulijte svežu vodu. Posuda sa vodom ne treba da bude preduboka kako se ptice ne bi udavile. U posudu možete poređati kamenje kako bi ptice lakše pristupile vodi.
  • Veliki broj ptica na hranilici može privući ptice grabljivice koje se prirodno hrane sitnijim pticama ili mačke. Ukoliko vaša hranilica ima postolje i stoji na zemlji, oko postolja možete uvezati grančice okrenute na dole tako da mačka ne može da se popne. Sitne ptice se sklanjaju od opasnosti iz vazduha tako što se sakriju u žbunje. Postavite hranilicu u blizini nekog žbunja, a ukoliko je u vašem dvorištu, možete napraviti gomilu grančica, svojevrsni impovizovani žbun, u koji će ptice moći da se sklone.

Pored toga što pomaže pticama, prihranjivanje je višestruko korisno i zabavno i ljudima. Pojavljivanje različitih vrsta koje možete posmatrati, njihovi međusobni odnosi, različita oglašavanja – sve to pruža lekovitu vezu sa prirodom, pogotovo u gradskim sredinama. Razigrane scene na hranilici vrlo brzo postanu neophodna dnevna doza radosti, što potvrđuju i različite naučne studije koje govore o blagotovornom uticaju ptica na mentalno zdravlje ljudi.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Otkriven prah koji izvlači CO2 iz vazduha

Kako bi se smanjio nivo ugljen-dioksida (CO2) i zaustavilo globalno zagrevanje već se primenju brojne tehnike poput hvatanja ugljenika, ali je ova metoda efikasna samo za koncentrisane izvore. Novo otkriće naučnika omogućiće izvlačenje CO2 iz okolnog vazduha, gde su koncentracije stotine puta niže nego u dimnim gasovima.

Nivoi CO₂ u atmosferi sada su 50 odsto viši u odnosu na nivoe pre industrijske revolucije. Novi tip apsorbujućeg materijala  su razvili hemičari sa Univerziteta Kalifornija, a mogao bi pomogne svetu da postigne negativne emisije. Reč je o žutom prahu, a prema prvim ispitivanjima pola kilograma može ukloniti onoliko ugljen-dioksida koliko i jedno drvo.

Ovaj porozni materijal, poznat kao kovalentni organski okvir (COF), hvata CO₂ iz okolnog vazduha bez degradacije izazvane vodom ili drugim zagađivačima, što je jedno od glavnih ograničenja postojećih DAC tehnologija.

Pročitajte još:

Omar Jagi, profesor hemije i autor naučnog rada koji je objavljen u časopisu Nature, bio je na pragu ovog otkrića pre dve godine.

„Hvatanje CO₂ iz vazduha je veoma izazovan problem. Potrebno je da materijal ima veliki kapacitet za ugljen-dioksid, da je veoma selektivan, stabilan u vodi i oksidativnim uslovima, da se može reciklirati, da ima nisku temperaturu regeneracije i da je moguće masovno proizvoditi”, kaže Jagi. Dodaje da ovaj materijal otvara nove mogućnosti u naporima da se izborimo sa klimatskim problemima.

Dominantna metoda hvatanja ugljenika danas uključuje protok izduvnih gasova kroz tečne amine, koji vezuju ugljen-dioksid. Jagi je objasnio da je problem sa tečnim aminima to što se teško obnavljaju i lako isparavaju, što troši mnogo energije i otežava njihovu širu upotrebu u industriji. Međutim, ovaj prah ima snažnu, hemijski i termalno stabilnu osnovu, zahteva manje energije i pokazali su da može izdržati 100 ciklusa bez gubitka kapaciteta.

Očekuje se da će prah za komercijalnu upotrebu biti spreman za dve godine.

Energetski portal

FAO: Rast cena biljnih ulja podigao indeks cena hrane u novembru

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su rast u novembru, dostigavši najviši nivo od aprila 2023. godine, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane FAO, koji meri mesečne promene u međunarodnim cenama ključnih prehrambenih proizvoda, porastao je za 5,7 odsto pod uticajem rasta cena biljnih ulja i povećane globalne potražnje.

Cene biljnih ulja značajno su skočile drugi mesec zaredom – za 7,5 odsto i sada su 32 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine. Skok cena podstaknut je zabrinutošću zbog niže proizvodnje u jugoistočnoj Aziji usled nepovoljnih vremenskih uslova, kao i povećanom potražnjom za uljima poput sojinog, uljane repice i suncokretovog ulja.

Rast cena mlečnih proizvoda za 0,6 odsto dodatno je doprineo ovom trendu, zahvaljujući povećanoj potražnji na međunarodnom tržištu, dok su cene putera dostigle nove rekorde zbog niskih zaliha i velike potražnje u zapadnoj Evropi.

Pročitajte još:

Nasuprot tome, cene žitarica, šećera i mesa zabeležile su pad. Smanjenje cena žitarica za 2,7 odsto u odnosu na prethodni mesec uzrokovano je povoljnim vremenskim uslovima i povećanom ponudom iz tekuće žetve na južnoj hemisferi, dok su cene šećera pale za 2,4 odsto od oktobra usled sezonskog povećanja proizvodnje u Aziji i povoljnijih vremenskih prilika u Brazilu.

Na tržištu mesa, slabija potražnja i obilne ponude svinjskog mesa u Evropskoj uniji dovele su do pada cena za 0,8 odsto, dok su cene živinskog i ovčijeg mesa zabeležile nešto blaži pad.

FAO je takođe objavio novu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica za 2024. godinu, koja predviđa neznatan pad u odnosu na prethodnu godinu, ali zadržava optimizam zbog stabilne proizvodnje pšenice i rekordne proizvodnje pirinča. Međutim, predviđa se smanjenje proizvodnje kukuruza zbog nižih prinosa u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Energetski portal

Rumunija je pokrenula projekat „Urban Up” za energetske zajednice

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Rumunija je nedavno pokrenula program „Urban Up” u cilju promovisanja energetskih zajednica kao važne karike u efikasnom sprovođenju energetske tranzciije.

Kako je saopšteno iz Ministarstva energetike Rumunije, za ovaj program izdvojeno je 150 miliona leja (preko 30 miliona evra) za koje će stambene zajednice moći da se prijave radi izgradnje sopstvenih postrojenja za proizvodnju zelene energije.

Prema rečima Sebastijana Burduža, ministra energetike, u parlamentu je proteklih meseci bilo reči o energetskim zajednicama i predlogu zakona za njihovo promovisanje. Sada je, kako kaže, učinjen veliki korak koji ukazuje na to da energetske zajednice mogu promeniti živote građana – posebno onih u velikim gradovima.

Ministarstvo energetike je, u partnerstvu sa kompanijom PPC Energie, pokrenulo pilot projekat energetske zajednice u naselju Drumul Taberei, u sektoru 6. Na nivou stambenog bloka, projekat testira solarnu instalaciju snage 10 kWp koja je opremljena baterijom od 5 kWh. Planirana godišnja proizvodnja iznosi 12 MWh što je dovoljno za napajanje liftova i osvetljenja u hodnicima, dok će emisije CO2 biti smanjene za preko 3600 kg/god.

„Energetske zajednice su koncept koji dobro funkcioniše u drugim državama. To je jednostavno rešenje za smanjenje računa, rešenje koje bi bilo šteta da se ne koristi u velikoj meri u Rumuniji. Razmislite šta bi to značilo za Rumuniju koja svoje potrebe potrošnje obezbeđuje samo iz domaće proizvodnje, gde zajednice, na mikro nivou, dobijaju energetsku autonomiju, gde veliki projekti na terenu obezbeđuju našu nezavisnost i energetsku sigurnost za generacije”, rekao je ministar.

Pročitajte još:

Stambeni blokovi u Bukureštu i drugim velikim gradovima predstavljaju značajan neiskorišćeni potencijal za proizvodnju energije. Krovovi ovih zgrada mogu se pretvoriti u platforme za generisanje električne energije postavljanjem solarnih panela. Iskorišćavanjem solarne energije i formiranjem energetskih zajednica, stanari mogu obezbediti značajan deo električne energije za svoje domove, zajedničke prostorije, pa čak i za javnu infrastrukturu u neposrednom okruženju.

„Glavni cilj ovakvog integrisanog rešenja, koje uključuje solarne panele i baterije za skladištenje energije, jeste smanjenje komunalnih troškova korišćenjem lokalno proizvedene električne energije. Ovo rešenje omogućava napajanje zajedničkih prostora, smanjenje emisije CO₂ i, posredno, poboljšanje kvaliteta života”, rekao je  Jonuc Duna, generalni direktor kompanija PPC Energie.

On je dodao da će u okviru pilot-projekta pratiti potrošnju električne energije na nivou mikro zajednice – uključujući energiju utrošenu tokom dana i onu preuzetu iz baterija. Takođe će analizirati obrasce potrošnje i na dnevnom i na sezonskom nivou, a stečeni podaci biće dostupni Ministarstvu, kako bi buduće inicijative mogle da se oslanjaju na iskustva iz ovog projekta.

„Na taj način kupcima ćemo ponuditi energetski efikasna rešenja prilagođena njihovim specifičnim potrebama”, dodao je Duna.

Energetski portal

Evropska komisija ulaže 2,4 milijarde evra u zelene tehnologije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija raspisala je novi poziv za podnošenje predloga u okviru programa Fonda za inovacije, namenjenog podršci razvoju tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika.

Ukupan budžet poziva iznosi 2,4 milijarde evra, a cilj je jačanje evropske konkurentnosti i kapaciteta u energetski intenzivnim industrijama, obnovljivim izvorima energije, skladištenju energije, kao i hvatanju, upotrebi i skladištenju ugljenika, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Fond za inovacije predstavlja jedan od najvećih svetskih programa za finansiranje niskougljeničnih tehnologija, a sredstva se obezbeđuju kroz sistem EU za trgovinu emisijama.

Sa procenjenim prihodima od 40 milijardi evra iz sistema za trgovinu emisijama u periodu od 2020. do 2030. godine, Inovacioni fond EU osmišljen je kako bi pružio finansijske podsticaje kompanijama i javnim vlastima za ulaganje u napredne tehnologije, podržavajući tako prelazak Evrope ka klimatskoj neutralnosti.

Pročitajte još:

Podrška je namenjena projektima svih veličina – od manjih pilot inicijativa do velikih industrijskih poduhvata – sa fokusom na validaciju, testiranje i optimizaciju inovativnih rešenja. Prioritet su čiste tehnologije koje imaju potencijal da donesu značajnu promenu, ne samo u industrijama, već i u svakodnevnom životu širom Evrope.

Pet evropskih projekata udružuje snage kako bi kompanije uspešno konkurisale za sredstva iz Fonda za inovacije. Projekti 2DPLOI, DIAMONDS4IF, H2IF, LEADS i REALIZE, proizašli iz programa za istraživanje i inovacije Horizon 2020/Europe, predstaviće napredne tehnologije koje donose rešenja u borbi protiv emisija gasova staklene bašte.

Multidisciplinarni tim stručnjaka iz ovih projekata radiće na pripremi vrhunskih predloga, prilagođenih strogim kriterijumima Fonda. Fokus će biti na inovativnosti, potencijalu za smanjenje emisija, zrelosti projekta, mogućnosti primene na širem nivou i troškovnoj efikasnosti. Cilj je da se kompanijama olakša put do finansiranja i pruži podrška u implementaciji tehnologija koje mogu oblikovati održivu budućnost Evrope.

Energetski portal

Napreduju radovi na izgradnji vetroparka „Kostolacˮ

Foto: EPS

U toku je izgradnja vetroparka „Kostolacˮ, koji će obezbediti električnu energiju za više od 30.000 domaćinstava. Ova investicija, vredna 144 miliona evra, finansira se kroz nemačku razvojnu saradnju: KfW banka obezbedila je kredit od 110 miliona evra, dok Evropska unija doprinosi sa bespovratnim sredstvima u iznosu od 30 miliona evra. Preostali deo finansiranja pokriva Elektroprivreda Srbije (EPS), navodi se u saopštenju Vlade.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, obišla je radove i tom prilikom istakla da je reč o prvoj vetroelektrani EPS-a koja će sa kapacitetom od 66 megavata dodatno povećati sigurnost snabdevanja električnom energijom i unaprediti agendu dekarbonizacije naše zemlje.

Ona je ukazala na to da staro rudarsko odlagalište na ovaj način postaje i mesto na kojem će se proizvoditi čista energija sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Foto: Ana Paunković

„Do kraja decenije skoro svaki drugi megavat-čas električne energije proizvodiće se iz obnovljivih izvora energije, što je pokazatelj da smo pokrenuli nezaustavljiv proces energetske tranzicijeˮ, rekla je ministarka i dodala da je to potvrdila i Energetska zajednica, označivši Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u ovoj oblasti.

Dušan Živković, generalni direktor EPS AD, rekao je da su u toku intenzivni radovi na sve četiri lokacije, da je do sada betonirano 15 temelja, da su izgrađeni vetrogeneratori VG7 i VG6 i da sledi gradnja vetrogeneratora 1.

Prema njegovim rečima, gradi se trafo-stanica, razvodno postrojenje i unutrašnja kablovska mreža, a planirano je da se radovi završe sredinom 2025. godine.

„Za projekat su dobijene sve građevinske dozvole, a vetropark će godišnje proizvoditi 187 miliona kilovat-časovaˮ, objasnio je on.

Pročitajte još:

Napredak Srbije ka zelenoj budućnosti i integraciji u EU

Emanuel Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, takođe je obišao radove i ocenio da je vetropark „Kostolacˮ značajno dostignuće u energetskoj tranziciji Srbije i svedočanstvo snažnog partnerstva Srbije i EU.

„Od poboljšanja energetske efikasnosti do podsticanja projekata obnovljive energije, posvećeni smo pomaganju Srbiji da izgradi otporan i moderan energetski sistem, a ovo partnerstvo, zasnovano na Evropskom zelenom dogovoru i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, pokazuje da održivi rast i zaštita životne sredine mogu da idu ruku pod ruku, podržavajući napredak Srbije ka integraciji u EU i zelenijoj budućnostiˮ, naglasio je Žiofre.

U poseti gradilištu bila je i Anke Konard, ambasadorka Nemačke, koja je tom prilikom istakla da je Nemačka ponosna na to što podržava izgradnju prve javne vetroelektrane u Srbiji kao dela dugogodišnje razvojne saradnje na tranziciji ka zelenoj energiji, koja traje od 2000. godine.

Energetski portal

Usvojena Uredba o utvrđivanju liste kategorija vazduha po zonama u Srbiji za 2023. godinu

vazduh - Trećina građana Srbije
Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu kojom se utvrđuje Lista kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Srbije za 2023. godinu.

Ova lista pruža pregled kvaliteta vazduha u zemlji, što predstavlja ključan korak za planiranje i sprovođenje odgovarajućih mera za njegovo poboljšanje. Takođe, omogućava kontinuirano praćenje efekata preduzetih mera u područjima koja su svrstana u treću kategoriju kvaliteta vazduha, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

U 2023. godini, a u odnosu na 2022. godinu, boljim kvalitetom vazduha mogu se pohvaliti grad Zrenjanin u okviru zone „Vojvodina” i opština Kostolac u okviru zone „Srbija”, te su isti prešli u prvu kategoriju vazduha. U treću kategoriju kvaliteta prešli su gradovi Šabac i Kruševac u okviru zone „Srbija”.

Ostale aglomeracije i teritorije lokalnih samouprava u okviru zona „Srbija” i „Vojvodina” su bez promena u kategorijama kvaliteta vazduha u 2023. godini, u odnosu na 2022. godinu, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Usvojena i Uredba o proglašenju Parka prirode “Veliki Jastrebac”

Vlada Republike Srbije takođe je donela Uredbu o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebac”, čime je osigurana zaštita jedne od najšumovitijih planina Srbije i Balkana.

Veliki Jastrebac, poznat po bogatim lišćarskim zajednicama reliktnog i endemičnog porekla, prostire se na 39.175 hektara i čini jedinstvenu prirodnu celinu. Proglašenjem ovog područja zaštićenim, pruža se zaštita ugroženim vrstama, ekosistemima i staništima.

Osim izuzetnog biološkog bogatstva, Park prirode „Veliki Jastrebac” obuhvata hidrološko i geološko blago sa mrežom vodenih tokova, mineralnim izvorima i značajnim kulturno-istorijskim lokalitetima.

Zaštita ovog područja sprovedena je kroz režime zaštite prvog, drugog i trećeg stepena, čime je povećana ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji.

Energetski portal

Nuklearne elektrane u Velikoj Britaniji nastavljaju sa radom

Foto-ilustracija: Pixabay

EDF Energy, glavni energetski igrač u sektoru nuklearne energije u Velikoj Britaniji, najavio je produženje radnog veka četiri svoje nuklearne elektrane. Hejšam 1 i Hartlipul će sada raditi do marta 2027. dok je elektranama Hejšam 2 i Tornes produžen rad do marta 2030. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Hejšam 1 je nuklearna elektrana u Lankaširu opremljena sa dva gasno hlađena reaktora (AGR – Advanced Gas-cooled Reactor). Puštena je u rad 1980-ih godina i bila je dizajnirana da proizvede električnu energiju koristeći ugljen-dioksid pod visokim pritiskom kao rashladno sredstvo, dok se grafitni blokovi koriste kao moderatori. Prvobitni plan je podrazumevao da elektrana radi do 2014. godine, međutim 10 godina kasnije, odlučeno je da će raditi i naredne tri godine, nakon revizija, poboljšanja i provera. 

Hejšam 2 takođe sadrži dva AGR reaktora i puštena je u rad nekoliko godina nakon Hejšam 1, tokom kasnih 1980-ih. Koristi naprednu gasno hlađenu tehnologiju, ali sa određenim poboljšanjima koja povećavaju efikasnost i sigurnost rada. Iako su i 2023. godine trebale da budu zatvorene, uz pomoć prethodnih investicija i boljeg menadžmenta, elektrane će još služiti građanima. 

Pročitajte još:

Produžavanje rada nuklearnih elektrana služi kako bi energetski sistem Velike Britanije ostao stabilan i čist, dok traje energetska tranzicija i jačanje obnovljivih izvora energije. Osim toga, ukoliko bi reaktori postali nefunkcionalni, zemlja bi se još više oslonila na uvoz gasa, što bi uticalo na energetiku, samim tim i ekonomiju zemlje.

Očekuje se da će proširene operacije nadoknaditi preko 9 milijardi kubnih metara gasa, kako se navodi na sajtu World Nuclear News. 

Lideri energetske industrije ističu važnost ovih postrojenja u osiguravanju energetske sigurnosti i pozivaju na napredak nuklearne tehnologije, uključujući nove projekte poput malih modularnih reaktora.

Energetski portal

U Norveškoj EV dominiraju i u prodaji polovnih automobila

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Dok mnogi u Evropi traže mane električnim vozilima (EV) i dalje verujući više dizelašima i benzincima, postoje i oni koji snažno grabe napred ka e-mobilnosti, smanjujući štetne emisije u saobraćaju. Pravi primer za to je Norveška koja je skoro završila tranziciju ka elektrifikaciji vozila.

Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom novembra registrovano je 11.689 novih putničkih vozila, prvenstveno električnih, što je 13 odsto više nego za isti mesec 2023. godine.

Udeo električnih automobila za ovu godinu iznosio je 89,3 odsto, dok je u novembru taj procenat dostigao 93,6 odsto.

„Norveška obara svetske rekorde iz meseca u mesec. Niko se ne približava ovako visokim brojkama za električne automobile. Političari i podsticaji su omogućili ovo postignuće. Ako želimo da nastavimo ovaj trend i dostignemo cilj za 2025. godinu, da svi novi putnički i dostavni automobili budu vozila sa nultom emisijom, politika, poreski nivoi i podsticaji moraju se nastaviti“, saopštio je Øivind Solberg Thorsen iz Saveta za saobraćaj (OFV).

Pročitajte još:

Dodaje da EV ne mogu još ispuniti zahteve za sve korisnike, zbog geografskih uslova i specifičnih potreba, ali da je oko 95 odsto električnih automobila za sada zadovoljilo.

Međutim, u prvoj polovini godine prodaja automobila nije tako dobro išla jer su mnogi odlagali kupovinu zbog visokih cena i kamatnih stopa.

Iz OFV-a kažu da Norveška verovatno ima najniže cene električnih automobila u celoj Evropi.

Električni automobili dominiraju i u polovnim vozilima sa 62 odsto, a prosečna starost im je 1,75 godina. Do početka decembra uvezeno je nešto više od 5.600 polovnih automobila, što je 46,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Promene vlasništva kod automobila na benzin i dizel opadaju, dok istovremeno raste broj promena vlasništva kod električnih vozila. Ovaj trend prirodno je povezan sa procesom elektrifikacije voznog parka.

U novembru, Tesla je bio najprodavaniji brend sa 2.258 prodatih vozila (19,3 odsto), dok je Volkswagen zauzeo drugo mesto sa 1.620 vozila (13,9 odsto). Slede Toyota, Škoda, BMW, Volvo, Audi, Mercedes-Benz, Ford i Nissan.

Jasna Dragojević

Crni dani za crni napitak – kako klimatske promene utiču na proizvodnju kafe?

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Witsoe)

Kafa je mnogo više od napitka – ona je simbol susreta dobrih prijatelja, neizostavni deo porodičnih okupljanja ili trenutka koji smo ukrali samo za sebe, prvi gutljaj koji pokreće dan… Utoliko je vest o njenoj neizvesnoj sudbini odjeknula svetom, a šuška se da su suše, izazvane klimatskim promenama, glavni krivac koji preti da nam zauvek uskrati omiljeni napitak.

No, da krenemo redom. Dobro je poznato da kafa uspeva tamo gde nema mraza, uz obilje sunca i vode, što će reći – u umerenim i tropskim klimama. Upravo su se ova područja 2024. godine suočila sa surovim vremenskim prilikama, a među njima i zemlje koje proizvode najveći procenat kafe za svetsko tržište – Brazil i Vijetnam.

Suše i šumski požari drastično su smanjili prinose kafe što se odrazilo na njenu cenu. Tako je krajem  novembra ove godine cena kafe arabika dostigla rekordnih 3,35 dolara po funti, što predstavlja rast od čak 71 odsto u toku ove godine.

Konsultantska kuća StoneX procenjuje da će proizvodnja arabike u Brazilu sledeće godine pasti za 10,4 odsto. Pad će delimično biti ublažen većom proizvodnjom kafe robusta, ali će ukupna proizvodnja zemlje ipak biti smanjena za 0,5 odsto.

Kako je Brazil najveći proizvođač kafe na svetu, ne čudi što je tržište sada u ozbiljnoj krizi. Ova zemlja se već dugo suočava sa ekstremnim krčenjem šuma u Amazoniji, a gubitak šuma smanjuje sposobnost prirodnih ekosistema da upiju i recikliraju padavine. Kada na to dodamo šumske požare, rezutat je rekordna suša koja je trajala dve godine, devastirajući brazilsku poljoprivredu.

Prema podacima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), do 2050. godine bi se zemljište, pogodno za uzgoj kafe, moglo smanjiti za čak 89 odsto u Centralnoj Americi, zbog rasta temperatura i slabih padavina.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kada je reč o nešto manje popularnoj kafi robusta, najveći svetski proizvođač je Vijetnam, a ni ovoj zemlji klima nije bila naročito naklonjena u zadnje vreme. Vijetnamski proizvođači kafe upozoravaju da bi, usled klimatskim promena, poljoprivredne površine u zemlji mogle biti prepolovljene do 2050.  godine.

Za ljubitelje instant kafe, čiji je glavni sastojak upravo robusta, ovo su loše vesti jer je proizvodnja Vijetnama već opala za 10 odsto u ovoj godini.

Iako svi navedeni podaci nisu ohrabrujući, postoji nada da će se proizvodnja kafe u narednim godinama oporaviti. Na portalima se može pročitati i pokoja lepa vest, kao na primer da je u Kolumbiji proizvodnja arabike porasla za 37 odsto u novembru 2024. godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

Takođe, pored onog najgoreg scenarija prema kome će proizvodnja kafe sasvim izostati u budućnosti, postoji i šansa da će se, usled klimatskih promena, proizvodnja kafe samo izmestiti u optimalnija područja (možda jednog dana i u Srbiju – nikad se ne zna).

Bilo kako bilo, postalo je očigledno da je borba za kafu ujedno i borba protiv klimatskih promena, a ja ne gubim nadu da će se crni dani za crni napitak uskoro okončati.

Iako nisam sigurna da li me za kafu vezuje ljubav ili puka potreba (dan bez nje obično se završi glavoboljom), priznajem da bi mi teško palo da se jednog jutra probudim bez tog prepoznatljivog ukusa i mirisa.

Milena Maglovski

Budućnost klimatskih promena između dva scenarija

Foto-ilustracija: Freepik (lachetas)

Klimatske promene nalaze se među najvećim izazovima savremenog vremena. Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta problem posledica klimatskih promena predstavio je kroz primer leta 2024. godine u Srbiji.

Ovog leta, Srbija je doživela ekstremne vremenske uslove, gde su temperature samo sedam dana bile ispod očekivanog proseka, od čega su samo dva imala malo veća odstupanja. Ostatak ovog perioda obeležen je ekstremno visokim temperaturama, uz nekoliko izrazitih toplotnih talasa.

Prema rečima profesora, u klimi koja je vladala na planeti sve do 20. veka, ovako leto nije bilo moguće – promene klime su u potpunosti odgovorne za ove ekstreme.

Pored visokih temperatura, ovo leto je bilo izuzetno sušno, uzimajući u obzir da je u Srbiji samo nekoliko dana bilo padavina koje su bile iznad očekivanog proseka. Postojali su i periodi u kojima preko 10 dana zaredom na teritoriji Srbije nije pala kiša, što je dovelo do toga da se čak 92 odsto teritorije Srbije našlo pod ekstremnom sušom.

Od kraja 19. veka do danas, učestalost ekstremnih suša se udvostručila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

„U poslednjih 150 godina, od početka industrijalizacije, prosečna globalna temperatura je porasla za jedan stepen Celzijusa, a osnovni razlog je to što se povećala količina ugljen-dioksida. Koncentracija je do danas veća za oko 50 odsto. Ugljen-dioksid je, posle vodene pare, drugi najvažniji gas staklene bašte“, objašnjava profesor Đurđević.

Klimatske promene koje su prouzrokovale suše ili, recimo, poplave, dovele su i do ekonomskih negativnih posledica. Procene pokazuju da je bruto domaći proizvod Srbije danas za 10 odsto manji nego što bi bio da nije bilo troškova saniranja posledica ovakvih događaja.

Pročitajte još:

Iako prošlost ne možemo promeniti, budućnost je u našim rukama. Profesor ističe da je svet suočen sa izborom između dva scenarija budućnosti. U prvom se planeta zagreva za jedan stepen Celzijusa i na tome se globalno zagrevanje zaustavlja, a u drugom dolazi do porasta prosečne temperature za četiri stepena Celzijusa. Ne postoji scenario u kojem se planeta hladi.

U scenariju od četiri stepena Celzijusa, ekstremne suše kakve smo videli 2024. godine događale bi se osam puta po deceniji, u poređenju sa trenutnim prosekom od dve po dekadi.

Profesor je zaključio da je moguće da se izbegne drugi, lošiji scenario. Trenutno, svet se nalazi između ova dva scenarija, ali postoji šansa da se usmerimo prema povoljnijem ishodu.

Kako je istakao, prvi novinski članak u kojem se upozoravalo da će dodavanje ugljen-dioksida zagrejati planetu objavljen je 1912. godine. Iako je u široj javnosti tema klimatskih promena postala popularna u poslednjih pet do deset godina, naučnici se njom bave decenijama unazad. Zbog znanja koje postoji preko 100 godina, profesor veruje u to da planeta može da spreči najgori scenario.

Katarina Vuinac

Svetski dan zemljišta – Briga o zemljištu ključ za održivu budućnost

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Svaki 5. decembar podseća nas na značaj očuvanja zdravlja zemljišta i održivog upravljanja ovim dragocenim resursom obeležavanjem Svetskog dana zemljišta. Ovaj dan je prvi put ustanovljen 2014. godine, zahvaljujući inicijativi Međunarodne unije nauka o zemljištu (IUSS) i podršci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ovogodišnja kampanja, pod temom „Briga o zemljištima: meri, nadgledaj, upravljaj”, naglašava važnost prikupljanja tačnih podataka o zemljištu radi donošenja informisanih odluka koje doprinose očuvanju ovog resursa.

Zemljište je osnov života, jer preko 95 odsto naše hrane potiče iz njega, a obezbeđuje i ključne hemijske elemente potrebne za rast biljaka. Ipak, usled klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, zemljišta širom sveta su izložena degradaciji.

Erozija i gubitak organske materije ugrožavaju plodnost zemljišta, dok zagađenje smanjuje njegov kvalitet. Održivim praksama poput smanjene obrade, plodoreda, dodavanja organske materije i pokrivnih useva može se poboljšati stanje zemljišta, smanjiti erozija i povećati kapacitet za skladištenje vode, čime se direktno doprinosi borbi protiv klimatskih promena.

Pročitajte još:

Kakvo je stanje zemljišta u Srbiji?

Zemljišta u Srbiji suočavaju se s izazovima poput erozije, zagađenja teškim metalima i prekomerne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi. Prema podacima Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), 10,3 odsto populacije Srbije izloženo je degradaciji zemljišta, dok neadekvatno upravljanje resursima dodatno doprinosi gubitku plodnosti zemljišta.

Zakon o zaštiti zemljišta u Srbiji je usvojen 2015. godine, a takođe je uveden i Katastar kontaminiranih lokacija zemljišta pri Agenciji za zaštitu životne sredine.

U okviru nacionalnog katastra kontaminiranih lokacija, identifikovano je 709 potencijalno ugroženih mesta, od kojih mnoga zahtevaju dalje istraživanje ili sanaciju. U industrijskim zonama, poput Pančeva i Beograda, često dolazi do prekoračenja dozvoljenih nivoa teških metala zbog intenzivnih ljudskih aktivnosti​.

Kako bi se unapredilo stanje zemljišta, Srbija je uvela brojne mere, uključujući podsticanje organske poljoprivrede, edukaciju poljoprivrednika o održivim praksama i pošumljavanje erodiranih područja. Takođe, kroz projekte sa međunarodnim partnerima radi se na monitoring sistemima za kontrolu kvaliteta zemljišta, što omogućava pravovremene intervencije i očuvanje ovog vitalnog resursa.

Energetski portal

1...121122123...1,672Page 122 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs