Berzenbrik i Ruma nastavljaju zajedničku saradnju u okviru Agende Ujedinjenih nacija “Agenda 2030”

22.11.2017

U Berzenbriku je 15. novembra održana radionica na kojoj su predstavnici Rume i Berzenbrika detaljno definisali dalje aktivnosti koje dve partnerske opštine treba da preduzmu u konkretizaciji projekta, koji će biti realizovan na školama u obe opštine.

U opštini Ruma, to je Osnovna škola u Malim Radincima na kojoj je planirano postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za taj objekat. Pored koraka koji su definisani vezano za ovaj projekat, razgovarano je o još nekoliko konkretnih tema za saradnju.

Inače, Ruma i Berzenbrik nastavljaju zajedničku saradnju u okviru Agende Ujedinjenih nacija “Agenda 2030”. U okviru programa “Municipal Partnership for Sustainability” u saradnji sa “Engagement Global”.

Sve aktivnosti u okviru projekta su bazirane na “Agendi 2030” i kroz 17 ciljeva Ruma i Berzenbrik grade stratešku kooperaciju između dve opštine, u nastojanju da se razviju iskustva i prakse kroz nekoliko ciljeva.

Nakon radionice, Horst Bajer, gradonačelnik Berzenbrika i Slađan Mančić, predsednik opštine Ruma su predstavili nemačkoj javnosti partnerstvo i aktivnosti u okviru saradnje dva opštine, sa posebnim osvrtom na konkretne mere koje se pored partnerstva sprovode u saradnji sa “Engagement Global” (koje radi u okviru nemačkog ministarstva za privrednu saradnju “German Federal Ministry for Cooperation and Development”).

Delegacija rumske opštine iskoristila je boravak u Nemačkoj i za dogovor o potpisivanju povelje obratimljenju Rume i Berzenbrika, što je prvi sledeći korak. Dogovorena je buduća saradnja u okviru tradicionalne razmene đaka i poseta delegacija.

Milisav Pajević

Državni sekretar Ivan Karić u Kraljevu o zelenoj ekonomiji

22.11.2017

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić učestvovao je na okruglom stolu na temu „Zelena ekonomija – pokretač lokalnog održivog razvoja“ koji je održan 20. novembra 2017. godine u Kraljevu.

Skup koji je okupio predstavnike lokalne samouprave, javnih i privrednih preduzeća, obrazovnih institucija i nevladinih organizacija u ovom gradu, organizovalo je udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva, kao jednu od aktivnosti u okviru projekta „Zelena ekonomija u funkciji lokalnog razvoja“. Ovaj projekat je jedan od 64 koliko je Ministarstvo za zaštitu životne sredine podržalo na ovogodišnjem konkursu za projekte organizacija civilnog društva.

Državni sekretar je upoznao prisutne sa organizacionim i strateškim aktivnostima Ministarstva, i najavio donošenje zakona o klimatskim promenama, strategije borbe protiv klimatskih promena i nacionalnog plana ublažavanja posledica klimatskih promena kao budućeg strateškog osnova mera i aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena. Tom prilikom Karić je naglasio da je Srbija bila prva zemlja u regionu i među prvih deset zemalja sveta koje su dostavile svoj Nameravani nacionalni klimatski doprinos, i započela sa uspostavljanjem sistema za procenu sadašnjih i pripremu narednih nacionalnih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđivanjem dugoročnih ciljeva, i praćenjem i izveštavanjem o njihovom sprovođenju.

Svoj boravak u Kraljevu državni sekretar Ivan Karić završio je razgovorom sa predstavnicima lokalnih medija i posetom preduzeću „Radijator inžinjering“ iz Kraljeva, gde je upoznat sa planovima razvoja ovog, po broju zaposlenih, najvećeg kraljevačkog preduzeća, i projektom postrojenja za proizvodnju električne energije preradom klaničnog otpada i stajnjaka sa farmi životinja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

U Bačkoj Topoli počinju radovi na pošumljavanju

21.11.2017

šuma, Svetski dan šuma, zaštita šuma, — Foto: Pixabay

U opštini Bačka Topola 17. novembra održana je konferencija za novinare Gabora Kišlindera, predsednika Bačke Topole na kojoj je najavljeno pošumljavanje.

– Uskoro treba da počnu radovi na pošumljavanju ukupno 61,33 hektara na području opštine, a katastarske parcele na kojima je predviđeno pošumljavanje su u vlasništvu Republike Srbije i one su Programom uređenja poljoprivrednog zemljišta predviđene i predložene od strane opštine Bačka Topola za namenu podizanja šuma, a sa predlogom Programa se saglasilo nadležno Ministarstvo – rekao je Gabor Kišlinder, predsednik opštine Bačka Topola.

Osim u Bačkoj Topoli, pošumljavanje će se na za to određenim površinama obaviti u Novom Orahovu, na potezu između Bajše i Panonije, okoline Pačira i Stare Moravice.

Predsednik Kišlinder kaže da sadnja treba da se obavi do 31. marta 2018. godine, a nega zasada do prvih pet godina starosti, prema stvarnim potrebama i prema projektnoj dokumentaciji u skladu sa kalendarom radova za određene vrste aktivnosti.

– Uslovi diktiraju primenu određenih, a u slučaju navedenih površina zemljišta, određene, to jest jedne vrste drveta – bagrem, sa primenom adekvatne tehnologije sadnje i nege mladog zasada – ističe Gabor Kišlinder, predsednik Bačke Topole i dodaje da je iz budžeta opštine za ove poslove izdvojeno 12 miliona dinara od sredstva namenjenih razvoju poljoprivrede, koja se ostvaruju od izdavanja državne zemlje u zakup.

Izvođač radova pošumljavanja je pobednik javnog poziva firma “Ravni Budim” d.o.o. iz Kovilja.

Trenutna pošumljenost u opštini Bačka Topola je nešto manja od jedan posto.

Milisav Pajević

Koliko vredi sunčev zrak na dva kraja sveta?

21.11.2017

S obzirom na to da se električna energija za nas podrazumeva, nezamislivo nam je da je za pojedine stanovnike naše planete ona i u dvadeset i prvom veku predstavlja luksuz. Siromašni slojevi iz Filipina, Indije, Bangladeša, Tanzanije, Argentine i Fidžija, svog spasioca i lučonošu pronašli su u mehaničaru iz Brazila, Alfredu Moseru. Njegovo sredstvo borbe nije ni mač, ni puška, već plastična flaša ispunjena vodom i izbeljivačem. Svojim izumom doneo je svetlost u kuće mnogih porodica.

Ideju je dobio davne 2002. godine, tragajući za načinom kako da osvetli svoju radionicu. Vešti majstor najpre je napravio rupu u svom krovu i kroz nju ubacio plastičnu flašu sa rastvorom vode i izblejivača. Ubrzo se ova alternativna metoda osvetljivanja proširila na njegov komšiluk, a od juna 2011. do početka 2012, zahvaljujući neprofitnoj organizaciji My Shelter sa Filipina, i na bar milion kuća, škola i prodavnica u siromašnim predelima čak šesnaest država. Projekat je nazvan Litar svetla.

Neobična sijalica ima snagu od 40 do 60 vati, veću i od pojedinih koje mi koristimo. Iako ne zadržava energiju i ne funkcioniše noću, njena uloga u životima siromašnih porodica širom sveta je neumanjena. Njihove kuće su neretko toliko blizu jedne drugima da, čak i tokom dana, kroz prozore dopire vrlo malo prirodne svetlosti. Plastici koja bi inače završila na smetlištu pronalazi se nova namena. Ova sijalica, za razliku od sveća ili neprofesionalno postavljenih električnih instalacija, ne predstavlja opasnost od požara. Njeno pravljenje, postavljanje i održavanje iziskuje zanemarljiva finansijska sredstva. Svega 5 minuta vremena, čekić, zakivak, parče lima i šmirgle. Organizacija MyShelter ju je i unapredila, tako da sada može da sija i noću. Ubacivanjem cevi sa malom LED sijalicom, flaša se pretvara mini-solarni panel.

Još nedostupniji od struje neprivilegovanim Filipincima su – solarni paneli koji apsorbuju vodu iz vazduha. Iako neki ljudi sakupljaju kišnicu za navodnjavanje, ili poseduju sopstveni bunar, ne postoji mnogo načina, nezavisnih od lokalnih vodovoda ili kupovine flaširane vode, za opskrbljivanje domaćinstava čistom pijaćom vodom.

Ipak, upravo su pomenuti paneli naučno dostignuće koje bi učinilo da pojedinac, koji ih poseduje, ima veću kontrolu svoje vode. Poslednjih godina, ideja “izvlačenja” vodene pare iz vazduha i njene kondenzacije u vodu za piće zaokuplja sve više pažnje javnosti. Zero Mass Water, start-up preduzeće iz Skotsdejla u Americi, razvio je solarne panele za pitku vodu.

Pojedinačni panel zauzima 2,8 kvadratnih metara, generiše sopstvenu električnu energiju iz solarnog fotonaponskog panela i istu koristi za vođenje ciklusa kondenzacije. Uređaj na dnevnom nivou može da proizvede od 2 do 5 litara vode, što bi značilo da, čak i pri maksimalnoj proizvodnji, prosečno četvoročlano domaćinstvo (pod pretpostavkom da je svakom članu potrebno 2 litre vode) ne bi moglo da ispuni svoje potrebe za vodom iz samo ovog izvora. Ipak, iz Zero Mass Water tvrde da njihova namera i nije da obezbede dnevne potrebe za vodom prosečnog Amerikanca, već zalihe čiste vode za piće. Kao svoju prednost u odnosu na konkurente, vide i to što se crpi nepresušni izvor, kao što je vodena para. Procene stručnjaka su da bi vas ovakav panel koštao oko 4800 dolara.

U oba slučaja o kojima smo govorili, sredstvo je isto, sunčeva energija – ciljna publika različita. U prvom to su siromašni Filipinci, u drugom bogati Amerikanci. Kojem od navedenih smo mi u Srbiji bliži?

Jelena Kozbašić

Učešće JVP „Vode Vojvodine“ na Evropskom bioekonomskom kongresu

21.11.2017

image-0-02-05-c548bef4a0192eeb7b938464d60c91a26f4b47478604147300fed476fb44ae6e-V_1378 — Foto: vodevojvodine.com

Predstavnici JVP „Vode Vojvodine“ učestvovali su na Evropskom bioekonomskom kongresu održanom 20. i 21. novembra ove godine u Lođu u Poljskoj.

Ovom prilikom, preduzeće se predstavilo kroz temu „Izazovi projekta remedijacije Velikog bačkog kanala“. Kongres je okupio eksperte iz različitih struktura – predstavnike upravljača, kompanija, akademske javnosti, nevladinih organizacija i poljoprivrede.

Cilj kongresa je povezivanje bioregiona centralne i istočne Evrope, podrška transferu znanja, povećanje učešća industrije u lancu vrednosti lokalne bioekonomije, kao i značajnije učešće u evropskim i nacionalnim programima koji podržavaju razvoj bioekonomije.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

Radionica „UNESCO čovek i biosfera“ – međusektorski pristup upravljanja prirodnim resursima u Gruziji

21.11.2017

U organizaciji GIZ-a početkom novembra 2017. godine, održana je međunarodna radionica „UNESCO čovek i biosfera“, međusektorski pristup upravljanja prirodnim resursima – Da li to funkcioniše na južnom Kavkazu?, uz učešće predstavnika iz Jermenije, Azerbejdžana, Hrvatske, Srbije, Češke, Rusije, Gruzije i eksperata UNESCO za program „Čovek i biosfera“ (MAB).

Cilj radionice je bio da se predstave primeri rezervata biosfere van Kavkaza i mogućnost osnivanja i formiranja rezervata biosfere u zemljama južnog Kavkaza. Takođe, cilj je bio da se doprinese boljem razumevanju MAB koncepta među zainteresovanim stranama i proširenje baze znanja koja se odnosi na donošenje odluka, planiranje i implementaciju programa MAB. Još jedan od ciljeva radionice bio je podržavanje i konkretno planiranje i sprovođenje koraka u zemljama južnog Kavkaza.

Prvi deo radionice odnosio se na uvođenje MAB koncepta za međusektorsko, integrisano i održivo upravljanje prirodnim resursima. Prezentacija profesora Michael Succova „UNESCO MAB program – međunarodna priča o uspehu“, predstavljala je uvod u rad . Potom je istoriju i osnove MAB programa, prezentovao član Savetodavnog komiteta UNESCO MAB-a Peter Cupa. U drugom delu radionice predstavljeni su različiti rezervati biosfere, u cilju razmene iskustava i učenje iz dobrih praksi iz šest rezervata biosfere. Ovim putem prezentovane su osnovne karakteristike rezervata biosfere, informacije o procesu uspostavljanja MAB-a, zoniranje i način uspostavljanja zona, prednosti za lokalno stanovništvo, glavni izazovi, pravne odredbe za održavanje rezervata i institucionalna struktura upravljanja rezervatom.

U okviru programa radionice prvog i drugog dana, u završnom delu su prikazani kratki video snimci i filmovi iz različitih rezervata biosfere. Trećeg završnog dana radionice, predstavljeni su rezultati rada u grupama, odnosno predstavljanje zemalja i izrada preporuka za implementaciju MAB koncepta u Južnom Kavkazu.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Privrednici iz Nemačke zainteresovani za organsku proizvodnju u opštini Blace

21.11.2017

U kabinetu Zorana Jozića, predsednika opštine Blace nedavno je upriličen prijem za rukovodioce i predstavnike nemačke firme „Toppas“, kao i predstavnike firme „Vino Župa“ d.o.o. iz Aleksandrovca.

Predsednik opštine predstavljajući potencijale opštine Blace u ovoj oblasti izrazio je spremnost opštine za saradnju sa svim potencijalnim investitorima koji žele da ulažu u Blace, dok su privrednici iz Nemačke zainteresovani za ulaganje u organsku proizvodnju u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima Kopaonika i jugozapadnim padinama Jastrebca.

Na sastanku je bilo reči i o pronalaženju načina za ponovno funkcionisanje bivše fabrike za preradu voća „Fruto“.

Blace je pretežno poljoprivredni kraj i lokalna samouprava posebnu pažnju posvećuje organskoj proizvodnji voća, pa je teritorija opštine interesantna za strane investitore.

Milisav Pajević

Albanija i Srbija najveći proizvođači sirove nafte na Zapadnom Balkanu

21.11.2017

Najveći proizvođač sirove nafte na Zapadnom Balkanu sa 21.100 barela dnevno je Albanija, dok je Srbija na drugom mestu sa 20.560 barela proizvedenih na dnevnom nivou, objavljeno je u Izveštaju atinskog Instituta za energetiku Jugoistočne Evrope, prenosi Albanska telegrafska agencija.

Na području Jugoistočne Evrope sirovu naftu u manjoj količini proizvode Bugarska sa 3.600 barela dnevno i Grčka sa 1.900 barela na dnevnom nivou, a u regionu ubedljivo dominira Rumunija sa 103.000 barela sirove nafte dnevno, a iza nje je Turska sa 61.000 barela, podaci su iz Izveštaja. Prema podacima ovog Instituta proizvodnja sirove nafte u Hrvatskoj iznosi 18.000 barela dnevno.

Inače, dnevna potrošnja nafte u Srbiji je nešto iznad 12,1 miliona litara, u Hrvatskoj približna Srbiji, a u Albaniji je 3,8 miliona litara.

Milisav Pajević

U Užicu pokrenut projekat „Ja selektujem! A, ti?“

21.11.2017

Užice je pokrenulo ekološki projekat „Ja selektujem! A, ti?“ koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Cilj projekta jeste da se Užičani upoznaju sa ekološkim uštedama koje su selekcijom otpada ostvarili učenici škola u Užicu. Sam naziv projekta je poruka mladih starijima – „Ja selektujem! A ti?“.

Za 5 godina koliko se primarna selekcija otpada u školama odvija, na Deponiju je stiglo 160 tona selektovanog otpada, a to znači papira, plastike, tetrapaka i limenki. Od ukupne količine, papira je 106 tona, plastike oko 38 tona i tetrapaka i limenke više od 17 tona.

Udruženje nastavnika „Opstanak“ koje okuplja biologe koji žive i rade na teritoriji Zlatiborskog okruga, do sada je osmislilo i realizovalo brojne aktivnosti u cilju podizanja ekološke svesti i savesti učenika, ali i sugrađana. Znajući da bez konstantne edukacije nema veće uključenosti sugrađana u rešavanje ekoloških problema u gradu, osmislili su i projekat „Ja selektujem! A ti?“, okrenut informisanju građana.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

Troškovi za zaštitu životne sredine u 2016. godini

21.11.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Republički zavod za statistiku saopštio je da su ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2016. godini iznosili 35.349,4 miliona dinara, što je za 1,5 odsto više nego prethodne godine. Učešće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 36,2 odsto dok su tekući izdaci imali učešće od 63,8 odsto.

Ukupne investicije za zaštitu životne sredine u 2016. godini su za 4,2 odsto više nego u 2015. godini, a ukupni tekući izdaci za zaštitu životne sredine su ostali na približno istom nivou kao i u prethodnoj godini. Najveći udeo u strukturi ukupnih investicija za zaštitu životne sredine u 2016. godini bio je za zaštitu vazduha i iznosio je 41,7 odsto (5.337,1 miliona dinara). Tekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2016. godini iznosili su 22.544,4 miliona dinara, odnosno 10 miliona dinara više nego u prethodnoj godini.

Najveći udeo u strukturi ukupnih tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2016. godini bio je za upravljanje otpadom i iznosio je 68,9 odsto (15.522,7 miliona dinara). U strukturi ukupnih investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije, udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 12 odsto (1.047,6 miliona dinara), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 88 odsto (7.712,6 miliona dinara).

U 2016. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 0,8 odsto.

izvor: stat.gov.rs

Sandra Jovićević

Završena prijava škola na takmičenje Navike promeni školu opremi

21.11.2017

Organizatori takmičenja Navike promeni školu opremi objavili su spisak škola učesnika.

U proteklom periodu sve osnovne i srednje škole iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije imale su priliku prijaviti se na regionalno takmičenje škola u uštedi energije i vode Navike promeni školu opremi.

Takmičenje službeno počinje 5. decembra 2017. godine, kada će u Tuzli biti organizovan prijem predstavnika svih škola koje su se prijavile na takmičenje. Dve škole koje budu najuspješnije osvojiće vredne nagrade za svoju školu – fotonaponski sistem za proizvodnju električne energije koji će biti instaliran na objektu škole i solarnu laboratoriju, koju će zajedničkim praktičnim radom opremiti učenici škole, uz pomoć svojih nastavnika i mentora osiguranog od strane organizatora takmičenja.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

U DRUŠTVU JE SVE LEPŠE A peške ili biciklom je najzdravije

21.11.2017

Bogdan-Spasojevic — Foto: Bogdan Spasojević

Iako se ovo izdanje našeg biltena mahom bavi vozilima na električni pogon, istinski borci za zeleni saobraćaj i ekološku mobilnost zapravo su biciklisti i pešaci. „Debeli biciklisti”, „Samo ne autom”, „Ulice za bicikliste” i „Kritična masa” – ovo su samo neke od mnoštva akcija građana iz urbanih sredina, koji se preko društvenih mreža spontano okupljaju i šire ideju o zaštiti životne sredine, zdravom životu i potrebi za čistijim vazduhom u gradovima. I, naravno, uživaju u vožnji bicikla i pešačenju. Koristimo priliku da vam ih predstavimo.

DEBELI BICIKLISTI

Činjenica je da nije svako rođen da čitavog života bude atletski građen i da se uklapa u standarde klasičnog sportiste koji se razmeće svojim vitkim telom u uskim lateks biciklističkim bermudama i još užem topu. Ipak, to što se često prepuštamo lenčarenju i dobrom zalogaju ne bi trebalo da nas spreči da, iz čistog hedonizma, uživamo u laganoj vožnji bicikla.

Primer za ovakav način života je neformalna grupa koja sebe predstavlja imenom Debeli biciklisti. Ona okuplja zaljubljenike u kulturu, umetnost, iće i piće, koji se brojnim akcijama svim srcem bore za „zelene” ulice i čist vazduh.

Ivan Tobić, jedan od osnivača Debelih biciklista, popularni smederevski i beogradski muzičar, otkrio nam je zašto su njihove vožnje i akcije prave poslastice za sve ljubitelje biciklizma, ekološkog aktivizma i umetnosti, ali i dobrog zalogaja.

– Prelazili smo i više od hiljadu kilometara kako bismo odsvirali koncerte na biciklima, ispekli smo i sa prijateljima podelili ciklobasicu-kobasicu u obliku bicikla, dostojnu Ginisovog rekorda, izgradili reciklirani parking za debele bicikliste, vozili u Šimanovce na poklonjenje deda Šimanu – imaginarnom pronalazaču „šimano” menjača, skidali prokletstvo sa biciklista na vrhu Prokletija, vodili akciju zabrane korišćenja automobila na Zemunskom keju, a svakog Uskrsa tradicionalno organizujemo viteški turnir u tucanju jajima na biciklima.

– Put u Firencu, u okviru projekta Ciklomotiva, koji motiviše reciklažu limenki i ostalih materijala, bio je jedan od najinspirativnijih poduhvata članova ove male renesansne klape. Svi koji prate naše putopise, svojevrsne pikarske romane, uživaju i sami u našim avanturama. One su inspirisali mnoge da koriste bicikl kao najekološkiji i najzdraviji vid kretanja – objašnjava Ivan.

SAMO NE AUTOM

Kampanja „Samo ne autom” sprovodi se u Beogradu kao jednodnevni izazov namenjen kompanijama, javnim ustanovama i institucijama. Na dan takmičenja učesnici prijavljuju svoje timove koji će tog dana doći na posao peške ili biciklom (samo ne autom).

U prvoj godini, učešće u takmičenju uzelo je 425 pojedinaca iz 36 kompanija, javnih ustanova i institucija. „Samone autom” pređeno je nešto više od 4.000 km. U drugoj godini takmičenja, na dan izazova, 18. maja 2017. godine učešće je uzelo 611 takmičara iz preko 60 kompanija, a ukupno je pređeno vise od 9.000 kilometara.

– Cilj kampanje je da se kompanije, javne ustanove i insititucije podstaknu na razmišljanje o urbanoj mobilnosti i da motivišu svoje zaposlene da koriste alternativne načine prevoza. Istovremeno, kampanja utiče na veću vidljivost biciklista i biciklistkinja u Beogradu i pokazuje nam kako bi mogao da izgleda Beograd ukoliko bi svi dolazili na posao samo ne autom – rekao je Danilo Ćurčić, jedan od organizatora ove akcije.

Naredna akcija u okviru kampanje „Samo ne autom” planirana je za Evropsku nedelju mobilnosti, u septembru 2017. godine.

ULICE ZA BICIKLISTE I NJIHOVA „KRITIČNA MASA”

Udruženje građana „Ulice za bicikliste” bavi se promocijom i javnim zagovaranjem bicikla kao svakodnevnog sredstva transporta u Beogradu.

– Mi se zalažemo za zeleniji saobraćaj, jer je to zdravije za sve nas. Ideja našeg udruženja je da s jedne strane apelujemo na vozače motornih vozila da na ulicama paze na bicikliste, a s druge da podstaknemo izgradnju što većeg broja biciklističkih staza, kako bismo mogli bezbedno da pedaliramo svuda – rekao nam je Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste”.

„Kritična masa” je događaj koji se organizuje širom sve- ta, a ideja je skretanje pažnje na probleme biciklista i promocija bicikla kao vida prevoza. Nedavno je u Beogradu održana 75. akcija „Kritična masa”, a kraj vožnje obeležen je tradicionalnim piknikom, koji je ovog puta održan na Kalemegdanu, ispod Nebojšine kule.

– Skupljamo se svake poslednje subote u mesecu, po kiši, suncu ili snegu. Dođite! Pored toga što je zabavno voziti bicikl u društvu, „Kritična masa” je uvek akcija za sebe, jer svaka nosi jedinstvenu poruku i ima cilj da skrene pažnju na neki konkretan, aktuelan problem sa kojim se biciklisti, ali i ostali građani suočavaju u datom trenutku – kazao je Zoran.

Priredila: Vera Rakić

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Crna Gora i Albanija podržavaju Jonsko-jadranski gasovod

21.11.2017

Ministar ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić sastala se sa Ministrom infrastrukture i energetike Albanije Damianom Gjiknurijem.

Investicije u proizvodne energetske kapacitete Crne Gore i Albanije su neophodne, imajući u vidu činjenicu da se proizvodnja električne energije u dvema državama dominantno bazira na hidrološkim proizvodnim kapacitetima, zaključeno je na sastanku. Istaknuto je i da je u cilju obezbeđivanja kontinuiranog snabdevanja električnom energijom, neophodno obezbediti diversifikaciju izvora električne energije.

Takođe, dva ministra su izrazila spremnost u pružanju dalje podrške projektu Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji bi bio od velikog značaja ne samo za Crnu Goru i Albaniju, već i za sve zemlje regiona.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Mladi stručnjaci za budućnost oblasti voda u Srbiji

21.11.2017

U okviru međunarodne naučno-stručne konferencije i izložbe opreme FORUM VODA 2017, održana je prvi put tematska sesija Mladi stručnjaci za budućnost oblasti voda u Srbiji.

Teme prezentovanih radova od strane mladih stručnjaka bile su o monitoringu kvaliteta vode kao izvora vodosnabdevanja, projektovanju i upravljanju zonama sanitarne zaštite, tehnološkim procesima prečišćavanja vode za piće, monitoringu industrijskih otpadnih voda koje se upuštaju u gradski kanalizacioni sistem i upravljanju sistemima. Mladi stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine, angažovani po osnovu privremenih i povremenih poslova i na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, prezentovali su rad iz domena poslova koje obavljaju.

Posle prezentacija svih radova, na panelu se razvila živa diskusija. Stručni nivo prezentovanih radova i diskusija je opravdao održavanje ove sesije sa preporukom novog susreta sa mladih stručnjacima na tradicionalnom FORUMU VODA.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1861,1871,188...1,673 Page 1,187 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM