Mek nije uhvatio poslednju slamku: Uprkos najavama, restoran i dalje koristi plastične slamčice

28.05.2018

mcdonald-370465_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prema podacima udruženja za zaštitu potrošača, SumOfUs, Mekdonalds je, na dnevnom nivou, odgovoran za “raspodelu” 95 miliona plastičnih slamčica u ruke ljudi širom planete. Više od 480 hiljada ljudi podržalo je internet peticiju ove grupe s ciljem zabrane cevčica od plastike u restoranima lanca.

– Mekdonalds svakodnevno koristi na milione plastičnih slamčica. Ako odbaci ovu prljavu naviku, okeani će biti značajno manje zagađeni, a morska stvorenja značajno manje životno ugrožena, navodi se u zahtevu SumOfUs.

Iako je početkom aprila proizvođač brze hrane najavio da će nastojati da smanji ovu vrstu otpada u svojim restoranima i da će kao eventualno rešenje da uvede papirne, epilog priče je poraz životne sredine, životinja i ljudi.

Pročitajte još:

Zaštitne boje Mekdonaldsa: Crvena, žuta i „zelena“

Akcionari Mekdonaldsa odbili su predlog da se se zabrani upotreba cevčica na preko 36 hiljada prodajnih mesta ovog lanca.

Poklonici ideje Meka kao predvodnika globalne revolucije protiv plastike u četvrtak 24. maja, na godišnjem sastanku kompanije, bili su iznevereni. Uprkos snažnoj kampanji aktivista za zaštitu životne sredine, predlog za zabranu plastičnih slamčica dobio je podršku tek 7,65 odsto donosilaca odluka preduzeća, kako prenosi USA TODAY.

Rezultati, ipak, nisu bili iznenađujući. Akcionari su glasali prema preporuci direktorskog odbora koji je naveo da bi ispunjenje ovih zahteva crpelo sredstva potrebna za realizaciju drugih ekoloških inicijativa, kao što je zavetovanje da do 2025. svu ambalažu dobijaju iz obnovljivih izvora i/ili recikliranih sirovina. Međutim, ako su se sada oglušili o cevčice, šta će ih sprečiti da to isto urade kroz sedam godina za pakovanje?

Trenutak da se Mekdonalds uhvati za svoju poslednju slamku i dalje se čeka.

Ipak, i na poslovnom, vladinom i lokalnom nivou postoje blistaviji primeri od Meka. Jedan od njih je i Vankuver, prvi kanadski grad koji više ne dopušta upotrebu slamčica, a za kršenje novog zakona u cilju očuvanja prirode kazne će biti 250 dolara. Zanimljiva je činjenica da svi Kanađani u toku dana potroše manje cevčica – 57 miliona – u odnosu na Mekdonalds (95 miliona).

Jelena Kozbašić

Građani Hrvatske prikupili 93 odsto novca za “Križevačke sunčane krovove”

28.05.2018

U kampanji grupnog ulaganja u obnovljive izvore energije u Hrvatskoj pod nazivom “Križevački sunčani krovovi” do 25. maja 2018. godine prikupljeno 93 odsto potrebnog novca pa je za očekivati da će ovim tempom sva sredstva – ukupno 230 hiljada kuna (oko 30 hiljada evra) koliko je potrebno za gradnju elektrane – biti prikupljena vrlo brzo, objavio je portal gradonačelnik.hr.

Kao datum puštanja elektrane u pogon naveden je 30. septembar, ali celi tim nada se da će to biti već u julu.

Crowdfunding kampanja je počela prošle nedelje. Građanima je tako ponuđena mogućnost da vlastitim sredstvima učestvuju u finansiranju solarne elektrane te da ostvare povrat ulaganja uvećan za kamatu u iznosu od 4,5 posto godišnje. Uplate građana variraju od hiljadu do 10 hiljada kuna, od čega je najveći deo uplaćen od strane samih Križevčana.

Solarna elektrana će biti postavljena na krovu Razvojnog centra i tehnološkog parka u vlasništvu Grada Križevaca, snage 30 kW, a nakon 10 godina prelazi u vlasništvo Grada.

Svaka fizička i pravna osoba može u ovoj kampanji postati ulagač davanjem zajma na period od 10 godina. Glavni partner Grada je Zelena energetska zadruga (ZEZ).

Izvor: novac.hr

Kako šreder “proguta” automobil?

28.05.2018

reciklaza_automobila — Foto: Udruženje reciklera Srbije

Akcije „staro za novo“ građani su prepoznali kao dobar način za kupovinu automobila. Stari automobili su uz doplatu zamenjeni novim modelima, a dotrajala vozila su odlazila u reciklažne centre. Iako nam je nekad teško da se odreknemo svog „ljubimca“, trebalo bi da povedemo računa da na vreme i na adekvatan način zbrinemo vozilo koje je nebezbedno za vožnju i koje sadrži opasne materije po životnu sredinu i zdravlje.

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom Centar za reciklažu iz Beograda predstavljamo gde možete reciklirati dotrajali auto, šta Vam je neophodno od dokumenata, kao i detalje same reciklaže četvorotočkaša.

Pročitajte još:

Kako da recikliramo frižider?

Kada je automobil za reciklažu?

Različiti su razlozi zbog kojih vozila dođu na reciklažu. Uobičajeno je da ih vlasnici recikliraju kada postanu nebezbedna za dalju vožnju, ukoliko kupe novo vozilo ili učestvuju u akciji zamene starog za novo uz popust. Takođe, česti su slučajevi kada havarisano vozilo iz udesa dovezu na reciklažu, zato što se i takva vozila moraju zbrinuti na propisan način. Javno-komunalna preduzeća za parking kod ovlašćenih reciklera recikliraju vozila koja duže vreme stoje na javnoj površini, a za koja se vlasnik nije javio da ih preuzme. Neka vozila su potpuno havarisana, neka stara ali u voznom stanju, a bilo je i potpuno očuvanih oldtajmera.

Koji je postupak reciklaže automobila kada neko donese u postrojenje za reciklažu?

Prilikom predaje vozila vlasnik mora da priloži neophodnu dokumentaciju, ličnu kartu, saobraćajnu i odjavu iz MUP-a. Ukoliko je vozilo registrovano, prilikom njegove predaje proverava se da li je ono kompletno, fotografiše se broj motora i šasije, a vlasniku se u reciklažnom centru predaju registarske tablice kako bi ga odjavio u MUP-u i potvrdu o prijemu vozila. Nakon odjave vozila MUP izdaje kupcu saobraćajnu dozvolu na kojoj postoji dokaz da je izvršena odjava vozila. U slučajevima kada je registracija istekla, vlasnik može vozilo šlep službom da preveze do reciklažnog centra, a saobraćajna dozvola i lična karta se uzima na uvid kao dokaz da je vozilo bilo u vlasništvu. Vozilo u oba slučaja mora biti kompletno, a vlasnik dobija potvrdu o prijemu.

Na koje sve materijale se reciklažom razlaže automobil?

Najpre se vrši izdvajanje neoštećenih delova koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi. Ulja, antifriz, gorivo i ostale tečnosti iz otpadnih vozila se istaču i smeštaju u specijalne rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne. Veliki plastični delovi se odvajaju sa otpadnog vozila, skidaju se staklene površine. Tako je otpadno vozilo pripremljeno za slanje na postrojenje šreder. U postrojenju šreder vrši se dezintegracija otpadnog vozila, ono se sabija, usitnjava mlevenjem, uz pomoć vodenih filtera i vazdušnih ciklona odvaja se prašina od metalnih i nemetalnih delova. Samleveni, šredirani materijal se izbacuje na vibro korito i dalje na transportnu traku. Prečišćeni materijal se naziva šreder šrot i to je kvalitetna sirovina za livnice i železare.

Zbog kojih materija kažemo da su automobili opasan otpad?

Automobili su opasan otpad zato što sadrži delove koji ukoliko se ne zbrinu na propisan način mogu biti štetni za zadravlje. To su gorivo, motorno, hidraulično i ulje u transmisionom sistemu, tečnosti iz hladnjaka, antifriz, ulje iz sistema za kočenje, kiselina iz akumulatora, tečnost iz klima uređaja. Neka vozila sadrže azbest koji je štetan.

Koliko procenta automobila može da se reciklira?

U Srbiji može da se reciklira više od 80% od ukupne mase vozila. Preostali deo se zbrinjava na zakonom propisan način.

Da li su građani dovoljno informisani o reciklaži automobila?

Protekle decenije je bilo nekoliko akcija zamene „staro za novo“ u saradnji sa proizvođačima i distributerima vozila, koje su pratile velike kampanje. Na taj način se uticalo na svest građana o reciklaži vozila. Jasno im je da osim očuvanja životne sredine mogu da ostvare ekonomsku dobit reciklažom starog vozila. Ono što predstavlja problem jeste siva zona, odnosno nelegalni auto-otpadi koji ne ispunjavaju propisane uslove za reciklažu vozila. Takvi otpadi se najčešće bave nelegalnom preprodajom auto delova i u mogućnosti su da otkupljuju vozila po daleko višim cenama od onih na legalnom reciklažnom tržištu. U Srbiji postoje samo tri aktivne dozvole za reciklažu vozila, a nelojalna konkurencija u velikoj meri ugrožava opstanak legalnih operatera.

Koliko se reciklira automobila godišnje?

Precizan podatak ne postoji upravo zbog nelegalnih auto-otpada na kojima se reciklira veći deo generisanih otpadnih vozila. Međutim, može se steći predstava o tom broju na osnovu podataka o broju ukupno registrovanih – u 2017. više od 1,8 miliona je registrovano, uvezeno je više od 150.000 polovnih i oko 26.000 novih automobila. O potencijalima reciklaže vozila govori i podatak da je tokom akcije „Staro za novo“ kompanije Fiat Srbija od 2009. do 2012. godine u Centru za reciklažu reciklirano više od 13.000 otpadnih vozila, dok je nakon ponovljene akcije „Recikliranje je cool“ u 2015. godini reciklirano oko 1.000 vozila. Sva reciklirana vozila starija su od 15 godina. Najviše su reciklirani automobili iz Zastavinog programa.

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Sankt Peterburg: Srbija ostaje opredeljena za isporuke ruskog gasa

28.05.2018

240518-2 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Gaspromnjeft i NIS zainteresovani su za Petrohemiju i u narednom periodu biće intenzivirani razgovori sa ruskom stranom, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, nakon sastanka sa predsednikom Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovim i predsednikom Gasproma Aleksejem Milerom, na marginama Foruma u Sankt Peterburgu.

– Razgovarali smo i o onome što je za nas dugoročno veoma značajno – Petrohemiji. Činjenica je da su (zajednička srpsko-ruska kompanija) NIS i Gaspromnjeft zainteresovani za Petrohemiju i o tome ćemo intenzivirati razgovore – rekao je Antić, koji se sa predstavnicima ruskih energetskih kompanija sastao na marginama 22. Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF).

On je istakao da Petrohemija trenutno dobro i pozitivno posluje, ali da je toj firmi neophodan strateški partner zbog investicija.

– Pre svega, investicija u liniju za proizvodnju polipropilena, koja teba da obezbedi da Petrohemija dugoročno stabilno funkcioniše, u svim ekonomskim uslovima, bez obzira na moguće turbulencije u vezi sa svetskom cenom nafte – kazao je Antić.

Ministar je istakao da je imao izuzetno uspešne razgovore sa predsednkom Gasproma Aleksejem Milerom i sa predsednikom Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovim o zajedničkim projektima i investicijama.

– Sa Milerom smo konstatovali da su od početka godine isporuke ruskog gasa Srbiji uvećane za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. Konstatovali smo da je to, pre svega, posledica industrijskog rasta u Srbiji, rasta BDP-a, koji smo imali u prvom kvartalu od 4,5 odsto, kao i očekivanja da ćemo sa takvim trendovima nastaviti – naveo je Antić.

Ministar energetike podsetio je da će se nastaviti razgovori o mogućnostima povećanja količina gasa za Srbiju. Antić je kazao da Srbija ostaje opredeljena za isporuke gasa “kroz dugoročni ugovor sa Gaspromom” i da ćemo zajednički razgovarati o energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja gasom u Srbiji, prateći sve velike gasne projekte u ovom delu Evrope.

– Razgovarali smo o jačanju gasno-transportnog sistema Srbije, pre svega, o pravcu od Bugarske ka mađarskoj granici, kao i o veoma važnom pitanju povećanja kapaciteta podzmenog skaldišta gasa Banatski dvor. Dobili smo čvrsto obećanje da će ruska strana, odnosno Gasprom i Gaspromeksport, u najkraćim rokovima završiti studiju koja tretira nekoliko ponuđenih tehničkih rešenja i doneti konačnu investicionu odluku, pozitivnu odluku i da ćemo vrlo brzo krenuti u povećanje kapaciteta tog skladišta, koje ima izuzetan značaj za ukupnu energetsku bezbednost Srbije – naglasio je srpski ministar.

Antić je takođe rekao, da je sa Djukovim razgovarao o poslovanju NIS-a i da su konstatovali da NIS beleži dobre rezultate, kao i da je izuzetno značajno što je NIS usvojio ambizioznu strategiju razvoja kompanije, sa visokim ciljevima razvoja NIS-a kao lidera u regionu Zapadnog Balkana.

– Želja je – kazao je ministar Antić – da se nastavi sa investicionim ciklusom i podsetio da se u NIS-u realizuju važni projekti, kao što je Duboka prerada. On je naveo da će to postrojenje biti završeno u predviđenom roku, do trećeg kvartala naredne godine, a investicija je vredna 300 miliona evra.

Na sastanku je bilo reči i o projektu gradnje Termoelektrane-toplane Pančevo, koji razvija NIS, dodao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Inspekcija uništila tonu hrane iz Mađarske

28.05.2018

Zabrana uvoza prerađevina od svinjskog mesa iz Mađarske. U narednom periodu biće pojačana kontrola na graničnim prelazima.

Zabrana Ministarstva poljoprivrede Srbije da se iz Mađarske u našu zemlju uvoze svinjsko meso i proizvodi od svinjskog mesa zbog pojave afričke kuge svinja i dalje je na snazi. Ipak, šunke, parizeri i druge prerađevine iz ove države i dalje mogu da se nađu na lokalnim pijacama širom Srbije, a naročito u Vojvodini i severnim gradovima.

Resorno ministarstvo nedavno je zbog pojave ove zarazne bolesti zabranilo uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa, a na graničnim prelazima su kontrole veterinarske inspekcije pojačane. Ništa od robe koja nije termički tretirana na temperaturi od 80 stepeni Celzijusa ne sme da uđe u zemlju. Inspektori nisu dozvoljavali putnicima čak ni sendviče da unesu u Srbiju.

– Veterinarski inspektori Severnobačkog upravnog okruga su od 7. do 13. maja ove godine zaplenili 937 kilograma hrane i hrane za životinje iz nelegalnog prometa – navodi se u saopštenju Uprave za veterinu. – U istom periodu je na carinskim prelazima zaplenjeno 103 kilograma hrane životinjskog porekla. U toku zajedničke akcije veterinarske inspekcije i inspektora privrednog kriminala u Srednjobanatskom okrugu zaplenjeno je 58,6 kilograma hrane životinjskog porekla iz nelegalnog prometa, koja potiče iz Mađarske. Sva zaplenjena hrana poslata je na neškodljivo uklanjanje.

Mera zabrane uvoza i tranzita svih pošiljaka hrane životinjskog porekla iz Mađarske doneta je kako se afrička kuga svinja ne bi proširila u Srbiji. I u narednom periodu biće pojačana kontrola na graničnim prelazima. Uz te mere, inspektori kontrolišu i lovišta zbog divljih svinja, koje su glavni prenosioci bolesti.

Iako bolest nije zoonoza i ne prenosi se na ljude, a kako je jedino rešenje uništavanje životinja, ekonomska šteta može biti velika. Veliku ulogu u širenju bolesti ima i sam čovek, pa se zato ne zabranjuje samo komercijalni promet mesa, već se na graničnim prelazima kontrolišu i sendviči, koji ne smeju da se unesu ukoliko sadrže u sebi proizvode od svinjskog mesa.

izvor: novosti.rs

Preokret: Cene nafte naglo padaju nakon 6 nedelja rasta

28.05.2018

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje oštro pale, nakon šest nedelja rasta, jer su Saudijska Arabija i Rusija otvorile pitanje ublažavanja proizvodnih ograničenja koja su gotovo godinu i po dana podržavala rast cena.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje pala za 3,3 posto, na 76,45 dolara, dok je na američkom je tržištu barel pojeftinio 4,8 posto, na 67,90 dolara.

Do samog kraja proše nedelje cene su se nafte manje-više stabilno kretale oko najviših nivoa od novembra 2014. godine da bi u petak oštro pale nakon vesti o mogućem povećanju proizvodnje OPEC-a i njegovih partnera.

Ruski ministar za energetiku Aleksandar Novak i njegov saudijski kolega Haled al-Falih sastali su se u Sankt Petersburgu kako bi uoči sastanka OPEC-a idućega meseca proučili uslove sporazuma o ograničenju proizvodnje koji su na snazi od početka prošle godine.

Od januara 2017, naime, OPEC i grupa nezavisnih proizvođača na čelu s Rusijom smanjili su proizvodnju za 1,8 miliona barela dnevno kako bi smanjili neravnotežu između velike ponude i nedovoljno snažne potražnje, smanjili zalihe u svetu i tako podržali cene.

Ovoga puta ministri su, zajedno s kolegom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, raspravljali o povećanju proizvodnje za milion barela dnevno. Tako bi se idućeg meseca na sastanku OPEC-a predložilo postupno ublažavanje proizvodnih restrikcija.

– Nakon što je na londonskom tržištu cena barela premašila psihološki važan nivo od 80 dolara, prvo smo mogli videti blagi pad cena, a potom su poruke iz Rusije i Saudijske Arabije izazvale oštar pad – kaže Met Smit, direktor u kompaniji ClipperData.

Svetske zalihe sirove nafte i derivata naglo su se smanjile proteklih meseci zbog snažne potražnje i ograničene proizvodnje vodećih svetskih proizvođača nafte, kao i oštrog pada proizvodnje u krizom pogođenoj Venezueli.

Proteklih nedelja su cene nafte podržavale i najavljene američke sankcije Iranu nakon što se Vašington povukao iz međunarodnog nuklearnog sporazuma s Teheranom.

Međutim, najava povećanja proizvodnje OPEC-a i partnera izazvala je pad cena.

Tim pre što postoje naznake daljeg povećanja proizvodnje u SAD-u, iako se već u februaru u SAD-u proizvodilo rekordnih 10,3 miliona barela dnevno.

U petak je kompanija Baker Hughes objavila da je prošle nedelje broj naftnih postrojenja u SAD-u porastao za 15, na ukupno 859, najviši nivo od marta 2015. godine. Kako je u istom periodu prošle godine bilo aktivno samo oko 650 bušotinskih postrojenja, taj podatak pokazuje da američkim proizvođačima odgovaraju ovi nivoi cena, pa se odlučuju na pojačanu proizvodnju.

Zbog svega toga, i u ponedeljak ujutro cene nafte su oštro pale na azijskim tržištima, nastavljajući negativni niz od prošle sedmice.

Tako je jutros na londonskom tržištu cena barela oslabila dodatnih 2,6 odsto, na 74,50 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 3 odsto, na 65,80 dolara.

izvor: poslovni.hr

Na Novom Zelandu zbog bakterije ubijaju 150.000 krava

28.05.2018

Novi Zeland planira da usmrti 150.000 krava u pokušaju da iskoreni bakteriju koja izaziva bolesti kod domaćih životinja u toj zemlji.

Političari i industrijski lideri danas su najavili ambiciozni plan, navodi agencija AP. Uništavanje stoke će koštati stotine miliona dolara i, ako bude uspešno, biće to prvi put da se u nekoj zemlji eliminiše Mikoplazma bovis.

Stočarstvo je presudno za ekonomiju Novog Zelanda, navodi AP, dodajući da je izolovan geografski položaj te zemlje sprečio da se bakterija širi dalje.

Bakterija Mikoplazma bovis prošlog juna je prvi put pronađena na Novom Zelandu. Mikoplazma bovis prisutna je u Evropi i SAD, a kod krava može izazvati mastitis, zapaljenje pluća, artritis i druge bolesti.

Bolest se ne smatra pretnjom za bezbednost hrane, ali uzrokuje velike štete na farmama.

Izvor: N1

Obeleženi Dani Beljanske bare

28.05.2018

Beljanska bara_5286 — Foto: Vode Vojvodine

Od kako je Beljanska bara 2013. godine proglašena za park prirode, JVP “Vode Vojvodine” u saradnji sa opštinama Srbobran i Bečej organizuje manifestaciju „Dani Beljanske bare”.

Kao deo ovogodišnje manifestacije, u prošli ponedeljak su u Turiji predstavljeni i nagrađeni pobednici dva umetnička konkursa, likovnog i literarnog, radovi učenika svih osnovnih škola u opštini Srbobran. Radovi su bili inspirisani Beljanskom barom. Svojim slikama i rečima, ova deca nastoje da podignu svest, kako sebi i svojim vršnjacima, tako i nama odraslima, o tome koliko je bitno da čuvamo i ne ugrožavamo prirodu.

I na teritoriji opštine Bečej obeleženi su “Dani Beljanske bare”. Mališani iz dve osnovne škole „Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“, njih 85, posetili su osmatračnicu za ptice, gde su im predstavnici upravljača govorili o vrednostima zaštićenog područja i o najzastupljenijim vrstama ptica. Potom su deca posetila Tatićev salaš, na kojem su održane male igre bez granica, a najuspešniji su dobili i nagrade.

Manifestaciju zajednički finansiraju JVP „Vode Vojvodine“ i opštine Bečej i Srbobran.

Izvor: Vode Vojvodine

Vojvodina: Lokalnim samoupravama uručeni ugovori za projekte iz oblasti poljoprivrede

28.05.2018

25052018_Mirovic, dodela ugovora-3 — Foto: Pokrajinska vlada

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je 25. maja 2018. godine 68 ugovora predstavnicima 41 lokalne samouprave, koje su ostvarile pravo po osnovu tri konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u vrednosti 932, 5 miliona dinara, od čega je Pokrajinska vlada izdvojila 300 miliona dinara.

Reč je o Konkursu za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta, Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za realizaciju radova na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja poljoprivrednog zemljišta i Konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija s poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta.

Predsednik Mirović podsetio je da je Pokrajinska vlada od 2016. godine do danas u fokus stavila privredni i ekonomski razvoj i jedno od najvažnijih pitanja, kako je rekao, razvoj poljoprivrede.

– Naš budžet je od 2016. godine uvećan za osam milijardi dinara i taj iznos smo usmerili na velike razvojne projekte – rekao je Mirović.

Jedan od strateških ciljeva Pokrajinske vlade, kako je naveo, jesu projekti na uređenju kanalske mreže, čijom se realizacijom stavraju uslovi za navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

Realizacijom današnjih ugovora planirano je uređenje 1.510 kilometara kanalske mreže, 78 kilometara atarskih puteva i 3.615 metara uređenja otresišta.

Ukupna površina državnog poljoprivrednog zemljišta koja će se privesti nameni nakon uklanjanja divljih deponija po ovim ugovorima je 641.306m2.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarsto Vuk Radojević izjavio je da je jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade razvoj agrara, te da Pokrajinska vlada kroz konkretan agrarni budžet, koji, kako je istakao, nikada nije bio veći, pokazuje koliki značaj daje razvoju poljoprivrede.

Izvor: Pokrajinska vlada

Postrojenje za tretman otpadnih voda “Livade” pušteno u rad

28.05.2018

Fabrika za tretman otpadnih voda „Livade” zvanično je pustena u rad u petak 25. maja u Podgorici. Savremeno postrojenje se zasniva na preradi otpadnih voda sa biološkim i hemijskim opterećenjem, a radiće u okviru regionalne deponije „Livade“. Glavna funkcija postrojenja je tretman i prečišćavanje otpadnih voda iz sanitarnih kada na deponiji. Investicija vredna više od 1,86 miliona eura obezbeđena je kreditom Evropske investicione banke (EIB), a radove na postrojenju, po principu „projektuj i izgradi“ obavio je grčki konzorcijum „Ergasis – Karkanias“ u saradnji sa domaćim podizvođačima „Fidija“, „Televex“ i „Tehno-put“.

Saša Radulović, državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, istakao je na otvaranju da se stavljanjem u funkciju ovog za sada jedinstvenog postrojenja u Crnoj Gori u potpunosti otklanja ili ekstremno smanjuje potencijalna opasnost od štetnog uticaja otpadnih voda koje se skupljaju u već postojećim sanitarnim kadama. „Poznato je da su otpadne vode pod veoma velikim tzv. biološkim i hemijskim opterećenjem, te da je ovakav savremen pristup tretmana neophodan i potpuno u skladu sa evropskim direktivama i preporukama u oblasti zaštite životne sredine“, naglasio je Radulović.

Radulović je naveo da je i samo preduzeće „Deponija” tokom ovog projekta, sem već istaknutih benefita dobilo i neophodno iskustvo u upravljanju i implementaciji ovako složenog posla, kako u građevinskom, tako i u tehnološkom smislu.

Radulović je istakao da je regionalna deponija „Livade“ jedan od ukupno pet planiranih regionalnih centara za upravljanje otpadom, koliko ih je planirano Državnim planom, te da sigurno predstavlja put kojim treba ići kada je u pitanju razvoj ove delatnosti u Crnoj Gori.

Jorgos Karkanias, predstavnik konzorcijuma „Karkanias“, naglasio je da smatra da će uticaj funkcionisanja postrojenja biti izuzetno povoljan i da su ovakvi projekti dobar pravac kretanja Crne Gore ka održivosti životne sredine i postizanju ciljeva iz Poglavlja 27.

Arsenije Boljević, izvršni direktor kompanije „Deponija“, istakao je zadovoljstvo realizacijom projekta, napomenuvši da će postrojenje čuvati zdravlje, ekologiju i podzemne vode Podgorice.

Izvor: mrt.gov.me

Gasprom potpisao protokol o gasovodu sa Turskom

28.05.2018

Ruska gasna kompanija Gasprom saopštila je u subotu, 26. maja 2018. godine, da je potpisala protokol o planiranom gasovodu sa turskom vladom i da su postigli sporazum sa turskom firmom Botas da okonča arbitražni spor o uslovima dobavljanja gasnih zaliha.

Potpisani protokol tiče se kopnenog tranzita gasovoda u Turskoj, a kompanija Gasprom je saopštila da je potpisivanje protokola temelj za početak rada na samom gasovodu, prenosi Rojters.

Turska je odlagala izdavanje dozvole Gaspromu za izgradnju kopnenog dela gasovoda, koji će Moskvi omogućiti da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitno područje za dostavljanje gasa Evropi, navodi AP.

Neimenovani izvor je u februaru izjavio da je odlaganje dozvole Gaspromu verovatno povezano sa razgovorima između te kompanije i turskog Botasa o popustu na ruski gas.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su Rusija i Turska postigli retroaktivni sporazum koji će Turcima odobriti 10,25% popusta na prirodni gas koji Ankara kupi od Moskve.

Izvor: eKapija

Volvo predstavio električni kamion FE Electric

28.05.2018

2324x1200-uk-about-us-environment-volvo-fe-hybrid-concept--hero — Foto: Volvo Trucks

Za razliku od prvog Volvo kamiona sa potpuno električnim pogonom, FE Electric ima dva umesto jednog elektro-motora, ima daleko veću nosivost i domet od 200 kilometara.

Svega tri nedelje posle premijernog prikazivanja prvog potpuno električnog kamiona FL Electric, Volvo je predstavio i drugi – FE Electric.

Novi kamion je veći, dizajniran je za teže poslove u urbanim područjima. Ima nosivost od 27 tona, spram 16 tona kod FL Electric modela.

Takođe, umesto jednog, ima dva elektro-motora ukupne snage 370 kW. Baterije su kapaciteta od 200 do 300 kilovat-časova, za domet do 200 kilometara. Poređenja radi, prvenac FL ima bateriju od 100 kWh.

Prodaja novog Volvoa FE Electric će početi 2019. godine, a prvi kupci su u Hamburgu već potpisali ugovor o nabavci ovog vozila.

Izvor: Nezavisne novine

Za razvoj turizma u Vojvodini do 20 miliona dinara na 7 godina bez kamate

27.05.2018

25052018_ugovori_1 — Foto: Pokrajinska vlada

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković i direktor Razvojnog fonda AP Vojvodine Goran Savić, potpisali su sporazum kojim se utvrđuju međusobna prava i obaveze u okviru dugoročnih kredita namenjenih razvoju turizma u Vojvodini.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam na ovaj način učestvuje u subvencionisanju troškova naknade za obradu kreditnog zahteva i kamate kredita za korisnike sredstava konkursa koji raspisuje Fond. To se odnosi na dugoročne kredite za razvoj i unapređenje oblasti turizma povećanjem nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, te podizanja konkurentnosti i povećanja zaposlenosti u ovom sektoru.

Konkursom Fonda su definisani posebni ciljevi koji se odnose na razvoj turističke delatnosti geografskog područja Vojvodine, odnosno razvoj svih vidova ruralnog i seoskog turizma. Krediti će se dodeljivati za finansiranje investicionih ulaganja u turizmu i ugostiteljstvu, tačnije za izgradnju, adaptaciju i opremanje turističkih, rekreativnih i rehabilitacionih objekata, obnavljanje tradicionalnih seoskih domaćinstava, plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih turistima. Pored toga, sredstva se dodeljuju i za dizajn i proizvodnju suvenira namenjenih turizmu.

Mikro, mala i srednja preduzeća mogu konkurisati za sredstva do 20 miliona dinara, dok nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma sa sedištem u Vojvodini, konkurišu za maksimalnih 10 miliona dinara, obračunatih bez PDV-a. Minimalan iznos kredita je 300.000 dinara. Rok vraćanja kredita je sedam godina, uz grejs period od 24 meseca.

Sekretarijat će korisnicima kredita subvencionisati troškove naknade za obradu kreditnog zahteva, dospelu i uplaćenu kamatu u 2018. godini.

S druge strane, administrativni kapaciteti Fonda formalno-pravno će sprovoditi konkurs, vršiti nadzor i namensku kontrolu utroška kreditnih sredstava u periodu do isplate kredita, a sama sredstva će se odobravati pod uslovima navedenim u konkursu.

Izvor: Pokrajinska vlada

Akcija dezinskekcije i deratizacije u Leskovcu od 30.5.

27.05.2018

Na osnovu Programa o sprovođenju sistemske dezinsekcije i deratizacije na teritoriji grada Leskovca za 2018/2019 godinu, Odeljenje za zaštitu životne sredine, Gradske uprave grada Leskovca u saradnji sa Odeljenjem za privredu i poljoprivredu, sprovešće akciju Sistemske dezinsekcije i deratizacije koja spada u grupu preventivnih mera u cilju sprečavanja pojave zaraznih bolesti kod stanovništva.

Početak akcije je 30.05.2018. godine, u 10 časova.

Realizacija akcije poverena je stručnoj ustanovi „Jugoinspekt“ iz Beograda, kao najpovoljnijem ponuđaču, a stručni nadzor vršiće „Zavod za javno zdravlje“ iz Leskovca.

Akcija obuhvata:

DEZINSEKCIJA:

– Suzbijanje odraslih formi komaraca i larvicidni tretmani
– Suzbijanje krpelja na javnim zelenim površinama
– Suzbijanje bubašvaba, bubarusa i drugih štetnih insekata u objektima kolektivnog stanovanja i poslovnim i pomoćnim gradskim prostorijama.

DERATIZACIJA:

– Javne zelene površine
– Groblja
– Deponije
– Nehigijenska naselja
– Poslovne i gradske prostorije
– Kolektivno stanovanje – podrumske prostorije

Pored obaveštenja preko medija, građani Leskovca će biti obavešteni lepljenjem plakata na vidnim mestima, na svim lokacijama koje će biti tretirane, sa datumom i vremenom kada će se tretman vršiti i to u vidu postavljanja plakata „OBAVEŠTENjE“.

U okviru akcije vršiće se zamagljivanje u kasnim večernjim satima, u cilju uništavanja odrslih formi komaraca, o čemu će građani, policijska uprava i pčelarska udruženja biti blagovrameno obavešteni.

Izvor: Grad Leskovac

1...1,0991,1001,101...1,676 Page 1,100 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM