Intenzivne padavine tokom jula pričinile su veliku materijalnu štetu u valjevskim selima Brezovice, Bačevci, Suvodanje, Rebelj i Belići.
Grad Valjevo proglasio je vanrednu situaciju u tih pet sela, gde su oštećeni i lokalni putevi pa je saobraćaj otežan. Mnogi atarski putevi nisu upotrebljivi.
U Rađevom Selu na rubu Valjeva posle samo jednog kratkotrajnog pljuska izlila se rečica Ljubostinja.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić obišli su radove na revitalizaciji kanala Vrbas-Bezdan.
Radi se na 11,6 kilometara kanala od Malog Stapara do Sombora, a vrednost radova je oko 109 miliona dinara sa PDV-om.
Ovo je nastavak već započetih radova 2014. godine, a sve u cilju revitalizacije celog toka Velikog bačkog kanala, od Vrbasa do Bezdana.
U periodu od 2014. do 2017. godine na potezu od Vrbasa, kroz Kulu, Crvenku, Sivac, do Malog Stapara, Veliki bački kanal je u potpunosti rekonstruisan, uklonjeno oko 300.000 kubnih metara mulja, uređene su obale i formirane inspekcione staze.
Pre ovih radova, pristup kanalu je u velikoj meri bio problematičan zbog širokog pojasa trske, dok su staze pored kanala na pojedinim deonicama bile uzane i velikog nagiba prema kanalu.
Planiranim radovima propusna moć kanala biće gotovo udvostručena, odnosno sa 18 m3/s na 35 m3/s, što predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod Bezdana.
Na ovaj način će se omogućiti snabdevanje vodom, odnosno razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas-Bezdan.
Pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Takođe, nakon završetka radova, ova deonica će biti u potpunosti uređena i pogodna za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov.
Projektom je predviđeno da se izgradi nova radno-inspekciona staza. Korito kanala izmuljivaće se kombinacijom rada dva hidraulična bagera sa „dugom strelom“, jedan dohvata 15 m, a drugi dohvata 22 m. Prema proračunima iz kanala će se izvadi oko 150.000 kubnih metara nanosa, koji se odlaže na deponiju.
Na kraju sledi uređenje obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu, kao i izgradnja cevastih propusta na mestima uliva meliorativnih kanala.
Izvođači radova su VD „Zapadna Bačka“ doo Sombor i PTP „Dubrava“ doo Bajmok.
Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo primila je u nastupnu posetu nerezidentnu ambasadorku Mongolije u Bosni i Hercegovini Battungalag Gankhuurai, sa kojom je razgovarala o mogućnostima bilateralne suradnje u oblasti zaštite životne sredine i turizma.
Ambasadorka je naglasila da je građanima Mongolije Bosna i Hercegovina prilično dobro poznata i da ima mogućnosti za saradnju, kao da su građani ove zemlje zainteresovani za posetu Bosni i Hercegovini i obilazak njenih znamenitosti.
Što se tiče zaštite životne sredine, kazala je da se obe zemlje susreću sa sličnim izazovima, kao što je zagađenje vazduha uzrokovano primenom tradicionalnih energenata i industrija.
Ukratko predstavivši najbitnije znamenitosti i događaje u Bosni i Hercegovini, ministarka Đapo je naglasila kako je Bosna i Hercegovina mala zemlja, sa mnogo znamenitosti, prirodnih lepota i bogatim kulturno- istorijskim nasleđem.
– Jedinstvo različitosti je posebna vrednost, jer je Bosna i Hercegovina oduvek bila mesto susreta različitih civilizacija, kultura i religija, Istoka i Zapada. Naša prirodna bogatstva – prekrasne reke, vodopadi, jezera i širom sveta poznate olimpijske planine – sve zajedno dovelo je Bosnu i Hercegovinu među poželjne turističke destinacije, kazala je Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.
U prvom polugodištu 2018. godine NIS je nastavio sa trendom pozitivnih finansijskih rezultata, a u fokusu su bile investicije u strateške projekte.
Tako je u prvih šest meseci tekuće godine u dalji razvoj NIS-a uloženo 17,2 milijarde dinara, što je 72 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2017. godine.
Najviše je investirano u segment istraživanja i proizvodnje, kao i u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, konkretno izgradnju postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja u Rafineriji nafte Pančevo.
Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) u prvom polugodištu iznosi 24 milijarde dinara, što je šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Neto dobit NIS grupe na polovini godine iznosi 11,5 milijardi dinara. Istovremeno je nastavljen i trend rasta obaveza NIS-a po osnovu poreza i drugih javnih prihoda koje u prvih šest meseci tekuće godine iznose 90,9 milijardi dinara, odnosno 17 odsto više nego prethodne godine.
NIS grupa je nastavila da poboljšava svoje rezultate i u oblasti prerade i prometa. Tako je u prvom polugodištu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno ukupno 1,696 miliona tona nafte i poluproizvoda što je 3 odsto više nego prethodne godine.
Istovremeno je povećan i obim prometa koji je iznosio 1,665 miliona tona naftnih derivata što je 8 odsto bolji rezultat od prometa ostvarenog u prvoj polovini 2017. godine, uz rast izvoza od 24 odsto.
Ukupna proizvodnja nafte i gasa u prvom polugodištu 2018. godine iznosi 661 hiljadu uslovnih tona, dok je u NIS-ovim kapacitetima proizvedeno 78.422 MWh električne energije.
– U fokusu NIS-a u ovoj godini biće strateške investicije u koje ćemo uložiti oko 47 milijardi dinara, najviše od 2013. godine. Na ovaj način ćemo postaviti čvrste osnove za dalji napredak u korist naših akcionara, zaposlenih i šire zajednice. Istovremeno, i u nastavku godine ostajemo posvećeni finansijskoj disciplini, operativnoj efikasnosti i digitalnoj transformaciji poslovanja što će nam omogućiti da maksimizujemo efikasnost biznis procesa i dodatno unapredimo svoje rezultate. Na taj način, NIS će učiniti značajan korak ka ostvarenju ambicioznih ciljeva energetskog lidera u regionu, zacrtanih Strategijom razvoja do 2025. godine, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.
Direktorka JP „Vojvodinašume“ Marta Takač je sa Vukom Radojevićem, pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo potpisala Ugovor o sufinansiranju izgradnje šumsko kamionskih puteva na teritoriji gde je ovo preduzeće korisnik, u dužini od 13,411 km, a sa 34 odsto učešća Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine u odnosu na projektovanu dinarsku vrednost.
Značaj investicije u izgradnju šumskih puteva je nesporan, jer olakšava sprovođenje svih faza radova od obnove preko nege i zaštite šuma, korišćenja i transporta drvnih sortimenata, ali i poslove iz oblasti lovstva.
Kada je u pitanju zaštita šuma, požari predstavljaju jedan od najvećih uzroka nastanka neprocenjive štete u šumama, a brzo i efikasno gašenje šumskih požara, moguće je samo ako se u sve delove šume može doći u što kraćem vremenu. Osim toga, tretman suzbijanja štetnih insekata, ukoliko se ne izvrši na vreme, gotovo da gubi svrhu.
Čuvarska služba takođe ima otežane uslove rada ukoliko nema pristup i kontrolu kretanja tovara kroz šumu. Šumski putevi omogućavaju bolju i lakšu organizaciju rada u šumi.
Članovi projektnog tima JVP „Vode Vojvodine“ učestvovali su na konferenciji predstavljanja projekta „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, održanoj u Pokrajinskoj vladi. Ovaj strateški projekat, vredan 13,85 miliona evra, finansira se iz Interreg – IPA Programa prekogranične saradnje Srbije sa Rumunijom.
Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević otvorili su konferenciju i složili se po pitanju važnosti prekogranične saradnje i evropskih integracija.
Osim njih na konferenciji su govorili i predstavnici JVP „Vode Vojvodine“, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Županijskog saveta rumunskog Timiša i Administracije rečnog basena Banat iz Rumunije, koji su bliže predstavili projektne aktivnosti koje slede.
Projekat BEGA se odnosi na revitalizaciju Kanala Begej na potezu od granice sa Rumunijom do hidrotehničkog objekta u Kleku, u dužini od oko 30 kilometara. Radovi koji su planirani podrazumeva sanaciju hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju i izgradnju dvonamenske staze (radno-inspekcione i biciklističke), od državne granice do prevodnice u Kleku.
Takođe predstoji i izgradnja plutajućeg doka za privez plovnih objekata, izrada tehničke dokumentacije za potrebe izmuljenja, deponovanja i remedijacije sedimenta na Plovnom Begeju, kao i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti.
Revitalizacija ima višestruki uticaj na unapređenje infrastrukture koje se ogleda kroz povećanje mobilnosti ljudi, robe i usluga na pravcu Zrenjanin – Temišvar.
Ekološki značaj ovih aktivnosti može se razmatrati sa više aspekata, od kojih se osnovni odnosi na prvi korak rešavanja višedecenijskog problema postojanja veoma zagađenog sedimenta na dnu kanala, a zatim, i ponovno aktiviranje plovidbe i uspostavljanje ekološkog načina prevoza biciklima.
Nakon završetka radova, očekuje se otvaranje plovidbe na Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.
Realizacija je započeta 2018, a planirano je da sve bude gotovo do 2021. godine.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je u petak 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika.
Ugovori za nabavku protivgrdanih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, potpisani su sa 136 poljoprivrednika.
Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.
– Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija, istakao Radojević.
On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara.
Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.
Subvencije za podizanje novih oko 50.00 kvadratnih metara plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina Vojvodina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.
– Po ovoj konkursnoj liniji, u ovoj godini smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara, kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade kvadratnih metara plastenika.
Radojević je napomenuo i činjenicu da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada.
Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70 odsto. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.
U narednoj godini očekuje se da će u Londonu biti instalirano još 2630 stanica za punjenje električnih vozila.
London je najbolji grad na svetu sa svojom infrastrukturom za električna vozila (EV). Ova informacija bazirana je na studiji kompanije Spotahome koja je rangirala svetske gradove. Londonu je dodeljen najviši indeksni rezultat od 10, njega prati Amsterdam sa 9.63 i Roterdam sa 8.73.
Od jula 2018. godine Velika Britanija je imala 162 000 plug in stanica za automobile a u Londonu će u sledećoj godini biti instalirano još 2630. Vlasti naporno rade kako bi izgradili moderni i ekološki održiv glavni grad budućnosti.
Ostali gradovi u Velikoj Britaniji zaostaju. Mančester je trenutno na 18. mestu sa niskim rezultatom od 1.76, Edinburg je 31. mestu a Lids na 35. mestu sa indeksom od samo 0.88. Oslo je bio na 6 mestu uprkos tome što Norveška ima više prodaje električnih vozila po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u svetu.
Na dnu liste našli su se glavni gradovi poput Kejptauna, Kaira, Sao Paula i Seula koji su postigli 0 poena.
Melisa Lajars, menadžer za brend i komunikacije u Spotahome-u rekla je:“Ako više gradova investira u EV infrastrukturu, pomoći će tržištu da raste, poboljšaće kvalitet vazduha i na kraju zdravlje i blagostanje ljudi koji žive tamo. London je sjajan primer grada koji uspeva te ciljeve, zajedno sa drugim evropskim zemljama koje trenutno dominiraju u oblasti EVa.“
Izvor: energylivenews
Nacionalna koalicija za decentralizaciju podržava inicijativu za obustavljanje izgradnje malih hidroelektrana na području Parka prirode Stara planina i traži uspostavljanje upravljačkih mehanizama koji će omogućiti primenu standarda definisanih Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i drugim međunarodnim dokumentima čija je Srbija potpisnica koji podrazumevaju očuvanje, održivo korišćenje prirodnih resursa i suštinsko učešće lokalne zajednice u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima.
Država Srbija je predeo Stare planine stavila pod zaštitu još 1997. godine, a o očuvanju, razvoju i održivosti ovog zaštićenog dobra, po osnovu upravljačkog prava, brine Javno preduzeće Srbijašume.
Ovaj predeo značajan je ne samo zbog izuzetnih prirodnih resursa i potencijala za razvoj turizma i poljoprivrede, koje prepoznaju i domaće zakonodavstvo i strategije razvoja i očuvanja prirodnih dobara, već i zbog važnog kulturnog nasleđa koje takođe predstavlja potencijal razvoja Stare planine i cele jugoistočne Srbije.
Projekat izgradnje malih hidroelektrana je samo jedan od problema koji proizilazi iz loše postavljenog sistema upravljanja i neadekvatne brige nadležnih institucija, a čiji bi efekti mogli imati trajne posledice po životnu sredinu i stanovništvo ovog područja.
Jedna od članica koalicije za decentralizaciju je i Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” koje deluje na teritoriji Pirotskog upravnog okruga od 1996. godine. Udruženje za zaštitu prirode “Stara planina” bilo je pokretač inciijative “Zelena decentralizacija”.
Narodni poslanici, članovi neformalne Zelene poslaničke grupe su, u saradnji sa koordinacionim timom mreže organizacija civilnog društva „Zelena stolica”, održali u Narodnoj skupštini Republike Srbije niz neformalnih razgovora sa predstavnicima organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom i unapređenjem životne sredine.
Predstavnici udruženja građana imali su priliku da narodne poslanike upoznaju sa situacijom na lokalnom nivou, gorućim problemima i inicijativama za unapređenje životne sredine.
Bilo je reči i o njihovom eventualnom uključivanju i podršci u radu Zelene poslaničke grupe i Odbora za zaštitu životne sredine.
Narodni poslanici upoznali su predstavnike organizacija civilnog društva sa radom Zelene poslaničke grupe, ali i nadležnostima Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mehanizmima koji su narodnim poslanicima na raspolaganju.
Sastanku su prisustvovali narodni poslanici i poslanice Dubravka Filipovski, Predrag Jelenković, Nada Lazić, Olena Papuga, Gordana Čomić i Sonja Pavlović, a organizovan je uz podršku CSOnnect programa.
Neformalnu Zelenu poslaničku grupu čine narodni poslanici i poslanice iz različitih stranaka, posvećeni temama zaštite životne sredine i održivog razvoja, koji aktivno rade na promociji i prihvatanju evropskih standarda i normi u ovim oblastima.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započelo je aktivnosti na pripremi „zimnice“ za ptice.
Oni su pozvali građane da naprave hranilice za ptice i pripreme žitarice čija je cena znatno pristupačnija u doba žetve.
Prvu u nizu hranilica koje će ovo Društvo postaviti širom Beograda poklonili su jednom od najlepših dvorišta u gradu.
– Odlučili smo da sa akcijom krenemo baš iz ovog dvorišta koga krase divni ljudi i ptičji raj koji su sami stvorili. Građanima upućujemo apel da ptice ne hrane hlebom, već žitaricama i da hranilicu postave na mesto gde će ptice biti van domašaja mačaka, rekao je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Prvu turu beogradskih hranilica za ptice napravio je Nikola Spasić, bivši gitarista benda Irie FM.
Nikola se našao u centru pažnje javnosti zbog pogrešnog i nepromišljenog poteza u julu ove godine kada je uništio jedno leglo gradskih golubova i čin na društvenoj mreži.
Nakon ličnog shvatanja krivice i brojnih osuda građana, Nikola je zamolio Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije da mu pomogne kako bi našao dobar način da svoje nedelo ispravi i bolje razume ptice i potrebu za njihovom zaštitom.
– Zahvalan sam što su ljudi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije imali razumevanje za ovaj slučaj, i pružili mi priliku da se potrudim, ispravim stvar i da doprinesem zaštiti ptica. Shvatio sam svoju grešku, jako mi je žao zbog čina koji sam napravio, i zahvalan sam na reakcijama ljudi. Takođe sam shvatio da nije dovoljno izviniti se, već nakon toga reći: “Šta mogu da uradim da to ispravim?“. Nisam ponosan na to što sam uradio, a još manje na način na koji sam to uradio, i nakon samog čina, nisam mogao da odgovaram na društvenim mrežama, već sam osetio potrebu da nađem način i priliku da to ispravim, i nadam se i verujem da je ovo danas što radimo na opštu korist ptica, izjavio je prilikom postavljanja hranilice Nikola Spasić.
Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je sa direktorom Regionalne deponije Mošćanica – Zenica Emirom Zukićem potpisala Ugovor o sufinansiranju u iznosu od 225.000 KM.
Sredstva su dodeljena putem javnog poziva objavljenog u skladu sa Odlukom Vlade FBiH u okviru Akcionog plana Strategije okoliša, a iz programa Podrška regionalnim centrima za upravljanje otpadom i regionalnim sanitarnim deponijama za upravljanje komunalnim otpadom u Federaciji BiH.
Ovim sredstvima će Regionalna deponija Mošćanica – Zenica sufinansirati nabavku i instaliranje uređaja za prečišćavanje deponijskog filtrata.
Ministarka Đapo je naglasila da je jedan od prioriteta ovog ministarstva podrška, unapređenju rada i funkcionisanja regionalnih deponija.
– Naš cilj je da unapredimo sistem upravljanja otpadom i da relevantno zakonodavstvo i praksu zbrinjavanja otpada uskladimo s legislativom i standardima Evropske unije, kazala je federalna ministarka Edita Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.
Ukoliko vremenske prilike budu adekvatne, ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će sutra u 19 časova obaviti suzbijanje odraslih formi komaraca u opštinama Čukarica, Rakovica i Zemun, saopšteno je iz ovog Zavoda.
Iz Zavoda apeluju na građane da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja tretmana.
U prostorijama Skupštine opštine Sokobanja, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine nedavno je održana Javna prezentacija i Javna rasprava Nacrta uredbe o proglašenju i Studiji zaštite za Specijalni rezervat prirode „Rtanj“.
Javnu raspravu je otvorio predsednik opštine Sokobanja Isidor Krstić. Raspravu je vodila Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine i predstavila Nacrt uredbe o proglašenju koji je zasnovan na Studiji zaštite „Specijalni rezervat prirode Rtanj“, koju je je uradio Zavod za zaštitu prirode Srbije. Učesnike Javne rasprave u ime Zavoda za zaštitu prirode Srbije pozdravio je dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže.
Studiju zaštite Specijalni rezervat prirode „Rtanj“, predstavio je mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, upoznavši prisutne sa rezultatima realizovanih istraživanja vrednovanja područja Rtanj za zaštićeno prirodno dobro, i prirodnim vrednostima i značajem zaštite predloženog Specijalnog rezervata prirode koje će imati staus područja I (prve) kategorije zaštite od nacionalnog i međunarodnog izuzetnog značaja.
Javna rasprava izazvala je veliko interesovanje javnosti, u čijem radu su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, meštani mesnih zajednica koje su obuhvaćene granicama Specijalnog rezervata prirode, udruženja građana i JP „Srbijašume“, koji su najviše pitanja postavili za mogućnosti korišćenja postora u zavisnosti od režima zaštite kojim će biti obuhvaćeni i rešavanje infrastrukturnih i komunalnih pitanja na prostoru budućeg zaštićenog područja.
Iz Zavoda za zaštutu prirode Srbije u Javnoj raspravi učestovovali su i Dragan Cvijić, Snežana Korolija, Marina Cvetanović, Jovana Šelmić, Bogosav Stoiljkoić i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije i iz resornog ministarstva Nataša Ratković.
Specijalni rezervat prirode „Rtanj” koji se prostire se na površini od 4 997 17 01 ha, nalazi se u istočnoj Srbiji, u jugozapadnom delu Karpatsko–balkanskog planinskog sistema, a administrativno pripada opštinama Sokobanja i Boljevac. U okviru prirodnog dobra izdvojene su tri zone različitog stepena zaštite.
Specijalni rezervat prirode „Rtanj” je područje izuzetnih geoloških, geomorfoloških, bioloških, istorijskih i estetskih vrednosti. Ova planina se odlikuje vrlo složenom geološkom građom, sa stenama različite starosti iz perioda paleozoika, mezozoika i kenozoika. Posebnu vrednost predstavlja specifičan reljef sa kupastim vrhom Šiljak i vrlo strmim padinama, kraškim reljefom sa dubokim jamama i različitim oblicima eshumiranog subkutanog krasa.
Složena geološka građa i različiti geomorfološki oblici odrazili su se na formiranje tla i razvoj flore i vegetacije izrazite originalnosti, a posebno na šumsku vegetaciju. Najnepristupačnije padine, ispod samog vrha Rtnja, obrastaju bukovo-jelove šume koje predstavljaju retku pojavu u ovom delu Srbije.
Vaskularna flora Srbije broji 3662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, a od toga je prema preliminarnim istraživanjima, u flori Rtnja zastupljeno gotovo 18%, odnosno 644 taksona. Pretpostavlja se da broj vrsta i podvrsta na području Specijalnog rezervata prirode „Rtanj“ nije konačan i da se može povećati za 150-200, što govori o značaju ovog relativno malog prostora u Srbiji.
Pašnjačke fitocenoze velike florističke raznovrsnosti, sa prisustvom endemičnih i reliktnih vrsta, predstavljaju jedan od najkarakterističnijih centara diverziteta istočne Srbije. Takođe, Rtanj je stanište vrsta koje se smatraju strogo zaštićenim vrstama u flori Srbije.
Na Rtnju, nalaze se vrste srpska ramonda, rtanjska metvica, kaćunak smrdljivi, kaćun, muški božur, alpska pavit, planinska sasa, velemun, kohova lincura. Navedene vrste zaštićene su kao strogo zaštićene vrste, a šumski ljiljan, kaćunak mali, stepski badem su zaštićene vrste.
Samo na Rtnju raste izuzetno retka i endemična vrsta Nepeta rtanjensis. Od lekovitih vrsta izdvaja se i rtanjski čaj.
Rtanj, kao tipično planinsko stanište, karakteriše i prisustvo velikog broja vrsta ptica. Za sada je evidentirano 89 vrsta, što sigurno nije konačan broj. Gotovo polovina evidentiranih vrsta (45 posto) zaštićene su kao strogo zaštićene vrste – Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva, dok su 93 odsto (83 vrste) gnezdarice.
U fauni sisara planine Rtanj posebno se ističe fauna slepih miševa sa registrovanih 20 vrsta, što čini 2/3 ukupnog broja registrovanih vrsta slepih miševa Srbije. Iako su nacionalnim zakonodavstvom, sve vrste biljaka zaštićene kao strogo zaštićene vrste, značaj planine Rtanj ogleda se i u prisustvu tri vrste slepih miševa: veliki, mali i južni potkovičar, koji su na listi globalno ugroženih vrsta.
Globalnom snabdevaču u automobilskoj industriji je odobreno 80 miliona evra za razvoj inovativnih tehnologija koje osiguravaju efikasnije i manje zagađujuče proizvodne procese i komponente za vozila. CIE Automotive, sa sedištem u Bilbau, koristiće investicije Evropske investicione banke (EIB) za ravoj hibridnih i laganih materijala kao i za projektovanje i proizvodnju novih električnih vozila i komponenti.
Cilj ove investicije je osmišljavanje novih digitalnih proizvodnih procesa koji će povećati energetsku efikasnost kroz reciklažu i ponovno korišćenje sirovina. Novac će uložiti u svoje fabrike u Španiji, Francuskoj, Portugalu, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Litvaniji. Očekuje se da će program pomoći u otvaranju radnih mesta i da će biti realizovan u periodu od pet godina sa rokom do 2022. godine.
Potpredsednica EIB Ema Navaro je rekla: „Podrška inovacijama velikih korporacije je od suštinskog značaja za garantovanje njihove budućnosti i njihove sposobnosti da se takmiče globalno. Kao banka EU, zadovoljstvo nam je što smo izgradili operaciju koja obezbeđivanjem sredstava za špansku multinacionalnu kompaniju pomaže da se obezbedi evropsko liderstvo u automobilskoj industriji. Ovaj sporazum će omogućiti sedam evropskih zemalja da imaju koristi od EIB i pomoći će istraživačkim centrima i evropskim univerzitetima da razviju nove patente unutar EU.“
Izvor: energylivenews
Plan revitalizacije elektrodistributivne mreže, vredan 81,6 miliona evra, omogućiće svakom građaninu, bilo da se radi o privrednom društvu ili pojedincu, sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom, kazala je ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sednici usvojila Plan aktivnosti revatilizacije srednjenaponske (SN) i niskonaponske (NN) nadzemne mreže u distributivnom sistemu 2019-2021.
– Svaki građanin koji redovno plaća račune za potrošenu električnu energiju ima pravo na sigurno i kvalitetno napajanje električnom energijom. Ekonomski rast u Crnoj Gori je u prošloj godini bio 4,3 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 4,5 posto i mora ga pratiti odgovarajuća infrastruktura, kazala je ministarka Dragica Sekulić.
Svesni toga, kroz organe upravljanja u Elektroprivredi Crne Gore pokrenuta je inicijativa sveobuhvatne revitalizacije distributivne mreže u Crnoj Gori i s tim u vezi Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) je prosledio plan investicija za naredne tri godine.
– Samo za 2019. godinu je planirano da se potroši preko 32 miliona evra u revitalizaciju SN i NN mreže. Na osnovu dinamičkog plana po regionima i godinama određena je potrošnja planiranih sredstava, kazala je Dragica Sekulić.
Ovakvo ulaganje, kako je objasnila, neće se reflektovati na povećanje tarifa za distribuciju električne energije.
– Plan je da ova sredstva koristimo tako što će domaće kompanije i radna snaga imati svoje mesto u realizaciji ovog investicionog plana, istakla je Sekulić.
Već u avgustu, kako je dodala, Regulatorna agencija za energetiku (RAE) treba da potvrdi investicioni plan.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
