Home Blog Page 101

U kojim gradovima je već prekoračen godišnji maksimum prisustva PM-10 čestica

porez
Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Tek je februar, a povećava se broj gradova koji se bliže granici, ili su već prešli limit od 35 dana, koliko se na godišnjem nivou toleriše – u smislu povećane koncentracije čestica PM-10.

Prema propisima koji određuju da je dozvoljeni limit sa koncentracijom čestica PM-10 u vazduhu većom od 50 mikrograma po kubnom metru 35 dana, i na osnovu podataka koje prikuplja xeco.info, Zaječar, Valjevo, Prokuplje, Kruševac, Šabac i Užice su među prvima prekoračili taj limit.

Njima su se danas, prema novim podacima merenja, pridružili i Čačak, Požega i Novi Pazar.

Leskovac, Loznica i Šabac, takođe su gradovi blizu navedenog limita.

Pročitajte još:

PM-10 čestice su dobile naziv po svojoj veličini – imaju manje od 10 mikrometara. Radi poređenja, ljudska dlaka je široka oko 100 mikrometara. I dok se krupnije čestice zadržavaju, na primer u nosu, ove čestice prodiru u pluća.

Mogu biti različitog sastava, a zajednička im je samo veličina. One su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Izvori zagađenja ovim česticama mogu biti različiti, od termoelektrana do automobila.

Izvor: RTS

Baltičke zemlje sinhronizovale elektroenergetske mreže sa EU i napustile ruski sistem

Foto: Elektromreža Srbije

Na putu pune energetske nezavisnosti od Rusije, tri zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija, ostvarile su sinhronizaciju svojih elektroenergetskih mreža sa evropskom kontinentalnom mrežom (CEN). Time su baltičke zemlje napustile ruski sistem BRELL, značajno ojačavši svoju energetsku bezbednost i geopolitičku poziciju unutar Evropske unije.

Inicijativa za sinhronizaciju dobila je značajnu podršku kroz program EU „Connecting Europe Facility“ (CEF) – više od 1,2 milijarde evra bespovratnih sredstava od 2014. godine, prenosi WindEurope.

Ključni element sinhronizacije je interkonektor „Harmony Link“ između Litvanije i Poljske, koji omogućava integraciju baltičkih država u evropsku mrežu i povećava kapacitet za prenos obnovljive energije. Iako su ove zemlje već povezane sa evropskom elektroenergetskom mrežom, dodatna ulaganja u interkonektore optimizovaće tokove električne energije, smanjiti cene i osigurati stabilno snabdevanje.

Pročitajte još:

Još 2018. godine više od 60 odsto električne energije u ovim zemljama dolazilo je iz fosilnih goriva, dok danas čak 72 odsto potiče iz obnovljivih izvora. Od ukupne potrošnje električne energije, 28 odsto generiše se iz energije vetra, koja će nakon isključenja iz ruskog sistema igrati još značajniju ulogu.

Sve tri države sprovode aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu i moru, koristeći jednostavne aukcije sa diferencijalnim ugovorima (CfD), prema preporukama Evropske unije. Uz to, ulažu u inovativna rešenja. Estonija postavlja nove radarske sisteme koji smanjuju smetnje izazvane vetroelektranama, čime se područje dostupno za izgradnju vetroparkova povećava sa 10 odsto na preko 60 odsto teritorije zemlje. Letonija je ubrzala izdavanje ekoloških dozvola za prvih 400 MW vetroelektrana na kopnu, a u planu su i projekti u državnim šumama. Litvanija istražuje nove načine za elektrifikaciju industrije korišćenjem energije vetra.

Energetski portal

EU odobrila larve brašnara kao novi prehrambeni proizvod

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Evropska komisija ažurirala je popis crva i insekata koji se mogu prodavati kao hrana na području Evropske unije, pa se od sada u ishrani mogu korisiti larve crva u prahu kao alternativni izvor proteina. Reč je o larvi velikog žutog crva brašnara (Tenebrio molitor).

Ovako dobijen prah tretiraće se UV zracima, nakon čega se može dodavati u prehrambene proizvode namenjene tržištu EU.

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), insekti kao hrana postaju posebno relevantna tema u 21. veku zbog rasta cena životinjskih proteina, nesigurnosti u snabdevanju hranom, ekoloških pritisaka, rasta populacije i povećane potražnje za proteinima među srednjim klasama. Konzumacija insekata, u takvim okolnostima, pozitivno doprinosi životnoj sredini, zdravlju i sredstvima za život.

FAO je ukazao to da su insekti veoma hranljiv i zdrav izvor hrane sa visokim sadržajem masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala, zbog čega predstavljaju alternativni izvor proteina koji olakšava prelazak na zdrave i održive ishrane.

Nova hrana se sastoji od smrznutih i osušenih oblika celokupnog žutog crva brašnara. Smrznuti oblik se uglavnom sastoji od vode, sirovih proteina, ugljenih hidrata i masti, dok se osušeni oblici sastoje od sirovih proteina, masti i ugljenih hidrata.

Pročitajte još:

Nova hrana ima sadržaj proteina koji varira između 13 i 48 g/100 g.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) utvrdila je da je larva tretirana UV zracima bezbedna i da se može koristiti.

Hrana koja potiče od insekata, ili je derivat insekata, mora proći određenje procedure. Sam proces obuhvata podnošenje aplikacije, sigurnosnu procenu, odobrenje ili odbijanje, te označavanje i praćenje.

Sama procedura u ovom slučaju je pokrenuta 2018. godine kada je Belgijska federacija industrije insekata (BiiF) podnela zahtev Evropskoj komisiji u skladu sa Uredbom (EU) za odobravanje stavljanja na tržište smrznutih i osušenih oblika celokupnog žutog crva brašnara.

Iz Evropske komisije navode da je na potrošačima da odluče da li žele da jedu crve ili ne, te da se insekti redovno jedu u mnogim delovima sveta.

Jasna Dragojević

Solarni domovi pokazuju visoku otpornost na letnje toplotne talase

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Kako klimatske promene donose sve ekstremnije vremenske prilike, istraživači sa američkog Stevens instituta razvili su inovativan metod za identifikaciju domova najranjivijih na nestanke struje – i to bez potrebe za fizičkim obilaskom.

Njihova studija, objavljena u časopisu Journal of Smart Cities and Society, pokazuje da veštačka inteligencija može sa preko 95 odsto preciznosti da analizira energetske obrasce domova i prepozna koji su najugroženiji tokom oluja i toplotnih talasa.

Analizirajući podatke o 129.000 domova u osam američkih saveznih država, istraživači su otkrili da solarni domovi odlično odolevaju letnjim vrućinama, ali su skloniji nestancima struje tokom zimskih oluja u poređenju sa domovima koji koriste kombinovane izvore energije.

Pročitajte još:

Ova tehnologija može revolucionisati način na koji elektrodistributivne kompanije i službe za hitne situacije reaguju na ekstremne vremenske prilike, omogućavajući im da precizno lociraju i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija. Pored toga, urbanisti i donosioci odluka mogu koristiti ove podatke za planiranje otpornijih stambenih zajednica.

„Put ka održivim gradovima nije samo u ekološkoj transformaciji, već i u otpornosti. Razumevanje ranjivosti domaćinstava nije luksuz – već ključ za sigurnost zajednica u budućnosti”, naglašava profesor Filip Odonkor, vođa istraživačkog tima.

Energetski portal

Američke carine uzburkale industriju čelika u Nemačkoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je uvođenje carina od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, što predstavlja težak udarac za evropsku čeličnu industriju u najgorem mogućem trenutku, izjavilo je u ponedeljak nemačko industrijsko udruženje.

,,Carine na čelik koje su najavile Sjedinjene Američke Države mogu dovesti do preusmeravanja obima proizvodnje ka Evropi, dodatno povećavajući postojeći pritisak uvoza zbog prekapaciteta u Kini”, izjavio je Groebler, generalni direktor čeličane Salzgitter, kako je saopšteno na DPA.

Pročitajte još:

Udruženje je takođe pozvalo EU da nastavi razgovore sa Vašingtonom o Globalnom sporazumu o održivom čeliku i aluminijumu, predloženom trgovinskom sporazumu za borbu protiv intenziteta ugljenika i globalnog prekapaciteta u sektoru, što je predloženo još za vreme administracije Džoa Bajdena, iako do sada nije postignut nikakav sporazum.

Najvažnije tržište za evropsku čeličnu industriju su upravo SAD, napomenuo je Groebler, sa oko četiri miliona tona izvoza preko Atlantika u 2023. godini. Samo Nemačka izvozi oko milion tona uglavnom specijalnih čelika u SAD svake godine, dodao je on.

Energetski portal

Prvi Javni poziv za podsticaje u okviru MERE 3 IPARD III programa

Foto-ilustracija: Pixabay (hpgruesen)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je prvi javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u okviru Mere 3 IPARD III programa. Kroz IPARD III Finansijski sporazum, koji je potpisan između Vlade Srbije i Evropske komisije, za poljoprivredu i ruralni razvoj opredeljeno je 288 miliona evra.

Mera 3 je usmerena na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda.

Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje ističe 14. marta tekuće godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, uključujući preduzetnike, privredna društva i zadruge, a podržani sektori obuhvataju preradu i marketing mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

Pročitajte još:

Podsticaji pokrivaju do 50 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok se za projekte koji uključuju upravljanje otpadnim vodama, cirkularnu ekonomiju i obnovljive izvore energije, podrška uvećava za dodatnih 10 odsto. Investicije mogu obuhvatiti izgradnju i opremanje objekata, kao i nabavku nove opreme, mašina, kompjuterskog hardvera i softvera.

Podrška se kreće od 20.000 evra do 1.300.000 evra po projektu, sa maksimalnom podrškom od 2.500.000 evra po korisniku tokom trajanja IPARD III programa.

Energetski portal

Analiziraju se voda i vazduh u Brzom Brodu nakon trovanja, apel Vodovoda da se otpad ne baca u kanalizaciju

Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Nakon što se osmoro građana niškog naselja Brzi Brod u subotu žalilo na trovanje izazvano mirisom amonijaka koji se širio iz kanalizacije, iz niškog Osnovnog javnog tužilaštva kažu da ekipe i dalje uzimaju uzorke vode, vazduha i zemlje i da se čekaju rezultati analiza. Ispira se i kanalizacija, a iz niškog JKP Naissus apeluju na građane da ne odlažu otpad, poput ulja, hemikalija, starih lekova, u WC šolje i kanalizaciju.

Još jedan slučaj isparenja i neprijatnog mirisa iz kanalizacije uznemirio je proteklog vikenda građane Niša. I dok se za slučaj koji se dogodio pre skoro tri nedelje u niškom naselju Durlan uzrok još ne saopštava i čekaju se rezultati, zbog novog slučaja u Brzom Brodu se uzorci se još uzimaju.

Ono što jeste potvređeno, jeste da nivo amonijaka u vazduhu bio veći nego što je to normalno, a iz Tužilaštva su još juče potvrdili da je zatvorena radionica u Brzom Brodu koja se bavi obradom metala.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva kažu da nema novina u ovom slučaju, ali da su ekipe na terenu i da je u sve uključena i republička inspekcija.

Pročitajte još:

,,Uzimaju se uzorci, proverava se voda, vazduh i zemlja. Kada budemo imali rezultate, imaćemo više informacija”, kažu iz Tužilaštva.

Kako saopštavaju iz JKP Naissus, njihove ekipe i danas će u Šarplaninskoj ulici u Brzom Brodu ispirati kanalizaciju, ali i upozoravaju da se otpad ne može bacati u WC šolju i da odlaganje opasnih materija u kanalizacioni sistem može izazvati isparenja koja negativno utiču na zdravlje ljudi.

„Odlaganje otpada iz domaćinstava poput pelena, vlažnih maramica, ostataka hrane, pikavaca, starih lekova ili stare tkanine u wc šolju, odnosno ubacivanje građevinskog materijala ili istakanje motornog ulja, raznih industrijskih hemikalija i drugog opasnog otpada direktno u kanalizacioni sistem najstrože je zabranjeno”, navode iz Vodovoda.

Izvor: Južne vesti

Strože kontrole vodenih resursa: Najavljen nadzor na 23 lokacije 2025. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Shant Dem)

Vlada Crne Gore objavila je nedavno Plan i program rada Inspekcije za vode za 2025. godinu, kojim je predviđen pojačan nadzor nad ukupno 23 lokacije označene kao potencijalno najveći zagađivači. Inspektori za vode, kako se navodi, sprovodiće redovne kontrole na ovim mestima sa ciljem uspostavljanja integrisanog upravljanja vodama i očuvanja vodnog dobra.

Subjekti čije aktivnosti mogu predstavljati ozbiljniju pretnju za životnu sredinu nalaziće se u fokusu ovog plana. Prema podacima iz ovog plana, inspekcija planira pet godišnjih provera u najvažnijim industrijskim postrojenjima, uključujući Kombinat aluminijuma u Podgorici, Železaru Nikšić, Termoelektranu Pljevlja i Rudnik uglja u Pljevljima, potom Deponija u Podgorici, Luka Bar, hidroelektrane, Brodogradilište Bijela, Asfaltne baze i drugi koji su se našli na spisku u dokumentu. Nadležne institucije ističu da je brza reakcija ključna kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje voda, ali i zdravlja ljudi.

Odsek za Inspekciju za vode, kako je navedeno, trenutno raspolaže sa devet inspektora.

Pročitajte još:

U novom dokumentu Vlade precizira se i da su kontinuirano stručno usavršavanje i specijalizacija inspektora neophodni za efikasan rad na terenu. Pored obuke, neophodni uslovi uključuju i obezbeđivanje službenih vozila za nadzor nepristupačnih lokacija, kao i poboljšanje materijalnog i pravnog položaja inspektora.

Inspekcija za vode takođe kontroliše i određena zaštićena područja, među kojima su nacionalni parkovi Skadarsko jezero, Biogradska gora, Lovćen, Durmitor i Prokletije.

U Planu i programu rada posebno se ističe potreba da se saradnja sa lokalnim zajednicama, drugim državnim organima i nevladinim organizacijama podigne na viši nivo, čime bi se brže i efikasnije reagovalo na eventualne nepravilnosti u korišćenju i zaštiti vodnog dobra.

Očekuje se da će primena pooštrenih kontrola tokom 2025. godine rezultirati unapređenjem stanja u sektoru vodoprivrede, čime bi se dugoročno osiguralo održivo upravljanje vodnim resursima Crne Gore.

Energetski portal

Česi otkrili najveće termalno jezero u pećini na svetu (VIDEO)

Foto-ilustracija: Unsplash ( J K)

Grupa čeških naučnika pronašla je podzemno termalno jezero u južnoj Albaniji, a koje se na osnovu otkrivene površine smatra najvećim na svetu.

Jezero se nalazi u oblasti poznatoj kao dolina Vromoeri, na albanskoj strani granice sa Grčkom. Nazvano je „Neuron Lake“ po fondu koji je finansirao istraživanje. Pronađeno je na dnu 100 metara duboke provalije nazvane Atmos.

Dužina jezera je 138 metara, a širina 42 metra. Perimetar jezera (dužina oboda) je 345 metara, a može da zadrži do 8.335 kubnih metara tople vode. Jezero može primiti otprilike tri puta veću zapreminu vode od glavne sale Narodnog pozorišta u Pragu.

@visitalbania__

🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿An extraordinary discovery has been made by a group of Czech scientists in southern Albania! They have found an underground thermal lake, considered the largest in the world based on the surface area discovered so far. This lake, named “Neuron Lake” after the foundation that funded the research, was found in Leskovik, in the area known as Vromoeri Valley, on the Albanian side of the border with Greece. In 2021, scientists discovered an extensive cave system containing multiple thermal springs that emitted steam and hot water. While investigating these sources, the team identified a chasm over 100 meters deep, which they named “Atmos.” At the bottom of this chasm, they found the world’s largest thermal lake. It measures 138 meters in length and 42 meters in width. The lake’s perimeter is 345 meters, and it can hold up to 8,335 cubic meters of hot water. The most advanced technology was used for this study, including the GeoSlam system, a 3D scanning method that creates precise models of the caves. Credit @veda24 @ct24zive @jarda_zoula @danielstach_

♬ suono originale – Visitalbania__

O ovom značajnom otkriću, koje predstavlja veliki iskorak u geološkim i hidrološkim istraživanjima, izveštavao je Radio Prag Internacional. Kako ističu, očekuje se da će doprineti dubljem razumevanju jedinstvenih sistema pećina i voda, te očuvanju i hidrološkom upravljanju ovim područjem.

Pročitajte još:

Ključnu ulogu u otkriću i mapiranju odigrala je napredna tehnologija. Istraživački tim je koristio mobilni LIDAR skener, što im je omogućilo da stvore precizne modele pećine. Reč je o uređaju koji koristi svetlosni zrak za merenje udaljenosti između skenera i objekata u okolini. Takođe, omogućava stvaranje 3D modela okruženja.

Kako prenosi tvpworld.com, tokom 2024. snimak sa drona otkrio je oblak pare koji je izlazio iz neistraženog područja. Prateći trag, otkrivena je ogromna podzemna pećina s najvećim poznatim podzemnim termalnim jezerom na Zemlji.

Istraživačku ekspediciju predvodio je speleolog Marek Audy, a činilo ju je još 18 članova.

Naučnici su prilikom istraživanja pećina opisali i tamošnji ekosistem, te, između ostalog, otkrili novu vrstu štitastog škorpiona koji su nazvali sulfur i slepe miševe.

„Na zidu površine otprilike deset puta deset metara, živi oko 70.000 paukova, odlično im je tamo”, rekao je Audy u svojim medijskim nastupima.

Češki tim istražuje podzemne sisteme pećina u južnoj Albaniji od 2021. godine.

Energetski portal

Indija postavila ambiciozne ciljeve: 500 GW čiste energije do 2030.

Foto-ilustracija: Pixabay (Cisca1971)

Indija je postavila ambiciozne ciljeve energetske tranzicije i jačanja energetske sigurnosti. Prema podacima organizacije EMBER, Unija Budžet 2025. predstavlja treći budžet u okviru 25-godišnje strategije koja vodi ka obeležavanju 100 godina nezavisnosti.

Indija je stekla nezavisnost 1947. godine, a 2022. započela dugoročni razvojni period do 2047, sa ciljem da postane ekonomski snažna, energetski nezavisna i ekološki održiva zemlja.

U okviru tih napora, Indija teži da do 2070. godine postigne neto nulte emisije. To podrazumeva istovremeni razvoj ekonomije i sprovođenje mera za čistu i održivu budućnost.

Ova zemlja usmerila se na diversifikaciju energetskog miksa kroz razvoj kapaciteta solarne i vetroenergije, izgradnju kapaciteta za skladištenje energije i povećanje upotrebe električnih vozila. Pored toga, dekarbonizacije teške industrije i razvoj indijskog tržišta ugljenika, poslednjih godina sve više dobija na značaju.

Jedan od ključnih ciljeva jeste dostizanje 500 GW kapaciteta nefosilnih izvora do 2030. godine. Do decembra 2024. godine, ukupni instalirani kapacitet iz nefosilnih izvora iznosio je 225,8 GW. Najveći deo ovog kapaciteta čini solarna energija sa 97,9 GW, a za njom idu vetroenergija sa 48,2 GW, hidroenergija sa 46,9 GW i nuklearna energija sa 8,2 GW.

Pročitajte još:

Unija Budžet 2025

Unija Budžet 2025. biće usmeren na dugoročnu energetsku sigurnost, planove za proširenje nuklearnih kapaciteta na 100 GW do 2047. godine, a kako prenosi EMBER, istovremeno će se naglašavati domaća proizvodnja ključnih komponenti poput solarnih ćelija, baterija i vetroturbina. Njime su mikro, mala i srednja preduzeća prepoznata kao glavni pokretači razvojnog puta ove zemlje.

Još jedna odluka jeste ukidanje carine na kobalt u prahu, otpad litijum-jonskih baterija i druge kritične minerale kako bi se pomoglo jačanju indijske industrije reciklaže. Na ovaj način, kroz ukidanje troškova na ključne sirovine iz otpada, smanjuju se troškovi za proizvođače sekundarnih sirovima, a takođe podstiče ulaganje u reciklažu ključnih minerala.

Pored toga, u januaru 2025. godine pokrenuta je Nacionalna misija za kritične minerale sa budžetom od 34.300 miliona INR (približno 380 miliona evra) tokom sedam godina, kako bi se izgradio otporan lanac vrednosti za resurse ključne za zelene tehnologije.

Kada je reč o nuklarnoj energiji, Budžet 2025 postavlja cilj dodavanja 100 GW nuklearnih kapaciteta do 2047. godine. Ostvarenje ovog cilja zahtevaće zakonodavne reforme, naročito u pogledu uključivanja privatnog sektora. Trenutno, Indija ima 8,2 GW nuklearnih kapaciteta, što čini 2,6 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Planira se uvođenje pet malih modularnih reaktora (SMR) do 2033. godine i dodatnih 7 GW kapaciteta do 2031. godine.

Prethodni Unija Budžeti fokusirali su se na različite segmente ove tranzicije. Budžet iz 2022. godine bio je usmeren na domaću proizvodnju solarne opreme, dok je Budžet 2023. uveo podsticaje za skladištenje energije i razvoj industrije zelenog vodonika. Na kraju, Budžet 2024. u najvećem delu odnosio se na vetroelektrane na moru, subvencije za solarne panele na krovovima i podršku kritičnim mineralima.

Katarina Vuinac

EU izdvaja 422 miliona evra za infrastrukturu alternativnih goriva duž TEN-T

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska unija je odlučila da izdvoji gotovo 422 miliona evra za finansiranje 39 projekata koji će doprineti uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva duž trans-evropske transportne mreže (TEN-T). Mreža TEN-T je deo šireg sistema transevropskih mreža (TEN), uključujući telekomunikacijske mreže (eTEN). Ova sredstva su deo prve faze programa Infrastrukturni objekti za alternativna goriva (AFIF) unutar Okvirnog programa Povezivanje Evrope (CEF), koji podržava razvoj evropske transportne infrastrukture za period 2024-2025. godine.

Projekti koji su odabrani za finansiranje uključuju instalaciju oko 2.500 punjača za električne automobile namenjene lakim vozilima i 2.400 punjača za teška vozila, kao i izgradnju 35 stanica za punjenje vodonikom koje će koristiti automobili, kamioni i autobusi. Takođe, predviđena je elektrifikacija usluga u okviru osam aerodroma, ekološko unapređenje devet luka, te izgradnja dva bunkera za amonijak i metanol, objavila je Evropska izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu.

Pročitajte još:

Evropska komisija će u narednim mesecima doneti odluku o dodeli sredstava, nakon čega će one postati konačne. Izvršna agencija Evropske unije za klimu, infrastrukturu i okoliš (CINEA) već je započela pripremu ugovora o grantovima sa korisnicima koji su uspešno izabrani, iako poziv ostaje otvoren za prijave, a sledeći krajnji rok za podnošenje prijava je 11. jun 2025. godine.

Ovaj poziv za predloge je deo druge faze AFIF-a, koji je pokrenut tokom februara 2024. godine sa ukupnim budžetom od jedne milijarde evra. 

Energetski portal

EPS će prodati 30 miliona tona pepela kompanijama građevinskog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (volodymyr-hryshchenko)

U narednoj deceniji, „Elektroprivreda Srbije” (EPS) planira da proda 30 miliona tona pepela vodećim proizvođačima građevinskih materijala, što je primena principa cirkularne ekonomije u Srbiji.

Pepeo koji se generiše potiče iz termoelektrana koje koriste ugalj kao osnovno gorivo za proizvodnju električne energije. Tokom procesa sagorevanja uglja, pepeo nastaje kao nusprodukt.

Elektroprivreda Srbije godišnje proizvede između 6 i 7 miliona tona pepela, od čega se samo 5 do 6 odsto te količine distribuira na tržištu Srbije. Veći deo pepela se skladišti na deponijama pepela i šljake koje su pod upravom Elektroprivrede Srbije, gde se klasifikuje kao neopasan otpad, istakao je Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, kako se navodi na sajtu EPS-a.

Pročitajte još:

Od ukupne količine, 20 miliona tona pepela biće isporučeno konzorcijumu „Lafarge” i „Elixir Group” iz termoelektrane „Nikola Tesla B”, dok će preostalih 10 miliona tona doći iz ogranka „TE-KO Kostolac” i biće isporučeno kompaniji „Moravacem”.

Dimitrije Knjeginjić, generalni direktor „Lafarge Srbija”, izjavio je da je ponosan na učešće u ovom projektu koji ne samo da unapređuje ekološki otisak, već i omogućava uštede eliminacijom troškova za odlaganje pepela. Siniša Mauhar, generalni direktor „Moravacem”, naglasio je da je industrija građevinskih materijala ključna za razvoj cirkularnih rešenja i smanjenje CO2 emisija.

Energetski portal

Do kraja godine radovi na izgradnji naftovoda Srbija-Mađarska

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

O napretku u realizaciji projekta izgradnje naftovoda Srbija-Mađarska, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Nataša Lečić, v.d. generalnog direktora Transnafta A.D. Pančevo.

Tom prilikom, ministarka je istakla da izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske predstavlja značajan korak ka osiguravanju veće sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta naftom.

Početak radova očekuje se do kraja godine.

Ministarka je objasnila da je diversifikacija snabdevanja ključna za energetsku bezbednost Srbije, kako u gasnom tako i u naftnom sektoru, a naftovod Srbija-Mađarska doprineće dugoročnoj stabilnosti snabdevanja.

Pročitajte još:

,,Vidljiv je napredak u izradi projektno-tehničke dokumentacije dok stručni timovi iz obe zemlje redovno komuniciraju radi praćenja napretka projekta na obe deonice i koordinacije daljih aktivnosti”, rekla je ministarka.

Na sastanku je istaknuto da su do sada izrađeni Idejno rešenje i Idejni projekat sa studijom opravdanosti. Prostorni plan područja posebne namene prošao je javni uvid i nalazi se u proceduri usvajanja.

Građevinska dozvola se očekuje do kraja godine, kao i završetak kompletne projektno-tehničke dokumentacije. Završetak radova se očekuje tokom 2027. godine.

Energetski portal

Kako zagađenje vazduha utiče na naše kognitivne sposobnosti?

Photo-illustration: Pixabay (Maruf_Rahman)

Nedavna studija naučnika sa univerziteta u Birmingemu i Mančesteru otkrila je da čak i kratkotrajno izlaganje visokim koncentracijama čestica zagađenja vazduha (PM) može negativno uticati na kognitivne funkcije, otežavajući fokusiranje, prepoznavanje emocija i donošenje odluka. Ovi nalazi dodatno potvrđuju sve veću zabrinutost u vezi sa štetnim efektima zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje.

Istraživači su sproveli eksperiment u kojem su ispitanici bili izloženi visokom nivou zagađenja vazduha korišćenjem dima sveće ili su boravili u prostoru sa čistim vazduhom. Pre i nakon izlaganja zagađenju, ispitanici su bili podvrgnuti testovima koji su merili radnu memoriju, selektivnu pažnju, prepoznavanje emocija, psihomotornu brzinu i trajnu pažnju.

Rezultati su pokazali da su selektivna pažnja i sposobnost prepoznavanja emocija značajno smanjeni kod onih koji su bili izloženi zagađenom vazduhu, dok radna memorija nije pokazala značajne promene. Ovo ukazuje na mogućnost da su određene kognitivne funkcije otpornije na kratkotrajnu izloženost zagađenju.

Pročitajte još:

Društvene i ekonomske posledice

Koautor studije, profesor Frensis Poup sa Univerziteta u Birmingemu, naglasio je da loš kvalitet vazduha podriva intelektualni razvoj i produktivnost radnika, što ima ozbiljne ekonomske i društvene posledice.

„U svetu visoke tehnologije, koji se sve više oslanja na kognitivnu izvrsnost, smanjena produktivnost zbog zagađenja vazduha može imati dugoročne negativne efekte na ekonomski rast”, rekao je Poup.

Dr Tomas Faherti, takođe sa Univerziteta u Birmingemu, istakao je da čak i kratkotrajno izlaganje zagađenom vazduhu može otežati svakodnevne aktivnosti, kao što su kupovina u supermarketu, donošenje odluka ili održavanje koncentracije na poslu.

Studija je prva koja je eksperimentalno manipulisala udisanjem PM čestica, pružajući vredne uvide u to kako zagađenje utiče na kognitivne funkcije. Istraživači naglašavaju potrebu za daljim istraživanjem dugoročnih posledica zagađenja na mozak, posebno kod ranjivih grupa, kao što su deca i stariji.

Globalni problem i potreba za regulativama

Zagađenje vazduha je jedan od najvećih ekoloških rizika za ljudsko zdravlje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čestice PM 2,5 su odgovorne za oko 4,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Pored uticaja na respiratorni i kardiovaskularni sistem, sve je više dokaza o njihovoj povezanosti sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

SZO preporučuje da granice koncentracije PM 2,5 čestica ne prelaze 15 µg/m3 na dnevnom nivou i pet µg/m3 na godišnjem nivou. Međutim, u mnogim urbanim sredinama ove vrednosti su daleko iznad preporučenih granica, što ukazuje na hitnu potrebu za strožim propisima o kvalitetu vazduha i merama javnog zdravlja kako bi se smanjili štetni efekti zagađenja na mozak i opšte zdravlje populacije.

Milena Maglovski

Izazovi u primeni ESG principa

Foto-ilustracija: : Pexels (Arthur Ogleznev)

U poslednjih nekoliko godina, sve se više govori o održivom poslovanju i integraciji ESG principa u poslovne modele preduzetnika i kompanija. Iako svest o značaju održivosti raste, implementacija ESG principa u Srbiji još uvek je u fazi razvoja, a mnogi preduzetnici suočavaju se s izazovima prilagođavanja novim tržišnim zahtevima. S obzirom na to da globalna ekonomija zahteva odgovorno poslovanje, raste pritisak na preduzetnike da se prilagode održivim praksama, što postavlja pitanje kako ubrzati proces integracije ESG faktora u poslovanje.

Iako preduzetnici u Srbiji prepoznaju značaj održivog poslovanja, implementacija ESG principa i dalje predstavlja izazov, posebno za malu i srednju privredu, kao i tradicionalne industrije. Velike kompanije, naročito one koje izvoze, brže implementiraju ove standarde, dok manji preduzetnici nailaze na prepreke poput nedostatka stručnosti i visokih početnih troškova. Privredna komora Srbije (PKS) igra ključnu ulogu u savetovanju preduzetnika o ESG standardima, organizovanju obuka i pružanju pravnih saveta. Iako je prepoznat značaj ESG faktora, potrebna su dalja ulaganja u specijalizaciju i jačanje kapaciteta za efikasniju implementaciju među preduzetnicima.

– Jedan od važnijih koraka bio je formiranje Responsible Business Huba, korisničkog servisa koji pomaže preduzetnicima da bolje razumeju zahteve tržišta EU i da se usklade sa zakonodavstvom vezanim za ESG. Kroz izradu ESG rečnika, prevođenje ključnih regulativa i obuke za preduzetnike, PKS pruža ključnu podršku u razumevanju tržišnih zahteva i novim zakonodavnim obavezama – objašnjava Tanja Lindell, iz Privredne komore Srbije.

U FOKUSU:

Foto: PKS

Zakonodavne promene u Srbiji svakako će ići u pravcu usklađivanja sa globalnim i EU regulativama u oblasti ESG standarda. Iako trenutni zakonodavni okvir nije dovoljno razvijen, postoji jasna potreba za uvođenjem novih zakonskih okvira koji će omogućiti bolju zaštitu životne sredine, unapređenje društvene odgovornosti i bolju upravljačku praksu. To podrazumeva usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zaštitom ljudskih prava, radnim uslovima, sigurnošću na radu, kao i boljim upravljanjem, posebno u pogledu transparentnosti i etičkog poslovanja.

Pored toga, važno je preduzetnicima pružiti edukaciju i adekvatnu pomoć u implementaciji ESG principa, kao i olakšati prelazak na zelene poslovne modele kroz finansijske podsticaje i poreske olakšice. Kako bi se ubrzala zelena transformacija, potrebno je obezbediti odgovarajuće subvencije, obuke i savete preduzetnicima, ali i motivisati ih da nađu inovativna rešenja, koja će im omogućiti da postanu konkurentniji na globalnim tržištima.

– Preduzetnici, naročito oni koji izvoze, prepoznaju potrebu za održivim poslovanjem, dok mnogi još uvek oklevaju zbog izazova poput visokih početnih troškova i nedostatka svesti. Sektori poput energetike, poljoprivrede, proizvodnje i transporta pokazuju najveći potencijal za zelenu transformaciju, jer već postoje preduslovi za uvođenje zelenih tehnologija – dodaje Tanja Lindell.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Novi Sad nastavlja akciju ozelenjavanja

Foto: Grad Novi Sad

Sadnja novog drveća nastavlja da unapređuje zelene površine Novog Sada. U Ulici Stanoja Stanojevića na Novom naselju zasađene su 44 sadnice likvidambra, dok je u Ulici Vojvode Šupljikca posađeno 42 stabla različitih vrsta. Ovoj ekološkoj akciji prisustvovali su Dejan Šijak, član Gradskog veća za komunalne i inspekcijske poslove, i Danijela Andrić, pomoćnica gradonačelnika, navedeno je u saopštenju Grada.

Kako je istakla Danijela Andrić, sadnja se sprovodi u periodu mirovanja vegetacije, od novembra do marta, kada odrasla stabla iz rasadnika dobijaju svoje stalno mesto u gradskim zelenim površinama.

Dejan Šijak naglasio je da je Grad Novi Sad posvećen očuvanju i unapređenju zelenila, te da će u narednim nedeljama biti posađeno još 620 stabala različitih vrsta, uključujući jablane, javore, lipe i četinare, kao i 450 sadnica ukrasnog šiblja.

Pročitajte još:

Pored drveća, posebna pažnja posvećena je i sadnji ukrasnog cveća. Krajem prošle godine, u sklopu sanacije javnih zelenih površina, na 27 lokacija posađeno je oko 2.000 stabala, od kojih su neka visoka čak šest metara. Takođe, u novembru je Limanski park obogaćen sa 40.000 lukovica lala i narcisa, koje će, kada procvetaju, svojim bojama podsećati na talase Dunava.

Zahvaljujući ovim aktivnostima, Novi Sad nastavlja da gradi svoj imidž zelenog i ekološki osvešćenog grada, a sadnja novih stabala i ukrasnog bilja biće nastavljena sve do kraja marta.

Energetski portal

1...100101102...1,670Page 101 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs