Stručnjaci se slažu u proceni da će trenutni toplotni talasi veoma negativno uticati na već „klimavo“ tržište žitarica. Kada je reč o Srbiji rod kukuruza će biti prepolovljen.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs kaže da je teško proceniti koliki će biti gubici od velikih vrućina, ali podseća da je i prošlogodišnji prinos kukuruza bio jako loš, na nivou od oko 5,5 tona po hektaru.
“Ove godine se očekuje još niži prinos, to je vrlo izvesno. Definitivno će suša prepoloviti ovogodišnji rod kukuruza. Možemo da očekujemo od 5,5 do šest miliona tona, što mislim da je i optimistična procena u ovom trenutku. Mi ćemo imati dovoljne količine kukuruza za sopstvene potrebe koje su oko pet miliona tona, ali ćemo smanjiti izvozni potencijal”, ocenjuje Galetin i dodaje da je sreća u nesreći da se naši poljoprivrednici sve više okreću gajenju ranih hibrida koji imaju kraći vegetacioni period i ne osećaju gubitke zbog vrućina.
Visoke temperature koje traju nedeljama širom Evrope izuzetno nepovoljno utiču na prolećne useve, pre svega na kukuruz, soju, suncokret i uljanu repicu. Vrućine su zahvatile veći deo evropskih agrarnih proizvođača kao što su Francuska, Španija i Italija.
“To će se svakako osetiti u prinosima. Loša bilansna situacija će samo da raspiri probleme ionako nesigurnog svetskog tržišta žitarica, i uopšte hrane, tako da mi sada imamo situaciju prema najnovijim podacima američkog ministarstva poljoprivrede da su bilansi kukuruza relativno uravnoteženi i da se očekuje proizvodnja na nivou ukupne svetske potrošnje. Međutim, to je procena koja je bila zaključena sa junom. Nažalost, jul je doneo neočekivano visoke temperature, pa može da se desi na svetskom nivou da kukuruz doživi sudbinu pšenice koja ima svetsku proizvodnju za 12 miliona tona manje od očekivane svetske potrošnje”, objašnjava Galetin.
Kada je reč o soji, prema rečima našeg sagovornika, neće biti problema jer se 90 procenata svetske proizvodnje soje odvija na američkom kontinentu.
Pročitajte još:
Sporazum Kijeva i Moskve o izvozu žita
Ukrajina i Rusija su u Istanbulu potpisale sporazum o izvozu žita koji ima za cilj da spreči globalnu krizu nestašice hrane tako što su dogovorili „de facto prekid vatre“ na teretnim brodovima koji će prikupljati milione tona nasukanog žita iz ukrajinskih luka.
Velike nade polažu se u ovaj sporazum koji bi mogao da ublaži krizu gladi koja sve više uzima maha u svetu. Pod uslovom da dogovor iz Istanbula bude i sproveden, u šta sumnja ukrajinska Vlada.
U sprovođenje sporazuma sumnja i naš sagovornik, agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
“Da li će se to uopšte desiti, da li će sporazum uopšte zaživeti to je veliko pitanje. Mislim da Rusiji nije u interesu gubljenje aduta kao što je kontrolisanje tržišta hrane”, kaže Galetin.
On smatra da ovaj sporazum na Srbiju ima uticaja zbog cena i dostupnosti proizvoda.
“Mi nismo neposredno osetili posledice krize u Ukrajini, osim što se tržište “unervozilo”, jer su količne ukrajinske robe bile nedostupne što je izazvalo skok cena u toku proleća. Mi smo imali prohodnost preko luke Konstanca koja je sve vreme bila prohodna. Na nas je najviše uticala mera zabrane izvoza, kao i kasnije kvotiranje izvoza, što je prilično dugo držano iako smo znali da ćemo imati prilično dobar rod pšenice, i da su bilansi veoma stabilni i jaki. Sada u ovom trenutku može da se desi da cena žitarica uljarica padne, to bi bila jedina moguća posledica po nas”, zaključuje naš sagovornik.
Ogromne materijalne štete od suša
Prema analizama od 1990. do 2021. godine u Srbiji je bilo čak deset sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara.
Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje.
Izvor: Biznis.rs
