Cena naknade za priključenje na elektroenergetsku mrežu biće poznata najkasnije u julu, a do 2030. godine Hrvatska će imati oko 10,5 gigavata ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, od čega će osam gigavata biti obnovljivo.
Ovo je tek deo novosti otkrivenih na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se od 12. do 14. juna održavaju u Puli, a na kojima su organizatori, Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), okupili više od 400 stručnjaka.
Javne politike u sektoru obnovljivih izvora energije bile su tema prvog dana Dana OIE, a direktorka OIEH Maja Pokrovac istakla je kako je svaki susret energetskog sektora prilika za učenje, ali i rast.
„Vrlo je važno da industrija dobija novi oblik jer zelena tranzicija ne omogućava samo napredak u vidu čiste energije, već i radna mesta visokoobrazovanim mladim ljudima, ali i regionalni razvoj“, kazala je Maja Pokrovac.
Da je zaista tako, potvrdio je zamenik župana Istarske županije Tulio Demetlika koji je rekao da njegova županija radi na izradi novog prostornog plana u kojem je na prvom mestu energetika.
„Radimo novi Istarski ipsilon, u energetskom smislu. Planiramo priključenje 400 megavata solara, ali kako sunca nema uvek, predvideli smo i baterijske stanice od 150 megavata koje će nam dobro doći leti kad nam stigne 600.000 turista pa nam je mreža na maksimumu preopterećenja i preti nam ‘blackout'“, pojasnio je Demetlika pa dodao da Istarska županija želi da postane autonomna što se struje tiče, a nada se da će same spomenute baterije u pogonu biti za deset godina.
Ne moraju Istrani brinuti oko preopterećenja mreže, istakao je državni sekretar u Ministarstvu ekonomjie Ivo Milatić, rekavši da će se izmenama Zakona o prostornom planiranju odrediti tačne trase dalekovoda, a do 2030. „znaće se kuda idu žice“.
Pročitaje još:
- OKRUGLI STO „UPRAVLJANJE POTROŠNJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE – MOGUĆNOSTI I IZAZOVI“
- MEĐUNARODNA KONFERENCIJA „DANI OIE“ U PULI
- BLIŽI SE SAVETOVANJE ENERGETIKA 2024
„Tačno je da prvi ‘draft’ Plana nije baš najsrećniji i na sebe preuzimam odgovornost što se ranije nisam uključio u izradu. Radimo sada na njemu i biće sasvim drugačiji. Do 2030. planiramo da na mrežu uključimo dva gigavata energije vetra, 319 megavata geotermala i četiri gigavata solara, a uveren sam da će taj broj biti i veći“, kazao je Milatić.
Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kazao je da država razmišlja o mogućnosti postavljanja agrosolara i na poljoprivredna područja s trajnim nasadima, a istakao je kako je već urađeno puno kad se investitorima omogućila gradnja agrosolara bez lokacijske i građevinske dozvole.
Što se plutajućih solarnih i vetroelektrana tiče, za koje je OIEH već odradio mapiranje Jadrana, one možda i neće tako skoro, kazao je Bojan Linardić, direktor Zavoda za prostorni razvoj pri Ministarstvu prostornoga uređenja, građevine i državne imovine.
Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe-a, Hrvatskoj je čestitala na „godini solara“ jer je prošle godine izgrađeno 250 odsto više nego godinu ranije. Izrazila je i zabrinutost što se svega dva do tri odsto panela trenutno proizvodi u Evropi, dok Džajs Dikson, direktor WindEurope-a nije zadovoljan činjenicom da u Hrvatskoj još uvek bilo kakav razvoj obnovljivih izvora energije koči administracija.
U četvrtak, drugi dan konferencije, biće održan panel na temu solarizacije Hrvatske, zatim kakva je daljnja perspektiva vetroelektrana u zemlji, mogu li se pojednostavniti pravila za priključenje na mrežu, kao i koji su izazovi pred geotermalnom energijom.
Energetski portal
