Ražanj, centar istoimene opštine na jugu Srbije, osim po neobičnom imenu, jedinstven je u našoj zemlji po mnogo čemu, a posebno po tome što je izuzetno čisto i uređeno mesto u kome otpad nije smeće, već resurs.
U mestu sa tek više od 1300 stanovnika baš nigde ne možete da vidite bačen papirić, kutiju od cigareta ili plastičnu kesu. Nema polomljenih klupa i kanti za otpatke, nema divljih deponija, kao ni kontejnera iz kojih se „preliva otpad“.
Posebno je zanimljivo postupanje tog mesta sa organskim otpadom. Umesto da završava na smetlištu, ovde prerađuje se u kompost i završava kao đubrivo u baštama i voćnjacima.
Selekcija otpada kreće u kuhinji
Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović rekao je da je ta opština sa selekcijom otpada i kompostiranjem krenula 2015. godine.
Pročitajte još:
„Selekcija kreće u kuhinji, u momentu nastanka otpada. Domaćinstva u Ražnju imaju posebne kese i posude za odlaganje organskog otpada, koji potom odlažu u posebne kontejnere. Otpad iz kontejnera radnici komunalnog preduzeća odvoze u reciklažno dvorište na kompostiranje„, kazao je Todorović.
Prema njegovim rečima, u reciklažnom dvorištu godišnje se dobije oko 10.000 litara komposta koji se besplatno deli domaćinstvima. Kompost je lagan, dodao je on, tako da se pakuje u džakove zapremine 50 litara.
„U početku smo kompost besplatno delili svim domaćinstvima, kako bi ljudi shvatili važnost selekcije otpada. Sada kompost delimo domaćinstva koja posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede dobijaju sadnice voća. Kada dobiju sadnice, dobiju i odgovarajuću količinu komposta, kako bi ih lakše zasadili“, kaže naš sagovornik i dodaje da određenu količinu komposta dobijaju i domaćice koje izuzetno vole da gaje cveće, jer se kompost izuzetno dobro pokazao u gajenju ukrasnog bilja.
Kompostiranje nije tako jednostavno
Kako je rekao, obuku za kompostiranje prošlo je više domaćinstava iz sela sa područja opštine Ražanj, a jedan broj meštana se i dalje time bavi.
„Kompostiranje nije tako jednostavno kao što se misli, to nije truljenje. Ne možete samo da organski otpad ostavite negde na gomili. Ukoliko hoćete da dobijete kompost morate da sameljete organski otpad, da podesite sastav i pratite kretanje temperature.“
Takozvano „toplo kompostiranje“, traje sedam do osam dana – to nije truljenje organskog otpada mesec ili dva. Postupak kompostiranja u reciklažnom dvorištu u Ražnju kreće mlevenjem organskog otpada na komadiće ne veće od dva centimetra, a potom se prave gomile u koje se ubacuje „kvasac“, odnosno ranije dobijeni kompost kako bi mikroorganizmi iz te materije mogli da započnu svoj deo posla.
Šta prođe kroz sito – kompost je, šta ne – kvasac
Nakon toga, dodao je Todorović, gomile organskog otpada pokrivaju se tankim slojem trine ili mlevenog drveta sa visokim sadržajem ugljenika. To je neophodno da bi se postigla ravnoteža između azota kojeg ima dosta u organskom otpadu i ugljenika koji je neophodan, a nema ga u dovoljnim količinama.
„Kada mikroorganizmi krenu da se umnožavaju i započne proces anaerobne digestije, temperatura kreće da brzo raste i mora da se kontroliše kako ne bi prešla 65 stepeni. Da bi se gomila ohladila, a i zbog toga da bi mikroorganizmima obezbedili neophodan kiseonik, mora da se okrene, odnosno promeša“, kaže iz opštine Ražanj i dodaju da u početku procesa se to čini dva puta, a potom jednom dnevno.
Prema njegovim rečima, da bi se postupak kompostiranja kompletno završio neophodno je da gomile odstoje još 20 dana zbog „smirivanja“ procesa.
„Materijal koji prođe kroz sito je kompost, a ostatak je deo organskog otpada koji mikroorganizmi nisu preradili. Njega ne bacamo, već nam služi nam kao ‘kvasac’ jer su u njemu inicijalni mikroorganizmi za naredni postupak kompostiranja“, navodi Todorović.
Posebno se vodi računa o ambalaži pesticida
Na opštinskoj deponiji, osim organskog otpada, ne završava ni plastična i staklena ambalaža, ne baca se električni i elektronski otpad, kao ni ambalaža u koju se pakuju pestici. U reciklažnom dvorištu, dodao je pomoćnik predsednika opštine Ražanj, odvaja se i presuje plastična ambalaža, koja se kao i staklena ambalaža, prodaje na tržištu.
„Posebno vodimo računa o ambalaži u kojoj se pakuju pesticidi. Ražanj je opština u kojoj se najveći broj od 9.500 stanovnika bavi poljoprivredom, tako da ima i dosta tog otpada. Da se ne bi rasturao po njivama i bacao u reke, sakupljamo ga i predajemo firmama koje se bave reciklažom opasnog otpada„, naveo je Todorović, tehnolog po struci, sa doktorskom diplomom sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Izvor: Agroklub