U Knjizi Otkrivenja ovako je zapisano: „…I dođe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi… i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.“ (11:18)
Odmah napominjem da nisam dorasla tumačenju biblijskih stihova, pa ću se pozvati na one koji ovu svetu knjigu poznaju „od korice do korice“. Ipak, i sami teolozi spore se oko toga šta „oni koji zemlju pogibiše“ znači. Da li se to odnosi na one koji moralno degradiraju zemlju ili, pak, ove redove treba razumeti kao poziv da se odgovorno ophodimo prema životnoj sredini jer ćemo u suprotnom biti „pogubljeni“?
I ima li u Bibliji reči o tome kakav treba da bude naš odnos prema živom i neživom svetu koji nas okružuje?
„Bog voli svoju kreaciju, stoga moramo i mi“
Iako se u hrišćanskim spisima nigde eksplicitno ne govori o zaštiti životne sredine (barem koliko sam uspela da istražim), brojni teolozi složili su se u jednom – Bog voli sve što je stvorio, stoga se i ljudima briga o okolini nameće kao imperativ kako bi bili „po volji Božjoj“.
O tome nam svedoče i stihovi iz Knjige Postanja gde Bog zapoveda: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miču po zemlji.“ (1: 28)
Pogrešno je, kažu teolozi, ove redove tumačiti kao „zeleno svetlo“ da sa zemljom radimo šta nam je volja zarad profita i civilizacijskog napretka. Tačno je da širenje gradova, industrijalizacija i izgradnja puteva često budu nauštrb prirode, ali se od nas ipak zahteva da sa prirodnim resursima postupamo odgovorno odnosno, kako bi to danas rekli – održivo.
Čista tehnologija i Božje zapovesti
Vladati celom zemljom velika je odgovornost za nas „nesavršene“, pa kako onda biti dobar gospodar i ujedno zadovoljiti iskonsku potrebu čovečanstva da se razvija?
Odgovor je, pogodili ste, u „čistoj“ tehnologiji. Od onih sam što čvrsto veruju da je moguće napredovati intelektualno i tehnološki, a da pritom iza sebe ne ostavljamo pustoš i „ekološke katastrofe“.
Obnovljivi izvori energije (OIE) i električni automobili su dobar primer kako tehnologija i nauka mogu biti „bogougodni“ jer značajno redukuju stepen zagađenja koje godišnje odnese milione života.
Biću slobodna da ovo „budite gospodari“ interpretiram kao „budite dobri gospodari“, tj. starajte se da biljke, životinje i drugi ljudi pod vašom „vladavinom“ budu u harmoniji. Kada malo dublje zađemo u suštinu hrišćanstva, vidimo da je pitanje životne sredine pažljivo protkano kroz svete stihove, pa tako zapovesti poput „ne ubij“ ili „ljubi bližnjeg svog“ možemo tumačiti i kao „ne zagađuj“ (jer zagađenje ubija) ili „ne uništavaj prirodna dobra od kojih drugi ljudi zavise“.
Nije teško zaključiti da nam čisti izvori energije i zelena tehnologija pomažu u ispunjavanju Božjih zapovesti. Iako još uvek ne možemo govoriti o stoprocentnoj čistoti „čiste“ energije, ide se ka smanjenju negativnog uticaja zelenih tehnologija na životnu sredinu, a to je nešto čemu svi, bili religiozni ili ne, treba da se radujemo.
Milena Maglovski
