Međunarodna onlajn konferencija EduEnergy Conference: Building Bridges for Sustainable Energy Learning održana je 15. marta u prisustvu stručnjaka iz zemalja Zapadnog Balkana, eksperata iz Evropske unije, predstavnika privrednih komora, agencija, kompanija i brojnih gostiju. Konferencija je imala je za cilj da okupi zainteresovane strane iz oblasti obrazovanja i energetike, uključujući stručnjake za implementaciju Zelene agende, razvoj obrazovanja i društvene održivosti, preduzetnike, profesionalce za usavršavanje u privatnom sektoru, predstavnike institucija, stručnjake i drugih, kako bi se otvorio društveni dijalog o tome kako podržati zelenu tranziciju kroz održivo obrazovanje.
Učesnicima konferencije predstavljen je RESET (Renewable Energy Services in Education and Training) projekat ERI SEE-a., koji je integralni deo šireg projekta Green Agenda, Decarbonisation of the Electricity Sector in the Western Balkans, koji sprovodi GIZ. Projekte podržava Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), kako bi se stvorila sveobuhvatna rešenja ka zadovoljenju rastućih potreba u sektoru zelene energije u regionu.
Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) je rekao da treba intenzivnije da radimo na jačanju obrazovnog potencijala Srbije, kompetencija i znanja koje bi mogli da primenimo u privredi u sektoru energetike.
Ivana Marković Bošković, stručnjak za Zelenu agendu u regionalnom veću za saradnju (RCC) je naglasila da primena Zelena agende i strategija mogu da smanje emisije štetnih gasova za 40 odsto i povećaju broj novih radnih mesta za 700.000, ali i da stvore dodatnih 4,5 milijarde dolara. Projekcije pokazuju ukoliko se ciljevi ispune 100 odsto, da će do 2050. biti otvoreno do šest miliona novih radnih mesta. Ona je rekla da je potreban novi pristup među svim akterima u regionu Zapadnog Balkana. Na milione „zelenih’’ radnih mesta bi mogli da se naprave na nivou EU, ako se pravilno sprovodi zelena tranzicija i tome treba da se izuzetno posvetimo.
ERI SEE sprovodi projekat posvećen radnim mestima u oblasti OIE i GIZ investira u Zelenu agendu i tranziciju na Zapadnom Balkanu. Nikolas Heger, projekt menadžer u GIZ-u je rekao da su suština energetske tranzicije ljudi, a da postoji puno izazova kada je reč o kapacitetima operatora mreža, preduzeća i zaposlenih i da ćemo morati da gradimo nova radna mesta za nove operacije i da pokrećemo projekte koji rade istraživanja o novim energetskim profesijama.
Zelena tranzicija je izazov i prilika koja nosi benefite u stvaranju novih radnih mesta. Od 2022. do 2023. više od 40 miliona radnih mesta je otvoreno u svetu u sektoru OIE, a očekuje se povećanje radnih mesta u narednom periodu i tržište rada treba da odgovori na ove potrebe. To zahteva programe za razvoj.
„Detaljna istraživanja će pokazati rešenja i mere kako da se ojača ljudski kapacitet za tranziciju ka OIE. Potrebno je da se promovišu nove veštine i zato mi imamo kampanju zagovaranja za više radnih mesta u energetici’’, rekla je Tina Šarić, direktor Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope – ERI SEE.
U okviru prezentacija i izlaganja Aleksandra Macure, suosnivača i programskog direktora RES Fondacije i Vedada Suljića, generalnog direktora Centra za ekonomsko-tehnološki i razvoj životne sredine Sarajevo – CETEOR pružen je uvid u razvoj energetskog sektora u Srbiji i BiH, sticanju veština, osmišljavanje zajedničkih planova u realizaciji projekata u sektoru zaštite životne sredine i dekarbonizacije, kao i njihovo viđenje koji je put ka održivoj energetskoj budućnosti Zapadnog Balkana.
Obrazovanje kao podrška sektoru OIE
U okviru konferencije održana je diskusija sa temom „Obrazovanje kao podrška sektoru OIE’’ u okviru koje je dr Ejvis Gišti, generalna direktorka Nacionalne agencije za stručno obrazovanje i kvalifikacije iz Albanije rekla da se u toj zemlji radi na unapređenju okvira u energetskom sektoru i strategija, kao i na stvaranju zelenih radnih mesta. Diverzifikuju izvore energije i planiraju povećanje korišćenja OIE i veoma je važno stručno obrazovanje u energetskom sektor.
„Učenici u našim srednjim školama stiču znanja o održivom razvoju, a obučavaju se i nastavnici. Radi se na tome da imamo što više kvalifikovanih radnika u ovom sektoru“, rekla je Gišti.
PKS radi na informisanju i podizanju svesti privrednika u okviru njihovog Udruženja za energetiku i različitih centara, organizuju konferencije, specijalističke obuke, savetovanja, seminare sa privrednicima, ali i učenicima.
Mirjana Kovačević, načelnica Centra za obrazovanje i dvojno obrazovanje i direktorka Poslovne akademije u PKS, rekla je da su formirali i Zelenu akademiju, u kojoj će privrednicima biti omogućeno sve što je neophodno za sprovođenje Zelene agende.
Na konferenciji su se čula i iskustva iz Irske od dr Suzan Gil, menadžerke Klimatske strategije i veština u SOLAS, u okviru koje su istraživali kakve kompetencije, obuke, programi i učenja su potrebna za radnike, za sticanje veština i za obrazovanje, kao i da su političke odluke doprinele razvoju zelene ekonomije u ovoj zemlji.
Hamid Mehinović, viši energetski ekspert iz Centra za ekonomski, tehnološki i ekološki razvoj Sarajevo – CETEOR, Bosna i Hercegovina, istakao je da je manjak ljudskih resursa i odliv mozgova problem koji postoji u BiH, ali da je on zajednički u svim zemljama Zapadnog Balkana i da treba ulagati u obuke novih radnika, ali i rudara koji treba da budu obučeni i za druge poslove, kroz centre za stručno obrazovanje.
Valbona Kadrijaj, direktorka za kvalitet, bezbednost na radu i obuku u Kompaniji za distribuciju i snabdevanje električnom energijom – KEDS Akademija, Kosovo, naglasila da je glavni izazov nedostatak znanja u oblasti OIE, a da je to rezultat neuključivanja u školske programe srednjih stručnih škola. Oni su dizajnirali obuke za povećanje znanja u sektoru energetike, ali na fleksibilan način u saradnji sa industrijom.
Kako radi Centar za stručno obrazovanje iz Crne Gore da bi dobro reagovao na nove potrebe industrije, objasnila je Sandra Brkanović, načelnica Odeljenja za istraživanje i razvoj kvalifikacija u ovom Centru. Ona je rekla da u skladu sa potrebama privrede razvijaju programe obrazovanja odraslih, fokusirajući se na sektorske zakone i Strategiju pametne specijalizacije. Potpisali su sporazum o saradnji da će razvijati kvalifikacije za potrebe EPCG i crnogorskog elektrodistributivnog sistema, kako bi bolji kadrovi sa sertifikatom izašli na tržište rada.
Učesnici panela govorili su i o primerima dobre prakse u njihovim zemljama.
Doc. dr. sc. Branko Aničić, viši stručni saradnik na Institutu za društvena istraživanja u Zagrebu, u Hrvatskoj, govorio je o društvenoj održivosti, rodnoj ravnopravnosti i sistemima OIE. On je u svojoj prezentaciji o socio-ekonomskim trendovima istakao odnos energije i društva – između tehničkih rešenja i dubokih društvenih debata, ali je govorio i o promenama u socio-ekonomskom sistemu, stanovništvu i u korišćenju energije.
Konferencija je rezultat saradnje Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi (Education Reform Initiative of South Easten Europe – ERI SEE), Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ) i Privredne komore Srbije (PKS).
Energetski portal
