Zatvaranje “Severnog toka” na neodređeno vreme povećalo je cenu gasa u Evropi za 30 odsto, a evro je u odnosu na dolar pao na najniži nivo u protekle dve decenije. Neizvesnost snabdevanja gura evropske ekonomije i energetske kompanije u finansijsku krizu. Moskva šalje jasne poruke – gasa nema zbog sankcija Zapada.
Obustava isporuka gasa “Severnim tokom” za Brisel je politički potez Rusije i reakcija na odluku o ograničenju cene nafte. Moskva, pak, odgovornost za haos na tržištu gasa prebacuje na Evropsku uniju, pošto je održavanje gasovoda ugroženo.
„Problemi sa snabdevanjem gasom nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji i nekim ruskim kompanijma uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Britaniju“, poručuje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Prema njegovim rečima, nema drugih razloga za probleme u snabdevanju.
„Očigledno, kada jedina turbina radi, tu se dešavaju kvarovi. To dovodi do prekida isporuka“, navodi Peskov.
Nezadovoljstvo građana u Evropi
Kako se približava grejna sezona u Evropi, raste i nezadovoljstvo građana zbog ograničenog snabdevanja, a posebno cena.
„Cilj je da ne progutamo mamac, da smo sami nekako krivi za te visoke cene gasa: da smo uveli neke sankcije, pa ljudi sada trpe. Evropa mora da ostane jedinstvena i pokaže sposobnost da uzvrati propagandnim napadima“, navodi premijerka Litvanije Ingrida Simonite.
Posle Švedske, i finska vlada provela je vikend praveći novi paket mera za hitnu kreditnu podršku domaćem tržištu električne energije.
„Veliko kolebanje cena električne energije zahteva od vlade da preduzme brze mere kako bi obezbedila stabilnost tržišta“, kaže premijerka Finske Sana Marin.
Dodaje da je deset milijardi evra namenjeno kompanijama koje se bave proizvodnjom električne energije u Finskoj, kako bi „pokrile hitne potrebe likvidnosti“.
Pročitajte još:
Lista sve kraća u Nemačkoj
U Nemačkoj su posle trećeg paketa mera podrške građanima i privredi, određeni i prioriteti u snabdevanju gasom tokom zime.
Lista je sve kraća i oštrija, jer energente moraju štedeti i povlašćeni potrošači.
„Cene gasa su porasle, jer je postalo jasno da je “Severni tok 1” zatvoren. Kraj “Severnog toka 1” ili nastavak gašenja “Severnog toka 1” dodatno pokazuje koliko će zima biti teška“, objašnjava šef za globalna makro istraživanja i glavni nemački ekonomista Karsten Brzeski.
Ističe da bi ta zemlja mogla da prebrodi zimu u pogledu snabdevanja, ako rezerve gasa budu dovoljno velike, ali da će cena gasa, nafte i energenata ostati „izuzetno visoka“.
Barel „skliznuo“ na 95 dolara
Na svetskom naftnom tržištu obrt. Umesto najavljenog povećanja proizvodnje, OPEK se sa Rusijom dogovorio da ipak malo smanji proizvodnju nafte za 100 hiljada barela na dan. Razlog je ekonomsko globalno usporavanje.
Barel je prošle sedmice „skliznuo“ na 95 dolara. Novi potez zemlja izvoznica nafte, cenu bi mogao brzo da vrati na 120 dolara.
Izvor: RTS
