Ulaganja u nove energetske kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije najbolji je način da se osiguraju energetska bezbednost, ekonomska izvesnost i politička stabilnost, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, u obraćanju na drugom forumu Energetske zajednice u Sarajevu. Ona poručuje da je energetska tranzicija prilika za zdraviju životnu sredinu i podizanje životnog standarda.
“Nikada više nije bilo nesigurnosti u globalnoj energetici, nego što je danas. Potrebe za hitnim akcijama na polju borbe sa klimatskim promenama nametnula je brige, ograničenja ali i zadatke. Rast tražnje za energentima u post kovid periodu, kao i uticaj na cene, samo su se nadovezali na već postojeće brige. Moramo da učinimo sve, da kroz ovaj period donošenja mnogih kratkoročnih odluka prođemo što bezbolnije – uz uslov da nikako ne ugrožavamo naš put i budućnost, a to je dekarbonizovan svet i ozelenjen ekonomski razvoj. Samo tako ćemo obezbediti uslove da kao planeta imamo dovoljno energije, hrane i vode”, kaže ministarka.
Investicije u zelene energije
Kako je istakla energetski sektor se danas nalazi pred velikim izazovima, koji zahtevaju velike revolucionarne promene u ovom sektoru.
“Naš region može i treba da bude na mapi globalnih investitora zelene energije. Mi, kao region samo ako to hoćemo možemo postati centar novog zelenog energetskog dila. Ali naš zajednički dogovor mora biti budućnost regiona, jer je to način da buduće generacije žive u drugačijem okruženju. Pogled u budućnost traži od svakoga od nas, da hitno preduzimamo mere, i ozelenimo našu stvarnost i našu budućnost, radeći na trilemi : ekonomija – energetika – ekologija. Ekonomski rast je tesno povezan sa rastom proizvodnje, potrošnje i upotrebe resursa i naravno, kao takav ima odlučujuće efekte na prirodnu sredinu i ljudsko zdravlje“, rekla ja Mihajlovićeva, navodi u saopštenju.
Pročitajte još:
Ministarka je istakla da ne smemo stalno da se zaklanjamo iza izgovora da obnovljiva energija nije dovoljno balansno sigurna, i da je važnije da energije imamo praveći se da ne vidimo da je na našem prostoru za samo dve godine, preko 19.000 ljudi preminulo od direktnih posledica emisija iz termoelektrana na ugalj.
“OIE je novi model rasta koji donosi nova radna mesta. Pravedna energetska tranzicija je moguća i to pokazuju države širom Evrope. Udeo električne energije proizvedene iz uglja pao je sa 39 odsto 2012. na manje od tri posto u 2019. u Velikoj Britaniji koja je ove godine oborila rekord time što je 67 dana funkcionisala bez „prljave struje“. Od Grčke koja je za samo pet godina smanjila udeo uglja sa 25 odsto na devet odsto ove godine, a do 2028. ova zemlja neće imati ugalj u svom energetskom miksu. Ili Rumunija koja je sused Srbije, u kojoj je region poznat jedino po eksploataciji kamenog uglja, na čemu je radilo 120.000 ljudi, u prethodnih 10 godina pretvoren u dolinu turizma i skijanja, a jedan od zatvorenih rudnika je hab za mala i srednja preduzeća, dok je drugi fabrika optičkih kablova. Analize kažu da je preko 80 odsto radnika našlo bolje plaćen posao nego što su imali u rudnicima”, objasnila je ministarka Mihajlović.
Pravedna tranzicija
Kako je istakla Srbija je u procesu ne samo rada na Nacionalnom planu za klimu i energetiku, i Energetske strategije do 2050 godine, već želimo i da definišemo dokument Pravedne tranzicije i izlaska iz proizvodnje energije iz uglja.
„Kao što je poznato, Srbija, dominantno dobija električnu energiju iz niskokaloričnog lignita, sa puno sumpora, pepela i vlage. Cena koštanja eksploatacije i proizvodnje električne energije daleko premašuje i prodajnu cenu, ali i cenu održivog razvoja. Pravedna tranzicija našeg regiona je naša realnost, od posvećenosti ograničenju nacionalnih emisija do samog procesa sprovođenja tranzicije. Mi ne možemo više sebi da priuštimo karbonski intenzivnu industriju, i samo oni koji nisu svesni troškova ekoloških, energetskih kao i ekonomskih mogu i dalje da nove tehnologije i zelenu energiju nazivaju „zeleni džihad”, zaključila je Mihajlovićeva.
Energetski portal
