Obilne kiše koje su pale nakon trogodišnje suše širom Australije, podigle su očekivane prognoze za prinos pšenice i oživele do sada umrtvljeni poljoprivredni sektor. Usevi su u nekim područjima takvi da se sličnih seća samo najstarije stanovništvo.
„Doselio sam se ovde pre 30 godina i nikada nisam video do sada ovako bujna polja. Ima pšenice, kukuruza, ječma u izobilju. Napokon, neka svetla tačka u ekonomiji koju je jako pogodila pandemija“, kaže prodavac traktora, Rodžer Mojlan iz Kuirindija, glavnog područja uzgoja žitarica u državi Novi Južni Vels. Priznaje i kako je prodaja u ovih nekoliko meseci u velikom porastu.
Najveći rekord od 2016. godine?
Inače, Australija je bila jedna od četiri najveće izvoznice pšenice pre nego što je dugotrajna suša poharala zemlju i smanjila proizvodnju. Zahvaljujući kiši, prognozeri su povećali proizvodnju na 26,7 miliona tona, što je više od 75 odsto u odnosu na prošlu godinu i najveći rekord još od 2016. godine kada je bila 35,13 miliona tona.
Takođe, neki predviđaju i da bi prinosi ove godine mogli da se povećaju na čak 30 miliona tona ako se i Zapadna Australija usmerena na izvoz ‘izvuče’ iz suše.
S obzirom na to da većina poljoprivrednika neće početi sa žetvom pre oktobra, taj broj ostaje neizvestan, posebno u zapadnom delu u kom trenutno nema visoke vlage.
Istovremeno, pogoršani diplomatski odnosi između Kanbere i Pekinga stvorili su kamen spoticanja za neke ratare, nakon što je Kina u maju ograničila uvoz australijskog ječma putem carine od 80,5 odsto. Inače, Kina čini više od petine poljoprivrednog izvoza iz Australije, čak duplo više nego drugoplasirani Japan, a ako se stanje ne popravi, to bi moglo jako da utiče na tržište.
„Australija bi verovatno trebalo da restruktuira svoje trgovinske partnere, posebno one iz jugoistočnog dela Azije, gde stanovništvo naglo raste“, naglasila je ekonomistkinja Natixisa, Alisa Garsija-Harero.
Mali gradovi takođe oživljavaju
Poljoprivredne aktivnosti ponovno su se javile i u mnogim malim gradovima koji su inače bogati ovim sektorom, ali zbog suše i požara nisu uspeli brzo da se oporave. Neki stanovnici su bili prisiljeni da prevoze vodu sa drugih delova zemlje kako bi je imali za sebe, svoje useve i stoku.
Pročitajte još:
Grant Kairns, šef agrobiznisa u australijskoj banci Komonvelta, rekao je za Rojters da je potražnja za finansiranjem opreme porasla za 27 odsto u junu u odnosu na godinu pre, dok je potražnja za otkupom zemljišta takođe bila velika. Prodalo se više od 2.000 različitih marki traktora što predstavlja najveću prodaju još od 1981. godine.
„To nam pokazuje koliko su naši poljoprivrednici snažni i otporni pa se brzo prilagođavaju novonastalim promenama“, ističe Kairns i dodaje da dosta trgovaca spominje i povećanje zaposlenosti, što je jako čudno jer u drugim zemljama zbog pandemije dolazi i do otpuštanja radnika.
Podsetimo, Australiju su prošle godine pogodili neviđeni požari u kojima je prema poslednjim podacima stradalo gotovo tri milijarde životinja.
Jedan od požara besneo je nad farmom goveda australijskog stočara Stiva Šiptona, a nakon požara nije mu preostalo ništa drugo osim da ustreli svoja goveda koja su povređena i nisu imala šansu da prežive.
Jeziva okrutnost desila se i na imaju u Kvinslendu, gde je vlasnik svoje konje ostavio danima da umiru od gladi, nakon što su požari zahvatili i taj deo.
Autorka: Lucija Bencaric
Izvor: Agroklub.rs
