Uoči samita UN-a o prehrambenim sistemima, prva analiza ove vrste koju je uradio WWF otkriva da jedna trećina globalne proizvodnje hrane zavisi od ugroženih svetskih reka, narušavajući sigurnost hrane i našu sposobnost da održivo nahranimo 10 milijardi ljudi do 2050. godine.
Analiza „Rivers of Food“ opisuje načine na koje reke podržavaju četiri ključne komponente globalne proizvodnje hrane – navodnjavanje, slatkovodno ribarstvo, delte i poljoprivredu u poplavnim područjima, i kako su ovi kritični delovi prehrambenog sistema u sve većoj opasnosti zbog svakodnevne degradacije svetskih reka. Ovo je prva holistička analiza takve vrste koja objašnjava ključnu ulogu koje reke imaju u ishrani čovečanstva.
“Reke su od centralnog značaja za prehranu svetskog stanovništva sada i u budućnosti, a opet, njihova zaštita i revitalizacija nisu ni na periferiji debata o globalnim prehrambenim sistemima“, rekao je Stjuart Or, voditelj programa slatkovodnih voda WWF-a.
“Reke su nas prehranjivale od početka civilizacije, pa tako i danas, pomažući da se nahrane milijarde ljudi – od autohtonih zajednica do mega-gradova. Nažalost rečni sistemi su pod sve većim pritiscima i ako ne preduzmemo hitne korake za njihovo bolje upravljanje, nećemo moći održivo da nahranimo sve ljude na Zemlji“, dodao je Džef Operman, vodeći naučnik programa slatkovodnih voda WWF-a i koautor ove studije.
Pročitajte još:
Analiza pokazuje da proizvodnja hrane zavisi od reka daleko više nego što se ranije mislilo:
-oko 25 odsto svetske hrane dolazi sa polja koja se navodnjavaju rečnom vodom;
-40 odsto globalne potrošnje ribe oslanja se na reke, uključujući 1/5 globalnog ulova ribe i više od 2/3 ribe iz akvakulture;
-rečni sediment stvara i održava delte, koje proizvode četiri odsto svetske hrane na samo 0,5 odsto svog zemljišta – i oko njih živi skoro 500 miliona ljudi;
-poljoprivredna proizvodnja u poplavnim područjima pokriva najmanje 10 miliona hektara prvenstveno u Aziji i Africi, što je ekvivalentno oranicama u Italiji, i proizvodi otprilike jedan odsto svetske hrane.
“Reke su arterije planete, koje pružaju vodu, sedimente i hranljive materije koje čine jednu trećinu svetske proizvodnje hrane, ali ironično je da su naše neodržive poljoprivredne prakse jedna od najvećih pretnji rekama, ali i celokupnoj proizvodnji hrane koja od njih zavisi”, rekao je Žoao Kampari, voditelj programa za hranu WWF-a.
Zanemarene i potcenjene, reke su pod sve većim pritiscima širom sveta zbog prekomerne upotrebe vode, prekomernog ribolova, izgradnje brana zarad hidroenergije, zagađenja i klimatskih promena. Samo poljoprivreda koristi preko 70 odsto pitke vode, dok je ona ujedno i najveći zagađivač reka i slatkovodnih ekosistema te pruža veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte, krčenju šuma i gubitku biodiverziteta.
Već polovina svetskog stanovništva živi u područjima koja su ugrožena gubitkom vode, a 75 odsto svetskih navodnjavanih useva uzgaja se u područjima sa velikim opterećenjem. Reke slobodnog toka su od kritičnog značaja za stabilnost rečnih delta i opstanak slatkovodnog ribolova, te je alarmantni podatak da samo jedna trećina dugih reka i dalje slobodno teče, a većini njih sada prete i planirani projekti izgradnje hidroelektrana.
Najjasniji dokaz štete koju smo naneli, i još uvek nanosimo našim rekama jeste kolaps slatkovodnog biodiverziteta – u proteklih 50 godina brojnost populacija slatkovodnih vrsta smanjila se za 84 odsto, što je daleko više nego u kopnenim ili morskim ekosistemima.
„Ukoliko u našim rekama slatkovodne vrste ne mogu da se održe, onda reke ne mogu ni da održe ljude. Vlade moraju da pristanu na ambicioznije ciljeve u sklopu novog globalnog okvira za prirodu, inače ćemo mi platiti cenu“, dodao je Or.
Izvor: WWF Adria
