Jedva vidljivi delovi plastike – mikroplastika, sve su češće predmet naučnih istraživanja kako bi naučnici odgonetnuli njihovo kretanje kroz ekosisteme i stepen štetnosti po okolinu.
Ono što smo doskora samo nagađali o malim neprijateljima životne sredine sada pouzdano znamo, a najnovija studija, koju su sproveli Istraživači sa Univerziteta Nortvestern i Univerziteta u Birmingemu, baca novo svetlo na opasnosti koje nam prete od mikroplastike.
Naime, među stručnjacima je postojalo uverenje da se mikroplastika ne zadržava dugo u rekama budući da su u neprekidnom pokretu, već da veoma brzo dospeva do okeana gde utiče na živi svet u vodi i narušava morski ekosistem.
Međutim, najnovija studija, objavljena u žurnalu „Science Advances“, ukazuje na to da proces mešanja površinske vode sa vodom na većim dubinama može „zarobiti“ čestice lagane mikroplastike koje bi inače trebalo da plutaju.
Pročitajte još:
„Većina onoga što znamo o zagađenju plastikom tiče se okeana jer je tamo zagađenje veoma vidljivo. Sada znamo da se male plastične čestice, fragmenti i vlakna mogu naći skoro svuda. Naš rad pokazuje da se mnogo mikroplastike iz gradskih otpadnih voda na kraju taloži u blizini izvora reke i potrebno je mnogo vremena da se transportuje nizvodno u okeane. Ova deponovana mikroplastika uzrokuje ekološku štetu, a velika količina deponovanih čestica znači da će biti potrebno mnogo vremena da se sve one isperu iz naših slatkovodnih ekosistema“, rekao je Aron Pakman, jedan od autora studije.
Mikroplastika se nakuplja i obitava u rekama i do sedam godina pre nego što dospe do okeana, zabrinjavajuć je zaključak ove studije, ali se Pakman nada da istraživači sada mogu bolje da procene i razumeju dugoročne uticaje zagađenja mikroplastikom na slatkovodne sisteme.
Milena Maglovski
