Pandemija Covid-19 pokazala je suštinsku ulogu i neophodnost transporta, naročito kada je kretanje ljudi, roba i usluga ozbiljno ograničeno. Pre početka krize, kontinuirani ekonomski rast nije bio u skladu sa klimatskim promenama imajući u vidu da je današnja tržišna ekonomija izgrađena na pretežnoj upotrebi fosilnih goriva.
Da bi se ovakva zavisnost ekonomije od uglja značajno smanjila, najvažnije je da se alternative učine široko dostupnim i da se uspostave pravi podsticaji za održiva rešenja. Novi način razmišljanja o javnim politikama prepoznaje zelenu mobilnost kao jedini način da se postigne tranzicija ka zelenoj ekonomiji u pristupu i neophodnom obimu.
U decembru 2020. godine EU je usvojila Strategiju održive i pametne mobilnosti, kojom se utvrđuju smernice ka održivim i pametnim rešenjima u transportu, sa ciljem da najmanje 30 miliona vozila sa nultom emisijom štetnih gasova bude u funkciji na evropskim putevima do 2030. godine. Štaviše, Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal) poziva na smanjenje emisije gasova staklene bašte koji proizilaze iz transporta za čak 90 odsto, s ciljem da EU postane klimatski neutralna ekonomija do 2050. godine.
U fokusu:
Dekarbonizacija transportnog sektora takođe je jedan od glavnih stubova Zelene agende za Zapadni Balkan (Green Agenda for the Western Balkans) koju su podržali lideri zemalja zapadnog Balkana u novembru 2020. godine na samitu organizovanom u Sofiji u okviru Berlinskog procesa.
Suština elektromobilnosti je promovisanje klimatski neutralnih vidova transporta. Iako su tehnološke inovacije, optimizacija troškova i povoljno regulatorno okruženje u naprednijim ekonomijama ubrzali razvoj elektromobilnosti, u zemljama u razvoju taj proces je još uvek u povoju.
Nesumnjivo, elektromobilnost nosi sa sobom određene nedostatke kao što su više cene električnih vozila, inicijalni kapitalni troškovi za elektropunjenje, duže vreme za punjenje baterija, problemi u savladavanju većih rastojanja i dr. S tim u vezi, za šire uvođenje elektromobilnosti neophodna je ekonomija obima, dok je cena električnih vozila usko povezana sa troškovima litijum-jonskih baterija koji čine približno 30 procenata troškova proizvodnje.
Usled pada troškova baterija, cena električnih vozila značajno se smanjila tokom poslednje decenije. S druge strane, razlika između cene električne energije i fosilnih goriva takođe postaje relativno mala. Ne iznenađuje podatak da se potražnja za električnim vozilima ubrzava se na globalnom nivou.
Kako podstaći usvajanje i korišćenje električnih vozila?
Prvo, potreban je jasan pravac javnih politika potkrepljen snažnim odgovarajućim regulativama, kako bi se osiguralo učešće privatnog sektora i samim tim obezbedilo dovoljno sredstava za sprovođenje politika sa ciljem:
1. stimulisanja individualne tranzicije ka električnim vozilima za privatne automobile i laka komercijalna vozila u urbanim područjima (npr. finansijski podsticaji za vlasnike električnih vozila, pogodnosti u naplati putarina i parkiranju u korist električnih vozila, mogućnost korišćenja autobuskih „žutih” traka, itd.);
2. stimulisanja komercijalnih prevoznika zbog ekonomije obima (uvođenje električnih autobusa na baterije,promocija tramvaja i promocija trolejbusa sa ili bez rešenja za punjenje, itd.)
3. uvođenje infrastrukture za punjenje električnih vozila.
Drugo, ključni element za razvoj elektromobilnosti je promovisanje tržišnih principa i inovacija. Ovo je neophodno kako bi se privatni sektor prilagodio i ponudio nova inovativna rešenja u proizvodnji vozila i povezanom lancu snabdevanja.
Paralelno, pored promovisanja električnih vozila, trebalo bi raditi i na drugim ekološkim pitanjima kao što su investicije u upravljanje otpadom i reciklaža litijum-jonskih baterija.
Osim toga, potrebno je jačanje elektroenergetske mreže za podršku neophodnoj infrastrukturi za punjenje električnih vozila. Strategija povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije takođe će zahtevati značajna ulaganja u kapacitete prenosne mreže, koja mora biti dovoljna da zadovolji predviđen rast potražnje.
Priredio: Dejan Zlaktović, regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.
