Krajem maja ove godine, norveški parlament doneo je odluku da zabrani krčenje šuma. Norvežani su se obavezali da će politika javnih nabavki u ovoj skandinavskoj zemlji biti vođena motom poništavanja norveškog doprinosa deforestaciji.
Bilo koji proizvod zbog čije se proizvodnje krče šume biće zabranjen u granicama Norveške. Građani će ostati bez govedine, palminog ulja i artikala od drveta iz Argentine, Bolivije, Brazila, Paragvaja, Indonezije, Malezije i Papue Nove Gvineje. Oni su direktno uticali na 40 odsto ukupnog uništavanja svetskih šumskih kapaciteta od 2000. do 2011. godine, a sedam država koje ih prave odgovorne su za 44 odsto proizvodnje štetnih gasova na planetarnom nivou.
Predlog za zabranu seče drveća potekao je kao deo Akcionog plana za očuvanje biodiverziteta. Nils Herman Ranum ispred Norveške fondacije za zaštitu prašuma, jedne od grupa koje su se za odluku parlamenta zalagale sa najvećim žarom, izjavio je da je ovo važna pobeda za održanje norveških šuma. „I druge države bi trebalo da slede naš primer i posvete se nultoj deforestaciji“, zaključio je Ranum.
Trideset i jedan odsto Zemlje prekriveno je šumama. Proizvodeći kiseonik i upijajući ugljen-dioksid, stabla predstavljaju pluća naše planete ali i dom za mnogobrojne biljne i životinjske vrste. Prema nalazima Svetskog fonda za prirodu, 1,6 miliona ljudi oslanja se na šume za svoju hranu, svežu vodu, odeću, lekove i skrovište. Ipak, svakog minuta nestane 48 fudbalskih terena pod drvećem.
Ljudi besomučno uništavaju šume, nanoseći sebi mnogostruku štetu. Pored gubitka dragocenog biodiverziteta, deforestacija proizvodi oko 15 odsto gasova sa efektom staklene bašte, ali izaziva i eroziju tla i utiče na izmene rečnih tokova i obrasca padavina.
