Indonezija je saopštila da je tokom 2017. godine umanjila proizvodnju štetnih gasova i krčenje šuma. Iako je dostignuće samo po sebi pohvalno, ono za Indonežane pored zdravijeg prirodnog okruženja povlači i novčanu dobit – nakon što brojke budu nezavisno analizirane, Norveška će ovoj ostrvskoj azijskoj zemlji isplatiti za oko 4,8 miliona tona ugljen-dioksida.
Indonezija i Norveška su 2010. sklopile partnerstvo za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje šumskih kapaciteta.
Norveška međunarodna inicijativa za klimu i šume sklopljena sa Indonezijom je podeljena u nekoliko faza. Prve dve su bile usmerene na izmenu nacionalnih zakonodavnih propisa i okvira kako bi se zaustavila seča drveća. Okosnica treće faze je upravo naplata dela sniženih emisija ugljen-dioksida.
Nordijci su obećali da će, u skladu sa postignutim rezultatima, saborcima iz Azije pružiti finansijski podstrek u iznosu od gotovo jedne milijarde evra (više od 883 miliona evra). Oko 13 odsto obećanih sredstava do sada je utrošeno na pomoć u procesu unapređivanja indonežanskog zakonodavstva na polju ublažavanja klimatskih promena i deforestacije. U nekoliko prethodnih godina, vlasti su uvele nekoliko korektivnih mera, kao i zabranu uništavanja prašuma i tresetišta.
Indonežani su prvi put u toku višegodišnje saradnje dve zemlje ostvarili pravo na isplatu za smanjeni nivo ispuštanja zagađujućih materija u atmosferu.
“Odvažne mere rezultovale se značajnim smanjenjem krčenja drveća, razaranja šumskih potencijala i emisija gasova sa efektom staklene bašte”, kazala je ovim povodom ministarka životne sredine i šuma Indonezije Siti Nurbaja Bakar, izraživši zadovoljstvo sporazumom o podsticajima na bazi ostvarenih rezultata.
Njen kolega iz Skandinavije Ula Elvestuen, zadužen za klimu i životnu sredinu Norveške, takođe smatra da su smele reforme urodile plodom. “U slučaju daljeg pada rašumljvanja, spremni smo da povećamo godišnje isplate kako bismo nagradili uspeh Indonezije i podržali njen trud”, zaključio je Elvestuen.
Pročitajte još:
Indonezijom se prostire treća najveća tropska prašuma. Ova država se svrstava među najveće svetske proizvođače štetnih gasova usled seče drveća i upropaštavanja tresetnih staništa. Indonezija je pred sebe postavila ambiciozni zadatak da do 2030. emisije smanji za 41 odsto. U ovoj nameri joj, pored Norveške, podršku pružaju i mnogi drugi međunarodni partneri.
Suzbijanje krčenja šuma smatra se ključnim faktorom za ostvarivanje ciljeva postavljenih u Pariskom sporazumu o klimi kako bi se porast temperature ograničio na ispod 2 stepena u poređenju sa predindustrijskim dobom. Norveška neće koristiti smanjenja emisija iz Indonezije da bi izvršila svoje klimatske obaveze.
