Norveška je povećala svoje obaveze u zaštiti klime najavom cilja da svoju emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanji za „najmanje“ 50 odsto ili čak 55 odsto, što su pozdravili zaštitnici životne sredine.
Ova nordijska zemlja koja nije članica Evropske unije ali je usko povezana s njom, prethodno se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.
„Norveška je prva zapadna zemlja (…) koja je Ujedinjenim nacijama objavila pojačane klimatske ciljeve“, izjavio je u petak ministar za klimu i životnu sredinu Sveinung Rotevatn i istakao da je najnovija odluka „važan je korak ka zelenoj tranziciji“.
Pročitajte još:
Norveška je najveći proizvođač nafte i gasa u Zapadnoj Evropi, a može se pohvaliti najvećom koncentracijom električnih automobila na svetu u poređenju s brojem stanovnika.
Međutim, uprkos nedavnom blagom padu emisije zagađujućih gasova, oni su 2018. godine i dalje bili iznad nivoa iz 1990. godine za 1,1 odsto, pokazuju zvanične statistike.
Desničarska vlada pri objavljivanju novog plana smanjenja zagađenja vazduha nije objasnila odnos između stvarnog smanjenja na norveškoj teritoriji i upotrebe „mehanizama kompenzacije“ plaćanja za zagađivanje.
Pariski sporazum, čiji je cilj ograničenje globalnog zagrevanja na maksimalno plus 2 stepena Celzijusa u poređenju s preindustrijskom erom, predviđa da zemlje potpisnice ažuriraju svoje klimatske ciljeve svakih 5 godina.
Samo Surinam, Maršalova ostrva, Čile, Mongolija i Moldavija do sada su podneli ili predložili nove ciljeve.
Oslo kaže da se nada da će Evropska unija krenuti za njim.
U svom projektu „Zeleni dogovor“, nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, takođe se zalaže za smanjenje emisije gsova od 50 do 55 odsto.
Nekoliko nevladinih organizacija pozdravilo je norvešku najavu. To je „važan signal za globalnu mobilizaciju za klimu“, ocenio je norveški ogranak organizacije „Prijatelji Zemlje“.
Izvor: Zelena Srbija
