Na obalama Arktičkog okeana u Norveškoj talože se ogromne količine plastičnog smeća. Istraživači su posebno zabrinuti zbog prisustva mikroplastike u arktičkom ledu, a ni ribari nisu ništa mirniji. Njih muči da bi zalihe ribe u norveškim vodama mogle da opadnu usled zagađenja plastikom.
Norveški ministar zaštite životne sredine, Ula Elvestun, izjavio je da političari u prošlosti nisu imali razumevanja za obim problema koji stvara neodgovorno upravljanje otpadom. Do sada je zabeleženo da odbačena plastična ambalaža predstavlja rizik po sve stanovnike mora – životinjske planktone, beskičmenjake, ribe, ptice i sisare.
Jedno od sprovedenih istraživanja pokazalo je prisustvo čak 234 plastične čestice u samo litru otopljenog arktičkog leda. Naučnici su objasnili kako se nesrećnim slučajem led u morima formira najpre na površini okeana. Upravo na tom mestu pluta i plastika koju voda zarobljava očvršćavajući. Iako još ne mogu da utvrde obim pretnje, istraživači su izuzetno zabrinuti zbog uticaja smanjivanja leda i oslobađanja otpada na arktičke divlje vrste.
Jedan od autora izveštaja, Geir Ving Gabrilsen, izjavio je kako su u Svalbardu, mestu gde on radi, sedamdesetih godina prošlog veka u stomacima pojedinačnih životinja pronalazili tek nekoliko plastičnih delova, a poslednjom istragom, sprovedenom 2013. godine, u jednom stomaku bi otkrili čak dvesta.
Neke životinje upetljaju se u mreže koje na obalu donese voda. Stanovnici svakodnevno pronalaze beživotna tela životinja. Mnoge irvase koštalo je života što svoje rogove ne mogu da oslobode pređe.
U većini slučajeva najveći zagađivači prirode plastičnim smećem su porodične kuće. Ipak, u Gabrielsenovom rodnom mestu, to su ribolovci. Ankete su pokazale kako su oni postali svesni svoje odgovornosti u očuvanju naše planete, kao i da treba da održe svoju reputaciju opskrnljivanja ljudim dobrim ulovima iz mora. Sve više posada ribarskih brodića koristi papirnu ambalažu i izbacuje iz upotrebe plastične trake, a zapetljane mreže vraćaju u luke.
Ministar Elvestun je rekao kako nova naučna saznanja treba da budu poziv da se stane na kraj zagađivanju plastičnim otpadom.
