U fokusu ovogodišnjeg klimatskog samita u Glazgovu COP26 našla se i amazonska prašuma čija je zaštita, kako se isprva učinilo, jedan od prioriteta brazilske vlade.
Tako je predsednik Brazila Žair Bolsonaro u Glazgovu potpisao sporazum kojim se obavezuje da će do 2030. godine obustaviti krčenje prašume, dok je 25. oktobra ove godine ministar zaštite životne sredine Žoakim Leiće najavio „Nacionalni program zelenog rasta“ za unapređenje održivog razvoja i promovisanje očuvanja šuma, navodeći da Brazil ima potencijal da bude lider nove globalne zelene agende.
Međutm, da je ovo daleko od istine svedoči podatak da je uništavanje Amazonije dostiglo svoj istorijski maksimum, a seča šume ove godine povećana je za čak 22 odsto u odnosu na prethodnu, saopštila je Brazilska agencija za istraživanje svemira.
Pročitajte još:
Tako je u periodu između avgusta 2020. i jula 2021. godine, vlada brazilskog predsednika dopustila uništavanje 13.235 km² šume u Amazonu, što je oblast 17 puta veća od površine Njujorka, piše Grinpis.
„Postoji veoma dobar razlog zašto se Bolsonaro osećao lagodno kada je potpisivao novi sporazum koji mu dozvoljava još jednu deceniju uništavanja šuma i nije obavezujuć. U međuvremenu, Amazon je već na ivici i ne može preživeti više godina krčenja. Autohtoni narodi pozivaju da 80 odsto Amazonije bude zaštićeno do 2025. i u pravu su, to je ono što je potrebno“, navodi Grinpis.
Što se tiče Programa zelenog rasta, iako su „zaštita biodiverziteta“ i „smanjenje emisije gasova staklene bašte“ među navedenim ciljevima, nigde se ne spominje eksplicitna posvećenost smanjenju krčenja šuma. Takođe, usvajanje akcionog plana za implementaciju Programa predviđeno je tek za septembar 2022. godine, upozorava nevladina organizacija za ljudska prava Human Rights Watch.
