Izvršni odbor Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa zaključio je da je neophodna hitna procena stanja na terenu u gornjem toku reke Neretve koji je ugrožen planiranim projektom hidroenergetskog sistema “Gornja Neretva” i izgradnjom hidroelektrane “Ulog”.
Ovaj zaključak je donesen nakon razmatranja žalbe protiv Bosne i Hercegovine zbog ugrožavanja zaštite gornjeg toka reke Neretva kao Emerald područja od izgradnje osam hidroenergetskih objekata u okviru planiranog sistema, a koju su podnele organizacije za zaštitu životne sredine – Centar za životnu sredinu, Aarhus centar Sarajevo, Riverwatch, Euronatur, ClientEarth i CEE Bankwatch mreža krajem prošle godine.
Smaragdna ili Emerald mreža je ekološka mreža koja se sastoji od prirodnih područja od posebnog interesa za zaštitu, a koja su locirana u državama članicama Bernske konvencije. Zbog svoje jedinstvenosti, gornji tok reke Neretve predložen je za zaštitu u okviru ove mreže još 2005. godine.
Pročitajte još:
Argumentaciju na osnovu koje je podnesena žalba na sednici su u desetominutnom izlaganju predstavili predstavnici Centra za životnu sredinu ispred navedene grupe organizacija. Sednici je trebalo da prisustvuju predstavnici Ministarstva spoljne politike i ekonomskih odnosa BiH i Ministarstva za prostorno uređenje građevinarstvo i ekologiju RS, ali se nisu pojavili.
Planirani hidroenergetski projekti u slivu gornje Neretve čine hidroelektrana “Ulog” od 35 MW i sistem od sedam manjih hidroelektrana koje će pretvoriti veći dio gornjeg toka reke – deonicu od oko 38 kilometara, u niz brana, cevi i rezervoara koji se nastavljaju jedan na drugi.
Iako su procene uticaja na životnu sredinu urađene za ove projekte identifikovale nekoliko značajnih vrsta prisutnih u blizini lokacije hidroelektrana, Vlada RS je zaključila da ovi projekti neće imati negativan uticaj na životnu sredinu i da mogu biti realizovani.
Predstavnici Centra za životnu sredinu su na sednici izneli glavne probleme koji će nastati ako se ovi projekti realiziraju i od odbora zahtevali da otvori dosije i preporuči hitnu procenu stanja na terenu, jer izgradnja HE “Ulog” već utiče na jedinstvene riblje vrste reke Neretve.
“Prema dosadašnjim istraživanjima, područje oko izvora i gornjeg toka Neretve potvrđeno je kao izuzetno očuvan ekosistem. Zamućena voda zbog izgradnje i tokom rada hidroelektrana “Ulog” uništila bi najvažnije balkanske populacije glavatice, mekousne pastrmke i vijuna, dok bi HES “Gornja Neretva” negativno uticao na opstanak jedinstvene potočne pastrmke jadranskog haplotipa. Tačnije – gornja Neretva bi se iz reke u potpunosti promenila u niz akumulacija i cevovoda. Podsećamo da se BiH, kao potpisnica Bernske konvencije, obavezala na očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa radi zaštite ugroženih migratornih vrsta, a Republika Srpska je dajući ove dozvole dopustila uništenje gornje Neretve”, rekla je Jelena Ivanić, koordinatorka kampanje Sačuvajmo Plavo srce Evrope u Bosni i Hercegovini iz Centra za životnu sredinu.
Kampanja Sačuvajmo Plavo srce Evrope ima za cilj zaštitu najvrednijih reka na Balkanu od izgradnje hidroelektrana. Kampanju koordiniraju nevladine organizacije Riverwatch i EuroNatur, a sprovode je sa partnerskim organizacijama iz zemalja Balkana.
Izvor: Bljesak.info
