Rat u Ukrajini i energetska kriza primorali su Nemačku da ubrza energetsku tranziciju. Vlada je usvojila predlog zakona čija realizacija treba da omogući da zemlja do 2035. skoro potpuno pređe na obnovljive izvore energije.
Novelirani zakon o obnovljivim izvorima energije predviđa da do 2030. godine 80 odsto struje u Nemačkoj bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, a do 2035. godine 100 odsto.
Paket zakona na više od 500 strana nazvan je Uskršnji paket, pošto vlada očekuje da će u parlamentu biti usvojen do Uskrsa, 17. aprila. Usvojen je na inicijativu ministra za privredu i zaštitu klime, lidera nemačkih Zelenih Roberta Habeka.
Habek je u januaru ove godine, predstavljajući bilans rada, upozorio da Nemačka mora da utrostruči brzinu smanjivanja emisije CO2, pošto u suprotnom neće ispuniti zacrtane klimatske ciljeve do 2030.
Prema novom paketu zakona, obnovljivi izvori energije će ubuduće biti smatrani prioritetnim javnim interesom. To treba da ukloni birokratske prepreke i ubrza izdavanje dozvola za njihovu izgradnju.
Izgradnja vetroparkova na kopnu i mora i solarnih elektrana treba da bude znatno ubrzana, kako bi 2030. obnovljivi izvori podmirivali 80 odsto potreba za strujom, a 2035. gotovo 100 odsto potreba. U Nemačkoj je 2021. godine udeo svih obnovljivih izvora u proizvodnji struje iznosio 42 odsto. Udeo energije vetra i sunca iznosio je, prema podacima NVO Ember, 29 odsto.
Izgradnja ofšor vetroparkova poslednjih je godina u Nemačkoj tapkala u mestu, 2021. nije u pogon puštena nijedna. Vladajuća koalicija sada planira da postojeću snagu vetroparkova na moru sa sadašnjih 7,8 Gigavata do 2030. poveća najmanje na 30 GW, do 2035. na 40 GW, a do 2045. na 70 GW.
Pročitajte još:
Plan je da i na kopnu izgradnja bude ubrzana i da postojeći kapaciteti od oko 56 GW do 2030. budu povećani na 115 GW. U predlogu zakona je predviđeno da dva odsto ukupne površine zemlje bude namenjeno izgradnji vetroparkova.
Međutim, najveću prepreku predstavlja zemljište za izgradnju, pošto zakoni nemačkih pokrajina propisuju određenu udaljenost vetroparkova od naseljenih mesta. Habek je najavio da će u tu svrhu do leta biti predložen još jedan zakon.
Kapacitet solarnih elektrana, prema predlogu zakona, do 2030. treba da bude podignut na 230 GW, sa sadašnjih 59 GW. Planirana je godišnja stopa povećanja kapaciteta od 22 GW.
Nemačka je još 2011. godine, posle nesreće u japanskoj nuklearki Fukušima, donela odluku da prestane da koristi nuklearne centrale. Tako je krajem 2021. godine isključila tri od do tada još šest aktivnih nuklearnih elektrana, a najkasnije do 31. decembra 2022. planira da isključi i preostale tri.
Vlada je odbacila zahteve da se zbog sadašnje energetske krize produži životni vek nuklearki.
Uz to, ambicija vladajuće koalicije je da se najkasnije do 2030. postepeno odrekne uglja, što zavisi od bržeg razvoja obnovljivih izvora.
Usvajanje predloga zakona ubrzano je energetskom krizom zbog rata Rusiji, jer je Nemačka među članicama EU koje najviše zavise od ruskog gasa, a upravo je gas trebalo da bude prelazno rešenje dio potpunog prelaska na čistu energiju.
Liberalna partija FDP, članica vladajuće koalicije, izrazila je sumnje da se ciljevi koje je zacrtao Habek mogu dostići do 2035. godine, ali je najavila da će u parlamentu iako sa rezervama glasati za predlog zakona. Zatražila je, međutim, da se unesu i određene izmene i dopune.
Ipak, lider FDP i ministar finansija Kristijan Lindner nazvao je obnovljive izvore energije „energijom slobode“ koja će Nemačkoj obezbediti veći stepen energetske nezavisnosti, i najavio da će u dekarbonizaciju i veću nezavisnost od fosilnih goriva u naredne četiri godine biti uloženo 200 milijardi evra.
Za unapređenje predloga zauzeo se i predsednik krovnog saveza nemačkih ekoloških organizacija Kai Nibert. Predsednica Saveznog udruženja za obnovljivu energiju Simone Peter zamerila je što su u predlogu zakona potpuno zanemareni potencijali geotermalne energije.
Nemačka vlada saopštila je i da radi na hitnom programu klimatske zaštite, koji će između ostalog sadržavati mere za unapređenje energetske efikasnosti objekata i postizanje klimatskih ciljeva u saobraćaju.
Izvor: Beta/EURACTIV
