Počelo je skandalom sa „prljavim“ dizelašima, da bi ekološki aktivisti sada već zahtevali potpunu zabranu automobila sa „običnim“ motorima možda već od 2030. godine. Nemačka automobilska industrija upozorava na potencijalno katastrofalne posledice.
Kako piše DW, najava Štutgarta o mogućoj zabrani prometa vozilima sa dizel motorima je pred sudom, a Stranka zelenih u ovim danima pred parlamentarne izbore u Nemačkoj već traži i potpunu zabranu registracije novih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje – dakle i dizelaša i benzinaca i onih na gas, metanol ili drugo biološko gorivo – već od godine 2030. u tome nisu jedini u Evropi: i Francuska razmišlja o takvoj zabrani od 2040. godine.
Nemačka automobilska industrija nipošto nije srećna zbog takvih aktivističkih zahteva. Zapravo se još nikada u istoriji nije dogodilo da su politika i neki društveni aktivisti – bez obzira koliko njima bili dragi njihovi bicikli – diktirali tehnološku promenu ovih razmera: svojedobno prisila da se u automobile ugrađuje katalizator nije ništa u poređenju sa jednom ovakvom mogućom zabranom.
– Politički zabraniti motore sa unutrašnjim sagorevanjem smatramo golemom strateškom greškom – izjavio je predsednik udruženja nemačkih proizvođača automobila VDA Matijas Vizman ove nedelje u Berlinu na konferenciji za novinare.
Na kocki 600.000 radnih mesta
Ona je sazvana da bi se objavili rezultati istraživanja koje je ovo udruženje poverilo ifo-institutu iz Minhena. Tu se govori o velikom značaju ne samo automobilske, nego industrije upravo takvih „normalnih“ automobila za nemačku privredu:
– Svako drugo radno mesto u nemačkoj automobilskoj industriji je povezano sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem – izjavio je predsednik ifo instituta Klemens Fuest.
To znači da je reč o 600.000 radnih mesta koja su posredno ili neposredno povezana s takvim motorima.
Predsednik ovog ekonomskog instituta ne kaže da će tih 600 hiljada zaposlenih u slučaju zabrane ostati bez posla. Ali troškovi takve tehnološke revolucije će biti enormni, upozorava Fuest. Zapravo, to ne osporavaju niti ekološki aktivisti: oni optužuju nemačke proizvođače kako su jednostavno „prespavali“ promenu u automobilskoj industriji. Kupci hibridnih vozila danas će prvo pogledati kod Japanaca ili razmisliti o potpuno električnom vozilu američkog proizvođača Tesle. Nemački proizvođači tek sada i to vrlo polako počinju nuditi takve modele.
Zašto ih niko ne kupuje?
Teško je naći neko drugo područje od društvenog interesa u kojemu se nagomilalo toliko predrasuda i poluistina – na svim stranama. To pokazuju i podaci o prodaji automobila: u Nemačkoj prodaja ove godine ide odlično, ali „hibridi“ su jedva prešli granicu od 2 odsto. Uprkos i državnoj potpori i poreskim olakšicama, električni automobili još uvek ovde skupljaju prašinu u prodavnicama. Previše su skupi, malo je vozača koji automobil mogu koristiti da ga mogu napuniti električnom energijom kod kuće i na poslu … A povrh toga, kako objavljuje ADAC, njihova „ogromna“ ekološka prednost je potpuna laž i izmišljotina. Jer ko kaže da je električna energija klimatski neutralna? Nekakav hibridni SUV lako doseže emisiju ugljen dioksida putne krstarice iz davne prošlosti, izračunao je ADAC.
Aktivisti za okolinu raspolažu studijom koja tvrdi da će, ako se zabrane motori na unutrašnje sagorevanje, to od 2030. do 2050. smanjiti emisiju ugljen-dioksida ličnih vozila za 32 posto. Čak i da takve optimistične prognoze ispadnu tačne, to baš nije osobito mnogo: sva drumska vozila, dakle i brojni kamioni na putevima, ukupno su „kriva“ za 17,2% CO2. Ta trećina za automobile na koncu ispada tek koji procenat. Na to upozorava i predsednik ifo instituta koji podseća da bi se u tim raspravama o zabrani „običnih“ motora trebalo razmišljati i o trošku takve srazmerno malene uštede – i ko će je na koncu onda i platiti? Dakle, građani i vozači.
Grozničava potraga za alternativom
Ekonomski institut smatra da treba doći do tehnološke promene, ali treba i dalje ostati otvoren za sve mogućnosti: „Važno je da se politika zaštite klime vodi nezavisno o tehnici, dakle, bez da propisuje kakvom tehnologijom treba postići takve ciljeve“, kaže Fuest. Tu i predsednik udruženja nemačke automobilske industrije Vissmann ističe primer bio-goriva sa kakvim eksperimentiše 1 kompanija u Drezdenu. Motor na sagorevanje stvara CO2, ali biljke koje i same služe za pogon ga apsorbuju tako da se tu približava „neutralnom“ otisku.
Ni tu zapravo nije sve savršeno: da sad ne govorimo o moralnoj dilemi „hrane u rezervoaru goriva“ (Za hleb – ili za rezervoare automobila?), Nego smo svi mi na časovima biologije učili da biljke po danu „usisavaju“ ugljen dioksid, ali kada zađe sunce, onda ga i stvaraju kao i gotovo sva druga živa bića. Treba tu misliti i na ekološke posledice ove jagme za solima litijuma, neophodnog za današnje akumulatore i baterije i jedino pravo rešenje je potpuno napustiti gorivo na bazi ugljenika. Idealan je vodonik i s tim izuzetno eksplozivnim gasom (setimo se cepelina Hindenburga) se eksperimentiše već više od jednog stoljeća – ali rešenje još nije pronađeno.
Nemačka i te kako istražuje
U udruženju nemačkih proizvođača automobila demantuju i tvrdnje kako se u ovoj zemlji ne traži alternativno rešenje za saobraćaj: svaki treći patent na svetu koji je vezan sa električnom mobilnošću je nastao u Nemačkoj (34%), slično je is hibridnim pogonom (32%) . Vissmann tvrdi kako se tu troši oko 40 milijardi evra u istraživanju modernih motora – bez obzira kakvog pogona. „Ne može se reći da nemačka industrija ne investira u alternativnu tehnologiju“, upozorio je predsednik VDA.
A na kraju su tu opet kupci: sa sadašnjih jedva 2%, u tom udruženju procenjuju da će do 2025. biti najviše četvrtina novih vozila alternativnih načina pogona. Tri četvrtine vozila će čak i onda biti još „normalno“. Ali dok u toj raspravi o budućnosti postoji još mnogo nepoznanica, možda će barem kada je reč o dizelašima nešto jasnije biti nakon 2. avgusta. Za tada je naime u Berlinu sazvana konferencija o budućnosti tog pogona u ovoj zemlji i treba se nadati da će i nemačka politika tu biti nešto jasnija sa svojim planovima.
Treba se tek nadati da i to neće biti zasenjeno predrasudama: nije sporno da dizelaši stvaraju sitnu prašinu koja je opasna po zdravlje i na koju upozoravaju i smernice EU-a. Ali problem je i da moderni benzinci sa direktnim uštrcavanjem proizvode još i više prašine, a njene čestice su još sitnije nego one od dizelaša. Lekari upozoravaju kako je to još opasnije: „obična“ prašina obično ostaje u našem nosu ili ždrelu, sitna prašina dolazi u pluća. Ta još sitnija prodire čak i dublje u naše telo – ali za nju nema evropskih propisa. Zato se o takvim benzinskim motorima uopšte ne razgovara.
(izvor: DW)
