Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.
U biografiji Milice Prugić ne manjkaju izazovi, poslovi, pa čak i sportovi koji su se do skoro smatrali isključivo muškim. Završila je tehnički fakultet, a borilački sportovi pratili su je kroz odrastanje, od realnog aikida koji je počela da trenira u osmoj godini, preko japanskog džiju džicua u kom se oprobala u 18, do brazilskog džiju džicua koji praktikuje sada.
Vaspitavana od malena da se mora sama boriti kroz život i isključivo marljivim radom zaslužiti ono što želi da postigne, vredno je radila na stvaranju životnih šansi i prilika. Nakon završene gimnazije u Novom Sadu, u istom gradu je započela svoj akademski put na Fakultetu tehničkih nauka, gde je završila osnovne akademske studije iz Čistih energetskih tehnologija. Za vreme osnovnih studija boravila je pet meseci na studentskoj razmeni na Univerzitetu u Haenu, u Španiji, a po završetku fakulteta, kao stipendista Vlade Francuske, odlazi na master studije u Pariz. Kada je završila master studije na École des Mines, vraća se u Srbiju gde je odnedavno zaposlena u kompaniji Mott MacDonald u Beogradu.
U razgovoru za portal OIE Srbija Milica Prugić otkriva šta podrazumeva titula diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije koju je stekla i kako su izgledala usavršavanja u Španiji i Francuskoj. Takođe, Milica od detinjstva gaji ljubav prema borilačkim sportovima i svaki boravak u inostranstvu za vreme studija iskoristila je da se oproba u stranim klubovima i postane deo njihove „porodice“.
Pročitajte još:
- RADUJEM SE KADA UPOZNAM SNAŽNE ŽENE KOJE RAZBIJAJU PREDRASUDE
- USPEH JE DOSTIŽAN AKO UVEK DAJEŠ MALO VIŠE I MALO BOLJE OD DRUGIH
- U SEKTORU OIE NEMA MESTA ZA RODNU DISKRIMINACIJU
Kako ste se odlučili za smer čiste tehnologije i to na FTN u Novom Sadu?
– Od malena gajim veliku ljubav prema prirodi. Odrastajući u sredini u kojoj se ne pridaje dovoljan značaj očuvanju životne sredine, u meni se probudila želja za učenjem i podizanjem svesti o istoj. I tako sam krenula u potragu za akademskim programima koji bi odgovarali mojim interesovanjima. Fakultet tehničkih nauka je bio jedini u to vreme koji je imao akademski studentski program koji od samog početka studente usmerava ka obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.
Da li ste se kao devojka osećali ravnopravno na FTN i kakav je bio brojčani odnos studenata i studentkinja?
– Za vreme studija na FTN-u zaista nisam osetila razliku između postavljanja profesora, a ni asistenata, drugačije ka devojkama nego ka momcima. Takođe ni među kolegama nije bilo nikakve diskriminacije. Na našem smeru je brojčani odnos studenata i studentkinja bio približno jednak.
Da li se kod nas na FTN dovoljno uči o obnovljivim izvorima energije?
– Na FTN-u, u zavisnosti od toga koji smer upišete, stičete više-manje teorijskog i praktičnog znanja. Što se tiče mog smera, on je koncipiran kao interdisciplinaran program koji pre svega čine dve naučne oblasti, mašinsko inženjerstvo i zaštita životne sredine. Takođe, zastupljeni su i predmeti iz elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, opštih prirodnih disciplina i industrijskog i inženjerskog menadžmenta, što daje dobru podlogu za dalje usavršavanje za koju god granu obnovljivih izvora energije se opredelite (solarna, vetro, hidro, geotermalna energija i druge).
Kakva iskustva nosite sa studentske razmene i da li imate neku poučnu priču o rodnoj ravnopravnosti iz Španije?
– U toku boravka u Španiji od izuzetnog značaja mi je bilo iskustvo koje mi je pružilo mogućnost upoznavanja izuzetno uspešnih žena na 13. internacionalnom forumu mašinskog inženjerstva i mehatronike koji se održavao na univerzitetu. Na poziv profesorke učestvovala sam kao student asistent na konferenciji i pomagala u organizaciji. Veliki broj žena-učesnika na pomenutoj konferenciji je potvrdio moja ubeđenja da i žene mogu dati veoma značajan doprinos u oblasti mašinstva i mehatronike.
Na osnovu čega ste dobili stipendiju i poziv na master studije u Francuskoj?
– Vaspitavana od malena da se moram sama boriti kroz život i isključivo marljivim radom zaslužiti ono što želim da postignem, samoinicijativno sam se interesovala za dalje usavršavanje u sklopu master studija. Ubrzo nakon završetka osnovnih studija, tražila sam mogućnosti stipendiranja naših studenata i saznala za mogućnost dobijanja stipendije Vlade Francuske. Izuzetno sam ponosna na to što sam svoj san ostvarila zahvaljujući rezultatima rada i truda tokom prethodnih godina školovanja. U odabiru stipendista prvenstveno su se vrednovale ocene sa studija, iskustva na praksi, vannastavne aktivnosti, motivacija i preporuke profesora.
Kako je izgledao studijski program?
– S obzirom na to da osnovne akademske studije na FTN-u traju četiri godine, a na fakultetu za koji sam aplicirala tri, automatski sam bila upisana na drugu godinu master studija. Na drugoj godini postojala su četiri modula: Energetska efikasnost, Smanjenje emitovanja ugljen-dioksida, Integracija obnovljivih izvora energije u mreže i Tehnologije obnovljivih izvora. Izabrala sam Energetsku efikasnost i Tehnologije obnovljivih izvora. Predavanja iz ovih oblasti smo imali u prvom semestru, kada smo ih uporedo i polagali. U drugom semestru smo bili u obavezi da sami nađemo praksu, bila ona u laboratoriji pri fakultetu ili u industriji. Kako me je posebno zanimao praktičan rad, praksu sam pronašla u kompaniji Stellantis, jednoj od vodećih giganata u auto-industriji, gde sam se bavila projektima dekarbonizacije njihovih zgrada.
Nosite titulu diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije. Sa tom titulom se ovde do sada nismo susretali. Šta titula znači, za koje ste poslove kvalifikovani?
– Sa zvanjem diplomiranog inženjera za obnovljive izvore energije se mnogi do sada nisu susreli. To je relativno novo zanimanje, pa često u firmama postoji problem oko toga da li da nas svrstaju u elektro ili mašinske inženjere. U svetu je pozicija „energy engineer“ i te kako tražena i cenjena. Elem, primećujem i drago mi je da se i kod nas pojavljuju pozicije pogodne za istoimene inženjere i da se moje bivše kolege sa fakulteta zapošljavaju u struci u Srbiji. Mogućnosti zapošljavanja se pojavljuju u širokom spektru i to može biti obavljanje poslova energetskog menadžera u gradskim upravama, u preduzećima koja se bave energetikom ili obnovljivim izvorima energije. Takođe, postoji mogućnost rada na mestu inženjera u projektantskim biroima i konsultantskim preduzećima u oblasti OIE ili zaštite životne sredine, u preduzećima koja se bave povećavanjem energetske efikasnosti objekata i sl.
Kako izgleda posao u MottMacDonaldu?
– U kompaniji Mott MacDonald sam zaposlena odnedavno, u timu za obnovljive izvore energije. Svaki novi zaposleni u svom prvom radnom danu dobije svog ’buddy-a’ koji je zadužen da ga u toku prvih nedelja upozna sa novim radnim okruženjem, sa prirodom poslovanja i da mu pomaže oko svih eventualnih nejasnoća i problema sa kojima bi se neko kao početnik mogao susresti na novom radnom mestu. Članovi tima su dužni da sarađuju sa svojim line manager-om i da prate njegove instrukcije za rad na projektima. Ono što sam primetila na samom početku i što me je prijatno iznenadilo jeste da je veliki broj žena zaposlenih na pozicijama inženjera u kompaniji. U kompaniji je zastupljena mogućnost hibridnog rada, što znači da imamo pravo na dva dana u nedelji rada od kuće. To predstavlja veliku prednost u pogledu štedljivosti vremena jer mnoge kolege, uključujući i mene, ne stanuju u Beogradu. Takođe, time se ostvaruje i energetska štednja s obzirom na to da veliki broj zaposlenih putuje automobilima. Posebno mi odgovara prijateljska i dobronamerna klima u delu kompanije u kome radim.
Da li ima rodno izazovnih tema ili poslova koje žena inženjer ne može uraditi?
– Smatram da u domenu intelektualnih sposobnosti nema granica niti razlike u sposobnostima i mogućnostima inženjera muškog ili ženskog pola.
Gde sebe vidite u budućnosti – vetar, solar, naučne institucije ili nešto sasvim drugo?
– U budućnosti sebe vidim u industriji i projektima vezanim pretežno za solar i vetar. Želja bi mi bila da radim na ovakvim projektima bilo kao menadžer ili inženjer.
Da li preporučujete mladim devojkama da upišu tehničke fakultete i da posao traže u OIE sektoru?
– Upisivanje tehničkih fakulteta preporučujem isključivo devojkama koje i same imaju želju i interesovanja za neki od smerova tehničkih fakulteta jer je neophodna ljubav prema takvoj vrsti posla, kao i prethodno predznanje. Mislim da je najbitnije pri izboru fakulteta da izaberemo onu sferu koja nas lično najviše interesuje i koju volimo.
Šta mi kao Udruženje, pojedinci, društvo i država možemo da učinimo za veću inkluzivnost žena u sektor OIE?
– Smatram da društvo, država i udruženja treba da se aktiviraju u promociji uspešnih žena u raznim sektorima OIE. Time bi žene postale vidljivije što bi ohrabrilo mlađe devojke da krenu tim putem.
Izvor: OIE Srbija
