Prvi od dva klimatska satelita, dizajnirana da proučavaju emisije toplote na Zemljinim polovima, uspešno je lansiran ove subote u Novom Zelandu, saopštila je NASA.
Reč je o dva kockasta satelita, ne veća od kutija za cipele, koji će meriti količinu toplote koju Zemlja zrači u svemir iz dva najhladnija regiona na planeti.
Prikupljeni podaci će pomoći istraživačima da bolje predvide kako će se ledeni pokrivač, more i klima menjati u svetu koji se suočava sa globalnim zagrevanjem.
„Misija pod nazivom PREFIRE popuniće prazninu u razumevanju Zemljinog sistema pružajući našim naučnicima detaljnu sliku o tome kako polarni regioni Zemlje utiču na to koliko energije naša planeta apsorbuje i oslobađa“, rekla je Karen St. Žermen, direktorka NASA-e za naučna istraživanja na Zemlji.
Ona je dodala da će ova misija poboljšati predviđanja porasta nivoa mora i topljenja ledenog pokrivača u narednim godinama.
Pročitajte još:
- ZA NAMA JE NAJTOPLIJI APRIL U ISTORIJI MERENJA
- KOJI REGION U SVETU JE NAJVIŠE POGOĐEN KLIMATSKIM PROMENAMA I ŠTA JE REŠENJE?
- KLIMATSKE PROMENE GLAVNI UZROK GUBITKA BIODIVERZITETA DO SREDINE VEKA
Misija je fokusira na energetski budžet Zemlje odnosno ravnotežu između dolazne toplotne energije sa Sunca i toplote koju emituje naša planeta. Razlika između njih je ono što određuje temperaturu i klimu planete. Toplota koja se emituje sa Arktika i Antarktika uglavnom se emituje kao daleko infracrveno zračenje, ali trenutno ne postoje detaljna merenja ove vrste energije.
Sadržaj vodene pare u atmosferi, zajedno sa prisustvom, strukturom i sastavom oblaka, utiče na količinu dalekog infracrvenog zračenja koje izlazi u svemir sa Zemljinih polova. Podaci prikupljeni uz pomoć malih satelita daće istraživačima informacije o tome gde i kada infracrvena energija zrači iz arktičkog i antarktičkog okruženja u svemir.
„Naša planeta se brzo menja, i to na mestima kao što je Arktik, na načine koje ljudi nikada ranije nisu iskusili. NASA-in PREFIRE će nam dati nova merenja infracrvenih talasnih dužina koje se emituju sa Zemljinih polova, koje možemo koristiti da poboljšamo klimatske i vremenske modele i pomognemo ljudima širom sveta da se nose sa posledicama klimatskih promena”, rekao je glavni istraživač misije, Tristan Lekujer.
NASA redovno upozorava da globalno zagrevanje dramatično menja oba pola, uzrokujući topljenje leda i promene u ekosistemima. Arktički led se smanjuje dramatičnom brzinom – pokriva sve manje površine tokom leta i postaje sve tanji i manje trajan.
Takođe, smanjenje snežnog i ledenog pokrivača smanjuje reflektivnost površine Zemlje (albedo), što dovodi do apsorpcije više sunčeve energije i dodatnog zagrevanja planete.
