Od 1986. godine, kada se u gradu Pripjat u Ukrajini dogodila nuklearna katastrofa, život na tom prostoru, zahvaćenom radijacijom, kao da je stao. Ipak, vreme je itekako teklo, iako se njegova prolaznost tamo nije obeležavala prigodnim proslavama s obzirom na to da je područje relativno nenaseljeno. Tek nedavno, simbolično je okićena jelka – 33 godine nakon ovog nemilog događaja.
Kao ukrase, nekadašnji stanovnici su kačili porodične fotografije, ali i satove kao znak da grad ne umire, već se protokom vremena oživljava. To je bio njihov prvi povratak na svoje prošlo mesto stanovanja posle evakuacije.
Jaroslav Jemenljanenko, osnivač haba u Černobilju, je kazao da se život vraća u Pripjat, opisavši ga kao neobičan, neredovan i turistički. “Svaki dan, nekada opustošen grad vrvi od turista iz čitavog sveta. Dolaze kako bi učili o našoj istoriji koja je izmenila sled događaja na planeti”, objasnio je on.
Eksplozija černobiljske nuklearne elektrane se desila 27. aprila u 1 sat poslepodne. Do nesreće je došlo tokom testa na reaktoru 4. Kao uzroci navode se upotreba nedovoljno ispitane i nestabilne tehnologije, ali i ljudske greške. Operateri su testove vršili pod pritiskom rukovodstva i, kako bi ih ubrzali, zaobišli su čitav niz sigurnosnih procedura. U atmosferu je ispušten oblak radioaktivnih čestica koji se nadvio nad Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom i zagadio ogromne površine.
Prema proračunima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), oko 6,6 miliona ljudi bilo je izloženo radijaciji. Direktnih žrtava bilo je pedeset šestoro, a veruje se da je više od 9000 ljudi preminulo od raka zbog izloženosti radioaktivnom zračenju. Životinje su prestale da se razmnožavaju, a kod onih koje nisu, pojavile su se razne genetske devijacije. Borova šuma, koja se prostirala na četiri kvadratna kilometra u blizini elektrane, posle eksplozije dobila je tamnosmeđu boju i uginula. Zbog boje dobila je naziv “crvena šuma”.
Uprkos razornim posledicama po ljudsko zdravlje i stanje životne sredine, poslednji reaktor stavljen je van snage tek 2000. godine.
U nastojanjima da Černobiljska zona prestane da bude „crna rupa“ usred Ukrajine na preko 2.500 kvadratnih metara, vlada u Kijevu pokušava da privuče investitore za izgradnju solarnih parkova. Energetskim kompanijama priroda garantuje ogromnu količinu sunčevih zraka, a vlasti niske cene za najam zemljišta za gradnju „zelenih elektrana“ i dobru cenu kilovat-sata (kWh) proizvedene energije. Podsticaj za investicije takvog tipa predstavlja i već izgrađena mreža dalekovoda koja je nekada prenosila struju iz Černobiljske elektrane u veće ukrajinske gradove.
