Zabrinutost zbog zagađenja mora u nama prvenstveno budi vidljiva plastika koja pluta na površini vode, ali ono što još više treba da nas brine jeste potonuli plastični otpad koji na morskom dnu ostaje zauvek.
Istraživači iz Australijske nacionalne naučne agencije CSIRO, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Torontu, procenjuju da se na dnu okeana nalazi i do 11 miliona tona plastičnog otpada.
Kako navode u svom istraživanju, objavljenom u naučnom žurnalu Science Direct, svakog minuta u okean ulazi plastika ekvivalentna zapremini prosečnog kamiona za smeće. S obzirom na to da se očekuje da će se upotreba plastike udvostručiti do 2040. godine, razumevanje kako i kuda ona putuje je ključno za zaštitu morskih ekosistema i divljih životinja, smatraju naučnici.
Dr Deniz Hardesti iz agencije CSIRO rekla je da je ovo prva naučna procena količine plastičnog otpada koji se akumulira na dnu okeana pre nego što se razbije na manje komade i pomeša u okeanski sediment.
„Znamo da milioni tona plastičnog otpada ulaze u naše okeane svake godine, ali ono što nismo znali je koliko ovog zagađenja završi na dnu“, rekla je Hardesti.
PROČITAJTE JOŠ:
- EVROPSKA BORBA SA PM2.5 I PM10 ČESTICAMA, AZOT-DIOKSIDOM (NO2) I OZONOM (O3)
- PLASTIKA OD CELULOZE ZA ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU
- PLIMA I OSEKA KAO IZVOR ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA MILION DOMAĆINSTAVA U LIVERPULU?
Iako je postojala prethodna procena mikroplastike na morskom dnu, ovo istraživanje se bavi većim predmetima, od mreža i čaša do plastičnih kesa i svega ostalog.
Alis Zu, vođa studije i naučnica sa Univerziteta u Torontu, rekla je da bi procena plastičnog zagađenja na dnu okeana mogla biti i do 100 puta veća od količine plastike koja pluta na površini vode.
„Površina okeana je privremeno počivalište plastike, tako da se očekuje da će, ako možemo zaustaviti plastiku da ulazi u naše okeane, količina biti smanjena. Međutim, naše istraživanje je otkrilo da će plastika nastaviti da završava u dubokom okeanu, koji postaje stalno počivalište plastičnog zagađenja mora“, rekla je Zu.
Naučnici su konstruisali dva prediktivna modela za procenu količine i distribucije plastike na dnu okeana – jedan zasnovan na podacima dobijenim uz pomoć podvodnih vozila na daljinsko upravljanje (ROV), a drugi iz podvodnih mreža.
Koristeći ROV podatke, procenjuje se da se na dnu okeana nalazi tri do 11 miliona tona plastičnog otpada. Rezultati takođe otkrivaju da se plastična masa grupiše oko kontinenata – otprilike polovina (46 odsto) plastike na dnu okeana nalazi se na dubini iznad 200 m, dok dubina okeana od 200 m do čak 11.000 m sadrži ostatak plastične mase (54 odsto).
