Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi, još se sumiraju. Od vetra, vode, grada i žege stradali su i objekti i usevi. Voće i povrće nešto više od ratarskih kultura. Jako nevreme, u dva navrata, obaralo je gotovo pet odsto voćarske proizvodnje, vredne više od 25 miliona evra. U fruškogorskom regionu, grad je srušio sisteme za zaštitu od grada, na više od 100 hektara. Poslednja linija odbrane – osiguranje, za mnoge je trošak, a ne investicija.
Vanredno stanje je u sedam opština. Po Trsteniku je nevreme tuklo već nekoliko puta. Najgore su prošla sela na levoj obali Zapadne Morave. Ivanu Lađareviću iz Medveđe uništeni su voćnjak, vinograd, proizvodna sadnica. Radio je za sigurnog kupca, a sada se nada će mu isporučiti makar 20 odsto dogovorenog.
„Berba bi počela za sedam, osam dana. Jako je teška godina za proizvodnju. Uspeli smo da je održimo, da dovedemo do pred berbu, ali nažalost priroda je bila jača od nas ove godine“, priča Ivan Lađarević.
Nije pomoglo ni to što je strelac gađao gradonosni oblak sa osam raketa.
„Nismo osigurani i nećemo nikad biti na gazdinstvu osigurani“, kaže Lađarević.
Pročitajte još:
- OLUJNO NEVREME NAPRAVILO PUSTOŠ U SRBIJI I REGIONU
- EKSTREMNE KLIMATSKE NEPOGODE UPOZORENJE SU PRIRODE DA JE NUŽNA PROMENA NAČINA ŽIVOTA
- ODOLELE NEVREMENU – NEOŠTEĆENE SOLARNE ELEKTRANE MT-KOMEX-A
Deo troškova polise pokriva država
U Srbiji se osigurava tek pet do deset odsto proizvođača. Stručnjaci kažu da je to zbog toga što poljoprivrednici ne znaju da država pokriva deo troškova polise, ali i zbog nepoverenja u osiguravajuće kuće.
„Kada osiguravaju useve, moraju tačno da vide šta stoji u ugovoru. Često ne pročitaju šta stoji u tom i tom članu. Kad se jave ovakve štete, javljaju se problemi. Osiguranici imaju pravo da angažuju veštake ako se ne slažu sa osiguravajućom kućom“, ukazuje prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Osiguranje ne uzimaju ni oni koji usev zaštite fizički.
„Samo na Fruškoj Gori je srušeno preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom – pretežno jabuke i kruške. Za podizanje jednog takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa“, pita Keserović.
Potrebne otpornije sorte
Novi klimatski uslovi zahtevaju uvođenje novih, otpornijih sorti. Moraće da se prilagodi i ponuda osiguranja.
Osiguranje protivgradnih mreža umesto poljoprivrednom, pripada imovinskom osiguranju. Duže suše, jači vetrovi i kiše zahtevaju i jače stubove i mreže, kao i zaklon od ožegotina.
„Posebno zabrinjava to što se Srbija zagreva brže od većeg ostatka Evrope. Imaćemo veći intenzitet padavina u kraćem vremenskom periodu, što će dovesti do novih poplava, bujica, klizišta“, ističe Aleksandar Mentov iz Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN.
Klimatske promene i u školama
Kako bi sačuvali najvažniju fabriku, koja radi pod otvorenim nebom, klimatskim promenama moraće da se prilagodi i finansijski sektor.
„Banke otežano daju kredite rizičnim zajmoprimcima. Jedno od mogućih rešenja bilo bi da se razmotri uvođenje garancijske institucije za poljoprivredni sektor na teritoriji čitave Srbije“, navodi dr Vladimir Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Klimatske promene su novi predmet koji će od septembra biti uveden u sve srednje poljoprivredne škole.
Izvor: RTS
