Možemo li očuvati plodno i zdravo zemljište?

Svakog 17. juna, obeležava se Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše. Na današnji datum, koji je utvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1994. godine, svi treba da se podsetimo koliko je važno očuvanje plodnog i zdravog zemljišta.

Problem osiromašenja tla i krčenja šuma je globalne prirode. Zato je važna međunarodna saradnja, jer posledice neodgovornosti i neodrživog korišćenja prirodnih resursa u smislu preopterećenosti tla, mogu imati mnogo šire efekte nego što se pretpostavlja.

Šta treba da znamo o degradaciji zemljišta?

Migracije – Isušivanje zemljišta je pretnja za opstanak ljudske zajednice jer utiče na osnovna sredstva za život, na pijaću vodu, hranu i životni prostor. Zbog osiromašenog zemljišta i suša, milioni ljudi postaju ekološki migranti jer su prinuđeni na selidbu zbog opstanka koji zavisi od plodnog tla.

Milijarde ljudi i hleb nasušni – Kako svetska populacija postaje brojnija i urbanija, sve je veća potražnja za zemljom kao resursom, koja će obezbediti hranu, hranu za životinje i sirovinu za brojne proizvode potrošačkog društva.

U međuvremenu, kvalitet i produktivnost postojećeg obradivog zemljišta opadaju. Do 2030. godine za proizvodnju hrane biće potrebno dodatnih 300 miliona hektara zemlje, u slučaju da se nastavi sa dosadašnjim neodrživim konceptom korišćenja tla, sečom šuma, neodgovornom poljoprivrednom praksom i rastom populacije.

Ekološka stopa – Potrebe svakog čoveka na planeti, uključujući energiju, hranu i vodu, mogu se prikazati površinom zemljišta koje mu omogućava način života koji vodi. Ta površina je nazvana ekološkom stopom i razlikuje se po državama. Tako, na primer, za uobičajene životne potrebe jednog stanovnika Sjedinjenih Američkih Država godišnje, treba 8,1 hektara zemlje, Etiopije jedan hektar, a jednog stanovnika Srbije tri hektara.

Poražavajući procenti – Danas je više od dve milijarde hektara nekada produktivnog zemljišta degradirano. Preko 70 odsto ekosistema je doživelo značajne promene, a do 2050. godine to bi se moglo dogoditi u čak 90 odsto ekosistema.

Moda – Na kvalitet zemljišta poseban uticaj imaju klimatske promene. Proizvodnja odeće i obuće uzrok je osam odsto globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a predviđa se da će do 2030. porasti za gotovo 50 odsto. Četvrtina emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od poljoprivrede, šumarstva i druge upotrebe zemljišta.

Oluje, pesak i erozija – Peščane oluje su prirodni fenomen, ali na njihove karakteristike i učestalost utiču način upravljanja zemljištem, erozija uslovljena čovekovom aktivnošću i klimatske promene. Oluje mogu uticati na zdravlje ljudi i životinja. Globalno, 334 miliona ljudi i 14 procenata dece ima simptome astme. Uz to, peščane oluje su prenosioci brojnih patogena.

Izvor: RTS