Svedoci smo da se zemljina atmosfera zadržava sve više sunčeve energije, što dovodi do toga da se temperature na našoj planeti iz godine u godinu povećava. Kako bi se te temperature smanjile, jedna od strategija o kojoj govore naučnici, jeste da se “presretnu” delovi sunčeve svetlosti pre nego što zapravo stignu do Zemlje.
Istraživači su decenijama tražili načine kojim bi mogli da se blokira deo sunčeve svetlosti kako bi se ublažili efekti globalnog zagrevanja. Sada su naučnici možda i na putu do rešenja! Naime, najnovija studija iz Centra za astrofiziku – Harvard & Smitsonian i Univerzitet u Juti istražuju potencijal korišćenja prašine za zaštitu od sunčeve svetlosti.
Tim istraživača je otkrio da bi lansiranje prašine sa Zemlje do usputne stanice na „Lagranžovoj tački“ između Zemlje i Sunca bilo najefikasnije, ali bi iziskivalo dosta novca i truda. Zato isti tim predlaže mesečevu prašinu kao alternativu, tvrdeći da bi lunarna prašina lansirana sa Meseca mogla biti jeftini i efikasan način da se “zasenči” Zemlja.
Oni objašnjavaju u novom studiji da ukoliko bi se uzela mala količina “materijala”, u ovom slučaju prašina, i stavila na posebnu orbitu između Zemlje i Sunca, tada bi moglo da se blokira mnogo sunčeve svetlosti sa malom količinom mase.
Pročitajte još:
- NAJNOVIJA STUDIJA – 15 MILIONA LJUDI JE U OPASNOSTI OD KATASTROFALNIH IZLIVA GLACIJALNIH JEZERA
- HIBRIDIZACIJA – SPAS ZA OPSTANAK RIBA U BORBI SA KLIMATSKIM PROMENAMA
- NAJNOVIJA STUDIJA: KLIMATSKE PROMENE IZAZIVAJU TRAUME KOD LJUDI, A EVO KAKO TO UTIČE NA MOZAK
Dva scenarija
U prvom scenariju, autori su pozicionirali platformu svemirske stanice na tačku L1 Lagranže, najbližu tačku između Zemlje i Sunca, gde su gravitacione sile uravnotežene. Objekti u Lagranžeovim tačkama imaju tendenciju da ostanu duž putanje između dva nebeska tela. Onda su u kompjuterskim simulacijama ispalili čestice sa platforme na orbitu L1, uključujući položaj Zemlje, Sunca, Meseca i drugih planeta Sunčevog sistema, i pratili gde su se čestice raspršile. Tada je otkriveno da je prašina pratila putanju putanju između Zemlje i Sunca, efektivno stvarajući senku, barem na neko vreme. Međutim, sunčevi vetrovi, zračenje i gravitacija unutar Sunčevog sistema su brzo odneli prašinu sa kursa, pa su istraživači zaključili da bi to značilo da bi bilo koja platforma svemirske stanice morala da stvori beskonačnu zalihu novih serija prašine koje bi eksplodirale u orbitu svakih nekoliko dana.
U drugom scenariju, autori su ispalili lunarnu prašinu sa platforme na površini Meseca ka Suncu. Otkrili su da su inherentna svojstva lunarne prašine takva da efikasno rade kao štitnik od sunca. To je timu dalo nadu, jer je za lansiranje prašine sa Meseca potrebno mnogo manje energije nego sa Zemlje.
Autori naglašavaju da oni nisu stručnjaci za klimatske promene i da ova studija samo istražuje potencijalni uticaj ove strategije, a ne bavi se time da li je ovo zapravo logički izvodljivo.
Energetski portal
