U plan da će Nemačka do 2030. godine pokrivati četiri petine svojih potreba u energiji iz obnovljivih izvora nemci nemaju poverenja i pored potvrde kancelara Olaf Šolc da ostaje pri tom planu.
Istraživanja iz prošle nedelje pokazuju da 77 odsto Nemaca sumnja u dostizanje ovog cilja, što je više za sedam odsto u odnosu na rezultate dobijene u maju i 12 u poređenju sa martom, što otežava klimatsku tranziciju.
Ključna tačka vladine klimatske strategije je razvoj eksploatacije energije vetra i sunca koje Nemačku treba da učini energetski manje zavisnom od fosilnog goriva, poput uglja i gasa, prenosi agencija dpa.
Prema procenama relevantnih udruženja, u prvoj polovini ove godine udeo struje iz obnovljivih izvora bio je oko 52 odsto. Izražavajući uverenje da je 80 odsto dostižno, kancelar Šolc je ukazao na ubrzanu proceduru izdavanja dozvole za postavljanje vetrenjača i solarnih uređaja.
Pročitajte još:
- NEMAČKA: 500 MILIONA EVRA VIŠE SIROMAŠNIM ZEMLJAMA ZA ZAŠTITU KLIME
- KLJUČNI IZVEŠTAJ UN: VELIKI KORACI U SMANJENJU EMISIJA, ALI NEDOVOLJNI ZA CILJEVE IZ PARIZA
- METAN U FOKUSU: OŠTRIJA PRAVILA I INOVACIJE ZA SUZBIJANJE KLIMATSKE KRIZE
Većini ispitanika, mada sa trendom smanjivanja, pouzdanost snabdevanja energijom ostaje prioritet. U poslednjem istraživanju tako se izjasnilo njih 54 odsto, a za 27 odsto – nešto više nego ranije – najvažnije je suzbijanje klimatskih promena. Klima je na drugom mestu smenila pitanje cene struje, koje je bilo najvažnije petini anketiranih.
Međutim, 29 odsto je istovremeno reklo da struja mora ostati priuštiva. Isto toliko sada smatra da vlada mora da interveniše i zadrži cenu struje, naspram 42 odsto sa vrhunca energetske krize prošle godine.
Govoreći o ostvarenju ciljeva zelene tranzicije, treba pomenuti i mišljenje koje je izneo ministar finansija Kristijan Lindner, da je nemački plan o izbacivanju uglja iz energetskog sistema pre roka – nerealan san.
I druga mišljenja upućuju na to da isključivanje uglja iz proizvodnje električne energije do 2030. treba prekinuti sve dok ne bude izvesno da je dovoljno energije dostupno po priuštivoj ceni.
Čak i da se pod idealnim okolnostima rok za prekid eksploatacije uglja pomeri sa 2038. na 2030. godinu, mišljenja su da za suzbijanje klimatskih promena to ne znači mnogo, zato što evropski propisi drugim državama članicama to ne nameću, prenosi agencija dpa.
Energetski portal
