Istraživanje o efektima klimatskih promena na bentosku biotu Sredozemlja sprovedeno je s ciljem dobijanja procene uticaja porasta temperature na distribuciju, brojnost i smrtnost bentoskih organizama kao i preoblikovanje bentoskih zajednica u Sredozemnom moru.
Rezultati istraživanja, objavljeni 18. jula u časopisu Global Change Biology, pokazuju da je tokom perioda od 2015. do 2019. godine Sredozemno more doživelo izuzetne toplotne uslove koji su rezultirali nizom od pet uzastopnih godina široko rasprostranjenih masovnih pomora (mass mortality events – MMEs) u celom Sredozemnom bazenu.
Pojave masovnog pomora uticale su na morska staništa i taksone duž hiljada kilometara obale od površine do dubine od 45 m. Klimatske promene izazvane ljudskim uticajem, navode istraživači, postale su glavni pokretač svih promena u životnoj sredini, snažno utičući na morski biodiverzitet i funkcioniranje ekosistema. Osim postepenog zagrevanja mora i okeana, zakiseljavanja i deoksigenacije ali i porasta nivoa mora, ljudske aktivnosti su izazvale nagli porast učestalosti i intenziteta ekstremnih klimatskih događaja, kao što su morski toplotni talasi (marine heatwaves – MHWs).
Reč je o periodima sa izraženim temperaturnim anomalijama morske vode na određenoj lokaciji čija se učestalost na globalnom nivou u poslednjih 20 godina udvostručila. Osim toga, morski toplotni talasi postali su dugotrajniji i intenzivniji, a povećanje učestalosti povezano je sa brzim porastom pojava masovnog pomora morskih organizama širom sveta.
Pročitajte još:
Najdramatičnija masovna izumiranja dogodila su se 1999. i 2003.
Sredozemno more se uopšteno smatra relevantnim modelom za procenu ekoloških ekefata klimatskih promena na morsku biološku raznovrsnost i za testiranje potencijalnih strategija prilagođavanja i ublažavanja. Naime, iako Sredozemno more predstavlja svega 0,32 odsto ukupne zapremine okeana, njegova jedinstvena geomorfološka isrorija dovela je do izrazito visokog nivoa biodiverziteta sa sedam do 10 odsto svih poznatih morskih vrsta i velikim udelom endemskih vrsta.
Naučnici još uvek ne raspolažu dovoljnim saznanjima o morskim toplotnim talasima, ali poznato je kako su oni jedan od najdominantnijih bioloških uticaja klimatskih promena u Sredozemnom moru. Tokom poslednjih decenija morski toplotni talasi su u Sredozemnom moru pokrenuli dosad neviđene masovne pomore uzrokovane klimatskim promenama, a očekuje se kako će se njihova učestalost dodatno povećati u narednim decenijama.
Kako ističu istraživači, najdramatičniji dosad zabeleženi masovni pomori, kako po veličini geografske oblasti, tako i broju pogođenih vrsta, dogodili su se 1999. i 2003. duž severozapadnog Sredozemnog mora. Ova dva događaja uticala su na više od 40 vrsta morskih organizama (npr. Porifera, Cnidaria, Bivalvia, Bryozoa, Ascidiacea) duž hiljada kilometara obale.
Pretnja zdravlju i funkcionisanju sredozemnih ekosistema
Većina dosadašnjih studija o morskim toplotnim talasima u Sredozemlju bila je fokusirana na vrste kao što su gorgonije i morske alge. Neke vrste povezane sa pojavom masovnog pomora pokazale su stope smrtnosti do 80 odsto proučavanih populacija sa velikim posledicama na strukturu i funkcionisanje bentoskih ekosistema. Ipak, masovni pomori drugih mediteranskih populacija i zajednica i dalje su slabo poznati zbog čega nude nepotpunu sliku uticaja na celi ekosistem.
Isto tako, zbog obimnijih i dugotrajnijih uzroka, ovi fenomeni su uglavnom dokumentovani u zapadnom Sredozemnom moru, iako se istočni bazen brže zagreva. Zaista, jugoistočni bazen je poslednja granica za mnoge autohtone sredozemne vrste, uključujući mekušce i morske ježeve, čiji je broj prošlih decenija znatno opao. Od posmatranja masovnog pomora iz 1999. i 2003. godine, različiti istraživački timovi prate smrtnost izazvanu klimatskim promenama širom Mediterana. S obzirom na očigledan porast smrtnosti i popratne ekstremne vrućine tokom perioda između 2015. i 2019, istraživači su nastojali da istraže obrasce i trendove morskih toplotnih talasa i masovnih pomora na vremenskim, prostornim i dubinskim skalama.
Pritom se koriste podacima o površinskoj temperaturi mora (Sea Surface Temperature – SST) i obalnog mora (od pet do 40 m dubine) izvedenih iz satelitskih merenja. Potom se kvantifikuju pojave masovnog pomora tokom tog perioda korišćenjem podataka posmatranja u mediteranskom bazenu i istražuje potencijalni odnos s aktivnošću morskih toplotnih talasa. Procenom i integracijom podataka o površini mora i merenjima na licu mesta, sa podacima o masovnoj smrtnosti u celom bazenu, istraživanje pruža najnoviji prikaz uticaja ekstremnog zagrevanja na mediteranske morske organizme i ekosisteme.
Neophodno efikasnije upravljanje posledicama klimatskih promena
Istraživači ističu kako povećanje učestalosti, intenziteta i prostornih razmera morskih toplotnih talasa pokreće velike ekološke promene u morskim ekosistemima širom sveta. Istraživanjem je ustanovljena velika povezanost učestalosti morskih toplotnih talasa i izloženosti toploti koju oni izazivaju, kako na površini, tako i u dubinama Sredozemnog mora. Rezultati njihovog istraživanja jasno pokazuju da se u Sredozemnom moru odvija proces ubrzanja ekoloških uticaja morskih toplotnih talasa što za zdravlje i funkcionisanje sredozemnih ekosistema predstavlja pretnju bez presedana.
Generalno, istraživanje pokazuje kako je učestalost ovakvih posmatranja ključna za povećanje naše sposobnosti da efikasnije razumemo i upravljamo posledicama klimatskih promena, a posebno njihovim dugoročnim uticajima na ekosisteme i usluge koje nam oni pružaju. Jačanje koordinacije i saradnje na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou nesumnjivo će pomoći naporima da se donesu efikasnije odluke koje su potrebne za borbu protiv klimatskih promena, zaključuju istraživači.
Izvor: Ekovjesnik
