Rastuća potreba za obnovljivim izvorima energije (OIE) naterala je stručnjake iz ove oblasti da „misle van kutije“ kako bi iskoristili sve raspoložive površine za njihovo postavljanje. Isto važi i za sisteme za skladištenje električne energije: kako viškovi ili manjkovi proizvodnje iz vetra i sunca ne zavise od nas, već od vremenskih uslova, važno je da na efikasan način sačuvamo električnu energiju za periode uvećane potrošnje.
Stručnjaci međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) objavili su studiju u časopisu Energy koja predstavlja rešenje za skladištenje energije u urbanim sredinama.
Ideja se odnosi na visoke zgrade u kojima bi skladištenje bilo zasnovano na gravitaciji koristeći već postojeće liftove i prazne stanove.
Koncept pod imenom LEST (Lift Energy Storage Technology) podrazumeva da se liftovi, natovareni kontejnerima sa mokrim peskom ili drugim materijalom visoke gustine, podižu iz stanova na nižim spratovima ka onima na višim kada postoji potreba za skladištenjem energije, a čitav proces bi se odvojao daljinski i pomoću autonomnih uređaja.
Pročitajte još:
Na pitanje na koji način liftovi mogu da proizvode struju odgovara činjenica da većina njih već ima ugrađen sistem regenerativnog kočenja koji im omogućava da proizvode čistu električnu energiju tokom spusta. Efikasnosti regenerativnog kočenja liftova se uvećava kada su potpuno natovareni što je dalo ideju stručnjacima pomenutog instituta da u igru uvedu dodatno opterećenje.
U svetu radi preko 18 miliona liftova, a mnogi od njih provode značajnu količinu vremena u mirovanju. Ideja je da, kada se liftovi ne koriste za prevoz ljudi, mogu da se koriste za skladištenje ili proizvodnju električne energije, navodi se u studiji Lift Energy Storage Technology: Rešenje za decentralizovano skladištenje energije u gradovima.
Ukoliko bi LEST bio primenjen u svim velikim gradovima sa visokim zgradama, mogao bi da skladišti i do 300 GWh električne energije.
Ovom inovativnom rešenju sada predstoje dodatna usavršavanja pre nego što bude spremno za primenu poput razmatranja nosivost plafona zgrada, odnosno ukupne mase po kvadratnom metru koju plafon može da izdrži, a da se ne uruši i slično.
Milena Maglovski
