Mogu li „uragani“ svratiti i do Srbije?

Savezne američke države Luizijana i Teksas još se oporavljaju od posledica uragana „Lora“. Obala Luizijane je opustošena u udaru uragana, a više hiljada kuća potpuno je stavnjeno sa zemljom. Kako nastaju uragani, za koje delove planete su karakteristični, koliko mogu biti jaki i mogu li „svratiti“ i do Srbije?

Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatolog Vladimir Đurđević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da su uragani tipični za tropski pojas naše planete, kao i da se ne pojavljuju onim širinama gde se mi nalazimo.“Desi se poneki put pa neki taj atlanski uragan zaluta malo do severnijih širina, bilo je slučajeva da se približio Irskoj ili Engleskoj ili severnoj Francuskoj, međutim u toj tranziciji od tropskih širina u umerene širine uragani pređu u vantropske ciklone“, rekao je Đurđević.

Dodao da je stručni naziv za uragane tropski cikloni i da je to univerzalan naziv za celu planetu, ali da se u različitim delovima sveta oni različito zovu – u Atlantskom okeanu i oko Amerike se zovu uragani, na obalama Azije se zovu tajfuni, a u Indijskom okeanu se zovu tropski cikloni.

„Tipično za njih je da mora da bude topla voda na okeanu, to je i razlog zašto nastaju u tim tropskim pojasevima. Mora površina okeana da bude izuzetno topla da bi bio veliki priliv vlage koji ustvari održava te sisteme“, objasnio je Đurđević.

Uragan „Lora“ jedan od najbolje prognoziranih

Najmanje 14 osoba poginulo je od kada je uragan „Lora“ pogodio savezne američke države Luizijana i Teksas, kao uragan četvrte kategorije. Obala Luizijane, koja je opustošena u udaru uragana, počela je dug oporavak. Više hiljada kuća potpuno je stavnjeno sa zemljom.

Još se sve poredi sa uraganom „Katarina“ koji je skoro uništio Nju Orleans pre desetak godina, kada je poginulo oko 1.200 ljudi. Đurđević objašnjava da uragan ima pet kategorija uragana, a svaki uragan iznad treće kategorija se smatra izuzetno opasnim za priobalna područja.

„Ovaj uragan je bio potpuno sličnih karakteristika tom uraganu ‘Katarina‘ s tim što je pogodio oblast koja je manje naseljena. Ovoga puta nije bilo baš toliko ljudi na njegovom udaru, iako smo imali žrtve, ali to je oblast koja je manje naseljena od Nju Orleansa“, rekao je Đurđević.

Ukazao je da je to najjači uragan koji je pogodio Luizijanu ikada, da je neneo velike štete, ali i da je bio jedan od najbolje prognoziranih uragana.

„Čak šest dana pre uragana lokacija gde će uragan da uđe u kopno je prognozirana vrlo precizno, samo nekoliko kilometara je pogrešeno kada se govori o tom centru uragana, tj. oku uragana“, dodao je Đurđević.

Ukazao je da je to veoma važno kako bi se smanjio broj žrtava uragana.

„Broj žrtava uragana je drastično pao poslednjih dvadesetak godina. U prošlosti su desetine hiljada ljudi, a bilo je slučajeva i da su stotine hiljada ljudi stradale zbog uragana ne samo u Americi nego i drugim delovima sveta“, naveo je Đurđević.

Mogu li uragani da utiču na klimu u Srbiji?

Uragani ne mogu da se pojave u Srbiji, a na pitanje da li mogu da utiču na klimu u Srbiji, Đurđević kaže da na neki način da, jer je cela planeta povezana, ali da ne postoje neke direktne veze

Foto-ilustracija: Unsplash (NASA)

„Za uragane je zanimljivo da oni nastaju na obalama zapadne Afrike, negde kod Zelenortskih ostrva, i tu se pojave neki mali poremećaji koji polako putuju preko Atlantika prema Americi i na tom putu se ti kumulativni oblaci organizuju i iz toga nastaje to vrtložno kretanje“, rekao je Đurđević.

Odgovarajući na pitanje da li bi moglo u budućnosti da bude još jačih uragana, zbog povećanja temperature planete, Đurđević kaže da je jedan od razloga zašto je ova godina rekordna po pitanju uragana to što je naša planeta izmenjena po pitanju klimatskih uslova.

„Jedan od predusova za nastanak tih jakih uragana je da temperatura površine okeana bude izuzetno topla, jer to omogućava veliki priliv vodene pare u taj sistem, tj. vodena para je pogonsko gorivo za tu vrstu kretanja u atmosferi“, rekao je Đurđević.

Pored toga, dodao je da klimatske promene podgrevaju te oluje da budu još snažnije nego što su bile.

„Velika šteta nije od vetrova nego od guranja okeana u kopno. Jaki vetrovi guraju okean koji je danas viši za jedno dvadesetak centimetara, tako da uragani imaju više vode na raspolaganju koje mogu da unesu u kopno“, naglasio je Đurđević.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti