UN Ciljevi održivog razvoja prepoznaju problem hrane kao važnu temu na kojoj je potrebno da se radi kako bi svet postao održivo mesto za život. Drugi cilj – Svet bez gladi, koji se zalaže za okončanje gladi, osiguranje zaliha hrane, unapređenje kvaliteta ishrane i provomisanje održive poljoprivrede i Dvanaesti Cilj – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, poziva na akciju da se prepolovi globalno bacanje hrane po glavi stanovnika.
Rešavanjem ovog problema, ne bi se postiglo ostvarenje samo ova dva Cilja, zato što bacanjem hrane utičemo na zagađenje vazduha, te klimatske promene, a sve to dovodi do ostalih problema poput biodiverziteta, mira u svetu, zdravlja i drugo.
Zbog toga se danas, četvrtu godinu zaredom, obeležava Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane.
Pročitajte još:
- KOLIKO JE DEGRADACIJA PRIRODE UTICALA NA SIGURNOST HRANE
- GLOBALNA KRIZA HRANE – CRNOMORSKA INICIJATIVA ZA ŽITO I STANJE U AFRICI
- ŠTAMPANA HRANA – BUDUĆNOST LJUDSKE ISHRANE?
Podaci pokazuju da se više od 780 miliona ljudi širom sveta 2022. godine suočilo sa glađu, dok više od 3,1 milijarde ljudi u 2021. godini nije moglo da priušti zdravu ishranu.
Prema podacima UN, oko 13 odsto svetske hrane se gubi u lancu snabdevanja nakon žetve, a pre maloprodajne faze lanca snabdevanja, dok se 17 odsto hrane baca u domaćinstvima, prehrambenim uslugama i maloprodaji.
Govoreći o Srbiji, godišnje kao otpad završi stotine hiljada tona hrane, od čega čak 90 odsto završi na deponijama. Dodatni problem usleđuje upravo kada hrana završi na ovim mestima, jer nakon što ostale bez dotoka kiseonika zatrpana pod drugim otpadom, počinje da emituje metan.
Počevši od naših domova, trebalo bi da kupujemo češće ali manje količine, a ukoliko već ostane hrana koja nam je višak, a nije pokvarena, radije potražimo životinje napolju kojima će obrok značiti, a time ćemo zaštiti i životnu sredinu.
Energetski portal
